Seminari

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

Programski odbor Kongresa Psihologa Srbije 2018.


Ko-predsednica programskog odbora

prof. dr Jelena Vranješević

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu


Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radila je u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Zvezdara (1993 – 1994) i na Učiteljskom fakutetu u Beogradu (1994 – 2014). Od 2014. godine radi na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetima Razvojna psihologija, Pedagoška psihologija i Psihologija celoživotnog razvoja. Autorka je knjiga: Promena slike o sebi: autoportret adolescencije; Razvojne kompetencije i participacija dece: od stvarnog ka mogućem; Od učesnika do istraživača: deca u participativnim istraživanjima i koautorka knjige: Nevidljivo dete – slika o detetu u medijima, kao i  velikog broja članaka objavljenih u stručnim i naučnim časopisima. Učestvovala je u kreiranju i koordinaciji više nacionalnih i međunarodnih projekata iz oblasti ranog razvoja, obrazovanja za društvenu pravdu/interkulturalnog obrazovanja, komunikacije i alternativnih načina rešavanja sukoba (medijacije i pregovaranje), prava deteta/participativnih prava i liderstva u obrazovanju. Koautorka je i odgovarajućih priručnika iz tih oblasti i vodi različite treninge obuke odraslih u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je u istraživačkim projektima koji se bave različitim aspektima unapređenja kvaliteta obrazovanja: uključivanje dece/mladih iz osetljivih grupa u obrazovni sistem, participacijom dece i roditelja u obrazovno-vaspitnom procesu i profesionalnim razvojem nastavnika.



Ko-predsednik programskog odbora

doc. dr Boris Popov

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu


Boris Popov je osnovne i magistarske studije psihologije završio na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, 2004., odnosno 2007., godine. Na istom fakultetu je 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja”. Na Filozofskom fakultetu je trenutno i zaposlen kao docent na Katedri za industrijsko-organizacijsku psihologiju. Šest meseci proveo je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, kao gostujući predavač. Učestvovao je na više naučno-istraživačkih projekata, a do sada je objavio 15-ak naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima i bio učesnik na više od 30 domaćih i međunarodnih naučnih skupova.

Osim toga, više od 10 godina se bavi konsultantskim radom iz oblasti ljudskih resursa, gde je učestvovao u brojnim projektima pre svega iz domena treninga i razvoja zaposlenih.



Članica programskog odbora

Prof. Dr Dušica Filipović Đurđević

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Od 2017. godine vanredni je profesor na Odeljenju za psihologiju, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine saradnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju. Od 2006. do 2017. godine bila je zaposlena na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde je bila član tima koji vodi Laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakuleta Univerziteta u Beogradu završila je osnovne (1996—2001), magistarske (2001—2004) i doktorske studije (2004—2007). Tokom školovanja usavršavala se na Institutu Maks Plank u Najmegenu i na Univerzitetu u Oksfordu. Predavač je na nekoliko kurseva iz oblasti kognitivne psihologije. Između ostalog, njena istraživanja usmerena su na razumevanje kognitivne obrade jezika, naročito morfologije i pojedinih aspekata semantike, kao što su konkretnost pojmova i višeznačnost reči. Sa koleginicom Sunčicom Zdravković objavila je knjigu Uvod u kognitivne neuronauke. Održala je predavanja po pozivu na nekoliko uglednih svetskih univerziteta, učestvovala na međunarodnim i nacionalnim projektima i objavila niz radova u međunarodnim i domaćim časopisima.



Članica programskog odbora

prof. dr Vesna Gavrilov Jerković

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu


Vesna Gavrilov-Jerković je rođena 1961. godine u Somboru. Udata je i majka jedne ćerke. Odmah nakon diplomiranja na Odeljenju za psihologiju u Beogradu, 1984. godine, zaposlila se u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Somboru, gde je radila kao klinički psiholog na poslovima psihodijagnostike, psihoterapije i primarne i sekundarne prevencije. Višestruko je edukovana iz oblasti psihološkog savetovanja i tretmana i poseduje više licenci u ovoj oblasti. U saradnji sa Društvom psihologa Srbije organizovala je edukativne programe iz oblasti psihološkog tretmana.

Od 1993. godine je zaposlena na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Psihologija je izabrana maja 2014. godine. Osnovna interesovanja su iz oblasti kliničke i zdravstvene psihologije, pozitivne kliničke psihologije i psihologije blagostanja, psihološkog savetovanja i psihoterapije i psiholoških modela promene ponašanja. Pod njenim mentorstvom je do sada odbranjeno više diplomskih i master radova, sedam magistarskih i šest doktorskih teza. Od početka svoje karijere uključena je ili kao učesnik ili kao rukovodilac i koordinator u brojne istraživačke i aplikativne projekte. Autor je i koautor preko 200 objavljenih radova u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima i saopštenja na međunarodnim i domaćim naučnim i stručnim skupovima, kao i poglavlja u domaćim i međunarodnim monografijama. Napisala je udžbenik Kliničko-psihološki praktikum: procedura i konteksti kliničke procene i monografiju Regulacija zdravstvenog ponašanja: socijalno kognitivna perspektiva. Koautor je poglavlja u internacionalnoj monografiji Svetska knjiga o nadi. Kontinuirano je angažovana kao recenzent od strane više domaćih i međunarodnih časopisa iz oblasti psihologije i graničnih disciplina.

Više puta bila član Programskog odbora Sabora psihologa Srbije, a 2007. godine je bila i njegov kopredsenik. Nagrađena je nagradom Društva psihologa Srbije „Ljubomir Ljuba Stojić“.



Član programskog odbora

prof. dr Darko Hinić

Prirodno-matematički i Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu


Darko Hinić je vanredni profesor psiholoških nauka Univerziteta u Kragujevcu. Na Prirodno-matematičkom i Filološko-umetničkom fakultetu predaje predmete iz oblasti opšte psihologije, psihologije komunikacije i psihologije u obrazovanju.

Njegov stručni rad odvija se u dva različita pravca. Doktorirao je na temu iz oblasti psihologije internet ponašanja i proučavanja poremećaja upotrebe Interneta. Autor je monografije Internet komunikacije i poremećaj upotrebe Interneta, i koautor udžbenika Poslovno i organizaciono komuniciranje, i Komunikologija i komuniciranje u organizaciji. Druga oblast je ekološka psihologija, ovaj predmet je sa uspehom pokrenuo na Univerzitetu u Kragujevcu i Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a takođe je gostovao na nekoliko univerziteta u regionu i šire, i predstavljao savremene tendencije u ovoj oblasti. Autor je većeg broja članaka iz pomenutih oblasti objavljenih u stručnim i naučnim časopisima u zemlji i inostranstvu. Recenzent je naučnih radova u par prestižnih svetskih časopisa, recenzent Ministarstva prosvete za priznavanje inostranih diploma iz oblasti psihologije, član sekcije univerzitetskih nastavnika psihologije obrazovanja. Takođe je učestovao u nekoliko istraživačkih projekata koji su za cilj imali evaluaciju i standardizaciju psiholoških instrumenata i skala za procenu psiholoških karakteristika i pojava, poput crta temperamenta, depresije, suicidalnosti i poremećaja upotrebe Interneta.



Članica programskog odbora

doc. dr Gordana Đigić

Departman za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu


Diplomirala je na Grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, magistrirala na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a doktorsku disertaciju odbranila na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Radila je kao nastavnik psihologije u srednjoškolskim centrima (1985-1986), kao stručni saradnik – psiholog u OŠ Vuk Karadžić u Nišu (1986-2002), kao savetnik za razvojno planiranje u Školskoj upravi Niš Ministarstva prosvete i sporta RS (2002-2005), kao nastavnik Građanskog vaspitanja i pomoćnik direktora u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Nišu (2005-2010), a od 2010. godine radi na Filozofskom fakultetu u Nišu, najpre kao asistent, a od 2014. kao docent na predmetima iz oblasti psihologije obrazovanja (Osnovi pedagoške psihologije; Psihologija nastave; Psihologija u obrazovanju; Obrazovanje dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju; Ličnost, sposobnosti i stilovi učenja; Psihologija nastavnika). Autorka je knjiga Romska deca i testovi inteligencije i Upravljanje razredom – savremeni pristup psihologiji nastavnika, koautorka je Praktikuma za realizaciju profesionalne nastavne prakse sa studentskim portfoliom, autorka je ili koautorka i velikog broja radova objavljenih u naučnim časopisima i saopštenih na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Učestvovala je u kreiranju, koordinaciji i realizaciji velikog broja projekata u oblasti obrazovanja. Radila je na kreiranju i realizaciji brojnih programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju (akreditovanih, odobrenih rešenjem ministra prosvete ili razvijenih u okviru posebnih programa). Bila je član uređivačkog odbora časopisa za društvene nauke Teme (M24), koji objavljuje Univerzitet u Nišu (2012-2016). Učestvovala je u organizaciji naučnih skupova Dani primenjene psihologije i Nauka i savremeni univerzitet koji se svake godine održavaju na Filozofskom fakultetu u Nišu, u svojstvu člana, sekretara ili predsednika programskih i organizacionih odbora ovih skupova, a bila je angažovana i kao urednik zbornika radova sa ovih skupova.



