Програмски одбор 73. Конгреса психолога Србије

Председница Програмског одбора

Др Милица Лазић је докторка психолошких наука и научна сарадница запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Завршила је трогодишње постдокторско усавршавање на пројекту Innovative Immunisation Hubs, који се бави повећањем вакциналне писмености маргинализованих група у 6 европских земаља. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на област менталног здравља, са ужим интересовањима у областима крос-културних истраживања, психологије резилијентности, протективних фактора и субјективног благостања, а нарочито у контексту актуелних и стресора из периода одрастања. Ауторка је или коауторка преко 40 оригиналних научних радова у домаћим и међународним научним часописима, а учествовала је са саопштењима на преко 100 научних конференција. Добитница је бројних награда, међу којима и награде Филозофског факултета у Новом Саду за најбољег младог истраживача Филозофског факултета за 2018. годину у области друштвених наука, награде „Живорад Жижа Васић“ коју додељује Друштво психолога Србије за популаризацију психологије као науке, Сакура стипендије за најбољи истраживачки рад на тему Јапана, а три чланка на којима је коауторка су били изабрани за врхунске резултате Филозофског факултета у Новом Саду за 2018., 2021. и 2023. годину. Од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије добила је признање за изврсност у науци, односно да по резултатима научних публикација спада у 1% најбољих истраживача у друштвеним наукама. Коауторка је уџбеника „Мерење процеса и успешности психолошких третмана“.

Чланови Програмског одбора

Др Драгана Јелић је асистенткиња на Одсеку за психологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, где је од 2018. ангажована на курсевима из области индустријско/организацијске психологије. Докторску дисертацију на тему „Улога радних и личних захтева и ресурса у предикцији благостања и организацијских исхода“ одбранила је 2024. године. Ауторка и коауторка је бројних научних публикација и саопштења у земљи и иностранству. Поред академског, поседује и преко 10 година радног искуства у спровођењу организацијских истраживања, реализацији процеса регрутације и селекције, а највеће искуство стекла је у креирању и реализацији организацијских тренинга и различитих развојних програма за запослене. Поред тренинга, сертификована је у области професионалне селекције, когнитивно-бихејвиоралног коучинга и напредног нивоа рационално-емотивне и когнитивно-бихејвиоралне терапије. Своја професионална интересовања усмерава у правцу изучавања фактора благостања запослених и успешности организација.

Др Душана Шакан је ванредна професорка на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић на ком предаје педагошку психологију, психологију наставе, психологију мотивације и психологију одраслог доба. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на истраживања природе мотивације за школско учење, њене социјалне и индивидуалне детерминанте, као и њене образовне исходе, те благостање ученика у адолесцентном периоду. Сходно интересовањима, докторирала је на тему мотивације за школско учење, којом се континуирано бави од почетка своје академске каријере. Поред доктората из психологије, дипломирала је на Одсеку за романистику Филозофског факултета у Новом Саду. Резултате великог броја досадашњих истраживања представила је у монографији Мотивација за школско учење: теорије, истраживања и примена. Поред тога, објавила је као (ко)ауторка око 30 научних радова у домаћим и међународним часописима, учествовала је у бројним кроскултурним студијама представљајући Србију, те активно узимала учешће у великом броју домаћих и међународних научних конференција. Стални је сарадник Центра за теорију само-детерминације и суоснивач Мотива психолошког центра. Ангажована је као рецензент у бројним врхунским психолошким часописима. Учествовала је у неколико пројеката, а тренутно је ангажована као члан тима на пројекту Оријентације идентитета и ментално здравље адолесцената: Испитивање улоге базичних психолошких потреба и културе, који подржава Фонд за науку Републике Србије.

Др Ивана Јакшић је социјална психологињa и доценткињa на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где предаје социјалну и политичку психологију. Њена истраживачка интересовања обухватају међурупне родне односе и различите форме политичке партиципације. Посебно се бави социјално-психолошким предикторима и механизмима различитих облика родно засноване дискриминације и насиља, док се у области политичког понашања фокусира на гласачку мотивацију. Такође, на постдипломским студијама ангажована је на извођењу методолошких курсева. Чланица је уредништва часописа Политички живот и рецензенткиња бројних домаћих и међународних часописа. Чланица је Европског удружења социјалних психолога (ЕАСП), Друштва психолога Србије (ДПС) и Удружења за политичке науке Србије (УПНС). Као руководитељка, истраживачица или аналитичарка била је ангажована на бројним националним и међународним фундаменталним и примењеним истраживачким пројектима. Објавила је на десетине радова и поглавља у домаћим и међународним научним часописима и монографијама и узела учешће на великом броју конференција. Посвећена је интердисциплинарној истраживачкој сарадњи, медијској промоцији и популаризацији психолошке науке.
 

Др Јелена Опсеница Костић је редовни професор на Департману за психологију Филозофског факултета у Нишу. Своју научну каријеру започела је истраживањем односа између перцепције родитељског понашања и благостања адолесцената, а последњих година њен научно-истраживачки рад усмерен је на две области: на психосоцијалне аспекте превладавања неплодности и на психолошке аспекте употребе дигиталних технологија у свакодневном животу. Своје знање и искуство из ових области преточила је у наставне програме за студенте психологије, педагогије социјалног рада, у више научних чланака објављених у домаћим и међународним часописима и у монографијама: „Нови животни стилови и форме породице“ (2017), „Путовање кроз дигитални простор – Увод у сајберпсихологију“ (2022) и „Када рода неће да слети – Психолошки аспекти неплодности“ (2023). Од априла 2023. године ангажована је као руководилац двогодишњег пројекта Фонда за науку „Криза идентитета жена које се суочавају са неплодношћу: мешовити методолошки приступ“ (InsideMe, 1568). Члан је Друштва психолога Србије, Европског удружења за здравствену психологију (EHPS) и Европског друштва за ембриологију и хуману репродукцију (ESHRE). У оквиру ESHRE похађала је семинаре везане за репродуктивно здравље и психосоцијалне аспекте неплодности. У области сајберпсихологије издваја се награда „Др Борислав Стевановић“, коју јој је 2023. доделило Друштва психолога Србије, за монографију „Путовање кроз дигитални простор – Увод у сајберпсихологију“ (2022).

Др Мирјана Беара Бењак је ванредна професорка на Филолошко-уметничком факултету и на Заједничком студијском програму за психологију Универзитета у Крагујевцу, на предметима Основи педагошке психологије, Психологија образовања, Психологија менталног здравља и Позитивна психологија. Суоснивачка је Института за позитивну психологију у Новом Саду, где је учествовала у реализацији ЕРАСМУС + пројекта Школа у којој цветају снаге – позитивно образовање. Током 28 година радног искуства, радила је као школски психолог, као саветница за школски развој у ШУ Нови Сад, те као асистенткиња и доценткиња на Државном универзитету у Новом Пазару. Ауторка и водитељка психолошких радионица за децу и младе у Центру за производњу знања и вештина. Била је ангажована као експерткиња на више домаћих и међународних истраживачких и пројеката техничке подршке из области образовања, запошљавања, менталног здравља и професионалног развоја. Ауторка и коауторка више десетина научних радова и публикација. Коауторка и реализаторка неколико акредитованих програма за стручнo усавршавање запослених у образовању. Као чланица програмског одбора учествује у креирању и организацији манифестације Фестивал менталног здравља Института за јавно здравље Војводине од 2016. године, а ово јој је треће учешће у програмском одбору Конгреса психолога. Живи у Новом Саду.

Др Смиљана Јошић је завршила основне, мастер и докторске студије психологије  на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Тренутно ради као виша научна сарадница у Институт за педагошка истраживања и предавач на Економском факултету у Београду, где предаје Психолошко образовање наставника. Њен истраживачки рад фокусира се на испитивање сарадње у школи и улогом коју различити образовни актери имају у том процесу. Поред тога, усмерена је и на проучавање потпоре/подршке дечијем развоју и учењу као и образовном ефикасношћу. Ауторка је више научних и стручних публикација а учествовала је и у бројним пројекатима из области психологије образовања и развојне психологије међу којима су PEERSolvers, TIMSS2019, TALIS2013, IEEPS, Развионица и други. Добитница је награде за најбољи мастер рад Катарина Марић и признања за допринос друштвено-хуманистичким наукама од стране Фондације СуперСте.

