Plenarni predavač 63. naučno-stručnog skupa Društva psihologa Srbije je dr Aleksandar Kostić koji će održati predavanje „Kognitivni procesi pri obradi jezika“ u četvrtak, 28.5.2015.
Dr Aleksandar Kostić je dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i višegodišnji upravnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju. Dr Kostić se preko tri decenije bavi istraživanjima u oblasti kognitivne psihologije i psiholingvistike. Objavio je preko 150 naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Posebno mesto u njegovom opusu pripada monografiji „Kognitivna psihologija“ (2010) za koji je dobio nagradu „Dr Borislav Stevanović“.
Kognitivni procesi pri obradi jezika
Aleksandar Kostić
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
U svakodnevnoj jezičkoj komunikaciji razmišljamo o tome šta ćemo da kažemo ili, sušajući sagovornika, nastojimo da razumemo i interpretiramo ono što nam saopštava. Pri tom, nismo svesni da se u tim trenucima odvijaju verovatno najsloženiji kognitivni procesi čija kompleksnost je skrivena od nas. Ne razmišljamo o tome kako da konstruišemo sintaksičku stukturu rečenice, koji padež da upotrebimo, kako da složimo gramatičke oblike različitih vrsta reči. Kad ne bi bilo tako, jezička komunikacija ne bi bila moguća jer bi prevazilazila realne kapacitete našeg kognitivnog sistema.
Kognitivni procesi prisutni pri obradi jezika su već četiri decenije u fokusu istraživanja koja se obavljaju u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Istraživanja su pretežno usmerena na razumevanje načina na koji naš kognitivni sistem obrađuje gramatiku, tačnije gramatičke oblike promenljivih reči, i na efekte njihovog gramatičkog slaganja.
Rezultati istraživanja su pokazali da je pri obradi jezika kognitivni sistem izuzetno osetljiv na količinu informacije koju nose gramatički oblici. Pri tom, količina informacije nije izvedena samo iz verovatnoće gramatičkog oblika već je u njeno izvođenje uključena i sintaksička komponenta. Drugim rečima, pri izgovaranju, čitanju ili slušanju bilo koje imenice u rečeničnom kontekstu, naš kognitivni sistem aktivira celokupan sintaksički potencijal koji je sadržan u njenom gramatičkom obliku. Tog potencijala mi nismo svesni (ne bismo bili u stanju deklarativno da ga opišemo), ali je on jedan od ključnih detrminanti kognitivne kompleksnosti gramatičkih oblika reči.
Istraživanja jezika izvedena u Laboratoriji ukazala su na do sada nepoznatu karatkeristiku kognitivnog sistema. Pokazano je da kognitivni sistem operiše promenljivom brzinom u zavisnosti od kompleksnosti konteksta. Ukoliko je kontekst kompleksniji, kognitivni sistem obrađuje veću količinu informacije u jedinici vremena, i obratno, ukoliko je kontekst manje kompleksan kognitivni sistem usporava obradu. Ovim uvidom dobijene su prve naznake graničnih uslova funkcionisanja kognitivnog sistema koje, verujemo, stoje u osnovi logike jezičkih struktura – od nivoafonologije do nivoa sintakse.