Član programskog odbora

doc. dr Dejan Pajić

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu


Dejan Pajić je docent na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gde predaje više predmeta iz oblasti statistike i primene računara u psihologiji. Trenutno obavlja funkciju šefa Odseka. Njegova primarna oblast interesovanja i ekspertize su naukometrija, vrednovanje naučnog učinka i vizuelizacija informacija. Bio je član tima koji je razvio SCIndeks - Srpski citatni indeks i metodologiju kategorizacije domaćih naučnih časopisa u Srbiji. Trenutno je angažovan na Erasmus+ projektu pod nazivom Boosting Engagement of Serbian Universities in Open Science čiji je cilj promocija otvorene nauke u Srbiji i pokretanje repozitorijuma naučnih publikacija na svim državnim univerzitetima. Kao član međunarodne grupe eksperata, u okviru COST akcije ENRESSH, bavi se pitanjima adekvatnog vrednovanja naučnog učinka u društvenim i humanističkim naukama.



Članica programskog odbora

prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović

Odeljenje za Socijalnu politiku i socijalni rad Fakulteta Političkih nauka, Odeljenje za Psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Prof. dr Tamara DŽamonja Ignjatović, redovna profesorka, predaje na Fakultetu Političkih nauka na Odeljenju za Socijalnu politiku i socijalni rad i na Filozofskom fakultetu na Odeljenju za Psihologiju Univerziteta u Beogradu. Kao  klinički psiholog i specijalista medicinske psihologije, radila je na Institutu za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije u Beogradu na poslovima psihodijagnostike, procene ličnosti, savetovanja i psihoterapije. NJen rad na uvođenju novih savremenih upitnika za procenu ličnosti, kao i primene Roršah testa, znatno je doprineo unapređenju kliničke prakse i istraživanja u ovoj oblasti.

Od 2000. godine predaje psihologiju i medijaciju studentima socijalnog rada na osnovnim, master i doktorskim studijama. Od 2016. godine predaje Psihologiju mentalnog zdravlja studentima psihologije.  Učestvovala je i u brojnim istraživačkim i aplikativnim projektima sa ciljem unapređenja stručne prakse sa korisnicima usluga socijalne zaštite i kvaliteta rada centara za socijalni rad. Posebno se bavi razvojem instrumenata procene ličnosti i procene  potreba korisnika socijalne zaštite, kao i kreiranjem usluga za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i restorativnog pristupa mladima u sukobu sa zakonom

Preko deset godina bavi se medijacijom, edukacijom i razvojem modaliteta njene primene u različitim oblastima. Osnovala je Specijalističke akademske studije iz Medijacije. Učestvovala je na brojnim stručnim i naučnim skupovima u zemlji  i inostranstvu i vodila edukativne seminare iz oblasti kliničke psihologije, veština komunikacije, aktivnog učenja, medijacije, veština vođenja slučaja i operativnog planiranja u centrima za socijalni rad, tretmana za decu i mlade sa problemima u ponašanju, i drugo.

Autor je i koautor oko 15 monografija, stručnih publikacija i  priručnika od kojih su najznačajnije Medijacija- principi, proces, primena, (2014), Teorijske osnove medijacije –perspektive i doprinosi (2009):, Petofaktorski model ličnosti, (2004), NEO PI-R, Primena i interretacija, (2004), Instrumenti procene u socijalnoh zaštiti-upitnici, skale i tehnike, (2010)  Deca i mladi sa problemima ponašanja: Usluge i tretmani u zajednici (2010),  kao i preko  50 naučnih i stručnih radova pretežno iz oblasti kliničke psihologije,  teorija ličnosti, medijacije i socijalne zaštite.



Članica programskog odbora

doc. dr Mirjana Beara

Studijski program za psihologiju Departmana za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru

Dr Mirjana Beara je docentkinja na studijskom programu za psihologiju Departmana za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Osnovne studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorat iz oblasti psihologije obrazovanja odbranila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Specijalizirala je interdisciplinarnu oblast Menadžment u obrazovanju na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Oblasti njenog naučnog i stručnog delovanja su psihologija obrazovanja,  psihološka prevencija i edukacija, profesionalni razvoj nastavnika, psihologija u menadžmentu i preduzetništvu, obuke odraslih i podrška zapošljavanju. U nastavi na univerzitetu je angažovana od 2008. godine, a pre toga je radila na poslovima školskog psihologa u srednjoj stručnoj školi, zatim u Školskoj upravi Novi Sad, i kao menadžerka centra za obuke odraslih u Novom Sadu. Još tokom studija bila je uključena u programe NVO za psihosocijalnu pomoć ranjivim grupama – izbeglicama, deci, mladima i devojkama.

