Програмски одбор 71. Конгреса психолога Србије

Председница Програмског одбора
Гордана Ђигић

др Гордана Ђигић | Ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Основне студије психологије завршила је на Филозофском факултету у Нишу, магистрирала је на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, а докторску дисертацију одбранила је на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Професионалну каријеру започела је као наставник психологије у средњој школи, а убрзо потом почела је да ради као психолог – стручни сарадник у основној школи. Неколико година радила је као саветник за развојно планирање у Министарству просвете и спорта, а затим још неколико година на пословима наставника грађанског васпитања и помоћника директора у средњој школи. На Филозофском факултету у Нишу ради од 2010. године, најпре као асистент, а потом као наставник на предметима из области психологије образовања. Ауторка је књига Ромска деца и тестови интелигенције и Управљање разредом – савремени приступ психологији наставника. Такође је ауторка или коауторка великог броја радова објављених у домаћим и међународним научним часописима и зборницима радова саопштених на научним скуповима. Истраживачка интересовања углавном су везана за питања која припадају области психологије наставника, затим фактора академских постигнућа ученика на различитим нивоима образовања, као и образовне инклузије. Поред наставних и истраживачких активности, ангажује се као рецензент или члан уређивачких одбора научних часописа, учествује у раду научних или организационих одбора бројних националних и међународних научних скупова (Конгрес психолога Србије, Дани примењене психологије, InPact, BCES). Учествовала је у креирању, координацији и реализацији великог броја пројеката у области образовања и бројних програма стручног усавршавања запослених у образовању.

Чланови Програмског одбора

Драган Попадић

др Драган Попадић | Рођен 1955. године у Београду. Редовни је професор социјалне психологије на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. Бави се, пре свега, проучавањем коришћења дигиталних технологија међу младима, насиља у школи, вредносних оријентација, социјалних конфликата и политичке социјализације, и радове из тих области објављивао је у већем броју домаћих и страних књига и часописа. Учествовао је у изради и имплементацији програма посвећених ненасилној комуникацији, конструктивном решавању конфликата и грађанском васпитању. Добитник је награда Друштва психолога Србије Борислав Стевановић за књигу која представља најзначајнији научни допринос развоју психологије у Србији у протеклом двогодишњем периоду (2011. и 2019. године), Жижа Васић за популаризацију психологије 1995. године, и признања Љуба Стојић за допринос у раду и развоју Друштва психолога Србије (2002. и 2011. године).

Јелена Опсеница Костић

др Јелена Опсеница Костић | Ванредни професор на Департману за психологију Филозофског факултета у Нишу. Своју научну каријеру започела је истраживањем односа између перцепције родитељског понашања и благостања адолесцената, а последњих година њен научно-истраживачки рад усмерен је на две области: на психосоцијалне аспекте превладавања неплодности и на психолошке аспекте употребе дигиталних технологија у свакодневном животу. Каријеру наставника започела је на предметима из области развојне психологије детињства, одраслог и старог доба, које и даље предаје. У процесу осавремењивања студијских програма осмислила је и покренула нове садржаје и предмете, који су у складу са променама контекста развоја: предмет Нови животни стилови и форме породице и више предмета из области сајберпсихологије, прилагођени различитим департманима и нивоима студија, везани, пре свега, за одрастање у дигиталном окружењу. У оквиру обе области научног рада, поред публикација, др Опсеница Костић је, самостално и са колегама, организовала и реализовала предавања, трибине и гостовала у локалним медијима. У јуну 2022. године објавила је монографију Путовање кроз дигитални простор – увод у сајберпсихологију, која представља први домаћи покушај систематизовања основних садржаја из ове области. Редовно учествује на научним и стручним скуповима и земљи и окружењу.

Ксенија Колунџија

др Ксенија Колунџија | Основне и постдипломске студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку за психологију, где је и одбранила докторску дисертацију 2017. године. Специјализирала је медицинску психологију 2008. године. Од 1999. год. до 2022. год. била је запослена на Клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине. Од 2022. запослена је у Психијатријског ординацији Барачков. Током радног искуства, поред послова психодијагностике, психотерапије и менторског рада, учествује у извођењу наставе на основним, мастер, докторским и специјалистичким студијама на Медицинском факултету у Новом Саду, где је од 2017. године до 2022. године била запослена као доцент на Катедри за психологију. Самостално је изводила наставу на предметима Основе психотерапије и Социјална патологија, а учествовала је као предавач на и на предметима Вештине комуницирања, Медицинска психологија, Социјалне вештине и Рани развој. Од 2011. године је у регистру сталних судских вештака. Члан је Извршног одбора Друштва психолога Србије од 2019. године.
 
Ивана Б. Петровић

др Ивана Б. Петровић | Професор на предметима из области психологије рада и организације на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. У свом раду се залаже за приступ научник – практичар – хуманиста. Има богато академско, истраживачко и консултантско искуство у земљи и иностранству у области понашања потрошача, маркетинга, маркетиншке комуникације, социјалног маркетинга, организационог понашања и управљања људским потенцијалима. Научно-истраживачке радове је објављивала у истакнутим домаћим и међународним часописима и излагала на домаћим и међународним скуповима. Централна тема на коју су усмерени сви истраживачки и други радови Иване Петровић је добробит, како радних људи, тако и потрошача. Председник је Комисије за комуникацију и информисање Црвеног крста Србије.
 
Анита Поповић

Анита Поповић | Дипломирани психолог, члан Извршног одбора Друштва психолога Србије, председник секције психолога у Војсци. Дипломирала на одсеку за психологију Филозофског факултета у Косовакој Митровици 2006. године. Од 2007. запослена у 1. бригади Копнене Војске Србије као референт за психологију, а од 2018. године као психолог у Гарди. Област рада и интересовања војна психологија, организациона психологија и психолошко саветовање. Оријентисана на практичну примену психологије у свом раду кроз интегрисање различитих психолошких области и праваца. Учествовала у раду тима за организацију и одржавање друштвеног дијалога на тему Заштита менталног здравља грађана Републике Србије након пандемије 2021. године. Више пута била је учесник на Конгреса психолога Србије у оквиру округлих столова на представљању модела превенције менталног здравља и психолошких припрема припадника Војске Србије. У оквиру усавршавања је похађала и завршила бројне едукације из области селекције, комуникације, преговарања, психолошког саветовања, интервенција у кризи итд. Професионално ангажовање усмерено је и на унапређење психолошке струке кроз иницијативу за измену правне регулативе која дефинише област психолошке делатности.

Александра Пајевић

Александра Пајевић | Рођена 17.04.1992. године у Крагујевцу, где завршава основну школу и гимназију. Основне академске студије психологије завршава на Државном универзитету у Новом Пазару, са просечном оценом 9.08. Током основних студија психологије ангажована је као демонстратор на Државном универзитету у Новом Пазару, на предмету: Психологија мотивације и емоција. Своју академску каријеру наставља на Филозофском факултету у Нишу, где 2018. године завршава мастер академске студије психологије (Развојно-педагошки модул) са просечном оценом 10. Исте године уписује докторске студије психологије на Филозофском факултету у Нишу. Актуелно је студент треће године докторских студија психологије. Своју професионалну каријеру започиње у Центру за породични смештај и усвојење Крагујевац, где добија лиценцу за обављање основних стручних послова у социјалној заштити. Од 2018. године обављала је послове стручног сарадника – психолога у Првој техничкој школи у Крагујевцу. Актуелно је запослена као стручни сарадник – психолог у Предшколској установи Ђурђевдан у Крагујевцу. Чланица је Друштва психолога Србије и била је ко-секретарка 69. и 70. Конгреса психолога Србије. Ауторка је и коауторка неколико научних радова.

Мирсен Фехратовић

Мирсен Фехратовић | Рођен 08.10.1995. године у Новом Пазару. Основне и мастер академске студије завршава на Државном универзитету у Новом Пазару. Током и након студија учествовао је у бројним пројектима, хуманитарним акцијама, волонтирао у Центру за социјални рад и у неколико удружења за помоћ особама са тешкоћама у развоју. Један је од кооснивача првог клуба студената психологије Државног универзитета у Новом Пазару, под називом Психоидеал. Крајем 2016. године, на свечаности поводом годишњице оснивања Државног универзитета у Новом Пазару, добија награду као најбољи студент департмана за филозофске науке. Током основних и мастер студија био је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Током 2018. године бива ангажован као демонстратор, а од 2019. ради као сарадник у настави на Државном универзитету у Новом Пазару на предметима из области клиничке психологије и психологије образовања. Аутор и коаутор је неколико научних радова. Докторске студије психологије започиње 2019. године на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. Међутим, 2020. године добија стипендију Владе Републике Турске и од 2021. године докторске студије наставља на Uludağ Универзитету у Бурси. Члан је Друштва психолога Србије и ко-секретар 69. и 70. Конгреса психолога Србије.
 
Секретар
Милош Стојадиновић

Милош Стојадиновић | Рођен 1994. године у Ћуприји, одрастао у Деспотовцу. Основне студије психологије завршио је на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу 2017. године. На истом департману и факултету завршава и своје мастер студије 2019. године, и убрзо уписује и докторске студије на истој установи, где је тренутно и запошљен као истраживач-приправник. На Департману за психологију Филозофског Факултета у Нишу реализује вежбе из више предмета, углавном из области развојне, образовне, опште и сајберпсихологије, што су истовремено и његова главна истраживачка интересовања. На свом Департману обавља и функције Координатора мреже контаката Департмана, Координатора за међународну сарадњу Департмана, као и Секретара интерног пројекта Департмана. Имао је и улогу секретара у организационом а затим и програмском одбору међународне конференције Дани примењене психологије. Волонтирао је у Друштвеном Центру (Индиго) у Нишу као пружалац помоћи у учењу деци из ромске популације. Радио је на сакупљању података за пројекат који су заједно реализовали Институт за психологију Филозофског факултета у Београду и УНИЦЕФ, и учествовао на већем броју других пројеката. Тренутно ради на својој докторској дисертацији која се бави конструктом одлучности, а под менторством проф. др Кристине Ранђеловић.
 

Организациони одбор 71. Конгреса психолога Србије 

Председница

Бранка Тишма

Бранка Тишма, дипломирани психолог. Дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на катедри за психологију. Као психолог радила у предшколској установи „Радост“, Чачак и ОШ „Лазар Саватић“, Земун. Преко 20 год члан Удржења Здраво да сте и координатор дечјих програма, које је настало као одговор на ратом угрожен социјални оквир развоја деце.
Аутор, коаутор и релизатор различитих семинара и акредитованих програма у образовању и програма Здраво да сте. Учесник великог броја конференција у образовању, и програма реализованих у предшколству и основном образовању. Члан различитих радних група при Минисарству просвете, науке и технолошког развоја, пре свега у изради разлчитих подзаконских докумената. У два мандата члан ИО ДПС, и 2 мандата председник ИО ДПС, предсеник Секције психолога у основним школама. Покретач и учесник различитих истраживања и активности које се односе на развој струке и статус психолога у образовању. Аутор приручника за рад у предшколским и основношколском образовању за интерну употребу.
У оквиру свог професионалног рада, ангажовања у ДПС и у организацији Здраво да сте . остварила контакте са различитим институцијама, организацијама образовања, културе, здравства, социјалне заштите и невладиним сектором као и са другим психолозима, који су се ангажовали у образовању. Остварила сарадњу са Друштвом психолога Републике Српске, посебно у организацији рада и дефинисања послова психолога у образовању.
 
Чланови

Душко Кљајић

Душко Кљајић, мастер психолог, завршио је основне и мастер студије на Департману за психологију ФМК у Београду. Мастерирао је у јануару 2022. године са тезом „Прави мушкарци и праве жене – сексизам међу младима“, са којом је учествовао у интернационалном пројекту „Towards Gender Harmony“, а овај рад је представљен на 70. Конгресу психолога. Радио је као сарадник у настави на Департману за психологију ФМК на предметима Статистика и Напредна статистика. Његов истраживачки рад везан је за области социјалне психологије и образовања, кроз теме научне и здравствене писмености, са неколико објављених чланака и конференцијских саопштења. Ангажован на твининг ИПА пројекту Министарства здравља РС „Подршка јачању капацитета релевантних институција у оквиру области биомедицине“ о добровољном неплаћеном давалаштву крви, органа, ткива и ћелија. Од 2021. године је активно укључен у рад Друштва психолога Србије.
Тренутно је на докторским студијама психологије на Филозозофском факултету Универзитета у Београду.

Милица Лазић

Милица Лазић је докторка психолошких наука и научна сарадница запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно је ангажована као постдокторанткиња на пројекту Innovative Immunization Hubs, који се бави повећањем вакциналне писмености маргинализованих група у 6 европских земаља. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на област менталног здравља, са ужим интересовањима у областима крос-културних истраживања, психологије резилијентности, протективних фактора и субјективног благостања, а нарочито у контексту актуелних и стресора из периода одрастања. Ауторка је или коауторка у око 30 оригиналних научних радова у домаћим и међународним научним часописима, а учествовала је са саопштењима на преко 60 научних конференција. Добитница је бројних награда, међу којима и награде Филозофског факултета у Новом Саду за најбољег младог истраживача Филозофског факултета за 2018. годину у области друштвених наука, награде “Живорад Жижа Васић” коју додељује Друштво психолога Србије за популаризацију психологије као науке, Сакура стипендије за најбољи истраживачки рад на тему Јапана, а чланак на којем је коаутор је био изложен на Међународном фестивалу науке и образовања, као врхунски резултат Филозофског факултета у Новом Саду. Рецензирала је радове у преко 10 врхунских међународних часописа.

Јелена Митровић

Јелена Митровић, мастер психолог, из Пирота. Основне и мастер студије психологије завршила на Филозофском факултету у Нишу. Завршила базични курс из Когнитивно-бихејвиоралне терапије. Тренутно ради као психолошки саветник у Пироту.

Весна Чорто

Весна Чорто, дипломирала на Филозофском факултету у Београду, на смеру инустријска психологија.
У ЈП „Пошта Србије“ запослена је 27 година у Служби за развој и селекцију кадрова, Функције управљања кадровима, а 12 година била руководилац Службе.