pn 375

»ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ«, БРОЈ  375- мај 2014.

Сажеци објављених чланака

О ОТВАРАЊУ  САБОРА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

Без обзира на то што је одржан само пет дана након укидања ванредног стања у Републуци Са­бор психолога испунио је очекивања оних који су му већ годинама верни. У термину од 28.5.2014. до 31.5.2014. велик број психолога из Србије дошао је на Златибор да суделује у свим програмским актив­ности које је агилни Програмски одбор, на челу са Елеонором Влаховић припремио. Отварање Сабо­ра психолога под називом »Професионални развој психолога « отпочело је минутом ћутања за жртве поплава у Србији, а затим је уследило свечано от­варање, на ком је председник ДПС-а професор Иван Јерковић,у име организатора Научно-стручног ску­па (који је подржало и Министарство просвете, на­уке и технолошког развоја Републике Србије, као и Скупштина општине Чајетина) рекао:- Постаје већ редовно да се Сабор одржава у ванредним околнос­тима, али наша професија треба и мора да се навикне и на такве ситуације.Надам се да нисмо погрешили што скуп нисмо пролонгирали, јер и у ванредним околностима треба да докажемо да имамо потен­цијал за развој, и надам се да ћемо показати које су наше могућности, а и да ћемо након овог Сабора оно што је потребно усавршити, променити. Надам се да ће овај радни сусрет бити користан за све пси­хологе који су му присутни, као и за само Друштво. Честитам вам што сте дошли на Сабор, и то ми се чини и да је чин херојства. Сви сте донели добру од­луку и на томе вам захваљујем. Присутне психологе затим је у име Министарства просвете,науке и тех­нолошког развоја поздравио Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете и науке казавши:-Пре свега желим да вас поздравим у име министра про­свете и пренесем вам његове поздраве и жаљење што још неко из сектора није био у могућности да вам се придружи…У самом Програму две теме су привукле моју пажњу, једна је пленарно предавање о будућем развоју ДПС-а, а друго је посвећено сис­тему вредности будућег друштва…Овакви скупови помажу студентима психологије да увиде да развој психолога не престаје дипломирањем, већ да пред њима стоји целоживотно усавршавање. Скупу се име Скупштине општине Чајетина обратио и Ми­лан Стаматовић, пожелевши психолозима пријатан боравак и захваливши им се на посети Залтибору,а у име Извршног одбора Друштва психолога Србије Весна Чорто пожелела је колегама пријатан и садр­жајан боравак. Свечаном отварању присуствовала је и проф.др Радмила Николић, декан Учитељског фа­култета у Ужицу, Богољуб Лазаревић, руководилац Групе за послове предшколског васпитања и обра­зовања у Сектору за предшколско и основно образо­вање одраслих, чланови Програмског одбора Сабора 2014: др Вељко Јовановић, др Јелена Врањешевић, др Тамара Џамоња− Игњатовић, др Добрила Вујић, др Владимир Хедрих. Нада Марковић, чланица ПО Сабора, била је спречена да дође, услед радних оба­веза насталих пост− ванредном ситуацијом. Елео­нора Влаховић, председница ПО Сабора психолога, између осталог, рекла је поздрављајући присутне: -Као Програмски одбор на време смо се конститу­исали, али смо имали финанцијске лимите. Наш на­пор уродио је плодом, тако да смо добили солидан, садржајан програм. Међутим, живот је изнад орга­низације и велика је могућност да неки делови про­грама неће бити реализовани, али у Књизи резимеа остаће трајно забележено свих 122 резиема као и сажеци сва четри пленарна предавања, а имаћемо и 8 Округлих столова као и много симпозијума, и све то као знак напора психолога да допринесу напретку наше струке. Уследила су образложења за Награду за животно дело и награде »Живорад Жижа Васић« и »Љубомир Љуба Стојић«.