Učestvovala je i u brojnim istraživačkim i aplikativnim projektima u zemlji i inostranstvu, sa ciljem unapređenja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja,  povećanja zapošljivosti posebno ugroženih grupa i unapređenja mentalnog zdravlja dece i mladih. Koautorka i realizatorka je nekoliko akreditovanih programa za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, među kojima je aktuelan program Izazovi interkulturalnog učenja i nastave.  Autorka je nekoliko psihološko-preventivnih programa za decu i mlade, među kojima je i program radionica za jačanje emocionalne rezilijentnosti dece na hraniteljstvu.  Autorka je nekoliko monografija, priručnika i stručnih publikacija, preko 20 naučnih i stručnih radova i učestvovala je na većem broju skupova u zemlji i inostranstvu.



Ko-sekretar programskog odbora

Ljiljana Plazinić

asistent na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu


Ljiljana Plazinić je asistent na Učiteljskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu gde je angažovana na predmetima iz oblasti psihologije obrazovanja. Osnovne i master studije psihologije završila na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, gde trenutno pohađa doktorske studije.

Dobitnik je specijalne nagrade za master rad Epistemološka uverenja i strategije učenja kao prediktori akademskog postignuća studenata, predstavljen na naučnom skupu Empirijska istraživanja u psihologiji i objavljen u knjizi rezimea. Učestvovala je na nacionalnim naučnim konferencijama, a kao koautor objavila je članak pod nazivom Developing the Early Warning System for identification of students at risk of dropping out using a collaborative action research process, Psihološka istraživanja.

Učestvovala u nizu projekata iz domena obrazovanja kao istraživač: Unapređivanje kvaliteta obrazovnog sistema RS kroz unapređivanje efektivnosti sistema spoljašnjeg vrednovanja rada škola i razvoj horizontalnog učenja između škola (SHARE) (2017); Recommendations and standards of corruption prevention and integrity in education (2017); Kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja (2016); Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (2012. i 2015/16); Monitoring inkluzije učenika romske nacionalnosti (2012); Monitoring inkluzivnog obrazovanja (2011) i Sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraživanje PISA (2011), Učestvovala u studijskoj poseti Univerzitetu u Debrecinu odakle je izveštavala o dobrim praksama u obrazovanjau nastavnika i organizovanju studentske prakse.

Urednik je 10-ak akreditovanih udžbenika za osnovne i srednje škole. Bila je angažovana kao demonstrator na Fakultetu bezbednosti, kao nastavnik građanskog vaspitanja u osnovnoj školi, pisac u dečijim časopisima, saradnik u Regionalnom centru za talente Beograd 2, saradnik na istraživanjima Autonomnog ženskog centra.



Ko-sekretar programskog odbora

Nikola Stevanović

saradnik u nastavi na  Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Nikola Stevanović završio je osnovne i master studije psihologije na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kao fokus trenutnih doktorskih studija na pomenutom fakultetu odabrao je pokušaj topološkog opisa formiranja i strukture psihizma. U njegova sržna stručna interesovanja spadaju metode istraživanja i procene psiholoških osobina i ponašanja, formiranje i razvoj sposobnosti i ličnosti, psihometrija i konstrukcija modela procene, i psihodinamska psihologija i psihodinamika grupa. Još tokom svojih osnovnih studija učestvovao je neformalno u nastavi na fakultetu, a trenutno je formalno angažovan kao saradnik u nastavi na predmetima koji se tiču konstrukcije psiholoških instrumenata i modela procene, i obrade podataka.

Učestvovao je u realizaciji nekoliko istraživanja i projekata za Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete i obrazovanja, a takođe i u izradi standarda za izradu, razvoj i adaptaciju psiholoških skala i testova Društva psihologa Srbije. Rukovodio je izradom modela procene i psiholoških mernih instrumenata za više korporativnih i start-up klijenata u privatnom sektoru. Radio je i kao savetnik za pitanja metodologije i analize podataka na većem broju istraživanja iz oblasti društvenih nauka i medicine, a bio je i koautor nekoliko naučnih radova.



Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović