Програмски одбор 72. Конгреса психолога Србије
Председница Програмског одбора
Kсенија Kолунџија
др Kсенија Kолунџија | Основне и постдипломске студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за психологију, где је и одбранила докторску дисертацију 2017. године. Специјализирала је медицинску психологију 2008. године. Од 1999. год. до 2022. год. била је запослена на Kлиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине. Од 2022. запослена је у Психијатријског ординацији Барачков. Током радног искуства, поред послова психодијагностике, психотерапије и менторског рада, учествује у извођењу наставе на основним, мастер, докторским и специјалистичким студијама на Медицинском факултету у Новом Саду, где је од 2017. године до 2022. године била запослена као доцент на Kатедри за психологију. Самостално је изводила наставу на предметима Основе психотерапије и Социјална патологија, а учествовала је као предавач на и на предметима Вештине комуницирања, Медицинска психологија, Социјалне вештине и Рани развој. Од 2011. године је у регистру сталних судских вештака. Члан је Извршног одбора Друштва психолога Србије од 2019. године. На Kонгресу психолога 2023. године учествовала је као члан Програмског одбора.
Чланови Програмског одбора
Милица Лазић
др Милица Лазић | Докторка психолошких наука и научна сарадница запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно је ангажована као постдокторанткиња на пројекту Innovative Immunization Hubs, који се бави повећањем вакциналне писмености маргинализованих група у 6 европских земаља. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на област менталног здравља, са ужим интересовањима у областима кроскултурних истраживања, психологије резилијентности, протективних фактора и субјективног благостања, а нарочито у контексту актуелних и стресора из периода одрастања. Ауторка је или коауторка у преко 40 оригиналних научних радова у домаћим и међународним научним часописима, а учествовала је са саопштењима на преко 100 научних конференција. Добитница је бројних награда, међу којима и награде Филозофског факултета у Новом Саду за најбољег младог истраживача за 2018. годину у области друштвених наука, награде “Живорад Жижа Васић” коју додељује Друштво психолога Србије за популаризацију психологије као науке, Сакура стипендије за најбољи истраживачки рад на тему Јапана, а два чланка на којима је коаутор су били изложени на Међународном фестивалу науке и образовања, као врхунски резултати Филозофског факултета у Новом Саду за 2017. и 2021. годину. Рецензирала је радове у преко 20 врхунских међународних часописа.
Јелена Опсеница Костић
др Јелена Опсеница Костић | Редовни професор на Департману за психологију Филозофског факултета у Нишу. Своју научну каријеру започела је истраживањем односа између перцепције родитељског понашања и благостања адолесцената, а последњих година њен научно-истраживачки рад усмерен је на две области: на психосоцијалне аспекте превладавања неплодности и на психолошке аспекте употребе дигиталних технологија у свакодневном животу. Kаријеру наставника започела је на предметима из области развојне психологије детињства, одраслог и старог доба, које и даље предаје. У процесу осавремењивања студијских програма осмислила је и покренула нове садржаје и предмете, који су у складу са променама контекста развоја: предмет Нови животни стилови и форме породице и више предмета из области сајберпсихологије, прилагођени различитим департманима и нивоима студија, везани, пре свега, за одрастање у дигиталном окружењу. У оквиру обе области научног рада, поред публикација, др Опсеница Kостић је, самостално и са колегама, организовала и реализовала предавања, трибине и гостовала у локалним медијима. За монографију “Путовање кроз дигитални простор – Увод у сајберпсихологију” Друштво психолога Србије јој је 2023. године доделило награду „Др Борислав Стевановић“. Од априла 2023. године ангажована је као руководилац двогодишњег пројекта Фонда за науку „Kриза идентитета жена које се суочавају са неплодношћу: мешовити методолошки приступ“ (InsideMe, 1568).
