Kongres

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

PSIHOLOGIJA IZMEĐU PROFESIJE I NAUKE

 

Od psihologije koja se bavila sastavnicama svesnih procesa posle 150 godina stigli smo do discipline koja se razvija u veoma različitim pravcima. Iz ovog divergentnog razvoja proizilazi uključenost psihologije u veoma različite domene života i rada. Takav razvoj doveo je i do njene planetarne popularnost kao studijskog programa, da postane atraktivna kao profesija, da omogući zapošljavanje u vrlo raznolikim oblastima, kao i da zahteva dobru metodološku, statističku i uopšte istraživačku potkovanost psihologa. Ovakav razvoj proizveo i poteškoće koje karakterišu savremenu psihologiju: rasplinutost granica istraživanja i psihološke prakse, heterogenost stručnog zvanja stečenog na univerzitetima, pitanje komunikativnosti teorija, pojmova i konstrukata iz heterogenih oblasti psiholoških istraživanja. Tu spadaju i pitanja standarda u obrazovanju psihologa, usklađivanja akademskog znanja i profesionalne prakse, kako na nivou koncepata kojima se u tim oblastima služe tako i u praktičnim postupcima obuke za profesionalnu delatnost. Problemi se javljaju i usled nelojalne konkurencije u obrazovanju psihologa, lažnog predstavljanja i uzurpacije profesionalnih prava kao i zbog nedovoljno definisanih standarda psihološke struke.

Istovremeno, možemo smatrati da je psihologija na neki način poluregulisana profesija, ne kao advokatura ili medicina na primer, ali još uvek znatno bolje regulisana nego mnoge druge oblasti profesionalnog rada. Ipak, ova nedorečenost dovodi u pitanje status, ugled, pa i sigurnost korisnika psiholoških usluga, jer se pojavljuju mogućnosti manipulacije koje na prvi pogled običnom posmatraču ne moraju biti do kraja jasne. U tom smislu zaštita profesionalnih interesa, zaštita korisnika psiholoških usluga, pa i zaštita na odgovarajući stručni naziv, pojavljuju se kao novi izazovi pred psihologiju.

Koji su resursi na koje se psihologija može osloniti, ko je taj ko o njenim interesima treba da brine i na koji način, koja je uloga inicijalnog obrazovanja u tome, a koja je odgovornost akademskih institucija za stručno usavršavanje psihologa tokom karijere i kako bi ono trebalo da izgleda, samo su neka od pitanja koja ćemo sami sebi postaviti na sledećem Kongresu psihologa Srbije. Pored strukovnih pitanja, biće postavljena i brojna istraživačka pitanja, biće pokrenute teme koje se tiču aktuelnih događanja u našem društvu a sa ciljem afirmacije rezultata psiholoških istraživanja kao i iskustava praktičara stečena u primeni psiholoških znanja i veština.

Kongres će se održati u periodu od 25. do 28. maja 2022. godine i njegov termin je fiksiran bez obzira da li će epidemiološka situacija dozvoliti da se održi uživo ili ne. Ukoliko to ne bude bilo moguće u istom terminu imaćemo onlajn Kongres. Ipak svi se nadamo da posle nekoliko godina, dolazi vreme da u neposrednom kontaktu razmenimo svoja istraživačka i profesionalna iskustva i u to ime, poštovane koleginice i kolege, sve vas pozivamo da unapred pribeležite navedeni datum i u velikom broju date svoj doprinos daljem jačanju naše lepe struke.

 

Ivan Jerković
Predsednik Programskog odbora
70. Kongresa psihologa Srbije

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Na mreži

Ko je na mreži: 754 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović