„Психолошке новине“, новембар 2013, број 369.
С а ж е ц и
ИТЕРВЈУ
ДР ИВАН ЈЕРКОВИЋ О ПЛАНОВИМА ЗА РАЗВОЈ ДРУШТВА
Пише:В.С.Дисић
ПН: Прошло је тек десет месеци од кад сте на челу ДПС−а, али сте сигурно стекли комплетан увид у све аспекте рада нашег јединог струковног удружења. Како видите најкрупније проблеме, које ДПС мора превазићи, не би ли неки ( помало и инерцији склони ) колеге увидели да без јаког струковног удружења струка назадује или стагнира?
др Иван Јерковић: Ја сам дошао на чело ДПС−а као човек са стране, у тренутку када је ДПС био скоро паралисан унутрашњим поделама. Пре свега морам да кажем да је ДПС био у својеврсној блокади у којој су се огледале како концептуалне несугласице тако и лични анимозитети на различитим нивоима управљања Друштвом. То се морало прекинути јер је доносило само штету свима, а поготово нашој професији. Људи су се исцрпљивали прозивкама, надмудривањима, па и блаћењем, а оно што је требало да ради Друштво тек је чекало да дође на ред. Донедавни садржај „Психолошких новина“ добро описује ово стање исцрпљујуће борбе око Друштва. И сам сам у неколико наврата поменут у ПН у невероватним контекстима, али не бих о томе сада. Резултат тих обрачуна био је осипање чланства и све веће окретање леђа Друштву код старих чланова и истовремено потпуна незаинтересованост младих за чланство у Друштву. Себи сам ставио у задатак да се окренемо раду у интересу струке и то почиње да се дешава. Ово није први пут у мојој каријери да се налазим на челу неке организације у моменту када је упитан њен опстанак и функционисање. Сматрам да ме за то препоручује мој лични несвађалачки стил, коректност у опхођењу и уважавање различитих стајалишта. Видећемо колико ћу у томе успети.
(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА У ПН 369, страна 1 и 3)
Поводом цитате анализе
Пише: Станиша Милошевић
У свету, посебно у земљама са високом научном продуктивношћу, цитираност у угледним међунариодним часописима се одувек сматрала као једна од најбитнијих оцена вредности и квалитета научног рада. Учесталост одзива на публиковани рад није само мера међународног вредновања научног рада, него и основа за усмеравање даљих научних активности и на неки начин усклађује међународне стандарде за спровођење и процесуирање научних истраживања. За цитатне анализе радова из разних подручја науке користе се различите базе података и програма. Најпоузданија и најпознатија је WoS (Web of Science) са три основне базе података које покривају највећим делом радове из природних наука (SCI), а знатно мањим делом радове из друштвених и хуманитарних наука (SSCI и AHCI). Друге базе података које су се користиле су Google Scholar, PubMed, Publish or Perish програм са базом података такође из Гогле-а и др.
У „Психолошким новинама“ бр. 368, М. Биро анализирао је карактеристике два начина евалуације цитираности на основуWоS-а и Google Scholar-а, напомињући њихове предности и недостатке у цитирању радова. Иако је истакао основне недостаке Google Scholra-а, предност у анализи цитираности дао је Г.С., на основу чије базе података је израчунао индексе цитираности српских психолога. То је највероватније учинио због лакоће израчунавања индекса, као и проширене базе психолошких радова који нису условљени језичким ограничењима, а укључене су монографије и друге релевантне документе. Свакако да оваква цитатна анализа има, како сам назив сугерише, више школску употребу за брзу и ширу евалуацију радова, погодну за потребе високошколских и других институција. Међутим, за објективно вредновање научних радова у међународним размерама WоS цитатна анализа са три базе података покрива све најзначајније светске часописе, где далеко више преовлађују они часописи са SCI листе који имају највећи импакт фактор. То су иначе научни радови који се према неким међународним стандардима у просеку процесуирају, мање више у зависности од научне дисциплине, броја аутора и др., око три године од саме идеје до коначног објављивања рада. Наведене чињенице су важне, а и обзиром да је психологија мултидисциплинарна наука друштвеног и природног карактера, супротно преовлађујућем схватању у нашој психолошкој и широј средини, најприродније је да вредновање научних радова буде усмерено у том правцу. Шта више, психолошки часописи су у WоS-у разврстани осим у друштвене науке (SSCI) и у природне науке (SCI).....
