pn-378

»ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ«, БРОЈ 378-ОКТОБАР 2014.

САЖЕЦИ

 УСПЕШНО ЗАВРШЕНА МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА

                     »СТАРЕЊЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВОТА: ТРАНЗИЦИЈА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ«

 На Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Ко­совској Митровици(који је организован у са­радњи са Геронтолошким друштвом Србије) 24. и 25. октобра 2014. године одржана је Међународна науч­на конференција »СТАРЕЊЕ И КВАЛИТЕТ ЖИВО­ТА: ТРАНЗИЦИЈА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ«.

Конференција је 7. научни скуп са међународним учешћем „Дани психологије у Косовској Митрови­ци“ је део активности у оквиру научно-истражива­чког пројекта III 47023 Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција које фи­нансира Министарство просвете, науке и технолош­ког развоја Републике Србије.

Конференцију је отворимо председник Катедре за психологију проф. др Мирослав Крстић, осврнувши се на претходне, успешно реализоване, скупове, а затим је учеснике конфернције, у име Филозофског факултета Универзитета у Приштиниса привреме­ним седиштем у Косовској Митровици, поздравио и пожелео успешан рад продекан за научно-истражи­вачу делатност проф. др Урош Шуваковић.

Учесници конференције су имали прилике да чују четири пленарна предавања и то предавање: Милоша Немањића (председника Геронтолошког друштва Србије): „Шта знамо о старењу и старости – дисцилинарни приступ“, Љубише Митровића (про­фесора емеритуса – Филозофски факултет у Нишу): „Антрополошки и социолошко- културолошки ас­пекти феномена старења у савременом друштву“, Драгане Динић (Институт за политичке студије): „Евростарење или старење по мери Европе“ и Весне Анђелковић (Филозофски факултет у Нишу): ,,Пси­ходинамски приступ одраслом добу“.

Конференција је окупила стручњаке из разли­читих области и бројних институција које се баве старим лицима. Учесници конференције су били из Републике Србије, Републике Македоније, Републи­ке Црне Горе, Републике Српске, Украјне и Румуније. Саопштења су распоређена у две секције у складу са приступом старењу и старости и то: секција 1. Психо­лошко-психијатријски приступ старењу (пријављено 19 саопштења од којих је саопштено 10) и секција 2. Социолошко- педагошкиприступ старењу (прија­вљено 19 саопштења од којих је саопштено 12). ..

КОМПЛЕТАН ТЕКСТ НА СТРАНИ БРОЈ 1. И 3.

 Јелена Минић, Биљана Јаредић, Миљана Павићевић

 

ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ПРОГРАМСКИ ОДБОР САБОРА ПСИХОЛОГА 2015. (1)

 

 

Јелена Сладојевић−Матић, психолог, докторирала 2011. године са темом „ Концепт Сенке и њен значај у ана­литичком терапијском и дијагностичком раду“. Магистрирала 2003. године са те­мом „ Когнитивне и емоционалне компо­ненте болести зависности“. Аналитички психотерапеут и супервизор – индивиду­ални члан Светске асоцијације за анали­тичку психотерапију ( IAAP).Члан EAP−а (Европско удружење психотерапеута) и СДПС-а (Савез друштава психотерапеута Србије), као и Београдског аналитичког круга и SAS−а (развојна група при IAAP). Предавач и супервизор при едукацији за аналитички оријентисане психотерапеуте, коју у сарадњи организују IAAP и SAS. У протеклих дванаест година одржала вели­ки број јавних предавања и радионица из области анали­тичке психологије и психотерапије. Завршила основни, средњи и напредни курс из РЕБТ-а; двогодишњу едука­цију из Системске породичне психотерапије алкохолизма у организацији ИМЗ (проф.др Настасић и проф.др Стан­ковић); уводни курс из ЕМДР психотерапије (ниво 1). Сертификовани је тренер из области интерперсоналних вештина (комуникација, аssesment). Учествовала у реле­вантним стручним скуповима у земљи и иностранству – излагала радове и водила радионице на првом и другом конгерсу психотерапеута Србије: први конгрес психоте­рапеута Србије (рад и радионица); 2011. „Психотерапија и менталитет “, радионица „Концепт Сенке у ширем социјалном, друштвеном и културалном контексту“.

На другом конгресу психотерапеу­та Србије презентовала рад: “Трансфер/ контратрансфер у аналитичкој психо­логији“ и водила радионицу „Терапеут и његова Сенка (моћ, а не помоћ)”; Са­бор психолога 2012 – „Примена процене компетенција у распоређивању запосле­них и формирању пројектних тимова” – Секција за психологију рада; на Сабору психолога 2013. – Секција за клиничку психологију:“ Интеграција садржаја Сен­ке у аналитичком раду”; радионица “Рад на сновима у јунговској психотерапији”. Сабор психолога 2014− презентација ра­дова: “Анализа компетенција запослених у области продаје” и „Евалуација ефеката рада на унапређењу компетенција запослених у области продаје” .Рад »Limes and the City« представљен је у Ст. Петерсбургу; на другом европском конгресу јунговских психотерапеута. У припреми је рад »Three grade model of Shadow content integration in therapeutic work« за Russian Journal of Analytical Psychology. У компанији Телеком Ср­бија запослена као шеф Службе за едукацију и интер­персоналне вештине, претходно радила у ХР сектору на пословима професионалне селекције. Оснивач је Саве­товалишта за запослене у Телекому Србија. Тренутно се доминантно бави реализацијом пројеката и тренинга из области продаје и аssesment−a, као и пројектима из обла­сти развоја компетенција. Ради као психотерапеут у при­ватној пракси од 2001.године; оснивач и власник агенције „ХЕРМЕС“.

РЕПУБЛИЧКА СЕКЦИЈА СТРУЧНИХ САРАДНИКА НАСТАВЉА СА РАДОМ

                                    СПОЉАШЊЕ ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ШКОЛА – ПРВИ РЕЗУЛТАТИ

 

 У понедељак 14.10.2014. године у Првој еко­номској школи у Београду одржан је важан скуп чланова Републичке секције стручних сарадника у средњим школама.Састанак је отвори­ла колегиница Бранка Достанић, психолог, предсе­дница секције поздравивши више од 70 психолога и педагога− чланова Секције и представивши гошће− педагоге, стручне сараднике,екстерне евалуаторе из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, а након ње прсутнима се обртила и пе­дагог Невенка Крагуљац истакавши важност теме која је тај дан презентована. Прва се публици об­ратила Јелена Најдановић – Томић, руководилац Центра за стандарде у Заводу за вред­новање квалитета образовања и вас­питања, рекавши да је и сама била педагог-стручни сарадник, запосле­на у ОШ “Јосиф Панчић“ и да јој је управо због тога драго да ће колеге од ње чути прве резултате екстерне евалуације квалитета рада школа, добијене након двогодишње примене националног оквира за вредновање са укупно 30 стандарда квалитета. Објаснивши методолошке поступке којима су изабране основне и средње школе, које су ушле у процес евалу­ације, Јелена Најдановић – Томић на­гласила је да се 2017. године окончава први циклус спољашњег вредновања у коме ће све основне и средње шкооле у рбији бити вредноване и да ће се тек тад имати целовит увид у квалитет рада у образовно васпитним установама. Учесници су чули чули да ће резултати двогодишње евалуације бити послати Националном просветном савету и Министарству просвете,науке и технолош­ког развоја, те да ће да ће након њиховог разматрања целокупан Извештај бити доступан на сајту Завода ѕа вредновање квали­тета образовања и васпитања, на ин­тернет адреси www.ceo.edu.rs. Ана­лизирани су резултатаи вредновања у 21% основних школа и 13 % средњих школа на територији Републике, а на­глашено је и да су анализирани резул­тати вредновања квалитета у свих се­дам области рада: Школски програм и годишњи план, Настава и учење, Подршка ученицима, Образовна достугнућа, Етос, Организација рада школе и руковођење, Ресурси. Јелена Најдановић – Томић је на крају закључила: − Овај извештај нам је помогао да сагледамо снаге ислабости наших школа. Један од увида је да има­мо у нашим школама релативно добру опремље­ност и људским и материјалним ресурсима, али нам мањкају иновативни приступи настави и функцио­налнија употреба наставних средстава. Јасмина Ђе­лић је представила резултате истраживања »Развој инклузивности школа према резултатима споља­шњег вредновања рада«, a говорила је о три димен­зије инклузије у школама: културној, политичкој и практтичној димензији. Између осталог, наглашено је да школа која жели да постане квалитетна школа неизоставно се мора бавити развојем инклузив­ности установе. Све приказано у овом раду су ре­зултати добијени на узорку од 512 основних шко­ла и 137 средњих школа, у којима је процењивана оствареност стандарад који су најтешње повезани са развојем инклузивног образовања на нивоу ус­танове.Ови резултати биће саставни део изевштаја о квалитету рада школа који ће бити доступан на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

В.Дисић

ЗАПАДНО− БАЧКА ПОДРУЖНИЦА РЕДОВНО СЕ САСТАЈЕ

 

Састанак је одржан у среду 15.10.2014. у Шко­ли за основно и средње образовање „Вук Караџић“, Сомбор. Домаћин састанка је била школски психолог Јелена Лечић.Састанку су присуствовали:Јелена Лечић, Јадранка Радојчић, Слађана Чичовачки, Татјана Вуковић, Меира Мрђе­нов, Јасмина Лечић−Бељански, Стаменка Судар, Ли­дија Сладаковић, Изабела Рашковић и Богдан Шко­рић.Састанак је отворила председница Подружнице Меира Мрђенов, која је поздравила све присутне чланове. Након тога учесници су се укратко предста­вили и пожелели добродошлицу колегиници Татјани Вуковић, која волонтира у Центру за социјални рад.

Јамина Лечић − Бељански се захвалила на са­радњи и поделила сертификате колегиницама које су учествовале на акредитованом едуктаивном курсу „Подршка деци и младима са сметњама и/ или тешкоћама у развоју кроз програме терапијског јахања“. Семинар је реализован 5. септембра 2014. у сали библиотеке Опште болнице-Сомбор.Прва тачка дневног реда била је посвећена теми „Психо­лошки аспекти насиља над женама“, коју је на под­робан и професионалан начин презентовала Јелена Лечић, домаћин састанка и чланица НВО »Женска Алтернатива«. На почетку излагања представиље­ни су распрострањеност и корени насиља. Било је речи о утицају патријархалног друштва на насиље, у оквиру ког се највише поштују старији и особе мушког пола. Затим је направљена паралела између утицаја васпитања, односно друштвених улога и биолошког утицаја на насиље. Будући да се пол и род у свакодневном говору често изједначавају, Је­лена је направила дискрепанцу између ових појмо­ва. Под полом подразумевамо биолошку разлику између мушкараца и жена, док род означава психо­лошки и социјални ниво тих разлика. Истакнути су различити облици насиља: психичко, физичко, рад­но, економско, сексуално, изолација, као и различи­те фазе насиља. Такође је било говора о томе да се насиље дешава у готово свим културама и нивоима друштва и да не постоји јединствени профил на­силника. Неки од типова насилника су: оспесивни, садисти и хиперосетљиви, а главни циљ насилника је да контролише другу особу. Након дефинисања насиља, њених фаза, манифестација и последица, Јелена је ставила акценат на рад са женама које трпе насиље, као и на опште принципе које треба поштовати у пружању психолошке заштите. За крај Јелена је издвојила битне караткеристике особа које пружају помоћ, као и обавезе институција у борби против насиља.

КОМПЛЕТАН ТЕКСТ НА СТРАНИ БРОЈ 6.

Видан  Шкорић

СЕКЦИЈА ПСИХОЛОГА ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ НИШАВСКОГ ОКРУГА РАЗМАТРАЛА         ДВА ВАЖНА ПИТАЊА

Секција психолога запослених у образовању Ни­шавског округа је на седници одржаној 28.10.2014., између осталог, разматрала и иницијативу педагога и психолога Младеновца и Сопота.

Дискутовало се о следећем тексту Валентине Вићовац, педагога Гимназије Младеновац:„Стручни сарадници у основним и средњим школама, педа­гози и психолози, имају изузетан значај за успешно функционисање школа у свим сегментима образов­но- васпитног рада на свим нивоима, од планирања и програмирања образовно- васпитног рада до ње­гове реализације. Због тога су педагози и психоло­зи ослонац и стуб у функционисању наших школа. Последњих година послови педагога и психолога у основним и средњим школама се великом брзином и у великој мери усложњавају због континуиране ре­форме нашег школства. Тиме и њихове надлежности и одговорности постају веће. Новим Правилником о програму свих облика рада стручних сарадника („Просветни гласник „ бр. 5/12) дефинисани су посло­ви стручних сарадника из ког се види сва сложеност, одговорност и обимност делатности истих.Све новине и промене које доноси Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС , Школске управе, заводи и центри у области образовања и васпитања, Нацио­нални просветни савет и др. а тичу се измена закона, подзаконских аката и програма наставних предмета, истраживања и евалуације рада школе, спроводе се у школама уз директно ослањање тих институција на педагоге и психологе као једина стручна лица за адек­ватно разумевање и њихово спровођење у пракси. Да би успешно реализовали све захтеве који се стављају пред њих, педагози и психолози у школама су веома активни у свом стручном усавршавању, а даље постају едукатори свом наставном особљу у школама. И поред наведеног педагози и психолози у школама су најмање плаћени у односу на своје колеге у другим јавним ус­тановама (предшколске установе, домови ученика, центри за социјални рад, домови здравља и др.), али то није једина неправда која им је учињена. Наиме, и унутар школа они нису адекватно плаћени, с обзиром на то да су њихова одговорност и обим посла изузет­но велики.Педагози и психолози имају зараду у истом износу као и наставници са седмим степеном стручне спреме, као библиотекар и медијатекар (који је такође стручни сарадника, но са неупоредиво мањим обимом посла и одговорношћу), а мању од наставника који имају одељењско стрешинство (и додатак од 4%). Ре­ално, највећу одговорност у школи, после директора, имају педагози и психолози, па је због тога потребно да на име те своје стварне одговорности, која је у рангу помоћника директора, добију повећање од најмање 10% личног дохотка.Велика одговорност стручних сарадника у школама огледа се у следећем:

Планирање и програмирање, као и праћење и вредновање образовно – васпитног рада

                        израда и праћење реализације свих важних пе­дагошких докумената, без којих школа не може да функционише (Годишњи план рада школе, Школски програм, Развојни план, План само­вредновања, Програми свих тимова и Стручних актива…), у великој мери зависи од педагога и психолога. Они често обављају највећи део посла у изради ових докумената, а у многим школама то раде потпуно сами.

                        tакође, педагози и психолози, помажу наставни­цима у изради њихових планова рада и припрема за часове, прате вођење педагошке документације појединачно свих наставника;

                        прате реализацију образовно- васпитног рада на­ставника кроз посете часовима и указују им на пропусте кроз саветотадавно- консултативни рад са њима;

                        пружају стручну помоћ наставницима на унапређивању квалитета наставе увођењем иновација и иницирањем коришћења савремених метода и облика рада;

                        они су неопходна помоћ наставницима у оства­ривању инклузивног образовања- координирају и у сарадњи са наставницима израђују педагошки профил ученика, учествују у изради ИОП- а за свако дете, прате његову реализацију и учествују у вредновању и измени тог плана,

…..комплетан текст на страни бро 5 и 6.