Комплетан текст на страни 1 и 2

»ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ« – СВЕДОЧЕ О ХУМАНОСТИ

РЕАГОВАЊЕ НА КРИЗУ-ПРИМЕРИ ХУМАНОСТИ

Секција психолога запослених у образовању Нишавског округа са великим задовољством констатова­ла је да је у свим основним школама Нишавског округа била организована хуманитарна помоћ за људе погођене поплавама. Оно што посебно охраб­рује је чињеница да је иницијатива у већини школа потекла управо од уче­ника, најчешће чланова Ученичких парламената.

Редакција »Психолошких нови­на« Вам кроз низ фотографија пружа увид у активизам младих људи који су исказали велику солидарност и ху­маност. Примери су из Ниша, Нишке Бање и Београда, али не сумњамо да смо тих дана у било ком крају Србије могли наћи сличан пример.

Комплетан текст на страни 2.

НАГРАДЕ ОТИШЛЕ У ПРАВЕ РУКЕ

НАГРАДА »ЖИВОРАД ЖИЖА ВАСИЋ« ДОДЕЉЕНА ДР ДРАГИЦИ ПАВЛОВИЋ −БАБИЋ И ДР АЛЕКСАНДРУ БАУЦАЛУ

По традицији награда »Живорад Жижа Васић« додењује се на дан отва­рања Сабора психолога. Тако је било и ове године. Проф.др Иван Јерковић прочитао је образложење Дијане Ко­пуновић− Торма,председнице жирија за доделу ове награде за популариза­цију савремене психологије која је била спречена да присуствује Сабору, а затим је Драгица Павловић− Бабић у своје и у име колеге Бауцала примила награду, ре­кавши: − Нисам спремила беседу, али ћу Вам рећи неке своје импресије.Најваж­нија је да та награда не »слеће« често у психологију образовања,а чини ми се да је оно што смо урадили у последњих десет година значајно, јер је до недавно било скоро нормално да се о образовању и квалитету образовања не разговара,а сад је велик број психолога укључен у тај проблем.У последње време, ја чак стрепим да смо постали и превише критични, па је стрепња да се појави критизерство реална, али и даље сматрам да је важно да се о образовању разгова­ра отворено, као што је важно да аспекте образовања проучавамо у нашој струци.

У образложењу Жирија за доделу награде који је радио у саставу Дијана Копуновић −Торма, Весна Јањевић −Поповић, Милан Костић, Јелена Влајковић и Бранка Бешлић наводи се, између осталог, да је др Павловић – Бабић управница Института за пси­хологију, национални координатор за Међународни програм процене ученичких достигнућа − ПИСА, во­дећи консултант у Заводу за вредновање образовања и васпитања Републике Србије и један од оснивача и председница Друштва истраживача у образовању у Србији. Др Александар Бауцал је развојни психо­лог и ванредни професор на Одељењу за психологију Филозофског факулте­та у Београду. На позив Универзитета у Нојшателу од 2000. године ради као гостујући истраживач, а од 2013. годи­не као гостујући професор на мастер и докторским студијама.Био је и гостујући професор на Универзитету Гетеборг. Био је члан Програмског одбора Сабора психолога 2006., председник ПО Сабора психолога 2012. Члан је међународног научног комитета ISCAR конференције 2011.године, организатор и председник програмског одбора међународне конфе­ренције Patchwork, Learning Diversities у организацији европске асоцијације истраживача у области учења и наставе 2012. године. Др Павловић− Бабић и др Бауцал су од 2003. године ангажовани као водећи експерти за развој националних екстерних тестирања у нашим школама.Због описане богате истраживачке,наставничке и јавне делатности жири је своју одлуку донео једногласно.

Награда »Љубомир Љуба Стојић« − Јадран­ки Димов, Секцији универзитетских наставника психологије образовања и проф.др Александру Костићу

Извршни одбор ДПС-а донео је одлуку да ово­годишњи лауреати награде-друштвеног признања »Љубомир Љуба Стојић« (која је додељује за изу­зетан допринос развоју Друштва психолога Ср­бије) буду равноправно Јадранка Димов, проф. др Александар Костић и Секција универзитетских наставника психологије образовања. У име проф. др Костића награду је примио Душко Бабић, а у име Секције награду је примила др Јелена Врањешевић, док се Јадранка Димов лично захвалила на награди устврдивши како је наша струка још увек у позицији да се доказује и како се то ради на два плана:уско стручном плану и на плану тражења подршке шире јавности. Из образложења избора добитника изабра­ли смо само делове који осликавају значај рада коле­га и Секције који су награђени:

За Секцију универзитетских наставника психо­логије образовања у образложењу се каже:» Од свог оснивања секција је веома активна и гради јасну и стабилну структуру својих активности и ангажовања у оквиру своје уже професионалне опредељености, али и грађење психологије као струке.Секција коју води проф.др Дијана Плут је активно укључена у рад ДПС-а и у рад свих тела ДПС…у свом раду истичу важност постојања и развијања Друштва и указују на различите проблеме и развојне мо­гућности у раду Друштва.Колегиница Дијана Плут укључила се у иницијативни одбор за формирање Друштва истражива­ча у образовању у Србији-ДИОС. Орга­низација ДИОС омогућиће укључивање наших истраживача у међународну орга­низацију ЕРРА.«

У образложењу које прати избор проф.др Александра Костића за носиоца награде за 2014. се каже:»

Александар Костић је редовни про­фесор Филозофског факултета у Београ­ду и члан САНУ. 1981. је магистрирао, а 1983. године докторирао у САД. Године 1981. изабран је за асистента за предмет Општа психологија, 1985. за доцента, 1992. за ванредног професора, а 2005. за ре­довног професора на истом предмету. Као гостујући професор предавао је овај предмет на ФФ у Новом Саду и на ФФ у Бањалуци….У раду професора Кос­тића истичу се чињенице да већ 35 година активан у истраживању у области когнитивне психологије и психолингвистике, са резултатима који су науч­но признати и у свету и код нас, носилац је награде »Др Борислав Стевановић« за значајан уџбеник из когнитивне психологије, дао је значајан допринос развијању и коришћењу експерименталног метода у психолошким истраживањима, допринео је раз­воју Лабораторије за експериментална истраживања (ЛЕП) и подржавао и усмеравао научни развој мно­гих сараданика ЛЕП-а,био је главни и одговорни уредник часописа »Психологија« од 2010. до 2014., повећавајући импакт фактор часписа на 0,939.«

Део образложења којим се предлагач Весна Че­кић, Начелница Одељења за професионалну оријен­тацију и планирање каријере при Нацио­налној служби за запошљавање осврнула на рад Јадранке Димов гласи:» Диплoми­рани психолог Јадранка Димов од 1968. године својим радом доприноси попу­ларизацији и унапређивању савремене психологије у области каријерног вођења и саветовања. У Националној служби за запошљавање, поставила је темеље за са­времени приступ професионалној оријен­тацији и планирању каријере.

Обављала је руководеће послове са професионалним стилом који је заступао етичка начела струке. Велики допринос дала је увођењем у посао више генера­ција психолога.

Аутор је, између осталих,и књиге Анализа потреба тржишта рада и мрежа средњих стручних школа у Београду.Ко­легиница Димов је коаутор Стратегије каријерног вођења и саветовања у Републици Србији који је усвојила Влада 2010. године… Била је члан Нацио­налног просветног савета и допринела је форми­рању Савета за средње стручно образовање. Својим активностима је допринела да Каријерно вођење и саветовање постане саставни део образовног про­цеса на свим нивоима. Током више деценија, при­суством у стручним круговима и у медијима даје свој допринос популаризацији психологије.

У ДПС и ЦПП је током низа година била активна и једно време била је председник Извршног одбора, члан и у два мандата председник Надзорног одбо­ра, те члан и председник Управног одбора ЦПП-а «. Редакција »Психолошких новина« честита награђе­ним колегама на признањима.

САБОРСКЕ АКТИВНОСТИ

ПРЕДСТАВЉЕНЕ ТРИ НОВЕ КЊИГЕ НА САБОРУ ПСИХОЛОГА 2014.

