Првих 60 година ДПС прославио на Филозофском факултету
На Филозофском факултету у Београду, у Свечаној сали одржана је 24.2.2014. године Свечана академија на којој је обележено 60 година постојања наше једине струковне организације. Комисија за обележавање у којој су били Јадранка Димов, Првослав Плавшић,др Даг Коларевић,мр Небојша Јовановић и др Биљана Требјешанин осмислила је догађај до последњег детаља, тако да су бројни гости који су се одазвали позиву присиствовали двочасовном догађају који ће памтити.
ДРУШТВО ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ЗНА, УМЕ И МОЖЕ
Свечаност је започела поздравним речима модератора скупа Јадранке Димов, која је поздравила присутне и речима првог говорника− проф.др Војина Недељковића, продекана за наставу Филозофског факултета у Београду, који је нагласио: » да запослени на Филозофском факултету осећају да им је потребан контакт са ширим кругом људи из наших струка, а један овакав сусрет је права прилика за то.«. А наставио је : »Поздравити скуп тако старог удружења какво је ДПС је посебна част и добродошли сте. Хвала Вам што сте ту.« Др Горан Кнежевић са Одељења за психологију је истакао: »Овакави скупови указују на важност људских ресурса,а нагласио бих да психологија данас добија много више на значају, па нам и ове тешке околности можда иду на руку, јер су то изазови којима се морамо одазвати да би боље позиционирали нашу струку.« Јованка Богданов из Министарства просвете, науке и технолошког развоја роздравила је присутне професоре истакавши да је била њихов студент и издвојила неке битне карактеристике струке: »Ми психолози смо отворени, доступни и склони личној афирмацији, наклоњени да се умрежавамо и кад бих описала Друштво психолога Србије рекла бих да је то организација која зна, уме и може и којој желим да сигурним кораком иде напред.«
ПРОФ.ДР ИВАН ЈЕРКОВИЋ О ЗАДАЦИМА, ПРОФ.ДР БОРА КУЗМАНОВИЋ О СЕЋАЊИМА
Скупу се након тога обратио проф.др Бора Кузмановић истакавши: »Ја свакако не могу сведочити о самим почецима рада Друштва, али је право чудо да у земљи у којој је од 1947. до 1951. године дипломирало 19 психолога већ 1953. буде основана Секција психолога НР Србије, као огранак тадашњег Удружења психолога Југославије. Обе организације основане су те далеке 1953 године…Искуство нас учи да је ДПС био јак кад су биле јаке Секције и кад је превладавао тимски рад, а кад је превладавао стил рада са одликама командне дистанце, тад је и Друштво психолога било у кризи. ДПС је најбоље функционисао кад је одговарало на потребе чланства.» У свом дужем и надахнутом говору проф.др Бора Кузмановић је на крају додао: »Не могу се одупрети једној јакој импресији, а то је да нам ипак недостаје култура неговања традиције, а то се огледа у непостојању добрих архива, па прави проблем није један човек већ наш лош однос према сопственој традицији, па је добро да смо овим скупом ту лошу особину деломично исправили.« Проф.др Иван Јерковић,председник Друштва психолога Србије, као следећи говорник рекао је: »Чињеница јесте да је иза нас један рекао бих готово катастрофалан период у раду Друштва, али смо ипак успели да повећамо чланство и да радмо на перманентној ревитализацији Друштва, а тај медиј кроз који се Друштво најјаче може поново оснажити јесте управо Сабор психолога.Треба да будемо свесни да време не можемо зауставити и да ДПС треба да иде у сусрет својим члановима, али и у сусрет свом времену.Оно што сигурно знам је да нас чека још јако много посла, а као најважнији истакао бих да што смо боље регулишемо своју професију, па ћемо тако боље моћи да управљамо својим стандардима…Потребно је оснажити струку тако да струка сама може да ојача свој положај, а у томе је јако важно да постоји Закон о психолошкој делатности и да радимо и даље на оснивању Психолошке коморе, јер чланство то од нас очекује.« Проф.др Иван Јерковић је истакао и да без обзира колико сами психолози сматрају да су неопходни, реалност се мења, тако да однедавно рецимо у Центрима за социјални рад не постоји више именовање радног места под називом психолог, већ се то мења у термин »водитељ случаја« и видео у томе знак опасности за нашу струку.
ГОВОРИЛИ И СВЕДОЦИ ВРЕМЕНА – проф.дрКсенија Кондић, проф.дрНенад Хавелка, проф.др Јосип Бергер
Након говора проф.др Ивана Јерковића уследила је кратка музичка пауза у којој су студенти мастер студија Музичке академије у Београду Јулијан Николић и Милош Вукићевић присутнима одсвирали неколико композиција за две гитаре. Видео презентације која су трајале 22 минута укратко су приказале историјат ДПС−а ( помименице су наведени сви добитници награда за животно дело, као и сви добитници награде «Живорад Жижа Васић», а поменути су и сви бивши уредници «Психолошких новина»,»Клиничких свесака« и осталих издања ДПС−а) употпуниле су овај краћи предах. Сам завршетак Свечане академије по Агенди коју је осмислила Комисија за обележавање овог великог јубилеја био је посвећен обраћању присутним званицама неколико најистакнутијих људи из периода самог оснивања Друштва психолога.Проф.др Ксенија Кондић је истакла емотивност коју овакви сусрети могу изазвати, док је проф.др Ненад Хавелка рекао:»Сећам се својих почетака и могу Вам рећи да је у то време код нас постојало потпуно неразумевање шта је то психолог, па су мене перципирали као клиничког психолога…а оно што бих напоменуо јесте да су Секције суштина постојања Друштва и да не би требало да постоје само три главне, како је то било у почетку, а предложио бих чак и формирање подсекција, где би се окупљали психолози који деле заједничку подобласт психологије.« У наставку свог говора проф.др Ненад Хавелка је рекао да се сам лик психолга најбоље одсликавао баш у раду Секција и да ће загонетка ко и шта је психолог остати као изазов за неке будуће генерације,а да би желео и да поручи психолозима будућности да се клоне идеје да постану аналитичари, већ да се више фокусирају на побољшање квалитета самих студија психологије, који јесу база каснијег квалитетног рада, и да тако превазиђу перманантант проблем да се сво знање које психологија има (а које је др Хавелка означио као велико) и не може савладати током студирања, већ само кроз рад и сусретање са феноменима праксе. Проф.др Јосип Бергер, између осталог, истакао је да је лепршава инвентивност психолога у раду добродошла, али да никако није довољна и да је увек потребно да иза свега стоји озбиљан рад.Из тога по његовом мишљену произилази и још увек постојећи проблем да многи психологију не виде као озбиљну струку, а да би то у потпуности постали потребно је да се докажемо и да будемо равноправни са другим струкама.На позив модератора Јованке Богданов да говори др Жарко Требјешанин је одговорио да нема потребе, јер је много тога већ речено, па је модератор позвала госте да се придруже домаћинима на коктелу који је уследио у просторијама Института за психологију, где се у опуштенијој и свечарској атмосфери наставило дружење психолога поводом овог великог и значајног јубилеја, о ком су извештавали и други медији.Организацију прославе помогао је и Филозофски факултет у Београду који је уступио просторију Свечане сале број 108, Институт за психологију и ЦПП и Комисија за обележавње 60 година оснивања Друштва психолога им се захваљује и најављује наставак свог рада, у ком се планира и писање обимне књиге, монографије о раду Друштва у протеклих 6 деценија.
В.С.Дисић
