Поводом све учесталије понуде различитих облика психолошког тестирања и „припрема за психолошке процене“ путем интернета и друштвених мрежа, Друштво психолога Србије сматра својом професионалном обавезом да укаже на ризике које овакве праксе могу представљати за грађане, послодавце и друштво у целини.
Психолошка процена когнитивних способности, особина личности и других психолошких карактеристика представља стручну делатност која подразумева примену научно заснованих и стандардизованих психолошких инструмената, као и стручно тумачење добијених резултата. Поузданост и валидност психолошке процене не зависе искључиво од квалитета инструмената, већ и од услова њихове примене, професионалне компетентности психолога и поштовања етичких стандарда струке.
Друштво психолога Србије са забринутошћу прати појаву интернет сајтова и других комерцијалних платформи које нуде психолошке процене или садржаје који симулирају професионалне психолошке инструменте, без довољно јасних информација о њиховој научној заснованости, ограничењима примене и квалификацијама лица која стоје иза таквих услуга. Овакве праксе могу довести до погрешног разумевања сопствених способности и карактеристика, као и до доношења важних личних и професионалних одлука на основу непоузданих информација.
Посебно скрећемо пажњу на растућу понуду услуга које се оглашавају као „припрема за психолошко тестирање“, „обука за пролазак психолошке процене“ или „увежбавање одговора на тестовима личности“. Када такве активности спроводе психолози, оне могу бити у супротности са основним принципима професионалне етике и стандардима психолошке делатности.
Сврха психолошке процене није да утврди способност кандидата да препозна или репродукује пожељне одговоре, већ да обезбеди што веродостојнију процену релевантних психолошких карактеристика. Подучавање кандидата начинима на које могу прикрити, ублажити или изменити представљање сопствених особина и образаца понашања доводи у питање валидност резултата и може довести у заблуду организације које се на основу таквих налаза ослањају приликом доношења важних одлука.
Ово питање има посебан значај у поступцима селекције за радна места која подразумевају висок степен одговорности, доношење одлука у сложеним околностима, примену овлашћења према грађанима или руковање оружјем. У таквим случајевима, нарушавање интегритета психолошке процене не представља само професионални проблем већ може имати и шире последице по безбедност људи, институција и заједнице.
Друштво психолога Србије подсећа да се психолошка процена мора спроводити у складу са Законом о условима за обављање психолошке делатности и да су психолози обавезни да поступају у складу са Кодексом етике психолога Србије, да штите интегритет психодијагностичких средстава и поступака, као и да избегавају активности које могу компромитовати професионалну независност, валидност психолошке процене и поверење јавности у психолошку струку.
Позивамо све психологе да доследно поштују професионалне и етичке стандарде, а надлежне институције да посвете додатну пажњу регулисању и надзору области психолошких услуга које се нуде путем интернета и других комерцијалних канала.
Очување професионалног интегритета психолошке процене није само питање заштите струке, већ и питање заштите јавног интереса.