Препорука за читање
На оснoву увида у три интернет перезентације Филозофских факултета које су врло посећене ( новосадски, нишки и београдски ФФ), брзом анализом дошло се до података да само сајт Филозофскг факултета у Нишу омогућује посетиоцима своје презентације комплетан, ажуран и свим детаљима поткрепњен увид у у одбрањене дипломске, и у одбрањене докторантске радове, и то студената са свих одељења, што је својеврсна ризница за истраживаче и пасиониране пратиоце наше науке, док сајт ФФ у Новом Саду велику пажњу посвећује ажурности и целовитости радова објављених у часипису „Примењена психологија“(2013, вол. 6, бр. 3), па се на адреси http://primenjena.psihologija.edu.rs/, могу читати ( у комлетном облику, а не као сажетак) најновији радови наших психолога:Синише Суботића (Преглед метода за утврђивање броја фактора и компоненти (у ЕФА и ПЦА),Предрага Теовановића (Модели латентног раста у лонгитудиналним истраживањима),Данке Пурић и Горана Опачића (Подузорковање, самоузорковање, поступак ‘универзалног ножа’ и њихова употреба у поступцима за статистичку анализу мултиваријационих података),Јанка Међедовића (Анализа интеракција предиктора у моделима линеарне регресије: пример страначке евалуације),Александра Васића и Душане Шарчевић (Од алфе до омеге и натраг),Јелене Радановић и Немање Вација (Анализа времена реакције моделовањем линеарних мешовитих ефеката)......
ИТЕРВЈУ
РАЗГОВОР СА АУТОРИМА ТОTALASSESSMENT−а др Г. Кнежевићем и доцентом Г.Опачићем
Пише: В.С.Дисић
ПН су се до сад ређе бавиле академским постигнућима психолога који се баве стварањем домаћих мерних инстумената, о овај дужи разговор је прилика да то исправимо. Др Горан Кнежевић, (ванредни професор ФФ у Београду на предметима „ Психологија индивидуалних разлика“,“Психологија интелигенције“и „Мултиваријациона статистика у психологији“ )и др Горан Опачић (доцент на предметима „“Психометрија“,“Принципи психолошког тестирања“) љубазно су пристали на разговор.Поставили само прво питања др Кнежевићу, иако су колеге потпуно равноправни аутори мерне батерије.
ПН:У Вашој, тек завршеној књизи „Селекција људства:елементи, изазови и једно практично решење“ на 276 страна приказали сте теоретски развој самог поступка селекције и психометријске карактерситике Вашег мерног инструмента „TOTALASSESSMENT“ (селекционе батерија која мери и интелигенцију, и личност и интересовања, a превод би би „Потпуна процена“) базираног на теоријском моделу Великих пет. Зашто сте се Ви и коаутор др Горан Опачић одлучили управо за теоријски модел Великих пет у делу батерије који мери црте личности −HEDONCA ?
Др Кнежевић: Због тога што је то емпиријски највише заснован модел личности. Супстантивна емпиријска евиденција прикупљена у последњих седамдесет година говори о томе. Свест о конвергенцији анализа различитих база података прикупљених мерењем личности ка петофакторском решењу почела је да се помаља још педесетих година прошлог века, али је шире прихватање ове чињенице било одложено неких тридесетак година. Различити су били разлози за ово одлагање, и то је, мислим, посластица од теме за све оне који се баве развојем научних парадигми и утицаја доминирајућих интелектуалних интерпретативних матрица на „читање“ емпиријских података. Интересовање за модел „Великих пет“ се опет постепено појачава осамдесетих година прошлог века, а онда следи експлозија истраживања на његовом трагу, која су довела до тога да се психологија личности радикално променила у односу на период када су о теоријама личности писали Хол и Линдзи. Довољно је узети у руке неки данашњи уџбеник психологије личности и упоредити га са овим класиком из кога смо сви учили, па ће се разумети о чему говорим. HEDOНCA није назив целокупне селекционе батерије (њен назив је TOTALASSESSMENT), већ се односи на Инвентар личности из те батерије и њему подлежни модел базичне структуре. То је у основи петофакторски модел допуњен оним што аутори верују да представља адекватнији модел базичног простора личности: димензијом Дезинтеграције и димензијом Поштења.....
