Ми, психолози запослени у здравству Србије, упућујемо апел Диjани Хрки, мајци трагично страдалог Стефана у паду надстрешнице у Новом Саду, као и Mиломиру Јаћимовићу, аутопревознику који је превозио студенте, да прекину штрајк глађу.
Живот и његово очување су на првом месту. Борба за истину и правду може и мора да се настави — али само ако су они који је воде са нама, присутни и физички способни да издрже тај процес. Када изостане одговор институција на наше потребе и када апел остане без одјека, важно је препознати границу иза које се угрожава сопствени живот.
Штрајк глађу представља изузетно тежак физиолошки и психолошки чин. У ситуацији када не доводи до дијалога и промена, његово даље трајање носи ризике искључиво за оне који су га започели, без гаранције да ће се њихов глас чути снажније.
Као друштво које тежи разумевању, емпатији и солидарности, верујемо да је важно да једни другима будемо подршка на начин који чува живот и здравље. Наша намера није да умањимо вашу борбу, већ да изразимо бригу и поштовање према вашем труду и болу, уз уверење да се заједничка борба за истину и правду може наставити и без даљег угрожавања вашег здравља и живота.
Радно тело Секције психолога у здравству Србије
