Ова награда установљена је 1972. године у знак сећања на академика професора др. Борислава Стевановића (1891-1971), психолога који је утемељио научну психологију у Србији.
Друштво психолога Србије ову награду додељује за књигу која представља најзначајнији научни допринос развоју психологије у Србији у претхдном двогодишњем периоду. Одлуку о добитнику награде доноси посебан жири састављен од истакнутих научних радника – психолога.
ДОБИТНИЦИ
2021. Ана Пешикан за књигу „Учење у образовном контексту“ и Оливер Тошковић за књигу „Аутостоперски водич кроз статистику“
2019. Вељко Јовановић за књигу „Психологија субјективног благостања“, Слободан Марковић за књигу „Домени естетске преференције“, Драган Попадић, Зоран Павловић и Ирис Жежељ за књигу „Алатке истраживача“
2013. Дејан Лаловић за књигу „Читање: од слова до текста“
2011. проф. др Снежана Смедеревац, проф. др Душанка Митровић и мр Петар Чоловић за психолошки мернии инструмент „Великих пет плус два“ и проф. др Драган Попадић за публикцију „Насиље у школама“.
2009. проф. др Жарко Требјешанин за књигу „Речник Јунгових појмова и сигнала“ и др Бланка Богуновић за књигу „Музички таленат и успешност“
2007. проф. др Александар Костић за књигу „Когнитивна психологија“
2005. проф. др Станислав Фајгељ за књиге „Методе истраживања понашања“ и „Методологија“
2003. др Горјана Литвиновић за књигу „Човек између историјског и личног времена“
2001. проф. др Ненад Хавелка за књигу „Ученик и наставник у образовном процесу“
1998. проф. др Станиша Милошевић за серију од четири књиге из саобраћајне психологије и ергономије „Саобраћајна психологија“, „Selected Papers on Ergonomics and Traffic Psychology I“, „Одабрани радови из ергономије и саобраћајне психологије“ и „Перцепција саобраћајних знакова“
1996. проф. др Ксенија Радош за књигу „Психологија музике“
1994. проф. др Жарко Требјешанин за књиге „Шта Фројд заиста није рекао“ и „Лексикон психоанализе“
1993. проф. др Константин Момировић, др Звонимир Џамоња и проф. др Борис Волф за рад на конструисању психолошких тестова
1991. проф. др Јосип Бергер, проф. др Миклош Биро и проф. др Сулејман Хрњица за књигу „Клиничка психологија“
1988. Мирјана Дуран, Мирјана Митровић и Дијана Плут за књигу „Симболичка игра и стваралаштво“ и Иван Настовић за књигу „Психопатологија Ега“
1986. др Бранка Бранчић за књигу „Психолошке теорије избора занимања“
1985. проф. др Славољуб Радоњић за књигу „Психологија учења“
1983. проф. др Никола Рот за књигу „Психологија група“
1982. доц. др Александар Буквић за књигу „Начела израде психолошких тестова“ и проф. др Сулејман Хрњица за књигу „Зрелост личности“
1981. др Драгомир Пантић за публикације „Вредносне оријентације младих у Србији“ и „Интересовања младих“
1980. проф. др Иван Штајнбергер за књигу „Човек у аутоматизованом систему и инжињерска психологија“ и проф. др Ђорђе Ђурић за књигу „Психолошка структура етничких ставова младих“
1979. проф. др Јосип Бергер за књигу „Психодијагностика“
1978. проф. др Иван Ивић за књигу „Човек као animal simbolicum„
1977. проф. др Предраг Огњеновић за књигу „Осећај и мера – о психофизичким основама сазнања“
1976. проф. др Радивој Квашчев за књигу „Психологија стваралаштва“ и проф. др Славољуб Радоњић за књигу „Увод у психологију – структура психологије као науке“
1975. проф. др Вера Смиљанић-Чолановић, проф. др Иван Ивић, мр Ружица Росандић и Милан Милинковић за истраживачки пројекат „Нова ревизија Бине-Симонове скале“
1974. проф. др Радивој Квашчев за више дела о стваралачком мишљењу;
1973. проф. др Бошко Поповић за књигу „Увод у психологију морала“
1972. проф. др Никола Рот за књигу „Социјална психологија – социјализација“