Секретари

Огњен Јанић је докторанд на Одсеку за психологију, Универзитета у Новом Саду и асистент на Катедри за психологију, Универзитета Едуконс, где је актуелно ангажован на курсевима из области клиничке, теоријске, истраживачке и школске психологије. Такође, ангажован је као спољни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију у оквиру Лабораторије за друштвену критику (CriticLab). Током основних и мастер академских студија определио се за клинички модул и два пута је био стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја. Његов мастер рад ушао је у финалну селекцију за најбољи рад из области психологије на националном нивоу (Фондација Катарина Марић, 2023). У свом научно-истраживачком раду негује интердисциплинарни приступ ослоњен на традицију психолошке хуманистике. Области интересовања су му критичка, теоријска, социокултурна и клиничка психологија, при чему посебну пажњу посвећује проблемима субјективности, идентитета и менталног здравља. Као (ко)аутор, објавио је више емпиријских и теоријских радова, те учествовао на бројним националним, регионалним и међународним конференцијама. Члан је Међународног друштва за теоријску психологију (International Society for Theoretical Psychology). Бави се психотерапијским радом са особама које се суочавају с разноврсним психосоцијалним проблемима (Психолошки центар SELF), док се додатно усавршава кроз едукацију из транскационо- асимилативног приступа психотерапији. Такође, има искуство у модерирању трибина и округлих столова, координацији пројеката и вођењу радионица.

Милица Љеваја је истраживачица приправница на Институту друштвених наука у Београду и докторанткиња на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду. Током школовања била је добитница студентских стипендија тадашњег Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и стипендије Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја. У досадашњем раду учествовала је на бројним националним и међународним конференцијама, где је поред излагања преузимала и улоге модераторке и чланице организационог одбора. Њена научноистраживачка интересовања усмерена су на област позитивне психологије, специфичније психологије резилијентности и субјективног благостања, са акцентом на социокултурне и социоекономске факторе који су важни за промоцију и унапређење менталног здравља. Осим тога, полазница је трансакционо-асимилативног приступа психотерапији и чланица је Психолошког центра SELF.

Организациони одбор 73. Конгреса психолога Србије 

Председник

Александар Стевановић је дипломирани психолог са вишегодишњим искуством у образовању, истраживању и практичној психологији. Тренутно је студент докторских студија на (Universidad Católica San Antonio de Murcia – UCAM) у  Шпанији. Своје основне и мастер студије завршио је на Филозофском факултету Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Александар је од 2023. године асистент на Високој струковној школи за образовање васпитача и тренера у Суботици, док je претходно радио као асистент на Високој школи социјалног рада у Београду и сарадник у настави – демонстратор на Филозофском факултету Универзитету Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Као део свог професионалног искуства, био је професор здравствене психологије у Средњој школи “Свети Сава”. Активно учествује у научно-истраживачким пројектима, међу којима су истраживања о менталном благостању студената, кризној психосоцијалној подршци у заједници и наслеђивању психолошких чинилаца менталног здравља. Александар је члан Друштва психолога Србије од 2021. Године. Додатно се усавршавао кроз едукације из психодинамски оријентисане психотерапије, укључујући О.Л.И. интегративну психодинамску психотерапију и уводни курс из групне психотерапије. Као коаутор учествовао је у публикацијама “Психологија успеха у спорту” и “Комуникацијске вештине – збирка психолошких вежби”.

Чланови

Дарија Хафизовић, мастер психолог и психотерапеут под супервизијом. Дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са привременим средиштем у Косовској Митровици, а мастерирала психологију рада на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Упоредо са студијама уписује едукацију за РЕ и КБТ психотерапију при Српском центру за РЕ и KБТ. По завршетку студија своју каријеру отпочиње у (HR) служби агенције за запошљавање, а касније и у интернационалној компанији. Од недавно члан Друштва психолога Србије са идејом промоције етичке употребе психолошких знања у корпоративне сврхе, као и бољим повезивањем колега из поменуте бранше у оквиру самог Друштва. Чланство у Друштву психолога Србије отпочела је пријавом рада на Конгресу психолога Србије 2018. године, због чега посебно уважава овај догађај и узима активно учествовање у његовом организовању. Често се појављује као коаутор научних чланака, волела би да настави академско усавршавање, али своје задовољство тренутно проналази у непосредном раду како са групом запослених тако и индивидуално са клијентима.

Бранка Тишма, дипломирани психолог. Дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на катедри за психологију. Као психолог радила у предшколској установи „Радост“, Чачак и ОШ „Лазар Саватић“, Земун. Преко 20 год члан „Удружења Здраво да сте“ и координатор дечјих програма, које је настало као одговор на ратом угрожен социјални оквир развоја деце. Аутор, коаутор и релизатор различитих семинара, радионица, искусртвених група и акредитованих програма у образовању и у програмима Здраво да сте намењених деци, одраслима и професионалцима који су ангажовани у раду са децом и њиховим родитељима. Учесник великог броја конференција у образовању, и програма реализованих у предшколству и основном образовању. Члан различитих радних група при Минисарству просвете. Дугогодишњи члан и активан учесник у раду ДПС, предсеник Секције психолога у основним школама. Покретач и учесник различитих истраживања и активности које се односе на развој струке и статус психолога у образовању. Дала је велики допринос у промовисању и значају психолошке струке. Добитник награда Друштвено признање „Љубомир – Љуба Стојић“ и „Живорад – Жижа Васић“.

Нађа Ђедовић, Дипломирани психолог, МА у области Примењене психологије. Од 2016. године Нађа Ђедовић је запослена на месту стручног сарадника у Правно – пословној школи у Београду. Током студија волонтирала је на Конгресу психолога, да би 2021. године присуствовала као учесник округлог стола на тему: „Компетенције стручних сарадника“. Као активни члан секције, и на предлог исте је у току 2021. године била делегат на редовној Скупштини Друштва психолога Србије. Учествовала је на пројекту „Бирај речи, хејт спречи“, који се бави превенцијом дигиталног насиља а чији су носиоци УНИЦЕФ, МПНТР и Теленор. Похађала је едукацију из системске породичне психотерапије и стекла звање системски породични терапеут под супервизијом. У периоду од 2017. до 2019. године радила је на Факултету безбедности Универзитета у Београду као демонстратор и сарадник у настави. У професионалном раду највише се бави проблемима адолесцената и пружањем подршке младима у превазилажењу препрека приликом учења и одрастања.

Нада Станков, дипломирала психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, 1992.године, на групи школске психологије. Као школски психолог радила шест година у ОШ „Растко Немањић – Свети Сава“ у Новој Пазови, две године била психолог у Средњој школи ITHS, од њеног оснивања и двадесет једну годину ради у ОШ „Јован Стерија Поповић“ на Новом Београду. На свим местима на којима је радила оставила је лични и стручни печат на који је поносна и не лажно скромна. Током рада самостално или у тиму реализује послове у оквиру своје струке: Аутор је и коаутор бројних аналитичко истраживачких радова из домена школске психологије и школске праксе уопште, у школи и ван ње, (Рад са даровитим ученицима, Пријатељство и другарство, Дечије лажи. Психологија моћи – (не)моћ психологије и др.) Радила на дизајнирању и извођењу обука за наставнике, некада била сарадник Грађанских иницијатива као едукатор и тренер, сарадник је Завода за унапређивање образовања и васпитања, учесник у бројним Радним групама МПС-е. Вишедеценијски је активни учесник Сабора, сада Конгреса психолога Србије (некада и Конгреса Србије и Црне Горе), великог броја конференција и скупова који су се бавили школством, са становишта школског психолога. Дугогодишњи је члан и активан учесник у раду ДПС. Улогу „Пионира“, поносно носи и данас. Супруга је једног доброг психолога и мајка успешног учитеља, на одређено време.

Татјана Глигорић, рођена 18.03.1991. године у Ваљеву. Године 2010. уписује Пословни факултет Ваљево Универзитет Сингидуну, студијски програм Пословна информатика, стечено звање – Дипломирани пословни информатичар. 2017. наставља образовање на мастер студијама на Факултету здравствених, правних и пословних студија у Ваљеву, Универзитет Сингидунум, на смеру Информациони системи и технологије. Од март 2013. – новембра 2017. – своје радно искуство стиче у фирми Горење д.о.о Ваљево. Од новембра 2017.- 2019. године ангажована је на Факултету здравствених, правних и пословних студија, на позицији лабораторија, администратор мрежа, вођа рачунског центра и сарадник у настави. Од 2019. године наставља са радом на Факултету, на позицији асистента у настави, шефа Рачунског центра, креатор садржаја за Инстаграм профила и веб администратор сајта Факултета. Од априла 2024. године ангажована на пословима креатора садржаја за Инстаграм профил Друштва психолог Србије. Аутор, дизајнер и фотограф промотивних материјала за различите клијенте. У току студија учествовала на више конференција, догађаја и курсева, што се наставља и по завршетку студија.