Ана Миленковић

НАГРАДА ИЛИ КАЗНА

После извесног двоумљења, одлучио сам да се укључим у расправу која се односи на непринципијелно укидање новчаног дела Награде за животно дело и, посебно на начин на који се представници ДПС покушавају оправдати. Оклевао сам да се јавим, јер се бојим да ни овај мој прилог расправи, нажалост, неће ништа допринети побољшању стања у ДПС.

Разлози укључивања у ову полемику су фор­мални и садржински.

Пре свега, формални разлози. Чак и ако је прошле године ИО ДПС променио Правилник о додели Награде за животно дело у члану 4., тако да више није обавеза Друштва да додели новча­ни део, то не значи да не може, не треба или не сме да га додели. Јер ако се у пракси укине тај део онда се најзначајнија награда нашег друштва обезвређује и своди на ниво плакете, похвале или признања! О тако важној ствари као што је наша врхунска награда, коју су до сада добили највећи наши психолози (професори Рот, Бергер, Хавелка и Ивић) и тиме још и више подигли углед Награде, било би једино легитимо да одлучује Скупшти­на психолога Србије.Осим тога, овом променом Правилника награде која већ има своју традицију, у неравноправан однос се доводи нови добитник ове престижне награде у односу на раније који су добили и новчани део, што је неправедно и недо­пустиво. Овде, наравно, није реч о самом новцу (од награде ма колико била она велика нико се у Србији није обогатио), него је превасходно реч о исказивању поштовања животном делу заслужног психолога. У Србији постоји мноштво струковних награда, у чему предњаче књижевници. Новчани износ се за важније књижевне награде („Витало­ва“, „НИН“-ова) креће и до пет, па и десет хиља­да евра (око 120.000 дин.)! Мислим, да је брука да наше Друштво није у стању да сакупи новац минимално у висини једног просечног месечног личног дохотка (око 45.000 дин.) за животно дело истакнутог психолога. Уосталом, ако неке године то није у стању, не мора ни да додели награду (в. Правилник). Још нешто, било би логичније да онај ко није у стању да обезбеди овај новчани минимум (било од профита ЦПП или од спознора) за награ­ду, једноставно каже да није био довољно успешан менаџер и да поднесе оставку, него да се зато мења Правилник о додели Награде!

Ускраћивањем новчаног дела добитнику Награ­де за животно дело деградира се сама награда, али се тиме омаловажава и кажњава и сам добитник. Посебно је недопустиво да се исте године када постоји новчани део за неке друге награде ДПС, не додељује новчани део Награде за животно дело! Зато потпуно разумем проф. др Бору Кузмановића и његов оправдани гнев. Јер на овај непримерен начин заиста је једном волунтаристичком одлуком понижен онај коме се истовремено одаје признање „за укупан дугогодишњи и изузетан допринос раз­воју психологије као науке и струке, као и за рад у струковној организацији и на њеној афирмацији», како стоји у Правилнику. Да је оваква «награда» какву је добио колега Кузмановић, заправо казна, могу и сам да посведочим својим искуством. На­име, награду «Борислав Стевановић» за «најзначај­нији научни допринос развоју психологије у Ср­бији у претходном двогодишњем периоду« добио сам 1994. и тада, такође, није било новачног дела. Човек се тада осећа као кажњен не само зато што је стављен у неку нижу категорију у односу на прет­ходне добитнике, него и зато што сада, као што је ред и обичај, мора из својих скромних средстава да части рођаке, пријатеље и колеге, који то, с правом, очекују од добитника тако важне награде. Истина, после 15. година (2009.) када сам опет добио исту награду, добио сам и новац којим сам могао да по­частим пријатеље и колеге. Али, ваља имати на уму да се Награда за животно дело добија само једном и никад више. ….

КОМПЛЕТАН ТЕКСТ НА СТРАНИ БРОЈ 7

Ж.  Требјешанин

САОПШТЕЊЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА ДРУШТВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

ПОВОДОМ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Награда за животно дело Друштва психолога Србије је установљена 2003.год., а додељује се на Сабору психолога истакнутим психолозима, на основу писаних образложења и предлога. Ко­мисија за животно дело је радила без Правилника о награди све до 2013. када су чланови Комисије заокружили свој рад израдом нацрта Правилника о награди и раду комисије.

ИО ДПС је на седници одржаној 2.07.2013. до­нео одлуку да уз измене усвоји Правилник за до­дељивање награде за животно дело. Чланови ИО ДПС су донели одлуку да се награда састоји од плакете, а да се новчани део награде брише. Таква одлука је била у складу са тадашњом материјал­ном ситуацијом у Друштву после дужег времена озбиљне кризе. У тој ситуацији Извршни одбор се одлучио да умањи све трошкове, и да преузме део послова за које су у ранијим периодима били ангожавани други, умањио је трошкове издавања „Психолошких новина“, одржавања сајта ДПС, нашао новог књиговођу за 75% мању плату, итд.

У дискусији која се водила поводом новчaног дела награде за животно дело донет је закључак да неки минималан или симболичан новчани износ може да омаловажи вредност признања и да по­вреди награђеног, те је донета одлука да се изоста­ви новчани износ. Правилници којима су регули­сане друга признања ДПС постојали су од раније и о њима се није расправљало.

Правилници којима су регулисана друга при­знања ДПС постојали су од раније и о њима се није расправљало.

Правилник је постављен на сајт Друштва, штампан је као прилог у октобарском броју „Психолошких новина“ и ниједна примедба није упућена Друштву тим поводом.

На Скупштини Друштва, која је одржана 26.04.2014. усвојен је Правилник за доделу награ­да за животно дело без примедби и допуна. У ок­виру припрема за Сабор 2014.год. све комисије за доделе награда су радиле по постојећим Правил­ницима. У овој години су додељене: Награда за животно дело, Награда »Живорад Жижа Васић« и Друштвено признање »Љубомир Љуба Стојић«. Према правилнику Друштвено признање »Љубо­мир Љуба Стојић« нема новчани износ награде. У одређеном смислу део награде награђенима са­чињавају плаћени путни трошкови и боравак на Сабору у различитом броју дана, зависно од зна­чаја награде који имају награђени.

У тренутку доношења одлуке ИО ДПС нико није знао ко ће бити предложени кандидати нити ко ће бити добитници награда и Скупштина Друштва је као овлашћени орган ДПС донела од­луку о Правилнику,.

С обзиром на различита мишљења која су се у међувремену појавила на седници одржаној 25.10. 2014.год. ИО ДПС је донео одлуку да поново раз­мотри све правилнике о додели награда и да их усагласи, водећи рачуна о различитим критерију­мима који сачињавају ове правилнике. О одлукама ће наша стручна јавност благовремено бити оба­вештена. ИО ДПС

 

 ВЕСТ

Обавештавамо нашу стручну јавност да је Тренинг институт ГЕШТАЛТ ЦЕН­ТАР – Младен Костић – АСПЕКТИ настао сједињавањем ГЕШТАЛТ ЦЕНТРА у Београду, Удружења гешталт саветника и психотерапеута Македоније СИНТЕЗА и Удружња за креативни развој АСПЕ­КТИ из Скопља, постао придружени члан European association for Gestalt therapy − EAGT (европско удружење за гешталт терапију) чије седиште је у Холандији. Ре­дакција честита колеги Младену Костићу, председнику Секције за гешталт психоте­рапију при Друштву психолога Србије на овом постигнућу.

Поред ових текстова у  ПН за октобар месец објављени су и текстови и присуству ЦПП- на Сајму књига,извештај са 33. седнице ИО, приказ  нове књиге др Данијеле Петровић и текст о Приручнику који је издат  у сарадњи са немачком организацијом ГИЗ и Министарством образовања, науке и технолошког развоја, аутора проф.др Јелене  Влајковић и мр Ане Влајковић.