Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

Промоције

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

„Сећања на др Томислава Р. Ђурића“ Ове године, навршава се шест година од смрти др Томислава Р. Ђурића, нашег Томе, доброг, вредног, стваралачки изузетно плодног човека из Ваљева. Рођен je 21. октобра 1935. године у селу Доња Љубовиђа, а умро је 4. децембра 2007. године у Ваљеву. Сагледавајући потребу да се потпуније осветли лик и дело Томе Ђурића, Удружење пензионера НСЗ покренуло идеју да се на прикладан начин обележи годишњица.

Идеја је подржана од руководства НСЗ. Иницијативна група је до сада одражала два радна састанка, а њу су до сада сачињавају Параскева Михајловић, Жика Тешић, Првослав Вучковић, Никола Ристивојевић, испред Удружења, kao и чланови који би допринели дефинисању иницијативе и њеној реализацији Жаклина Ђурић, Вишња Хелајзен, Славко Милојковић, Гордана Лазић, Јелена Увалин, Бранислав Страхинјић, Ђорђе Лазић и Владимир Симић, као координатор иницијативе. Очекује се укључивање још сарадника и познавалаца Томиног лика и дела.

Основна замисао је да се у склопу обележавања Дана НСЗ (децембра 2013.) организује скуп i округли сто о лику о делу др Томислава Р. Ђурића, са изложбом радова, фотографија, докумената и емитовањем сачуваног видео снимка Томине беседе (говор захвалности у име награђених, као најбољих радника у РЗТР -1995. године поводом установљеног Дана Завода, у Народном позоришту у Београду) и да се посебно, као трајан знамен, припреми и објави КЊИГА сећања о лику и делу др Томислава Р. Ђурића, која би том приликом била и промовисана.

Radnа група је јединствена у уверењу да се КЊИГОМ достојанствено и примерено обележава живот и рад човека који је био велики посвећеник писане речи и оставио читаву малу библиотеку разнородних научно-стручних и књижевно – песничких дела.

Томино дело се може условно разврстати на:

1. Стручне доприносе у оквиру свог професионалног ангажовања у Служби за запошљавање, пре свега на развоју и унапређивању професионалне оријентације;

2. Научне и стручне доприносе у психологији, кроз активности Друштва психолога Србије, научних и стручних установа који су, понајвише предметно и тематски, усмерени на психологију личности, однос човека и занимања, професионалну оријентацију, даровитост ...

3. Истраживачки, пре свега емпиријски: лексиографски, библиографски рад на широкој скали психолошких, етнолошких, социјално-психолошких, етно-психолошких, антрополошких, педагошких, културолошких и сродних подручја и феномена стазама велике истраживачке традиције Јована Цвијића и његових сарадника и на

4. Књижевно, пре свега песничко стваралаштво.

У овим доменима, Тома је оставио ризницу писаних дела објављених у виду монографија и студија, лексикона, библиографија, водича кроз архивску грађа, концепата и пројеката, песничких збирки, до низа предговора и поговора уређених или приређених књига и зборника, и широке лепезе научних и стручних прилога у бројним стручним часописима, публикацијама и листовима.

Објавио је око 400 радова међу којима су и 42 књиге. Библиографија радова др Томислава Р. Ђурића говори да је реч о једном од најплоднијих стваралаца у нашој земљи, а на неким подручјима је прави узор, пионир и утемељивач. Томини радови говоре сваки на свој начин, а и у својојој целокупности, како се плодном идејом, добром теоријско-методолошком разрадом и великом посвећеношћу и упорношћу долази до вредних и подстицајних разултата (валидне грађе и живописних књига, студија, чланака, приручника...) како за практичну примену (нпр. тестови професионалних интересовања и склоности, визуелне перцепције, пажње и креативности) тако и за будуће истраживачка постигнућа, за систематска изучавања човека, друштва, историје и својстава народног бића.

Избором и успешном припремом и одбраном своје магистраске тезе (Повезаност наставних и радних интересовања-1980) и своје докторске тезе (Структура и организација професионалних интересовањаи и избор занимања - 1988), Тома је сигурно закорачио у проблемска подручја од круцијалне важности и трајне актулности за развој човеке и друштва.

Поред пихологије као примарне стручне преокупације, Томина истраживачка интересовања су била веома разноврсна: од лингвистике, музике и сликарства до права и војне науке, од изучавања лековитог биља и колиба на Повлену, до старих и ретких занимања у Србији од 12. до 20. века, рада са даровитима и духовности као дара.

Тома Ђурић је готово читава свој радни век провео у Служби за запошљавања (под различитим називима), унапређујући њену делатност, посебно област професионалне оријентације и повезујући је са научо-стручним и друштвеним токовима. Био је нницијатор је и руководилац Пројекта Републичког завода за тржиште рада за израду монографије о „Развоју запошљавања у Србији у 19. и 20. веку и његовој реализацији (завршен је 2002), чиме је дао је крупан и најважнији допринос постзању циља (организатор, истраживач, уредник, аутор три од укупно пет књига).

Др Томислав Р. Ђурић је добитник многих стручних и друштвенеих признања. Cарађивао je са многим колегама, остварио бројне продуктивне контакте и трајна пријатељства.

Тома живот и рад није раздвајао већ спајао, користећи рад да би богатио свој живот, а свој живот да би богатио свој рад.

ИЗВОД из библиографије радова др Томислава Р. Ђурића

Реализација професионалних жеља ученика (1968)

Вредновање резултата рада непроизводних радника (1980)

Повезаности наставних и радних интересовања (1980)

Тест визуелне перцепције (1981)

Задовољство послом-занимањем (1984)

Факторска структура професионалних интересовања (1985)

Сличност професионалних интересовања близанаца и несродника (1989)

Тест професионалних интересовања (1989)

Професионална интересовања и избор занимања (1990)

Полегло воће – збирка песама (1990)

Облаци у води – збирка песама (1991)

Ливадске биљке на Мравињцима (1991)

Водич за избор занимања – Пронађи свој пут (коаутор – 1992)

Страх од квалификационог испита (1993)

Речи о животу – збирка песма (1993)

Топоними повленског подручја (1995)

Брезовице и Горњи таор – Гробља и споменици 81995) Друга страна лепог – збирка песама (1995)

Професионални развој и професионално понашање – библиографија радова (1995)

Искрице ума (1996)

Професионална оријентација даровитих (1996)

Стара и ретка занимања у србији од 12. до 20 века (1996)

Тестови стваралаштва (1996)

Професионална оријентација даровитих – публикација Потражи чудесно (1997)

Људи и змије у Горњем Таору (1997)

Будјење душе – збирка песама (1997)

Речник особина личности (1997)

На истом срцу – збирка песама (1998)

Колибе на Повлену (1999)

Духовност као дар (2000)

Постојбина, порекло и родослови Ђурића у Азбуковици (2000)

Књига о Повлену (2000)

Даровити и рад са њима у ваљевском крају (2000)

Свако сања своје снове (2001)

Библиграфија радова о запошљавању у Србији у 19.- и 20 веку (2002)

Конгреси псаихолога Југославије у књизи Подсећања 1953-2002 (2002)

Водич кроз архивску градју о запошљавању у Србији (2002)

Порекло презимена (2002)

Лексикон писаца ваљевског краја (2005)

Надимци и њихово порекло (2008)

 

 


 

КРАТКА БИОГРАФИЈА

ТОМИСЛАВ Р.ЂУРИЋ, доктор психолошких наука, рођен је 21.октобра 1935 године у селу Доња Љубовиђа, у билизине реке Дрине и места Љубовија. Детињство и младост провео је у родном селу у десеточланој земљљорадничко-занатлијској породици, а 1952. године одлази у Београд на школовање и рад . Након завршеног факултета и стицања дипломе на Филозофскм факултету у Београду одлази да ради у Нови Пазар и као психолог Завода за запошљавање остаје до 1969 године након чега се сели у Ваљево где је провео остатак свог радног и животног века. Умро је 4. децембра 2007.године у Ваљеву.

Ниже разреде основне школе похађао је и завршио у Доњој Љубовиђи (1945-1948) а затим је ступио на занат прецизном механичара за израду медицинских инструмената у предузећу „Сутјеска“ у Београду. На предлог свог учитеља напушта занат и наставља даље школовање. Више разреде основне школе завршио је у Љубовији где матурира 1952/1953 годинр. По завршетку прогимназије уписује годину дана касније Другу београдску гимназију и 1956/57 године завршава виши течајни курс.

Исте године уписује се на Филозофски факултет у Београду, на групу за светску књижевност, али услед материјалних тешкоћа напушта студије , запошљава се и убрзо одлази на одслужење војног рока. По завршетку школе резервних офивцира у Билећи и стажа у Суботици, на Филозофском факултету у Београду 1959. године уписује студије психологије које завршава у року. У Београду је дипломирао 23.августа 1963, стручни испит положио 1965., а постдипломске студије из области професионалне оријентације завршио 1979 године. Звање доктора психолошких наука стекао је 23. децембра 1988. године, а 1998. године звање „научног сарадника“.

Радио је у Новинско-издавачком предузећу „Борба“ у Боограду (1957-1960), као коректор и новинар, а у новинарско-пропагандној установи „Партизан“ у Београду био је запослен као коректор и лектор листа и издавачких публикација. По завршетку студија психологије запослио се на пословима професионалнe оријентације u Valjevu, узгред обављајући и друге дужности, све до јула 2000. године. Тада прелази да обавља послове саветника директора Републичког завода за тржиште рада Београд, где остаје све до 31. јула 2002. године у улози организатора, истраживача, уредника и једног од писаца петотомне монографије о запошљавању у Србији. У пензији је од 15. децембра 2002. године.

Уређивао је посебне рубрике и емисије у локалном листу „Напред“ и на Радио Ваљеву. Технички уредник часописа „Психологија“ у издању Савеза друштава психолога Србије био је од 1983.-1986. године, а током 1983. године био је заменик директора СИЗ за запошљавање Ваљево. Улогу републичког координатора за израду нове Једниствене номенклатуре занимања, на захтев РЗТР и Скупштине НР Србије обављао је од јуна 1982. До децембра 1986. Године. Уз редовне послове био је и професор-. предавач психологије у средњим школама (7 г.), као и професор психофизиологије рада и психологије потрошача (18г.) у Вишој школи за образовање радника Ваљево (1974.-1992).. У то време (т1991.1992) био је оснивач и руководилац Психолошког саветоваишта у Ваљеву.

Председник Одбора за унапређивање основног образовања и васпитања (при СИЗ основног васпитања и образовања Ваљево) био је од 1983.-1986 године, а председник Регионалне самоуправне интересне заједнице усмереног образовања од 1986.-1989.године. Затим постаје председник Скупштине СИЗ усмереног образовања и васпитања Подрињско-Колубарског региона.

У другој половини 1992. године основа Клуб за даровиту децу и омладину који богато делује до 1998 године. Био је редовни члан годишњег републичког округлог стола о даровитости у Вршцу наступајући са својим радовима.

Покретач и основач је Секције за професионалну оријентацију још давне 1968 године при Друштву психолога Србије, а од 1971. до краја 1975 године обавља дужност председника те првоосноване секције за професионалну оријентацију. У том периоду био је и делегат Управног одбора ДПС-а (Друштво психолога Србије), а 1’979. Године оснива Друштво психолога Подрињско-колубарског реигона чији је председник био три пута, све до гашења ове подружнице 2003. Године. Члан председништва Савеза друштава психолога Србије и председник савеза друштава био је од 1986.1988-г организујући скупове психолога (Сабор психолога 1987 и 1988. и 9 Конгрес психолога Југославије у Врњачкој бањи 1988), био је и члан Управног одбора Савеза Друштава психолога Југославије.

Радио је као истраживач и регионални инструктор за истраживање јавног мњења Института друштвених наука из Београда, Института политичких наука, републичке заједнице за запошљавање и Савезног биороа за послове запошљавања u periodu od 1967. до 1987. године. За дугогодишњи рад на развијању и унапређивању професионалне оријентације Пета Скупштина Удружења за професионалну оријентацију СР Србије доделила му је диплому 1973 године, а од Скупштине општине Ваљево 1989. Године добио је „Сребрну плакету Ваљева“ као знак јавног признања за заслуге на развоју општине. РЗТР Београд доделио му је 1995 године годишњу награду - Повељу за најуспешнијег радника у области професионалне оријентације и Захвалницу за 30 година рада у Заводу.

Од Друштва за проучавање лековитог биља Ваљево добио је „лековиту захвалницу за пружену помоћ у организовању поучно-шетног излета лековитим стазама ваљевских планина 2001. Године („Мранивац на Мравињцима“) а уз помоћ ботаничара (са факултета) је идентификовао око 400 ливадских биљки на планини Повлен.

У току тридесетогодишњег рада у територијалној одбрани редовно је унапређиван тако да је стекао чин мајора. Награђен је од стране Команде војног округа стекавши чин мајора. Наградјен је и од стране Команде војног округа Ваљево, писмено похваљен од Штаба оперативне зоне Ваљево 8два пута). Носилац је медаље за војне заслуге 1979. године, а добио је и значку Народне одбране СР Србије 1986 године, као и више других похвала.

Савез друштава психолога Србије 1981 године доделио му је награду „Живорад Жижа Васић“ за популаризацију савремене психологије. На 37. Научно стручном скупу психолога 1989 године добио једруштвено признање за допринос унапредјењу рада Савеза друштава психолога СР Србије и посебно за организацију 9 Конгреса психолога Југославије (1988), као и организацију сабора (1987. и 1988). На сабору психолога Србије 1996. године додељено му је друштвено признање као иницијатор и руководилац групе за припрему новог (првог) Закона о условима за обављање психолошке делатности који је објављен у Сл. Гласнику бр.25 1996. године.

У ДПС-у је активан од 1964 године као члан многих тела и са различито додељеним улогама. Два пута је био председник Суда части (1990.-1998), а од 1999 године почасни члан Српског географског друштва Београд због успешних географских и етнографских истраживања објављених чланака и књига из ове области. Био је члан Књижевне заједнице Ваљева и њеног Извршног одбора од 2000-. Године.

У сврхе саветовања при избору занимања и селекције при стручном оспособљавању и запошљавању у земљи и иностранству испитао је око 177.000 кандидата (деца, омалдина одрасли). Редовно је радио на конструкцији и адаптацији психолошких мерних инструмената за практичне сврхе. Међу ауторских рделима у области психолошких тестова познати су тестови професионалних интересовања и склоности, визуелне перцепције, пажње и креативности. Сем психологије Тома Ђурић је био заинтересован и вредно је радио и истраживао област књижевности (објавио је шест збирки песама почев од 1954. Године), лингвистике, музике, сликарства, астрономије, веронауке, медицине, филозофије, етнологије, географије, свет рада, историје, војне науке и права. Објавио је око 400 радова међу којима су и 42 књиге различитог обима.

 


 

ПОЗИВ НА САРАДЊУ

Поштоване колеге и пријатељи,

Позивамо вас да припремите ваш прилог за КЊИГУ сећања на др. Томислава Р. Ђурића ( лик и дело). Верујемо да ћете се одазвати, јер сте познавали Тому, упознати сте и познајете Томино дело (макар у једном делу), а није проблем ни подсетити се. Многи од вас су познавали и Тому лично – њега као човека, његов рад и однос према људима и стручним професионалним обавезама, познавали сте поједина његова остварења, а можда сте у појединим периодима са њим и сарађивали...

Прилика је да се и вашим сећањима и прилозима (то могу бити краћи или дужи текстови, прикази појединих Томиних књига и остварења, огледи, записи и коментари уз сачуване фотографије и документа, мање познате занимљиве приче из заједничког живота и рада...). Тиме би обогатили садржај замишљене књиге, да се са што више аспеката осветли лик и дело др. Томислава Р.Ђурића, а да се тако још боље види и разуме људска и професионална вертикала једног неуморног прегаоца, ствараоца и човека.

Издвајамо

Програми обука
за стручно усавршавање
Детаљније →
Постаните члан
обновите чланство
Детаљније →
Пред изазовом сте ? Желите више ?
Имамо решење за Вас
Детаљније →

Мејлинг листа

Пријавите се за мејлинг листу ДПС

Please enable the javascript to submit this form

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић