Jedan za drugim nestaje plejada naših vrsnih profesora i kolega. Dana 26.04.2021. je preminula prof. Ksenija Kondić. Profesorka je bila osoba izuzetne životne energije, neverovatnih ljudskih kvaliteta, bez ikakve zavisti ili zla. Topla, kolegijalna, radovala se uspehu svake osobe koju je poznavala. Nosila je u sebi onu dozu gospodstva kojom se odlikuje skromne osobe širokog obrazovanja, svetski putnici, učenici inostranih škola, sigurne u sebe, spremne za borbu sa svim nedaćama koje život neminovno nameće.
Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za psihologiju 1958. godine, specijalizaciju iz medicinske psihologije završila je 1967., magistarski rad odbranila 1972., a doktorirala 1980. godine. Radila je u Centru za cerebralnu paralizu da bi potom prešla u novo osnovano Psihološko savetovalište za decu Doma zdravlja „Boris Kidrič“, prvo takvo savetovalište osnovano pri domovima zdravlja. Sa tog mesta odlazi na Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta na poziv prof. dr Vojina Matića, kao njegov asistent. U penziju odlazi kao redovan profesor na predmetu Psihopatologija dece i mladih. Žar kojim je držala predavanja je učinio da njen predmet bude najomiljeniji među psiholozima. Na predavanja su dolazili i studenti drugih fakulteta. Izuzetna podrška mlađim kolegama se osećala u svemu što je radila. Bila je u razmeni znanja i iskustava zaista nesebična.
Prof. Kondić je objavila četiri knjige i jedanaest priručnika iz oblasti kojom se bavila. Broj radova na kongresima u zemlji i inostranstvu je prestala da broji. Nagrađivana je brojnim radovima od kojih je posebno isticala nagradu za popularizaciju psihologije „Živorad Žiža Vasić“. Bila je uključena u Internacionalnu bibliografiju poznatih ličnosti „Who is Who“, da bi potom dobila priznanje za „Man of the Year“. Bila je mentor brojnih magistarskih i doktorskih teza, da ne pominjemo diplomske radove.
Prof. Kondić je bila jedan od osnivača Društva za razvoj psihoanalize. Celim svojim bićem je bila u psihoanalitičkoj teoriji, a u praksi je radila kao vrstan analitički dečji terapeut.
Sa grupom psihologa1990. osniva prvo psihoterapijsko savetovalište na prostoru bivše Jugoslavije „Psihološke krugovi“ u kome je radila i posle odlaska u penziju.
Neobrojene su inicijative i aktivnosti koje je prof. Kontić beležila u okviru našeg udruženja. Od 1992. godine je bila predsednik Saveza društava psihologa Srbije u dva mandata, što govori u prilog izuzetne hrabrosti i snage da se preuzme odgovornost za vođenje struke u vremenima koja su stavljala na ispit i profesionalnost, i ljudskost. Kao predsednik i član programskih odbora Sabora psihologa je tokom dugog niza godina aktualizovala strukovno važne teme, dajući ogroman doprinos primenjenoj psihologiji svojim akademskim, ali i iskustvenim znanjima.
Prof. Kondić je u porodici imala još dva psihologa, snaju i unuku. Imala je razloga da bude ponosna na njih.
Ako bi trebalo dodati još nešto, ne bi stalo ni u jednu knjigu. Umesto te knjige ostaje onima koji su je poznavali i sa njom godinama sarađivali toplo sećanje na razmenu znanja i iskustava, podršku, nepomućena prijateljstva i neverovatno radovanje životu. Tome je takođe učila generacije psihologa. Veliko bogatstvo za njene učenike i poštovaoce.
—
Sa dragim i znamenitim ljudima i njihovim odlaskom završavaju se i epohe. Na još jednu stepenicu u oproštaju od epohe kročila je naša draga profesorica Ksenija Kondić. Sećaćemo je se kao osobe koja je bila neverovatan spoj utemeljenosti u struci i spremnosti na sve alternativne pristupe: bila je kritična – ali ne i restriktivna, dinamična – ali ne i površna, pristupačna – ali ne i naivna. Imala je vremena za sve i nikada nije propuštala priliku da sasluša ljude. Imao sam neverovatnu privilegiju da sam pod njenim mentorstvom uradio i svoj diplomski i magistarski rad i doktorsku disertaciju. Zahvaljujući toj njenoj plemenitoj osobini prihvatanja, mogli smo biti pouzdani saradnici, a da nikada nismo bili potpuni istomišljenici. Za današnje vreme gotovo nezamisliva osobina. Naša psihološka zajednica Kseniji Kondić mnogo duguje i večno joj je zahvalna na angažovanju u Društvu psihologa Srbije koje je vodila u teškim, smutnim, pa i ratnim vremenima, posle kojih Društvo sa pravom može da kaže da je koračalo putem pravednika i sa ponosom ističe svoje duboko ljudsko, humano utemeljenje. Neka joj je večna slava i hvala!
Prof. dr Ivan Jerković
Predsednik Društva psihologa Srbije
