Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

О нама

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

Организовању психолога Србије претходило је оснивање Удружења психолога ФНР Југославије 20. фебруара 1953. године у Загребу, којом приликом је одржан и први стручни скуп психолога  Југославије. За председника Удружења  изабран је проф. др Рамиро Бујас. За представнике у управи Удружења изабрани су из Србије проф. др Борислав Стевановић и проф. др Слободан Поповић. На овој оснивачкој Скупштини  договорено је да се оснују огранци Удружења по републикама. Такве огранке могле су основати само три републике, које су имале довољан број психолога: Словенија, Хрватска и Србија.

На подстицај  из  Удружења психолога ФНРЈ, као његов део, основана је Секција психолога НР Србије, 7. јуна 1953. у Београду. На оснивачкој Скупштини, у чијем раду је учествовало петнаетак психолога, усвојена су Правила Секције, формиран  Управни одбор Секције, а за првог председника изабран је проф. др Борислав Стевановић, који је у тој улози биран и у  другом мандату, до марта 1956.. када је изабран нови Управни одбор и  председник - проф. др Баја Бајић, који је на тој дужности остао до марта 1959. године.

После првих мандата руководства Секције психолога Србије проф. др Б. Стевановића 1953.  и проф. др Б. Бајића 1956., ново руководство Секције бирано је марта 1959. године и за председника је изабран проф. Томислав Томековић. Почетком 1960.  изабран је нови Управни одбор, са Милошем Јовичићем као председником Секције, кога је због одласка на студије у САД крајем те године, замењивао проф. Н. Рот. На Скупштини секције почетком 1961. председник Секције је постао Александар  Радојковић. Почетком  1962 изабран је за председника Секције Јосип Бергер, а за секретара Љубомир Стојић.  Почетом 1963. за председника Секције изабрана је Вера Смиљанић - Чолановић, која је на тој функцији била до априла 1964., када је Секција преименована у Друштво, а за председника ДП Србије изабран проф. др Б. Бајић. Он је изабран на ту функцију  и идуће године, за мандат 1965/66. године.

Секција је активно учествовала и у саставу Удружења психолога Југославије, као њен део.  Тако је проф. др Б. Стевановић изабран за председника УПЈ на ИИИ Скупштини априла 1956., до јуна 1958.,  а Љ. Стојић за секретара. Поново су се нашли у тим улогама  децембра 1962. до децембра 1964. Председник УО ЈУП 1968-1970 био је проф. др Н. Рот, потпредес. Ненад Хавелка,  секретар Младен Костић. Поред наведених, и многи други представници из Србије били су делегати Управног одбора и других тела УПЈ.

Већ на самом почетку постојања и рада, као главни задаци Секције дефинисани су: подстицање чланова  на стручни и научни рад, пружање помоћи школама на унапређењу наставе, подстицање увођења предмета психологија у средњим и вишим школама у којима није уведен, популарисање у јавности психологије као науке, стручно информисање чланова, истраживачки рад, као слободно опредељење појединаца. Ови задаци били су доминантни у раду чланова Секције  током прве деценије и по њеног развоја. Одржаване су редовне годишње скупштине, на којима су подношени детаљни извештаји о раду управе у протеклој години, али и о стручним активностима сваког појединог члана: које радове (књиге и чланке) је свако од њих објавио и где,  која предавања и коме је одржао, на којим стручним и  научним скуповима и  с којом темом је наступао, на којем научно-истраживачком пројекту је био ангажован, итд. Секција је била у обавези да овако детаљне извештаје о раду шаље Удружењу психолога Југославије.

На првој годишњој Скупштини Секције новембра 1954. покренут је важан задатак: решавање статусног питања психолога - рад на признавању звања психолога  - стручњака за примењену психологију. Дотад постојеће једино звање: професор психологије, апсорбовало све мањи проценат дипломираних психолога, што је био један проблем и други, психологија је тих првих деценија после другог светског рата свуда у свету, па и код нас, показала снажну експанзију примене у свим  друштвеним делатностима, од којих је просвета само једна део, а звање професора било је неодговарајуће за све друге области. Овог посла се Секција прихватила нарочито агилно током 1957. године, када  се радило на изради савезног Закона о јавним службеницима. Упутила је свој предлог о звању психолога одговарајућој комисији за израду овог Закона. И Удружење психолога Југославије је почетком 1956. упутило писмо Државном секретаријату за законодавство и организацију, у коме је описан нагли развој психологије и потребе за психолозима у разним друштвеним областима, али да њихов статус није правно уређен законом, већ да су разврстани као професори, са обавезом полагања неодговарајућих и различитих стручних испита. Уз писмо приложен је и нацрт  правилника од десет чланова, у коме  су пројектоване специјализације за клиничког, индустријског и школског психолога (приложен је програм специјализације), са предлогом звања: психолог, стручњак за примењену психологију. Тај предлог није усвојен.  Извесни интелектуални профили, који су имали јаку идеолошку и друштвену позицију у то време, доживљавали су психологију као себи конкурентску науку и струку и тиме испољили  јак отпор према њој. Рад на  правном регулисању звања психолога настављен је и током, 1960-61. године.  Упућен је  1960. године надлежним органима одговарајући предлог, у коме је речено да  највећи број од 138 чланова Секције (а број се стално увећава) ради у  здравственим и социјалним установама (као клинички психолози), школама (као школски психолози), привреди (као индустријски психолози) и у службана за професионалну оријентацију, да се ради  на отварању специјализација психолога, а да је  услов за отварање специјализације  регулисање звања психолога.

ИЗВОР: Стојановић, М. (2003). Педесет година Друштва психолога Србије 1953-2003., Друштво психолога Србије.

На мрежи

Ко је на мрежи: 428 гостију и нема пријављених чланова

Мејлинг листа

Пријавите се за мејлинг листу ДПС

Please enable the javascript to submit this form

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић