За период 2023. – 2027.

Председница ИО ДПС

Дуња Симић

Мастер клиничке психологије, психолошки саветник и психотерапеут ОЛИ интегративног психодинамског правца.
Основне и мастер студије завршила на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на смеру клиничка психологија.
Досадашње радно искуство стекла је у раду са децом, адолесцентима и одраслима, кроз каријерни пут почев од Прихватилишта за ургентну заштиту злостављане и занемариване деце, преко ангажмана школског психолога у неколико београдских гимназија, до психолога и главног координатора у два министарства где се на стратешком нивоу бавила примарном превенцијом и едукацијом, као и медјународном сарадњом. Радно искуство има и у области селекције и регрутације у домену људских ресурса.
Поседује велико искуство рада са младима. Била је координатор националних програма „Основи безбедности деце” и „Основе система одбране Републике Србије” у свим основним и средњим школама у Србији. Једна је од оснивачица „Мреже жена у полицији”, едукатор програма „Подршка колеге” и аутор бројних радионица намењених запосленима унутар система одбране. Била је активна и као чланица неколико радних група за спречавање насиља, као представница МУП-а.
Бави се индивидуалном и партнерском психотерапијом, као и радом са адолесцентима. Живи и ради у Београду.

Чланови

Александар Стевановић

Рођен је 30.09.1990. у Врању, по занимању је мастер клиничке психологије и едукант О.Л.И. интегративног психодинамског правца.

Основне и мастер студије завршио је на Филозофском факултету на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, модул клиничка психологија.

Након завршених студија ради као наставник психологије – приправник у Економско-трговинској школи у Врању, потом бива изабран за сарадника у настави – демонстратора на Катедри за психологију на Филозофском факултету Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. У међувремену је ангажован на два пројекта – Међународна мрежа помоћи, Београд: „Истраживање психолошких параметара и квалитета живота избеглица са Блиског истока”, Београд – Прешево и Група 484 из Београда: „У сусрет бољој заштити раздвојене и деце без пратње у миграцијама“, Прешево. Каријеру даље наставља као професор здравствене психологије у Средњој школи „Свети Сава”, и професор грађанског васпитања у Средњој техничкој школи „Михајло Пупин”, у Београду. Докторске студије на Одсеку за психологију на Филозофском факултету, Универзитету у Новом Саду уписује 2019. године и током прве године студија волонтира на пројекту Министарства за просвету и науку Републике Србије „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља”, Центра за бихејвиоралну генетику, Филозофски факултет, Нови Сад. (бр.179006). Затим 2021. године биран је у звање асистента за ужу научну област Психолошке науке на Високој школи социјалног рада у Београда на Катедри за психологију на предметима из клиничке психологије и психотерапије где је и обављао функцију секретара катедре. Током рада на Високој школи социјалног рада у Београду био је учесник на пројекту Националне академије за јавну управу „Ментално благостање јавних службеника“. 2022. године конкурише на Међународној докторској школи Католичког универзитета Сан Антонио у Мурсији, Шпанија где је примљен и прихваћен му је предлог нацрта докторске тезе „Психо-социјални аспекти НЕЕТ идентитета у Републици Србији“. Тренутно је запослен као асистент на Високој струковној школи за образовање васпитача и тренера у Суботици на психолошкој групи предмета. Аутор је бројних радова од националног и међународног значаја као и радова који су објављени у стручним и научним часописима. Области интересовања и истраживања су: квалитативна истраживања у психотерапији, селф – концепт и ментално здравље.

Служи се енглеским и шпанским језиком. Живи у Новом Саду, бави се саветовањем и психотерапијом, наставом и науком.

Весна Гаврилов-Јерковић

Весна Гаврилов-Јерковић, доктор психолошких наука, редовна је професорка на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду где предаје на предметима из области психодијагностике и психотерапије на основним, мастер и докторским студијама психологије. Под њеним менторством је одбрањено више дипломских и мастер као и магистарских и докторских теза. Своју професионалну каријеру је започела у неуропсихијатријској болници у Сомбору где је радила на пословима клиничке процене, индивидуалне, групне и породичне психотерапије да би после једне деценије прешла на Филозофски факултет. Вишеструко је едукована из области психолошког саветовања и третмана и поседује више националних и интернационалних сертификата у овој области. Од почетка своје каријере укључена је као члан или као руководилац у бројне научно-истраживачке и стручно-апликативне пројекте. Њена основна теоријска, истраживачка, наставна и практична интересовања су из области клиничке психологије, психолошког саветовања и психотерапије, психологије благостања, резилијентности и психолошких модела промене понашања. Аутор је и коаутор преко 200 објављених радова у међународним и домаћим научним часописима и саопштења на међународним и домаћим научним и стручним скуповима. Написала је уџбеник Клиничко-психолошки практикум: процедура и контексти клиничке процене и монографију Регулација здравственог понашања: социјално когнитивна перспектива. Коаутор је поглавља у интернационалној монографији Светска књига о нади. Континуирано је ангажована као рецензент од стране врхунских домаћих и међународних часописа из области психологије и граничних дисциплина.

У рад Друштва психолога Србије је укључена још од студентских дана. Након дипломирања, учествовала је у покретању Подружнице психолога западнобачког округа. Члан је и Европске федерације психолошких асоцијација и представник је Србије у Европском удружењу за клиничку психологију и психолошке третмане. Више пута је била члан Програмског одбора Сабора психолога Србије, односно Конгреса психолога Србије, а 2007. године је била и његов копредседник. Награђена је наградом Друштва психолога Србије „Љубомир Љуба Стојић“. У периоду од 2001. до 2011. била је члан Одбора за етичка питања Друштва психолога Србије. Почетком пандемије укључила се активно у рад Подружнице психолога јужнобачког округа у оквиру које је учествовала у промотивним, превентивним и истраживачким активностима као и у оснивању бесплатног онлине психолошког саветовалишта „Причајмо (к)од куће“. У саветовалишту већ пар година волонтерски ради као едукаторка и супевизорка психолога саветника. Једна је од оснивачица Клуба Компас у оквиру новосадског удружења Патрија у којем студенти завршне године студија психологије и млади психолози пружају психосоцијалну подршку особама са психосоцијалним потешкоћама. Такође, једна је од оснивачица Психолошког центра за ментално здравље „МенталХуб“ који ради са децом и адолесцентима са искуством психијатријске хоспитализације и са њиховим породицама. У оквиру датог Психолошког центра је, осим других пројектних активности, учествовала у осмишљавању и спровођењу пројетка „Мој психолог“ посвећеном промоцији процеса деинституционализације у области менталног здравља и изградњи алтернативних психосоцијалних модела бриге о менталном здрављу и заговарању отварања градских психолошких саветовалишта у којима би запослени психолози пружали бесплатне психолошке услуге грађанству. У својој средини је позната као доследан борац за заштиту статуса психолога као стручњака и психологије као науке и професије. Као приоритет у заштити струке види хитно доношење закона о психолошкој делатности и формирање психолошке коморе.

Нада Станков

Нада Станков – Дипломирала психологију на Филозофском факултету у Београду, 1992. године, одсек школски психолог-педагог. Члан је Друштва психолога још из студентских дана до данас. Била члан ИО ДПС-а. Има тридесет година радног стажа у струци. Од 1993. до 1999. радила у ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“ као стручни сарадник-психолог. Од 1999. до данас ради у ОШ „Јован Стерија Поповић“, Нови Београд, од оснивања Средње школе за информационе технологије ITHS радила као психолог са ангажовањем од 30% (2011. – 2013.). Сарадник је Завода за унапређивање образовања и васпитања за оцењивање уџбеника и давање стручног мишљења односно стручне оцене. Едукатор је за предмет Грађанско васпитање. Кроз дугогодишње радно исуство и пуно рада и стручног усавршавања сарађивала је са свим релевантним друштвима, организацијама и институцијама везаним за област образовања и шире. Редован је учесник на Саборима, Конгресима психолога. Аутор је и сарадник у више пројеката у оквиру школе и ван школе. Кроз пројекте остварила сарадњу са Шведском амбасадом која траје и данас.

Као највећи пројекат издваја сина, доброг човека и успешног учитеља. И како иза сваког успешног мушкарца стоји успешна жена тако и иза Наде стоји супруг такође психолог.

Меира Мрђенов

Рођена 13.9.1972. живи и ради у Сомбору. Дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду на одсеку психологија 1996. и од тада је запослена у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору. Завршила је едукацију из гешталт терапије у Гешталт центру Београд.

Од 2014.године је председник Подружнице психолога Западнобачког округа, која окупља двадесетак колега и колегиница.

У Друштву психолога Србије је активна као делегат на Скупштинама, у име Подружнице, а Конгресима психолога присуствује уназад двадесет година.

У приватној пракси бави се психолошким саветовањем и психотерапијом.

Од прошле године покретач је активности и догађаја у оквиру Фестивала менталног здравља у Сомбору уз подршку Завода за јавно здравље Нови Сад.

Учествовање у органима ДПС-а види као изазов у циљу промовисања струке и заштите професије психолога.

Нађа Ђедовић

Дипломирани психолог, МА у области Примењене психологије.

Од 2016. године Нађа Ђедовић је запослена на месту стручног сарадника у Правно – пословној школи у Београду. Током студија волонтирала је на Конгресу психолога, да би 2021. године присуствовала као учесник округлог стола на тему: „Компетенције стручних сарадника“.

