Програмски одбор 74. Конгреса психолога Србије

Ко-председнице Програмског одбора

Душана Шакан је ванредна професорка на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић на ком предаје педагошку психологију, психологију наставе, психологију мотивације и психологију одраслог доба. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на истраживања природе мотивације за школско учење, њене социјалне и индивидуалне детерминанте, као и њене образовне исходе, те благостање ученика у адолесцентном периоду. Сходно интересовањима, докторирала је на тему мотивације за школско учење, којом се континуирано бави од почетка своје академске каријере. Поред доктората из психологије, дипломирала је на одсеку за Романистику Филозофског факултета у Новом Саду. Резултате великог броја досадашњих истраживања представила је у монографији Мотивација за школско учење: теорије, истраживања и примена. Поред тога, објавила је као (ко)аутор око 30 научних радова у домаћим и међународним часописима, учествовала је у бројним кроскултурним студијама представљајући Србију, те активно узимала учешће у великом броју домаћих и међународних научних конференција. Ангажована је као рецензент у бројним врхунским психолошким часописима. Учествовала је у неколико научно-истраживачких пројеката од којих издваја Оријентације идентитета и ментално здравље адолесцената:испитивање улоге базичних психолошких потреба и културе који је подржао Фонд на науку Републике Србије. 

Марина Виденовић је научна сарадница на Институту за психологију, Филозофског факултета у Београду. У свом раду бави се темама везаним за социјализацију адолесцената, добробит младих и процесе учења у школском и ваншколском окружењу. Посебно је заинтересована за разумевање начина на које искуства младих обликују њихов развој, ослањајући се на комбинацију квалитативних и квантитативних метода. Важан део њеног рада чини и примена налаза истраживања у креирању политика заснованих на доказима. Учествовала је и водила велики број националних и међународних пројеката које подржавају UNICEF, OECD, Фонд за науку Републике Србије и Европска комисија (Erasmus+). У новијим пројектима посвећена је јачању вештина сарадничког решавања проблема код ученика (PEERSolvers), развоју инклузивних дигиталних образовних решења (Co-CREAT) и оснаживању младих кроз различите програме намењених развијању социоемоционалних вештина. Главна је уредница часописа Психолошка истраживања, рецензенткиња у бројним међународним часописима и чланица професионалних удружења као што су EARLI и ISCAR. Била је председница Програмског одбора међународне конференције Емпиријска истраживања у психологији.

Чланови Програмског одбора

Катарина Мићић је доценткиња и научна сарадница на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Бави се истраживањима праведности и инклузивности образовања, образовања наставника и мотивације ученика за учење. Учествује у међународним пројектима и европским истраживачким мрежама посвећеним инклузивном образовању и развоју наставничких компетенција. Ангажована је у реформским иницијативама усмереним на унапређење инклузивног образовања и креирање образовних политика заснованих на подацима. Посвећена је томе да академска знања и налази истраживања буду у служби заједнице, нарочито школа.

Јелена Достанић oсновне и мастер академске студије психологије је завршила на ФЛВ-у. Докторску дисертацију је одбранила 2017. на Филозофском факултету, Универзитета у Београду, бавећи се односом личности и ситуационих фактора у предвиђању исхода у радном понашању. Од 2009. је ангажована на ФЛВ-у, прво као сарадник у настави, затим као асистент, доцент, те тренутно као ванредни професор. Од 2023. је и на позицији руководиоца студијских програма ОАС и МАС Пословна психологија на ФЛВ-у.  Бави се психологијом рада и организације, управљањем људским ресурсима и развојем каријере, психологијом индивидуалних разлика, као и конструкцијом и валидацијом психолошких мерних инструмената, претежно у организационом контексту. Излагала је радове на многим националним и међународним научним конференцијама, има објављене чланке у бројним националним и међународним научним часописима, као и монографију на тему личности у области рада. Такође, учествовала је у неколико покрајинских научних пројеката. Рецензент је у бројним међународним научним часописима. Члан је Друштва психолога Србије и Међународног друштва за изучавање индивидуалних разлика (ISSID).

Милица Лазић је докторка психолошких наука и виша научна сарадница запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Завршила је трогодишње постдокторско усавршавање на пројекту „Innovative Immunisation Hubs “, финансираном од стране Европске комисије. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на област менталног здравља, са ужим интересовањима у областима крос-културних истраживања, психологије резилијентности, протективних фактора и субјективног благостања, а нарочито у контексту актуелних и стресора из периода одрастања. Ауторка је или коауторка преко 50 оригиналних научних радова у домаћим и међународним научним часописима и коауторка уџбеника „Мерење процеса и успешности психолошких третмана“. Добитница је бројних награда, међу којима и награде Филозофског факултета у Новом Саду за најбољег младог истраживача у области друштвених наука, награде “Живорад Жижа Васић” коју додељује Друштво психолога Србије за популаризацију психологије као науке, Сакура стипендије за најбољи истраживачки рад на тему Јапана, а четири чланка на којима је коауторка су били изабрани за врхунске резултате Филозофског факултета у Новом Саду за 2018, 2021, 2023. и 2024. годину. Од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије добила је признање за изврсност у науци, односно да по резултатима научних публикација спада у 1% најбољих истраживача у друштвеним наукама. Главна и одговорна уредница је међународног часописа Психологија.

Дарко Хинић је редовни професор на Филолошко-уметничком и Природно-математичком факултету, и руководилац студијског програма Психологија, Универзитета у Крагујевцу. Од почетка своје каријере био је посвећен интердисциплинарним приступима, истраживањима и пројектима, од сајберпсихологије, социјалне психологије, преко валидације различитих истраживачких инструмената на нашем простору, до менталног здравља и здравствене психологије. У последње време највише пажње у научно-истраживачком раду посвећује темама из области еколошке психологије и примене психолошких знања у организацијском контексту. Објавио је већи број научних чланака у домаћим и међународним часописима, зборницима и монографијама. Аутор је неколико уџбеника и монографија, од којих посебно истиче Интернет комуникације и поремећај употребе интернета (2014), као и уџбеник из Еколошке психологије, који је у припреми. Учесник је бројних истраживачких, стручних и образовних пројеката, као и руководилац пројекта Enhancing digital and psychological resilience through peer networking in the online environment. Члан је Друштва психолога Србије, у више наврата био је члан Програмског одбора Конгреса, као и његов копредседник 2020. Члан је уредничког одбора часописа Примењена психологија.

Ивана Педовић је доценткиња на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Њена истраживања се фокусирана су на психолошко мерење и индивидуалне разлике. У новијим радовима истражује нетолеранцију на неизвесност и двосмисленост у различитим контекстима, улогу временске оријентације у психолошким процесима, као и психолошке механизме грађанске партиципације. Чланица је уредничких одбора неколико националних и међународних часописа и ауторка или коауторка више научних радова и поглавља у књигама. Учествовала је у неколико пројеката из различитих области, а тренутно је академски координатор, испред универзитета у Нишу, међународног здруженог мастер програма SPOT (Social Psychology of Transformation) који се изводи у сарадњи са Универзитетом у Падови, Међународним психоаналитичким Универзитетом (IPU) из Берлина, Универзитетским иснститутом (ISCTE) у Лисабону, Универзитетом у Бањој Луци, Универзитетом у Сарајева и Универзитетом у Талину.

Секретари

Војана Обрадовић ради као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на ментално здравље и субјективно благостање адолесцената, понашање на друштвеним мрежама, као и на квалитативне истраживачке приступе.
Посебно се интересује за испитивање алтернативних приступа бризи о менталном здрављу и за проучавање пракси и норми у оквиру психијатријских институција. Била је председница Организационог одбора конференције „Језик и друштвене науке у контакту: изазови интердисциплинарности“.
Активна је чланица Европског удружења за квалитативну психологију (ЕQуиП), где обавља улогу координаторке за комуникације. Учествовала је у више научно-истраживачких пројеката, а као посебно значајан издваја пројекат „Оријентације идентитета и ментално здравље адолесцената: испитивање улоге базичних психолошких потреба и културе“, који је подржао Фонд за науку Републике Србије.

 

Михајло Илић рођен је у Новом Саду. Основне академске студије психологије завршио је 2021. године на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, где је 2023. године стекао и звање мастера психологије. Непосредно након завршетка мастер студија уписао је докторске академске студије психологије на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 2023. године ангажован је као сарадник у настави, а од 2024. године као асистент на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић у Новом Саду.
Коаутор је више научних радова објављених у домаћим и међународним часописима, као и у зборницима са научних конференција. Примарно се бави истраживањима благостања. Од прве половине 2025. године обавља функцију секретара међународног научног часописа „Психологија“, у издању Друштва психолога Србије.

Организациони одбор 74. Конгреса психолога Србије 

Председница

Радојка Шолак је асистенткиња на Катедри за пословну психологију Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, те доктордандкиња индустријско-организацијске психологије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У истраживачком раду се бави савременим моделима мотивације и (не)етичких понашања у организацијама. Коаутока је више научних радова објављених у часописима међународног и националног значаја. Годинама активно учествује на бројним домаћим и међународним научним конгресима, на којима је изложила десетине истраживачких радова, била модераторка сесија, као и чланица организационих одбора. Поред овога, модерирала је и организовала више стручних округлих столова. Активно учествује у пројектима за афирмацију пословне психологије, повезивање академије и привреде, те развој Друштва психолога Србије.

Чланови

Милина Петровић Милошевић има више од 15 година искуства у области управљања људским ресурсима и развоја запослених у интернационалним компанијама. Каријеру је започела у цивилном сектору, потом је радила као асистенткиња на Одељењу за психологију Универзитета у Београду, а затим и у области истраживања тржишта. Њена професионална експертиза обухвата развој запослених, изградњу система учења, развој лидерства и организациони развој. Едукује се из психодрамске психотерапије и поседује AOEC сертификат за executive coaching. Тренутно предводи глобални тим за развој запослених у Ергомед групи. Чланица је Секције за пословну психологију Друштва психолога Србије.

Немања Шајиновић је асистент на Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ и помоћник шефа Катедре за пословну психологију. У настави је ангажован од 2018. године, а тренутно обавља и функцију координатора стручне праксе. Његово поље научног интересовања је сајберпсихологија, унутар које се посебно бави гејмификацијом и видео играма, а докторску дисертацију пише управо на тему видео игара. Један је од оснивача удружења младих Искорак, у оквиру ког окупља велики број младих психолога. Кроз радионице, као и путем различитих медијума попут књига, филмова и видео игара, у оквиру удружења се обрађују савремене психолошке теме.

Драгана Митрић – Аћимовић је доктор психологије, са више од петнаест година искуства у развоју људи и организација. Предаје у звању доцента на Факултету организационих студија “Едука” у Београду и на студијама Психологије државног универзитета у Крагујевцу. Докторирала је у области организационе и индустријске психологије. Организације и лидере у њима подржава као консултант, едукатор и коуч. Бавила се свим ХР процесима и процедурама. Посебно се посветила подршци организацијама у развоју жељене организационе културе и успостављању система старања за развој жељених вредности. Ауторка је и коауторка четири књиге, међу којима је и “Грађење бољих култура: Кључне лекције за лидере и ХР”. Сертификовани је тимски коуч, психотерапеут у едукацији (са петогодишњом едукацијом у Трансакционој и Релационој трансакционој анализи) и сертификовани хипнотерапеут. Психотерапијску подршку одраслим појединцима пружа у оквиру Психолошког саветовалишта “Менсана” у Новом Саду.

Александар Стевановић је мастер психолог и студент докторских студија. Запослен је као асистент на Високој струковној школи за образовање васпитача и тренера у Суботици. Активно учествује у научно-истраживачким пројектима који се баве менталним благостањем, психосоцијалном подршком у заједници и факторима менталног здравља, као и у ауторству и коауторству научних радова и публикација. Професионално је усмерен ка психодинамски оријентисаној психотерапији и психолошком раду са паровима у процесу вантелесне оплодње (IVF). Члан је Друштва психолога Србије од 2021. године и био је члан Организационог одбора Конгреса психолога 2024. и 2025. године.

Јована Трбојевић Јоцић, докторка психолошких наука, доценткиња на Заједничком студијском програму Психологија, студијски програм Спорт, здравље и биоинжењеринг; и Одељење за опште образовне предмете на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Предаје неколико предмета из области развојне и педагошке психологије, спортске психологије и психотерапије. Ради као спортска психолошкиња у различитим спортским клибовима. Активна је чланица Друштва психолога Србије. Ауторка и коауторка је три књиге и преко педесет научних и стручних радова. Сертификована је психотерапеуткиња, едукована из области психодинамске интегративне терапије. Сарађује са различитим организацијама усмереним на промоцију и превенцију менталног здравља и учествује у пројектима оснаживања деце и одраслих, као и спротиста. Њен научноистраживачки рад усмерен је ка испитивању и разумевању процеса развоја деце, адолесцената, одраслих и спортиста, као и утицајем медијских и дигиталних садржаја на психолошко функционисање и развој.

Секретар

Татјана Глигорић, рођена je 1991. године у Ваљеву. Основне академске студије уписује 2010. године на студијски програм Пословна информатика, где стиче звање дипломираног пословног информатичара. 2017. наставља образовање на мастер студијама на Факултету здравствених, правних и пословних студија у Ваљеву, Универзитет Сингидунум, на смеру Информациони системи и технологије. Радно искуство стиче у фирми Горење. Од новембра 2017. до 2019. ради на Факултету здравствених, правних и пословних студија као лаборант, администратор мрежа, шеф Рачунског центра и сарадник у настави. Од 2019. године наставља рад као асистент у настави и шеф Рачунског центра. Од априла 2024. године ангажована је као креатор садржаја за Инстаграм профил Друштва психолога Србије. Такође је аутор, дизајнер и фотограф промотивних материјала за различите клијенте. Ангажована је на више пројеката, међу којима издваја рад на пројекту Министарства за бригу о породици и демографији – „Промоција популационе политике: Глас мајки“, где је укључена у информатичку обраду података, креирање дигиталних садржаја, као и припрему и израду маркетиншких материјала.