ПН. Тренутно завршавате други део тројног представљања система Тottalassesment домаћој стручној јавности: Ваша књига бави се аспектом интересовања. Кад можемо очекивати да књига буде публикована и доступна?
Др Опачић: Књига која покрива подручје професионалних интересовања је у садржинском смислу готова, сада завршавам техничке детаље, а чекају се рецензије најеминентнијих стручњака из земље и окружења. Књига је производ моје импресионраности Холандовом теоријом и O’net (O Net) базом информација о различитим занимањима. По мом мишљењу Холанд спада у теоретичаре ранга Фројда, Катела, Косте и МекKреа. Ако изузмемо неколико врло квалитетних радова Хедриха практички нема радова који су се бавили провјером ове теорије код нас. То чуди тим више јер се ради о теорији која по својој универзалности, утемељености и једноставности по мом увјерењу превазилази све што је у психологији урађено. Холандова теорија је посебно важна за практичаре, нарочито његов ријечник занимања који даје профил интересовања за огроман број занимања базиран на преко 60 година истраживања великог броја аутора. Овај ријечник је у O’net базипрактички преузет и приподобљен новим класификацијама занимања.У овој књизи покушао сам да информације које су садржане у О’нет бази, а које су плод вишедеценијског ангажмана изузетног тима O’net-ових стручњака, повежем са номенклатуром занимања која се користи код нас и по угледу на Холандов направио српски речник занимања.Овај рјечник садржи већину занимања која су се појавила на листи занимања на последњем попису становништва и њима придружене Холандове кодове. То могућава нашим практичарима који се баве савјетовањем и планирањем каријере или професионалном селекцијом да утврде слагање трословног кода занимања и трословног кода испитаника добијеног на нашем тесту и свим другим тестовима професионалних интересовања базираним на Холандовој теорији.(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА У ПН 369, СТРАНА 4 И 5)
ИТЕРВЈУ С ДР БОЈАНОМ ШКОРЦ
Поводом књиге „Креативност у интеракцији психологија стваралаштва“
....ПН: Колико дуго сте писалу ову обимну књигу (259 страна)?
Др Бојана Шкорц: Могу рећи да је књига настајала постепено, пре свега њени први обриси били су текстови које сам писала, као припрему за наставу коју држим студентима ФЛУ. Дуго сам скупљала материјал за грађу књиге, а њено дефинитивно уобличавање трајало је готово две године, јер сам желела да читаоце, а и оне којима је књига намењена (психологе који се баве креативношћу,студенте ликовне академије студенте осталих уметничких факултета, наставно особље у школама) боље упознам са разнородним погледима на краетивност, од оних који је сматрају „само изразом интелектулнога капацитета за комбинаторику„ (Скинер, 1970) до оних који у креативности виде фундаментални психолошки ентитет. Та , тако да кажем „ лепеза“ ставова и теорија је уводни део књиге, која касније, (поглавња „Шири утицаји“ и „Образовање“) прераста у неку врсту прегледа појмова и њихово повезивање са животном праксом деце и уметника,појмова којима свакодневно баратамо, као на пример појам „таленат“, „наследни таленат“, „менторски рад“ и слично, који су код нас често у лаичким, а понекад и стручним круговима погрешно коришћени. Један део књиге заузима и мени лично врло интересантно подручје истраживања уметности. Пишући, од неких тема нисам желела да одустанем, а оно што бих посебно нагласила јесте да понекад психолози праве стриктне линије између тзв. „креативне“ и тзв. „неакреативне” особе, а управо због те заблуде имамо фокусирани приступ такозваним креативним појединцима, иако данашњи теоријски модел наглашава да су сви људи креативни, па макар тобило и у категорији „мале креативности“. Жеља за моћи, ако то није прејак израз и превелика слобода да се јасно и децидирано потпуно одвајају „креативни“ од „ некреативних“ мени сугеришу закључак да је реч о недовољној теоријској разјашњености саме појаве и понекад у модерном свету чак и o пренаглашавању наводне креативности неких, друштвено прихваћених стваралаца, и то у свим областима; како у уметности, науци тако и другим сферама. .(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА У ПН 369, СТРАНА 6)
Алексинац се сећа свог великана
Иницијатива ДПС−а да се једна улица у Алексинцу назове по истакнутом психологу, професору др Бориславу Стевановићу наишла је на раумевање челних људи Општине. У допису ДПС−у господин Грујица Вељовић, председник Скупштине општине Алексинац обавештава да је одлучено је да се једној улици да назив улица „др БОРИСЛАВА СТЕВАНОВИЋА“, у част великана српске психологије који је рођен 1891. у Алексинцу. Одлука је донета 05.011.2013. и према њој ће једна новозиграђена улица која спаја улице Милана Тепића и Дракчета Миловановића носити назив према првом председнику ДПС− а, редовном члану Српске академије наука и уметности проф. др Борславу Стевановићу, Алексинчанину који јесвоју академску каријеру почео у Лондону где је не Кингс Колеџу 1927. године и докторирао. У складу са чланом 93.став 1. Закона о локалној самоуправи добијена је и сагласност Министарства регионалног развоја и локалане самоуправе. Нацрт овог решења је Комисија за споменике, називе улица и тргова СО Алексинац упутила Скупштини општине Алексинац на дање разматрање и одлучивање, што значи да је преостао још само један корак до тога да се проф.др Борислав Стефановић врати свом родном граду, на симболичан начин. ИО ДПС а, покретач ове иницијативе изражава јавно своју захвалност органима локалне самоуправе, који су само 5 месеци након покретња иницијативе донели такво решење.
ПОЗИВ ЗА ЧЛАНСТВО
Пише: Бранка Тишма
Поштоване колеге и колегинице, Друштво психолога Србије постоји 60 година. Кроз време које је протекло Друштво се развијало и мењало. Својим радом је доприносило развоју струке, у мери у којој смо се као психолози активно укључивали у рад једне од настаријих струковних организација у земљи. Наше активно укључивање у ДПС истовремено оснажује и наше удржење и нас као поједице, који смо запослени у различитим областима рада, често усамљени у оквиру основне делатности у којој радимо. Наше повезивање, грађење стандарда, критерија и процедура, статуса у струци и у друштвеној заједници су од посебне важности. То можемо да остваримо кроз међусобна повезивања, размену искустава, знања, информација, дилема, добру организацију и спремност да се укључујемо у различите облике струковног ангажовања и да постављамо захтеве и циљеве пред нас саме и пред организацију којој по свом образовању и професији припадамо. Активност чланова Друштва може и треба да допринесе да се Друштво мења и развија у складу са нашим професионалним потребама, са развојем струке у целини и са потребама друштва у коме живимо и радимо. Упућујемо позив свим психолозима да се активно укључе у рад и активности Друштва психолога Србије, кроз ангажовање у секцијама, подружницама и телима које Друштво има. ....
АКЕТА: КАКО ПОВЕЋАТИ ЧЛАНСТВО ДПС−a? (1)
Редакција ПН је на адресе више угледних психолога послала анкетно питање“ Како видите значај учлањивања у ДПС и евентуалне проблеме који су се јављали у раду ДПС−а?“ На жалост нису сви колеге могли или хтели да одговоре.Ево шта о томе кажу они који имају воље да свој став јавно искажу.Редакција ПН позива колеге да се јаве са својим мишљењем и предлогом како ојачати нашу струковну организацију.
Др Миланко Чабаркапа (Филозофски факултет, Београд)
Добро је што је покренута та тема. По мом мишљењу, чланство у ДПС-у би требало бити обавезно за сваког дипломираног психолога и сваког другог стручњака који се жели бавити дозвољеном и законом прописаном психолошком делатношћу. То би ојачало Друштво, повећало број чланова, утицало на повећану заинтересованост за чланством, подигло његов углед и значај у друштву и међу осталим професијама. Али, како то постићи? Па, требало би донети одлуку и прописати да за сваку врсту запослења, поред факултетске дипломе и другог стручног сертификата ( зависно од нивоа образовања, врсте специјализације или едукације), увек треба и потврда (лиценца) о професионалном статусу или чланству у ДПС, којом би се гарантавало да одређени кандидат испуњава, не само стручне (то доказује диплома) него и етичке и професионалне стандарде и компетенције које Друштво тражи, негује, поштује и развија. То би се постигло тако што кандидат са дипломом факултета треба да се пријави Комисији Друштва (коју треба формирати док се не направи психолошка Комора) која би у име ДПС-а издавала такав сертификат...