Као активни члан секције, и на предлог исте је у току 2021. године била делегат на редовној Скупштини Друштва психолога Србије.

Учествовала је на пројекту „Бирај речи, хејт спречи“, који се бави превенцијом дигиталног насиља а чији су носиоци УНИЦЕФ, МПНТР и Теленор.

Похађала је едукацију из системске породичне психотерапије и стекла звање системски породични терапеут под супервизијом. У периоду од 2017. до 2019. године радила је на Факултету безбедности Универзитета у Београду као демонстратор и сарадник у настави. У професионалном раду највише се бави проблемима адолесцената и пружањем подршке младима у превазилажењу препрека приликом учења и одрастања.

Небојша Јовановић

Магистар психологије, члан Друштва психолога Србије 40 година, председник Секције за психотерапију, саветовање и коучинг Друштва психолога Србије. Оснивач је психотерапијског модалитета Интегративна Психодинамска Психотерапија и О.Л.И. Центра за едукацију психотерапеута, саветника и коучева интегративног психодинамског метода који едукује стручњаке из ових области у 12 земаља. Пуноправни члан и председник IPP модалитета у OPPL (Сверуској професионалној психотерапијској лиги). Функције у стручним удружењима: председник УПСКС (Удружења за психотерапију, саветовање и коучинг Србије), председник EMCC- Србија (Европски савет за коучинг и менторство), председник EAIPP (Европске асоцијације за интегративну психодинамску психотерапију), Биофидбек асоцијације Србије, Словенске асоцијације за психотерапију…

Ксенија Колунџија

Основне и постдипломске студије завршила на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку за психологију, где је и одбранила докторску дисертацију 2017. године. Специјализирала је медицинску психологију 2008. године. Од 1999. год. до 2022. год. била је запослена на Клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине. Од 2022. запослена је у Психијатријскоj ординацији Барачков. Током радног искуства, поред послова психодијагностике, психотерапије и менторског рада, учествује у извођењу наставе на основним, мастер, докторским и специјалистичким студијама на Медицинском факултету у Новом Саду, где је од 2017. године до 2022. године била запослена као доцент на Катедри за психологију. Самостално је изводила наставу на предметима Основе психотерапије и Социјална патологија, а учествовала је као предавач на и на предметима Вештине комуницирања, Медицинска психологија, Социјалне вештине и Рани развој. Од 2011. године је у регистру сталних судских вештака. Била је члан Извршног одбора Друштва психолога Србије од 2019 – 2023. године.

Љиљанa Михић

Проф. др Љиљана Михић је редовни професор на Одсеку за психологију, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Докторирала је на Western Универзитету, у Лондону у Канади, а једогодишњи стаж је завршила на Одељењу клиничко-здравствене психологије при Медицинском факултету Универзитета у Манитоби, Канада. На Одсеку за психологију, предаје предмете из области клиничке психологије, здравствене психологије, психопатологије и методологије на различитим нивоима студија. Њена истраживања су усмерена на разумевање фактора вулнерабилности за различите психопатолошке ентитете.

Од почекта академске каријере је била усмерена на давање доприноса академској и широј заједници. Током боравка у Канади, била је активни члан Канадске коалиције за ментално здравље учествујући у доношењу националних препорука за решавање бихејвиоралних проблема и депресије код старих особа. По доласку на Филозофски факултет (ФФ) у Новом Саду, заједно са неколико колега, 2009. године започиње процес формирања Етичке комисије за процену етичких аспекта истраживања која укључују људе као субјекте. До тог момента, на Универзитету у Новом Саду није постојало тело која би обављало ову врсту процене. Како би се формализовао цео процес рада на формирању Етичке комисије, постаје члан и заменик председника Етичког одбора Друштва психолога Србије (ДПС, 2011-2015). Од тог момента је активни члан ДПС-а учествујући у доношењу важних правилника, како на нивоу Друштва тако и матичног факултета. Као члан Етичког одбора ДПС-а, радила је на доношењу Правилника којим су конституисане Етичке комисије на Филозофским факултетима у Новом Саду, Нишу и Београду, као продужена тела Етичког одбора ДПС-а. Коначно, на основу иницијативе проф. Михић, Етичка комсија ФФ је 2023. године препозната као помоћни орган Наставно-научног већа Филозофског факултета у Новом Саду, чиме је комисија добила и легитимитет посебног тела на самом факултету.

Сем рада у Етичком одбору ДПС-а, неколико година уназад је била делегат Здавствене секције на Скупштини ДПС-а. Дала је активни допринос коментаришући Предлог Нацрта Закона о психолошкој делатности указујући на начине на који нацрт може да се унапреди. Додатно, ангажована је била и на упућивању дописа Министарству здравља у коме се указивало на проблематичне измене Закона о здравственој заштити по којима приправнички стаж и стручни испит нису више захтеви за психологе-здравствне сараднике. Трентуно је ангажована на формирању мреже помоћи за студенте погођене кризним и трауматским искуствима а која ће обухватити Филозофски факултет у Новом Саду као и известан број психолошких саветовалишта у Новом Саду.

Током протеклих година, проф. Михић је учествовала у изради Етичког кодекса ФФ у Новом Саду као и Правилника о његовој примени. Обављала је и низ других административних послова у периоду од 2015. године до данас. Била је члан Савета ФФ у Новом Саду, члан Стручног већа за друштвене науке, као и члан Стручног већа за хуманистичке науке. Тренутно је шеф Одсека за психологију у Новом Саду, у другом мандату.

Радојка Шолак

Радојка Шолак рођена је 1997. године у Новом Саду. Дипломирала је психологију на Факултету за правне и пословне студије др Лазар Вркатић у Новом Саду, где је основне студије завршила 2019. године с просеком 9,72, а мастер студије 2021. године с просеком 10,00. Тренутно је докторандкиња психологије на Филозофском факултету у Новом Саду.

Од 2019. године ангажована је у настави на Катедри за пословну психологију Факултета за правне и пословне студије др Лазар Вркатић на предметима из области индустријско-организацијске психологије. Годину дана била је чланица Наставно-научног већа, а три године координаторка стручне праксе, при чему је успоставила бројне пословне сарадње и тиме омогућила праксу за више од стотину студената. Учествовала је на бројним домаћим и међународним конференцијама, где је изложила 19 радова, од којих су два објављена у целости. Ауторка је два рада у националним часописима, била је учесница у два пројекта, чланица организационог одбора једна научне конференције, те модераторка сесија и округлих столова на многим научним и стручним скуповима.

Од 2022. године чланица је Друштва психолога Србије, где обавља функцију предсецнице Секције за пословну психологију. У оквиру свог ангажмана, активно ради на умрежавању стручњака из академске и пословне заједнице, с фокусом на приближавање савремених научних сазнања реалним изазовима у пракси. Иницира и организује редовне састанке Секције, као и панел-дискусије које окупљају стручњаке за управљање људским ресурсима из различитих индустрија. Фокус ових састанака је размена професионалних искустава, дискусија о актуелним проблемима и тражење одрживих решења за унапређење рада у HR секторима. Кроз ангажман у Секцији, Радојка активно ради на афирмацији пословне психологије и укључивању пословних психолога у активности Друштва психолога Србије, с обзиром на то да управо ова област запошљава велики број стручњака у домену примењене психологије. Њеним залагањем, Секција се позиционира као важна спона између теорије и праксе у савременом корпоративном окружењу.

Бојана Димитријевић

Бојана Димитријевић (1983) је дипломске и мастер академске студије завршила на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду где је 2019. године одбранила докторску дисертацију и стекла титулу доктора психолошких наука. Од 2014. године запослена је на Факултету педагошких наука Универзитета у Крагујевцу са седиштем у Јагодини, најпре као сарадник у настави у звању асистента, а потом и као доцент за ужу научну област Психологија у васпитно-образовном раду. Почев од 2018. године ангажована је на Заједничком студијском програму Психологија који реализују четири факултета Универзитета у Крагујевцу. Радно искуство је претходно стицала у својству наставника психологије у средњој стручној школи (Техничка школа Уб) и Земунској гимназији, као и у својству сарадника у настави на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где је била ангажована у оквиру предмета из области психологије образовања. Предаје предмете који припадају области психологије образовања, развојне психологије као и примењеним дисциплинама – инклузивном и интеркултурном образовању. Објавила је више радова у научним часописима и поглавља у тематским зборницима, аутор је научне монографије, а учествовала је на бројним научним конференцијама. Била је укључена у реализацију више развојних и научних пројеката Факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, као и Института за психолошка истраживања Универзитета у Београду. Члан је Савета Факултета педагошких наука из реда наставника и руководилац студијског програма ОАС Учитељ. Била је члан Комисије за етичност психолошких истраживања Универзитета у Крагујевцу, а тренутно је председник Комисије за контролу квалитета заједничког студијског програма Психологија. Потпредседник је Секције универзитетских наставника психологије образовања у оквиру Друштва психолога Србије. Професионално је примарно заинтересована за поље образовања кроз унапређивање иницијалног образовања наставника и васпитача, као и кроз оснаживање позиције психолога у области образовања као кључних актера који могу утицати на унапређивање квалитета наставе и васпитно-образовног рада и допринети социо-емоционалном учењу и добробити запослених, ученика и деце.