Početna

O Društvu

Psihološke novine

Časopis Psihologija

Kongres

Centar za primenjenu psihologiju

EFPA

EAWOP

Kontakt

Početna

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

Nenad Havelka je rođen 22. septembra 1935. godine u Gračanici, kod Doboja, BiH. U Tuzli je 1954. godine završio učiteljsku školu, posle čega je tri godine proveo u učiteljskoj službi. Studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu upisao je nakon odsluženja vojnog roka, i završio ih je 1963. godine. Naredne dve godine je radio kao industrijski psiholog u Drvnom kombinatu „Krivaja“ u Zavidovićima. Kada se na katedri za socijalnu psihologiju pojavila potreba za asistentom, profesor Rot ga je, pamteći ga kao jednog od najboljih studentata generacije, pozvao da se prijavi na konkurs, i od tada počinje izuzetno bogata radna i naučna karijera vezana za Filozofski fakultet i Institut za psihologiju, koja će, sve do penzionisanja 2002. godine, trajati skoro 40 godina. 

Od aprila 1965. godine Havelka je asistent na socijalnoj psihologiji na odeljenju za psihologiju Filozofsko-istorijskog fakulteta, kako se današnji Filozofski fakultet tada zvao. Magistarski rad „Saznajni sadržaj i opažanje socijalnih struktura“ odbranio je 1969. godine a 1973. godine doktorsku disertaciju „Saznajni sadržaj socijalnih stavova“. U zvanje docenta izabran je 1974. godine, u zvanje vanrednog profesora 1980. godine i u zvanje redovnog profesora 1986. godine. 

Generacije studenata kojima je  držao predavanja i vežbe, ili bio mentor pri izradi diplomskih, specijalističkih, magistarskih i doktorskih radova zapamtile su ga po posvećenosti svom poslu, izuzetnoj korektnosti i spremnosti na nesebičnu pomoć i podršku.

Uz nastavno-pedagoški rad, ništa manje značajan nije bio njegov naučno-istraživački rad, koji se odvijao pre svega kroz kontinuiranu saradnju sa Institutom za psihologiju. Nenad Havelka je bio urednik edicije „Psihološka istraživanja“ (1976-1984) i jedan od osnivača i dugogodišnji organizator naučnih skupova „Empirijska istraživanja u psihologiji“ pokrenutih 1995. godine. Bio je, takođe, rukovodilac dugogodišnjih i složenih institutskih projekata: „Dispozicione osnove socijalnog ponašanja“ (1976-1980), „Motivacioni i vrednosni sistemi socijalnog ponašanja i socijalnog angažovanja“ (1981-1985), „Praćenje efekata vaspitno-obrazovnih aktivnosti u osnovnom vaspitanju i obrazovanju“ (1986-1990). Rezultat poslednjeg navedenog projekta bila je uticajna publikacija „Efekti osnovnog školovanja“ (1988). 

Biti rukovodilac na ovim projektima, koordinator a istovremeno i istraživač, zahtevalo je izuzetnu posvećenost i organizacione sposobnosti. Kao jedan od učesnika ovih projekata, mogu da posvedočim da je Nenad imao vrlo jednostavan način da nas „natera“ da radimo: radio je više od nas. 

Na odeljenju i na fakultetu Havelka je obavljao niz odgovornih funkcija. U dva navrata je bio upravnik odeljenja za psihologiju (1982-84. i 1996-1998. godine), od 1979. do 2002. godine je bio šef Katedre za socijalnu psihologiju, bio je prodekan Filozofskog fakulteta za 1985/86. i 1986/87. školsku godinu. 

Nemerljiv doprinos razvoju struke dao je svojim angažovanjem u Društvu psihologa Srbije. Bio je njegov predsednik od 1980. do1984. godine, glavni i odgovorni urednik časopisa „Psihologija“ (1969-1972. i 1983-85.), i „Psiholoških novina“ (1981-1982.). Bio je potpredsednik Udruženja psihologa Jugoslavije i, kao predstavnik Srbije, član Kongresnog odbora VIII Kongresa psihologa u Zagrebu. Više puta bio je član programskih ili organizacionih odbora Sabora psihologa Srbije i na Saborima bio aktivni učesnik. 

Nenad Havelka je predstavljao našu struku i bio uvažavan i izvan Filozofskog fakulteta i svog strukovnog udruženja. U periodu od 1980. do 1990. godine bio je član Prosvetnog saveta Srbije, Saveta Zavoda za izdavanje udžbenika i Veća društvenih nauka u Zajednici nauke Srbije. Učestvovao je u nizu naučnih i stručnih skupova koje su organizovali Pedagoško društvo Srbije i Savez učiteljskih društava Srbije, odazivao se brojnim pozivima da drži predavanja školskim kolektivima. Godine 1995. postao je član, a od 2000. do 2002. godine predsednik Saveta za filozofiju, pedagogiju, psihologiju i sociologiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je i član tima za izradu okvirnog projekta „Osiguranje kvaliteta ishoda obrazovanja“ za Ministarstvo prosvete Srbije 2001. godine.

Posmatrajući ovaj njegov, krajnje sažeto predstavljen, profesionalni i društveni angažman, ne može a da se ne vidi koliko radne energije i vremena je Havelka posvetio nesebično i predano radeći za dobro kolektiva i struke čiji je bio član. A društvene obaveze su pristizale jer su drugi prepoznavali i cenili njegovu kompetentnost, pouzdanost i odgovornost. Bio je staložen, pravičan, nikad sebe nije stavljao u prvi plan, u razgovoru je pažljivo vagao reči, nikad ružnu reč o nekome nije rekao. Svaku obavezu je obavljao ne štedeći truda ni vremena. 

Da je njegova okolina prepoznala Havelkine kvalitete vidi se i po brojnim nagradama i priznanjima koje je dobio. Dobitnik je više nagrada za naučni i stručni doprinos: nagrade "Živorad-Žiža Vasić” Društva psihologa Srbije za popularizaciju psihologije (1971), Majske nagrade za naučno istraživanje u oblasti sporta 1980. godine za knjigu “Ličnost i sport” (sa Ljubišom Lazarevićem), Oktobarske nagrade grada Beograda za nauku 1992. za knjigu “Socijalna percepcija” i nagrade Društva psihologa Srbije za doprinos razvoju psihološke nauke “Borislav Stevanović” (2001.), a 2009. godine je dobio najugledniju nagradu koju Društvo psihologa dodeljuje – nagradu za životno delo.

Njegov veoma plodan naučno-istraživački rad rezultirao je u preko 100 naučnih i stručnih radova, i kretao se u nekoliko pravaca. Bavio se problematikom stavova i vrednosti, i u okviru toga nacionalnom vezanošću (čiji rezultat je knjiga u koautorstvu sa N. Rotom, „Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske omladine“ objavljena 1973. godine), zatim ispitivanjem neposredne interakcije, motivacije, pre svega motiva postignuća, posebno u oblasti sporta, istraživanjima u oblasti psiholingvistike. 

Ipak, najznačajnijim i najvrednijim je smatrao svoje radove u vaspitanju i obrazovanju, posvećene unapređenju komunikacije nastavnika i učenika, unapređenju nastavnog procesa, načinima što boljeg motivisanja i ocenjivanja učenika. „Kad je bila izložba naših knjiga na fakultetu", prisetio se u razgovoru za "Psihološke novine" maja 2009. godine, "svakom od profesora su stavili po jednu njegovu knjigu. Kao knjigu koja predstavlja moj rad stavili su 'Socijalnu percepciju', ali sam ja insistirao da stave knjigu 'Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu' koja ne izgleda po naslovu atraktivno, ali za koju smatram da izvrsno povezuje teoriju i praksu, jer školska situacija je parekselans socijalna situacija.“ Izgleda mi kao da je njegovo učiteljevanje kao dvadesetogodišnjaka u maloj mesnoj školi formiralo njegov kredo kojeg se držao i tada i kasnije, radeći kao uvaženi univerzitetski profesor: svet menjamo korak po korak, upornim i samopregornim radom, ljudeb učimo i popravljamo strpljivim podučavanjem i ličnim primerom.

Svima nama koji smo radili sa Nenadom, Nenad Havelka će ostati u sećanju kao plodan naučnik, odličan nastavnik i pedagog, ali iznad svega kao čovek pošten, marljiv i odgovoran, kao kolega i prijatelj na koga smo se uvek mogli osloniti. 


Symposium

Save the date: Symposium ‘Lessons learned from the European Countries’

INFO

Psiholozi pomažu građanima Srbije u krizi izazvanoj virusom KOVID 19

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Na mreži

Ko je na mreži: 351 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Tehnički urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović