Поштовани,
Обраћамо Вам се испред Друштва психолога Србије имајући у виду да од самог почетка пандемије, психолози запослени у систему здравствене заштите учествују у осмишљавању, организовању и пружању психолошке помоћи грађанству, особама у самоизолацији, члановима породица оболелих. У складу са развојем ситуације која подразумева и промену начина пружања психолошке помоћи оболелима, односно рад психолога у привременим болницама, молимо Вас да размотрите опсервације, сугестије и предлоге психолошке струке, а у циљу ефикаснијег пружања психолошке помоћи свима којима је потребна.
Пружање психолошке помоћи оболелима на лицу места тј. у болницама и прилагођеним смештајима за оболеле, подразумева рад психолога у пуној заштитној опреми, који са становишта струке има бројна ограничења. Наиме, пружање психолошке помоћи на начин да је психолог у скафандеру је контрапродуктиван, неекономичан и може довести до додатне дестабилизације оболелих. Оваквом организацијом онемогућена је адекватна комуникација, повећава се страх, нелагода, тескоба и депресивност оболелих због осећаја да су изоловани и стигматизовани. Овакав вид пружања психолошке помоћи нарочито је неефикасан и непримерен у раду са оболелом децом. С друге стране уколико је психолог у директном контакту са оболелима то не може учинити без поменуте заштитне опреме.
Повећање броја оболелих представља изазов за правовремено пружање психолошке помоћи свима којима је потребна, а и у циљу превенирања ширења панике, што превазилази капацитете за индивидуални саветодавни рад.
Такође, неопходно је пружити и адекватну психолошку помоћ медицинском и немедицинском особљу које је ангажовано у раду са оболелима, у циљу очувања менталног здравља, превенирања и раног препознавања синдрома изгарања.
Имајући горе наведено у виду, а са аспекта струке, ефикасније би било омогућити израду и дистрибуцију штампаног, визуелног или аудитивног материјала о дистресу и начинима превазилажења стресне ситуације оболелих, омогућити пружање индивидуалне или групне психолошке помоћи оболелима путем апликација Viber, Skype ili Zoom, чиме би се избегли дисфункционални аспекти комуникације под пуном заштитном опремом и омогућити пружање психолошке помоћи запосленима путем наведених апликација.
Предложени начини пружања психолошке помоћи реализовали би се у координацији са надлежним институцијама.
Друштво психолога Србије сматра неопходним укључивање психолога и пружање психолошке подршке али има професионалну и етичку обавезу да у име својих чланова укаже на најефективније начине пружања подршке корисницима, посебно у доба када су нам доступне дигиталне технологије и када психолози и психотерапеути пружају подршку користећи ове ресурсе. Друштво психолога Србије је спремно да учествује у изради поменутих садржаја уз вашу подршку по питању логистике, штампања и дистрибуције.
Молимо вас да размотрите и уважите ове предлоге.
Захваљујемо се и стојимо вам на располагању за сву потребну сарадњу.
С поштовањем,
Иван Јерковић, председник ДПС
Миља Кривокућа, председник ИО ДПС