Осећамо потребу и обавезу да као једино национално струковно удружење психолога Србије реагујемо на недавно објављено саопштење Савеза друштава психотерапеута Србије (СДПС), везано за, по њиховим речима, “… забрињавајућу праксу у којој се особе са завршеним академским студијама психологије представљају као психотерапеути, без формалне едукације из психотерапије и без искуства личне терапије…” наглашавајући да је таква пракса психолога“неетична и угрожавајућа за клијенте”.
Одговорно тврдимо да је ова оцена дата паушално и да се на више начина не темељи на реалности. Потпуно неосновано се имплицира да је у питању нека масовна појава, за шта не постоје никакви докази, при чему се психолози, уколико не завршавају “формалну” обуку из психотерапије, представљају као струка опасна по ментално здравље становништва. Осим што се на овај начин деградирају и маргинализују психолошка знања стечена и формалним образовањем и праксом коју психолози стичу кроз рад са људима, јавност се тенденциозно доводи и у заблуду да постоји нека формална едукација из психотерапије која је нужан услов за обављање ове делатности. Не постоји таква формална едукација – постоје обуке које спроводе приватна удружења углавном организована као удружења грађана, које спадају у неформално образовање иако су колеге у датом саопштењу нетачно написале да се ради о формалном образовању. Формална едукација на нивоу високог образовања по нашим законима је само она едукација која се одржава као акредитован студијски програм на неком од универзитета. Оно што одговара реалности је да психолози који планирају да се баве психолошким третманима у великом броју похађају различите неформалне обуке у циљу додатног усавршавања и да у највећем броју случајева веома одговорно и високо постављају себи стандарде кад је реч о пружању различитих облика психолошке подршке и помоћи. Психолози у значајном броју јесу и водитељи таквих обука.
Недовољно упућен читалац би из оваквог саопштења такође могао закључити да постоје неки прописи који регулишу ко може да се представља као психотерапеут. Нажалост, важно је да јавност зна да нема закона који уређује област психотерапије и који дефинише услове за обављање психотерапијске делатности и да се ова делатност и обука за њу заиста одигравају у такозваној сивој зони. У складу са тим, сматрамо да на тржишту постоје далеко озбиљније појаве које би требало да забрину сваког стручњака из области менталног здравља па и руководиоце СДПС и да је крајње неколегијално и неконструктивно да се психолози као легална и легитимна професија која се стиче кроз акредитоване студијске програме на признатим универзитетима, стављају у овакве оквире.
Овакву врсту саопштења и наратив који се њиме тенденциозно шири сматрамо недобронамерним и неконструктивним наставком негативне кампање према психолозима и даљој депсихологизацији психотерапије. У ранијим саопштењима Друштва психолога Србије (ДПС), као и у делу нацрта предложеног новог Закона о психолошкој делатности, којим се планира оснивање Коморе психолога која ће издавати лиценце за обављање различитих делатности, је јасно истакнуто да је становише Друштва да је за бављење психотерапијом као и бројним другим специјализованим делатностима нужно додатно стручно усавршавање и добијање посебних или специјалних лиценци.
Веома опасна порука која се преноси оваквим изјавама, посебно у актуелној све израженијој атмосфери девастирања универзитетског образања и универзитетских диплома са свих страна, је да је образовање и стечено знање психолога за делатности пружања психолошке помоћи безвредно па и потенцијално опасно.
Сигурни смо да већина чланова СДПС не мисли на овај начин. Ово поткрепљујемо и чињеницом да је на управо завршеном Конгресу психолога велику пажњу учесника привукао управо округли сто посвећен регулативама психотерапијске делатности. На том догађају смо имали прилику да чујемо конструктивну дискусију са високим међусобним уважавањем и поштовањем између чланова Савеза друштава психотерапеута Србије и чланова Друштва психолога Србије о путевима и могућностима регулисања психотерапијске делатности заједничким напорима.
У светлу свега наведеног, истичемо да Друштво психолога Србије са великом пажњом прати и планира да и даље конструктивно учествује у јавној дискусији у вези са регулацијом психотерапијске делатности, будући да психолози чине велики удео оних који се баве психотерапијом и да се доследно залаже за прецизну регулацију додатног образовања потребног за бављење овом делатношћу након одговарајућих академских студија, кроз сет закона међу којима су и Закон о психолошкој делатности и Закон о психотерапији.
Сматрамо да је потребно водити отворену дискусију која не искључује никога од заинтересованих актера и која не ограничава изношење различитих ставова.
Такође, сматрамо да је потребно избегавати ширење оваквих и сличних неоснованих тврдњи у вези са тим да се психолози као професионална група залажу за дерегулацију психотерапијске професије и урушавање квалитета рада са клијентима с обзиром да се управо психолози и самостално и кроз своју струковну организацију залажу за прецизнију регулацију ове професије засновану на добрим праксама и научним сазнањима.
Друштво психолога Србије
