Важна документа

Сви чланови Друштва психолога, без обзира на област и врсту делатности којом се баве, придржавају се начела Етичког кодекса психолога у свом професионалном понашању.

На изради садржинског дела Етичког кодекса радила је група психолога, почев од маја 1996. године, када је Извршни одбор ДПС-а формирао Радну групу за израду новог Етичког кодекса психолога Србије, у саставу: проф. др Јосип Бергер, проф. др Благоје Нешић, доц. др Јован Мирић, Маја Жегарац, Гордана Николић, Биљана Лајовић, Борислава Максимовић и Милојко Стојановић, председник Одбора.

Током рада на Етичком кодексу, сазрела је идеја да би било корисно да се установи стално тело које би радило на етичким проблемима психолога, па је 23. марта 1999. године Извршни одбор ову радну групу трансформисао у Одбор за етичка питања психолога Србије.

Члан Одбора доц. др Јован Мирић је на Сабору 1998. и 1999. организовао округле столове о теми Психологија и норма; организоване су и две етичке радионице, са приказима случајева из праксе. На Сабору психолога Србије 2001. године организован је и округли сто о теми Етика и психотерапија. Доц. др Јован Мирић аутор је и публикације под називом „Тумачење кодекса етике“ у издању Центра за примењену психологију.

На седници Скупштине ДПС-а, у Београду 20. априла 2000. године усвојен је Етички кодекс, који је објављен као штампана публикација наредне године у ДПС-у.

Изводи из Етичког кодекса психолога Србије:

„Прихватајући да су људске дужности изнад професионалних и одбијајући да се заклања психологијом као коначним и потпуним знањем, психолог настоји да психологија буде у његовим рукама а не он у њеним.“

„Психолог је дужан да у јавности не коментарише податке који се односе на појединце чији је идентитет обелодањен, чак ни онда када ти појединци дају сагласност за откривање свог идентитета.“

„Уколико није у могућности да странки пружи тражену услугу, психолог је дужан да јој пружи обавештења о другим колегама који такву услугу могу да јој понуде.“