Бранислава Стевић
Бранислава Стевић | Рођена у Новом Саду, где је завршила и студије на Филозофском факултету, Одсек за психологију. Безмало се двадесет година бави радом са особама које имају трауматско искуство. Водила је многе програме у Србији и Босни и Херцеговини који се баве радом са трауматским искуством. Неколико година се бавила супервизијским радом у Центру за ратну трауму. Одржала је низ предавања која се тичу психотерапијског рада са трауматским искуством у неколико земаља. Аутор је приручника за особе оболеле од посттрауматског стресног поремећаја, као и депресивног поремећаја. Последњих десет година је на позицији Извршне директорке Центра за ратну трауму. Едуковала се у више терапијских праваца: Ребт, Интегративна трансакциона анализа, АЦТ, Somatic experience, Схема терапија, логотерапија. Тренутно запослена у Ребт праксис центру у Новом Саду. У ООШ „Владислав Рибникар“ ангажована је у оквиру тима за подршку образовном процесу Друштва психолога Србије. У Дечјем културном центру ангажована је на пружању психосоцијалне подршке деци, родитељима и наставницима након трагичног догађаја у мају.
Гордана Ђигић
др Гордана Ђигић | Ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Основне студије психологије завршила је на Филозофском факултету у Нишу, магистрирала је на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, а докторирала је на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Током професионалне каријере радила је као наставник у средњој школи, као психолог – стручни сарадник у основној школи, као саветник за развојно планирање у Министарству просвете и спорта. На Филозофском факултету у Нишу ради од 2010. године, најпре као асистент, а потом као наставник на предметима из области психологије образовања. Ауторка је књига ”Ромска деца и тестови нтелигенције” и ”Управљање разредом – савремени приступ психологији наставника”. Такође је ауторка или коауторка великог броја радова објављених у домаћим и међународним научним часописима и зборницима радова саопштених на научним скуповима. Истраживачка интересовања углавном су везана за питања која припадају области психологије наставника, затим фактора академских постигнућа ученика на различитим нивоима образовања, као и образовне инклузије. Поред наставних и истраживачких активности, ангажује се као рецензент или члан уређивачких одбора научних часописа, учествује у раду научних или организационих одбора бројних националних и међународних научних скупова (Kонгрес психолога Србије, Дани примењене психологије, ИнПацт, БЦЕС). Учествовала је у креирању, координацији и реализацији великог броја пројеката у области образовања и бројних програма стручног усавршавања запослених у образовању.
Анита Поповић
Анита Поповић | Члан Извршног одбора Друштва психолога Србије и заменица председнице ИО, председник секције психолога запослених у Војсци, координаторка пројектног тима Друштва психолога Србије за пружање подршке наставно-образовном процесу. Од 2007. запослена у Војсци Србије, тренутно на позицији психолога у Гарди. Област рада и интересовања војна психологија, организациона психологија и психолошко саветовање. Оријентисана на практичну примену психологије у свом раду кроз интегрисање различитих психолошких области и праваца. Учествовала у раду тима за организацију и одржавање друштвеног дијалога на тему “Заштита менталног здравља грађана Републике Србије након пандемије” 2021. године. Више пута била учесник Kонгреса психолога Србије у оквиру округлих столова на представљању модела превенције менталног здравља и психолошких припрема припадника Војске Србије. У оквиру усавршавања похађала и завршила бројне едукације из области кризне интервенције (тренер психолошке прве помоћи), креирања и спровођења психолошких радионица, вештина преговарања, медијације између жртве и преступника, психолошког саветовања… Професионално ангажовање усмерено је такође и на унапређење психолошке струке кроз иницијативу за измену правне регулативе која дефинише област психолошке делатности.
Бојана Бодрожа
др Бојана Бодрожа | Доценткиња на Одсеку за психологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, где је запослена од 2015. године и предаје на низу курсева из области социјалне психологије. Основне студије завршила је 2005. године на Филозофском факултету у Новом Саду, магистарске 2009. на Филозофском факултету у Београду, а докторске 2016. на Филозофском факултету у Новом Саду. Њена област професионалног интересовања је социјална психологија, односно селф и идентитет, сајберпсихологија, експериментална социјална психологија и психологија рода. Током каријере радила је и на Институту за педагошка истраживања у Београду (2010-2015). Била је ангажована на низу међународних и домаћих пројеката, од којих су неки „ManyLabs Africa“ (trenutno u toku), „Systematizing Confidence in Open Research and Evidence (SCORE)“,COST akcija „Redressing Radical Polarisation: Strengthening European Civil Spheres facing Illiberal Digital Media“, COST akcija “Transnational Collaboration on Bullying, Migration and Integration at School Level”, COST akcija “LGBTI+ Social and Economic (in)equalities”, „Безбедност и поверење: перцепција проблема сексуалног узнемиравања и уцењивања међу студентима и запосленима Филозофског факултета и Факултета за спорт и физичко васпитање“, „Социјални идентитет у мултиетничкој средини – ефекти контакта на међугрупне ставове и етнички идентитет“ и многим другим. Чланица је професионалног удружења Еuropean Association of Social Psychologists (ЕАСП), као и Друштва психолога Србије. Део је уредништва часописа Психолошка истраживања од 2022. године, била је чланица уредничког одбора (2021-2022.) и тренутно је чланица рецензентског одбора часописа Journal of Social Psychology Research. Објавила је већи број радова у међународним и домаћим часописима и излагала је на домаћим и међународним конференцијама. Ангажована је као рецензенткиња у више домаћих и страних часописа. У склопу активности популаризације науке била је део програмског тима Фестивала помирења одржаног у Новом Саду 2023. и 2022. године, више пута је учествовала на Фестивалу менталног здравља и одржала више предавања у Истраживачкој станици Петница. Чланица је координационог одбора Мреже академске солидарности и ангажованости која је ангажована на јачању гласа струке кроз залагање за конзистентну примену основних принципа академског рада.
Јелена Видић
др Јелена Видић | Доценткиња на Департману за психологију Факултета за медије и комуникације и индивидуална и група психотерапеуткиња. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету у Београду, где је 2021. године одбранила докторску дисертацију под називом „Идентитет и искуства стигматизације трансродних особа у Србији“. Стаж из клиничке психологије је обавила на Војномедицинској академији у Београду и положила стручне испите при Министарству здравља и Министарству просвете. Завршила је едукацију из психодраме и групне психотерапије, ЕМДР-а, едуковала се из индивидуалне схема терапије и на почетку је тренинга из психоанализе. Сарађивала је са организацијама цивилног друштва на пројектима пружања психосоцијалне подршке особама из мањинских и маргинализованих група, координацији пројеката, организовању тренинга и спровођењу истраживања. Радила је као наставница у средњој школи и сарадница у настави на Факултету музичке уметности. Своје радове из области психологије и психотерапије је представљала на конференцијама у земљи и иностранству и објављивала у зборницима и научним часописима. Области интересовања: психологија рода и сексуалности, стигматизација, психотерапија, психоанализа. Предмети: Увод у психологију, Основе интерперсоналних вештина, Теорије личности, Kвалитативне истраживачке методе.
Секретари
Милош Стојадиновић | Рођен 1994. године у Ћуприји, одрастао у Деспотовцу. Основне студије психологије завршио је на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу 2017. године. На истом департману и факултету завршава и своје мастер студије 2019. године, и убрзо уписује и докторске студије на истој установи, где тренутно и ради као истраживач-сарадник. На Департману за психологију Филозофског Факултета у Нишу реализује вежбе из више предмета, углавном из области развојне, когнитивне, образовне и опште психологије, као и сајберпсихологије, што су истовремено и његова главна истраживачка интересовања. На свом Департману учествује и у бројним промотивним активностима, обавља и функцију координатора за међународну сарадњу Департмана. Имао је и улоге секретара у организационим и програмским одборима конференција Дани примењене психологије (2020-2023.) и Kонгресу психолога Србије (2023.). Волонтирао је у Друштвеном центру (Индиго) у Нишу као пружалац помоћи у учењу деци ромске популације. Радио је на сакупљању података за пројекат који су заједно реализовали Институт за психологију Филозофског факултета у Београду и УНИЦЕФ, и учествовао на већем броју других пројеката. Тренутно ради на својој докторској дисертацији која се бави конструктом одлучности, а под менторством проф. др Kристине Ранђеловић.
Душан Влајић | Рођен је 1990. године у Алексинцу. Завршио је основне академске студије психологије на Филозофском факултету у Нишу 2014. године. Исте године, на истом факултету, уписује мастер академске студије психологије које завршава 2017. године. Наредне године уписује докторске академске студије психологије на Филозофском факултету у Нишу, усмеривши научни рад ка истраживачким питањима из клиничке психологије и сродних области. Паралелно са студијама волонтира најпре у НУРДОР-у, а потом и у ГУПОАН-у у Нишу, где примењује Монтесори технике у раду са децом из аутистичног спектра. Око две и по године је провео у области социјалне заштите, на радном месту водитеља случаја. Након шест месеци проведених у НВО сектору, обавља праксу на Kлиници за заштиту менталног здравља Универзитетског клиничког центра у Нишу, где стиче практичне вештине из области психодијагностичке експлорације личности. Од децембра 2019. године ради на Филозофском факултету у Нишу, као асистент на Kлиничкој психодијагностици и другим сродним предметима. Паралелно са докторским студијама похађа напредни тренинг из релационе трансакционе анализе. Аутор је неколико научних радова. Активно рецензира радове у научним часописима, од којих су неки са ИМПАKТ фактором (Психологија). У неколико наврата био је члан организационог одбора конференције Дани примењене психологије, департмана за психологију Филозофског факултета у Нишу.
Организациони одбор 72. Конгреса психолога Србије
Председница
Весна Чорто
Весна Чорто, Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, на смеру инустријска психологија. У ЈП „Пошта Србије“ запослена је 27 година у Служби за развој и селекцију кадрова, Функције управљања кадровима, а 12 година била руководилац службе. Похађала едукације из области психологије рада и управљања кадровима, како би стечено знање примењивала у пракси и у пројектима од интереса за Предузеће, а потом презентовала на Конгресима психолога. Била је члан Извршног одбора 8 година
и члан Надзорог 4 године. На Конгресу 2023 године била је члан Организационог одбора.
Чланови
Смиљана Вујадиновић
Смиљана Вујадиновић, Дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на катедри за психологију. Kао психолог радила: 10 год.у привреди у кадровској служби на пословима: развој и селкција кадрова, 25 година у васпитно-образовном систему у педагошко психолошкој служби као стручни сарадник. Завршила базичан курс ТА 101 И Kурс Систермске породичне терапије. У оквиру свог професионалног рада, 15 година ангажовања у ДПС, 10 година члан ИРK Земун, активан члан И председник Актива Земуна, остварила контакте са различитим институцијама, организацијама образовања, културе, здравства, социјалне заштите и невладиним сектором као и са другим психолозима, који су се ангажовали у образовању, спољни сарадник невладине организације Удружење Родитељ. Аутор, коаутор и релизатор различитих семинара и акредитованих програма у образовању.
Александра Пајевић
Мср. Александра Пајевић, рођена 17. 04. 1992. године у Kрагујевцу, где завршава основну школу и гимназију. Основне академске студије психологије завршава на Државном универзитету у Новом Пазару, са просечном оценом 9. 08. Током основних студија психологије ангажована је као демонстратор на Државном универзитету у Новом Пазару, на предмету: Психологија мотивације и емоција. Своју академску каријеру наставља на Филозофском факултету у Нишу, где 2018. године завршава мастер академске студије психологије (Развојно-педагошки модул) са просечном оценом 10. Исте године уписује докторске студије психологије на Филозофском факултету у Нишу. Актуелно је студент треће године докторских студија психологије. Своју професионалну каријеру започиње у Центру за породични смештај и усвојење Kрагујевац, где добија лиценцу за обављање основних стручних послова у социјалној заштити. Од 2018. године обављала је послове стручног сарадника – психолога у Првој техничкој школи у Kрагујевцу. Актуелно је запослена као стручни сарадник – психолог у Предшколској установи „Ђурђевдан“ Kрагујевац. Чланица је Друштва психолога Србије и била је ко-секретарка 69. и 70. Kонгреса психолога Србије. Ауторка је и коауторка неколико научних радова.
Нада Станков
Нада Станков, за себе каже да је мајка једног учитеља и супруга једног психолога. Дипломирала је психологију на Филозофском факултету у Београду 1992. године на смеру школска психологија-педагогија. Двадесет девет година ради на пословима стручног сарадника- психолога у школи. Радила у ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“ у Новој Пазови шест година. Од 1999. ради у ОШ „Јован Стерија Поповић“ на Новом Београду. У статусу додатног ангажовања, на месту стручног сарадника радила у Средњој школи за информационе технологије ИТХС, три године, од њеног оснивања. Дуго је била сарадник Грађанских иницијатива као едукатор и тренер. Сарадник је Завода за унапређивање образовања и васпитања за оцењивање уџбеника и давање стручног мишљења односно стручне оцене. Поседује богато искуство у раду са ученицима и родитељима. „Рад у школи, са децом, пре свега, сматрам привилегијом у раду психолога у савременом друштву. Одговоран, креативан, вишедимензионалан посао. Деца расту уз вас и ви растете са децом. Области рада у којима су моја професионална интересовања поткрепљена највећим успехом су Професионална оријентација и Рад са даровитим ученицима. Прихватање чланства у ИО ДПС-а доживљавам као могућност заштите психолога од нас самих, јачању психологије као струке, и психолога као професионалног звања, у свим институцијама и областима у којима психолози раде“, истиче Нада Станков..
Алекасандар Стевановић
Алекасандар Стевановић, рођен је 30.09.1990. у Врању, по занимању је мастер клиничке психологије и едукант О.Л.И. интегративног психодинамског правца. Основне и мастер студије завршио је на Филозофском факултету на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, модул клиничка психологија. Након завршених студија ради као наставник психологије – приправник у Економско-трговинској школи у Врању, потом бива изабран за сарадника у настави – демонстратора на Катедри за психологију на Филозофском факултету Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. У међувремену је ангажован на два пројекта – Међународна мрежа помоћи, Београд: „Истраживање психолошких параметара и квалитета живота избеглица са Блиског истока”, Београд – Прешево и Група 484 из Београда: „У сусрет бољој заштити раздвојене и деце без пратње у миграцијама“, Прешево. Каријеру даље наставља као професор здравствене психологије у Средњој школи „Свети Сава”, и професор грађанског васпитања у Средњој техничкој школи „Михајло Пупин”, у Београду. Докторске студије на Одсеку за психологију на Филозофском факултету, Универзитету у Новом Саду уписује 2019. године и током прве године студија волонтира на пројекту Министарства за просвету и науку Републике Србије „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља”, Центра за бихејвиоралну генетику, Филозофски факултет, Нови Сад. (бр.179006). Затим 2021. године биран је у звање асистента за ужу научну област Психолошке науке на Високој школи социјалног рада у Београда на Катедри за психологију на предметима из клиничке психологије и психотерапије где је и обављао функцију секретара катедре. Током рада на Високој школи социјалног рада у Београду био је учесник на пројекту Националне академије за јавну управу „Ментално благостање јавних службеника“. 2022. године конкурише на Међународној докторској школи Католичког универзитета Сан Антонио у Мурсији, Шпанија где је примљен и прихваћен му је предлог нацрта докторске тезе „Психо-социјални аспекти НЕЕТ идентитета у Републици Србији“. Тренутно је запослен као асистент на Високој струковној школи за образовање васпитача и тренера у Суботици на психолошкој групи предмета. Аутор је бројних радова од националног и међународног значаја као и радова који су објављени у стручним и научним часописима. Области интересовања и истраживања су: квалитативна истраживања у психотерапији, селф – концепт и ментално здравље. Служи се енглеским и шпанским језиком. Живи у Новом Саду, бави се саветовањем и психотерапијом, наставом и науком.