У Анкети одговоре су дали и др Миклош Биро, др Иван Лаловић и Милојко Стојановић
О раду Подружнице Западно− бачког региона
Пише: Марија Тривунчић
Дана 21.11.2013. године у просторијама Психолошког саветовалишта „Селф“ одржан је редовни састанак Подружнице Друштва психолога Србије Западно-бачког округа, на ком је главна тема била „Животни стил и здравље – психолошки аспекти гојазности“, коју је презентовала психолог Драгана Брдарић, као домаћин састанка.
Истакнуто је да је гојазност тема која је све више присутна у нашем окружењу и представља хроничан здравствени проблем, чије последице могу бити физичке (повећан ризик од настанка болести), психо-социјалне (ниско самопоштовање, поремећена слика о сопственом телу, изложеност предрасудама, нижи квалитет социјалних односа), као и економски (веће оптерећење здравственог система). Бројни су фактори који утичу на гојазност: друштвени, психолошки, прехрамбене навике, физичка активност, као и биолошки фактори. Истраживања у психологији испитују постојање психолошких потешкоћа код особа које су гојазне. Тако је утврђено да постоји повезаност између гојазности и депресивности, посебно због тога што су гојазне особе изложене стигматизацији, услед чега долази до пада самопоштовања, расположења, веровања да се другима не свиђају. Томе доприноси и стрес и осећај неуспеха што не могу да се достигну неки општеприхваћени стандарди виткости, као и немогућност држања дијете и промене понашања у дужем временском периоду. .....
ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ СПОРТА
УТЕМЕЉИВАЧИ ПСИХОЛОГИЈЕ СПОРТА У СРБИЈИ (4)
Пише: Александар Милојевић
Савремана психологија спорта као самостална научна психолошка примењена дисциплина доживљава интензиван развој после Првог светског конгреса психолога спорта у Риму 1965. године.Од тада па до данас једно од подручја проучавања Психологије спорта је и ВЕЖБАЊЕ И МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ које представља предмет све већег броја истраживања и анализа. У овим истраживањима, недвосмислено се указује на могућности физичке активности да позитивно утиче на ментално здравље људи, чиме Јувеланова изрека „mens sana in corpore sano“ добија и научну верификацију. За ових пола века, значајан допринос Психологији спорта дали су и српски истраживачи. Овај кратак прилог за историју српске психологије спорта завршићемо представљањем још три научна радника из ове области.
. Миленко Каран (1926-2001), рођен је 6.маја 1926. у Лијежу у Белгији, а умро 23. фебруара 2001. године у Котору као прогнаник са Косова и Метохије. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на одељењу за психологију. Цео свој радни век је провео у Приштини. Радио је на пословима социјалне политике и као предавач психологије на Филозофском факултету, Академији уметности и на Факултету за физичку културу Универзитета у Приштини, где је радио на предмету Психологија са психологијом спорта.
Главне области научних и књижевних интересовања и истраживања, биле су му обичајно понашање са крвном осветом у позадини, српски надреализам између психоанализе и марксизма и политичка психологија. Објавио је више од осамдесет научних и стручних радова у Југословенским зборницима и часописима, и преко двеста огледа и приказа. Учествовао је на четири светска конгреса психолога у Опатији, Лисабону, Монтреалу и Хонолулуу.
Објавио је књиге: „Крвна освета на Косову“, „Српски надреализам и психоанализа“, „Српски надреализам и марксизам“, „Њима није опроштено-суровост бољшевичког кажњавања“, „Јожа Броз-прилог психобиографији Јосипа Броза“ и„Човек и политика“. После агресије на Косову објављене су му три књиге: „Искључиво лично-о Косову после свега“, „Чулно Чедно Чудно- психолошки огледи“ и „Психологија стећка“...
.У наставку текста др Милојевић пише и о Владимиру Параносићу и Љубици Бичанац. ( КОПЛЕТАН 4 део фељтона на страни 12 ,369 броја ПН)
Осим ових текстова у броју 369 ПН објављени су чланци „Уместо збогом, само до виђења“ ( Изјава психолога Спомене Милачић о Милени Шћурић, поводом одласка у пензију Секретара Друштав М. Шћурић), ценовник рекламног простора у ПН, рубрика „ Са сајтова“ ( приказ рада из УК о стресу на раду)...