На Округлом столу одржаном други дан Сабора прва је представљена књига »Медијација−принципи, процес, примена«, коју је припремила др Тамара Џамоња− Игњатовић. Издавач ове књиге је ЦПП,a аутор и приређивач др Џамоња-Игљатовић овом књигом наставља рад у истраживању и објашњавању ме­дијације, јер су претходне две књиге »Медијација- концепти и контексти« и »Медијација− перспек­тиве и дискурси« представљале теоријску основу за даљу разраду ове теме.Представљајући књигу др Тамара Џамоња− Игњатовић рекла је како је књигу, уз њу, писало још 27 аутора, пишући у 32 поглавња о разним аспектима медијације.Међу ау­торима поглавља су осим психолога и правници, социјални радници, а Вера Кондић, аутор погла­вља о медијацији и мобингу нагласила је како јој је изузетно драго да је и њено поглавље уврштено у ову књигу енциклопедијског обима.Наиме, књи­га садржи преко 550 страница текста. Др Јелена Врањешевић, рецензент књиге истакла је да је ово на нашем подручју друга обимнија књига из те области и да је представља приказ колико су се неки аспекти медијације променили или развили у последњих десет година, од како је изашла прва књига др Џамоње-Игњатовић која се бавила том проблематиком. Оценила је да књигу карактери­ше »велика примењивост« и честитала је др Џа­моњи− Игњатовић на успеху у напору да окупи што већи број аутора из чак 15 области у којима је медијација могућа. Вера Деспотовић, аутор погла­вља о породичној медијацији честитала је др Џа­моњи- Игњатовић на ентузијазму и напоменула да је књига припремана од 2005. године, а да област медијације представља сталан извор нових про­дубљивања сазнања о разноликим областима где се медијација може применити.

Другу књигу представиле су Вишња Хелајзен и Жаклина Ђурић. Реч је о књизи »Бели конац«, ро­мансираној биографији др Томислава Ђурића, коју је објавила Национална служба за запошљавање, а у којој је партиципирало 25 психолога, колега и пријатеља др Томислав Ђурића, нашег угледног психолога чији радни и животни век је обележила изузетна свестраност.Вишња Хелајзен се осврну­ла на личност др Томислава Ђурића сећајући се његове љубопитљивости и великог алтруизма и ентузијазма.О књизи су ПН писале у децембар­ском броју. Монографију под насловом »50 година Института за психологију«, заједничког издавач­ког подухвата ЦПП-а и Института за психологију представила је др Драгица Павловић− Бабић, један од приређивача ове књиге. Др Драгица Павловић− Бабић је књигу дефинисaла као институционалну монографију, а истакла је и чињеницу да се књи­га бави пре свега радом Института за психологију у последњих 15 година развоја Института, јер је поводом 35 година од оснивања Института била такође објављена монографија.У концизном изла­гању речено је и да је мисија Института и друштве­на, а не само научна, па да је томе посвећен велик део представљене монографије која приказује рад Института као лидера у психолошким истражи­вањима у нашој земљи.Књига је подељена у три тематске целине и представља одличан извор по­датака за све оне које интересује фактографија о развоју научне-психолошке мисли у Републици Србији.

Весна Дисић

УГЛЕДНА ГОШЋА ИЗ ИТАЛИЈЕ, СА УНИВЕРЗИТЕТА САПИЕНЦА ИЗ РИМА-ПРЕДАВАЧ НА САБОРУ

ИЗ ИТАЛИЈЕ – ДОБРЕ ЖЕЉЕ И ДОНАЦИЈА

Трећег дана Сабора, на Симпзијуму »Препознатост и искоришћеност потенција­ла психологије-интердисци­плинарни приступ«, који је водила колегиница Биљана Рајић публици се обратила гошћа из Републике Ита­лије.Ванредни професор клиничке и развојне пси­хологије на Универзитету Сапиенца у Риму Вивиана Лангер (Viviana Langher) је, између осталог, нагласила да се у Италији психолози образују тако да прво стичу титулу »психолог јуниор« (након bachelor степена образовања) или титулу »психолог сениор« (након мастер студија), а на­кон годину дана обавезне праксе сви морају да полажу државни испит, који омогућава добијање профе­сионалне лиценце.Са том лиценцом психолог постаје овлашћен за приватну прак­су и његово име улази у зва­ничан регистар психолога. Психотерапијом могу да се баве само доктори медицине и психолози, и то само на­кон обавезне петогодишње праксе у некој од акредито­ваних институација. У овом тренутку у Италији ради 100 000 регистрованих пси­холога, и према речима др Лангер криза која је пого­дила остале професије није се одразила на стру­ку психолога, у погледу обима посла и плата. Др Лангер је председнику ДПС-а проф.др Ивану Јер­ковићу уручила писмо које је потписао председник Коморе психолога регије Лацио Никола Пићини­ни (Nicola Piccininni) , које садржава поздраве колегама и грађанима Републике Србије…..ДР Лангер је донирала новчани износ који је био предвиђен за трошкове пута Техничкој школи у Обреновцу.

Комплетан текст на страни 4.

УТИСЦИ СА САБОРА

Проф.др Иван Јерковић, председник ДПС-а:

Мој основни утисак је да је овај Сабор одли­ковала колегијална, релаксирана, емоционално топла атмосфера.Стицајем околности доминантан догађај, уз четри добра пленарна предавања, био је Округли сто о начинима реаговања у ситуација­ма ванредних догађаја, који и није био предвиђен првобитним званичним Програмом. Било је то добро, конструктивно и информативно за све слу­шаоце, којих је одиста било много.Истакао бих и чињеницу да је поново достигнут академски ниво какав приличи скупу који има и међународ­ни карактер, а то се најбоље види и у садржају Зборника резимеа, који ћемо ако буде техничких могућности, линковати на наш сајт, не би ли сви чланови и заинтересовани могли ишчитати радо­ве који су прошли рецензије угледних психолога, чланова овогодишњег Програмског одбора. Овај Сабор- »Професионални развој психолога« по мом мишљењу јесте помак унапред, можда мали корак, али свакако значајан, будући да су само два−три дана пред његов почетак још трајале озбиљне консултације да ли да буде пролонги­ран или не.Психолози који су дошли осећали су се добро међу својим колегама, а било би нас и више да се није догодила ванредна ситуација, због које је барем 50 колега било пословним обавезама проистеклим из те чињенице, спречено да дођу на Златибор.У односу на Сабор психолога 2013. овај научно-стручни скуп је према мишљењу многих искорак ка квалитенијем, масовнијем и бољем ан­гажману психолога Србије на овом, по традицији, најстаријем скупу психолога.

Др Вељко Јовановић, члан Програмског одбора Сабора психолога 2014.:

Мој основни утисак јесте да је овај научно- стручни скуп одликовала изузетна посвећеност свих присутних психолога, а пре свега студената психологије, којих је ове године било много више него прошле године у Доњем Милановцу. То је највећи допринос који по мом мишљењу остаје иза овог Сабора психолога као најјачи утисак, а то је и својеврсна новина, наравно уз остале ино­вације које смо као Програмски одбор ове године уврстили у програм (пленарна предавања преко скајпа, додатне, јефтиније обуке након официјал­ног завршетка Сабора и вансаборске активности као што су спортска такмичења у паузама и театар­ски догађај-позоришна представа »Крај викенда«, догађаји који су Сабору дали и ноту неформалног, али важног аспекта виђеног као реалаксирајућа атмосфера, испуњена и науком, али и забавом и дружењима). Та дружења на Саборима су често апострофирана као нешто што је одликовало »ста­ре« Саборе, а чини ми се да је то сад враћено и обновљено.

ДРУГО ПЛЕНАРНО ПРЕДАВАЊЕ НА САБОРУ

ДР ЈЕЛЕНА МАНОЈЛОВИЋ УКАЗАЛА НА ПОТЕНЦИЈАЛНИ РАЗВОЈНИ ПРАВАЦ ДПС-а

У четвртак, 29.5.2014. сала 1 кон­гресног центра »Романија« била је пуна, јер су бројни колеге желели да чују предавање др Манојловић насло­вљено »Куда иде професија психолога и да ли Друштво психолога може да помогне«.Након представљана своје радне и професионале биографије др Манојловић је, поздравивши публику,у којој је било и њених бивших студената и професора рекла: −Пре 40 година ни један психолог није у нашој земљи био овлашћен да се бави психотерапијом, то је тад било ексклузивно право само лекара и мени се још онда чинило да ми не чинимо довољно да остваримо све могућности које нам психологија даје…

Од тад су се ствари битно промени­ле, па смо према мом мишљењу сад у ситуацији да имамо хиперпродукцију кадрова у области психологије.Као пре­давач могу устврдити да је јако тешко предавати психологију ако знате да ће ваши студенти бити, већим делом, не­запослени…Ја излаз из те ситуације видим у увођењу стандарда у току сту­дирања, стандарда који важе на факул­тетима у иностранству. У наставку је др Манојловић предочила како је устроје­но Британско друштво психолога-БПС. Слушаоци су, између осталог, чули: -У Ује­дињеном краљевсту не постоји Закон о психолош­кој делатности, али је професија психолога одлич­но организована. БПС, наиме, има овлашћења да регулише професију и стандарде, чак до нивоа да имају могућност да крену у регулисање професије већ од тренутка кад је студент уписан. Мислим да и ми морамо да се ангажујемо већ на том нивоу развоја психолога…

У БПС постоје различити нивои чланства, по дипломирању психолог постаје регистровани члан, а тиме има мање професионалне ингерен­ције.Затим, ако се психолог професионално усавр­шава стиче тзв. чартер статус, а да би постигао тај статус мора имати пост-дипломске квалификације и мора задовољити остале критеријуме- етичко по­нашање и бити ангажован у некој форми друштве­но корисног рада.

Следећи степн је chartered scientist. У ту кате­горију сврстани су психолози који се баве на­учним и академским радом, уз обавезу да буду и друштвено ангажовани. БПС има овлашћења да утиче и на напредовање психолога, као и на ниво њихових примања. Такође, имају на­ционалне оцењиваче који процењују да ли ви заиста задовољавате критеријуме за напредовање.У току професионал­ног напредовања увек су »иза« вас два спољашња оцењивача, који вас прате и оцењују. Сваке године члан БПС је у обавези да електронским путем преда свој годишњи радни портофолио, који оцењивачи прегледају, методом случај­ног одабира, јер се на годишњем нивоу прегледа 10%, што је око 4 500 порто­фолиа британских психолога, јер БПС окупља нешто више од 45 000 психоло­га.

  Комплетан текст на страни 5.

СЕЋАЊЕ: СУЛЕЈМАН ХРЊИЦА (1942-2014)

Недавно нас је тихо и изненада напустио ко­лега и пријатељ Сулејман Хрњица, редовни про­фесор Филозофског факултета у Београду. Умес­то да се видимо, као што смо се договарали и унапред радовали сусрету десетак дана пре тога, 23. априла 2014. стигла ми је тужна и неумољива вест о његовој смрти. Наместо виђења остаје ми само сећање на овог благородног и ведрог чове­ка.

Сулејман Хрњица рођен је 5. јануара 1942. у Бугојну (БиХ), где је и завршио гимназију. На групи за психологију, Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1964. године, магистри­рао је на раду „Задовољство собом и став према социјалним институцијама“ 1969. г. Доктори­рао је на тези „Зрелост личности: покушај те­оријског одређења и емпиријске процене“ 1975. По дипломирању, био је запослен као асистент на Институту за менталну хигијену и психологију ВМА (1965-1975), затим је био доцент и ванред­ни професор на Дефектолошком факултету у Бе­ограду (1976-1985). Са Дефектолошког прелази на Филозофски факултет 1985.Убрзо,1989. г. на новом факултету постаје редовни професор на Одељењу за психологију где је до пензионисања предавао предмете Општа психологија, Психоло­гија личности, Мотивација и емоције и Психоло­гија ометених у развоју.

Проф. др Сулејман Хрњица био је угледан научник, широко образован теоретичар, али и веома добар методолог и радознали и вредни истраживач у више различитих области као што су: психологија личности(посебно идентитет, са­мосвест, интегритет и зрелост личности), когни­тивни процеси (посебно психологија памћења), емоције и психологија детета, а нарочито психо­логија деце са посебним потребама. За свој кон­тинуирани и запажени научни рад два пута је до­био високо научно признање – награду Друштва психолога Србије за научни допринос „Др Бори­сав Стевановић“ (1983. и 1992). Објавио је више запажених ауторских и коауторских књига, међу којима су најзначајније: Општа психологија са психологијом личности (10 издања, 1979-2005), Зрелост личности(3 издања, 1982-2010), Ометено дете(ур.) (1991), Клиничка психологија (1991), Дете са развојним сметњама у основној школи (1997),Школа по мери детета, 1-2 (2003-2009). Учествовао је и руководио у више важних проје­ката: „Стандардизација мерних инструмената за процену зрелости личности адолесцената“, „Ри­зико деца и омладина у Југославији“, „Рана ре­хабилитација хендикепиране деце“, „Социјална интеграција деце са посебним потребама“, „Ме­морија и личност“ и други.

Професор Хрњица је био веома ангажо­ван у решавању различитих стручних, научних и друштвених проблема, те је обављао и низ важних друштвених функција у разним значај­ним институцијама. Био је декан Дефектолош­ког факултета (1982-1985), председник Друштва психолога Србије (1982-1984) и уредник часо­писа Психологија (1972-1975). Хрњица је 1994. г. заједно са проф. Мићуновићем био и један од оснивача и члан Управног одбора Центра за де­мократију, у којем су били неки од најугледнијих српских интелектуалаца. Готово две последње деценије он се, упркос отпорима, активно, стр­пљиво и стручно залагао за увођење инклузивног образовања у наш образовни систем.

Али важније од свих ових споменутих и не­споменутих друштвених улога, јесте то да је Сулејман Хрњица, за пријатеље Суле, био изнад свега човек, драг, љубазан, предусретљив и бла­городан. Био је пажљив и узоран муж и добар, брижан и пожртвован отац. Имао сам ту прилику да га више пута затекнем у његовом природном окружењу, у кругу породице, којој је био бескрај­но посвећен. У свом топлом породичном гнезду, са супругом Борком и синовима Бојаном и Деја­ном, Суле се понашао најприродније, ту је био у свом елементу, топао, насмејан, срдачан и за­довољан. Последњих неколико година с поносом ми је причао о својим унуцима.

Имао сам ту срећу и то задовољство да неко­лико година будем асистент проф. др Сулејману Хрњици (до његовог одласка са Дефектолошког факултета). Он је био професор који је очински бринуо о својим асистентима, подстицао их и свесрдно подржавао у њиховом раду, поштовао их као сараднике и бранио их од притисака и свега што их је угрожавало…

Главна теоријска и емпиријска преокупација професора Хрњице била је психологија зреле личности. И то није случајно. Он сам је свесрдно тежио складу и зрелости, и био је прави пример зреле личности. Његове главне одлике као лич­ности биле су човечност, благост, несебичност, правдољубивост, савесност, емоционална стабил­ност, филозофски смисао за хумор и толеранција. Ретке су личности које су као он имале тако раз­вијену способност емпатије, разумевања и искре­ног поштовања за оне који имају другачије нави­ке, ставове, уверења и вредности. Био је рођени клинички психолог који је умео човека у невољи да саслуша пажљиво, заинтересовано, озбиљно и саосећајно, са најдубљим разумевањем.

Комплетан текст на страни број 6.

Жарко Требјешанин

БЕСПЛАТНО СТУДЕНТСКО ПСИХОЛОШКО САВЕТОВАЛИШТЕ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

У фебруару месецу ове године Бесплатно студентско психолошко саветовалиште је про­славило прву годину рада. Ово саветовалиште функционише у склопу Студентске поликлинике која ради у оквиру Медицинског факултета, Уни­верзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Саветовалиште је орга­низовано од стране наставног особља Катедре за психологију Филозофског факултета и управе Студентске поликлинике, а рад у Саветовалишту је искључиво волонтерског карактера. Водитељи студентског саветовалишта су доц. др Драгана Станојевић, доктор психолошких наука и асис­тент Биљана Јаредић, саветник за појединце, по­родице и парове.

Саветовалиште је усмерено на превентивни рад са студентима, односно саветодавно дело­вање у циљу спречавања и отклањања психичких и адаптивних тешкоћа на студентској популацији. Едуковани саветници и терапеути пружају помоћ у погледу широког спектра проблема: ниског са­мопоуздања, осећања стида, проблема у комуника­цији, трауматског искуства, проблема са спавањем, породичних проблема, побољшањa партнерских односа, проблема са прекомерном тежином, раз­вијање нових вештина у свладавању стреса, па­нике и страха, мењање нездравих образаца по­нашања, учење техника за савладавање љутње, депресије и промена у расположења, како рећи „не“ без осећања кривице, напредовање у послу или каријери, уопштено побољшање квалитета живљења итд.

Саветовалиште ради уторком, средом и четврт­ком од 17 до 19 ч. Студенти могу заказати путем телефона или фејсбук стране саветовалишта. Пла­нира се и проширење активности, као што су број­не едукације, радионице, тренинзи, терапијски рад са студентима и СОС саветовање.

Мр Јелена Минић

ОКРУГЛИ СТО »АНГАЖОВАЊЕ ПСИХОЛОГА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА«

ДИСКУСИЈЕ И ИСКУСТВА О РЕАГОВАЊУ ПСИХОЛОГА НА ЕЛЕМЕНТАРНУ НЕПОГОДУ

Трећи дан Сабора обележио је догађај који је Програмски одбор осмислио у самим данима пред почетак Сабора. Наиме, реагујући на катас­трофичне догађаје у нашој земљи одлучено је да се и психолози аналитичким радом осврну на не­посредна искуства из тих, за све грађане тешких дана. Округли сто је уместо др Јелене Влајковић која је била спречена да дође, услед обавеза око организације психолошке помоћи пострадалима у оквиру акције »Прва психолошка помоћ«, водио проф.др Иван Јерковић, а у раду су учествовали др Борис Кордић са Факултета за безбедност у Београду, др Тамара Џамоња−Игњатовић, Вера Деспотовић,Нена Чаловски студент-волонтер и Јасна Вељковић, психотерапеут. На самом почет­ку др Јерковић је споменуо чињеницу да се ДПС преко сајта активно и врло брзо укључио у аними­рање психолога да се укључе у пружање помоћи, брзим постављањем позива за ангажовање психо­лога, позива које су упутили и војни психолози и позива у организацији групе психолога који су се окупили око пројекта »Прва психолошка помоћ«.

Јасна Вељковић је истакла да је ДПС искусна организација, богата кадровима који би могли да буду корисни у интервенцијама у кризи, и прене­ла слушаоцима поруку др Јелене Влајковић да је потребно озбиљно радити на покретању иниција­тиве за оснивање посебне Секције психолога који су обучени за деловање у ванредним ситуацијама. Реаговала је колегиница Катица Младинић, члан Извршног одбора ДПС-а, потврдивши став да је таква иницијатива надасве корисна, али да у име ИО ДПС моли предлагача иницијативе за неко конкретно име колеге −психолога, који би могао да буде оснивач и покретач такве секције. Добијен је одговор да ће се такво име ускоро наћи. Нена Чаловски, студент психологије из Београда, волон­тер, посведочила је како су студенти преко својих контаката на социјалним мрежама позивали колеге да се прикључе акцији пружања прве психолошке помоћи и како је одмах уследио одазив више од сто студената.

Факултет је према њеним речима концептуално реаговао и формирао 59 тимова који су сарађивали са тимовима Црвеног крста и тимовима УНИЦЕФ- а.Напоменула је и да је без обзира што студенти сматрају да имају јак степен отпорности на стрес и фрустрацију у пракси уочено да је долазило и до ефекта психичког сагоревања и емоционалне преплављености, па су понеки студенти и одус­тајали од волонтирања.Вера Деспотовић, породич­ни психотерапет указала је како неке методе могу бити ефикасне да се стрес родитеља не пренесе на децу, наглашавајући улогу игре као снажног протективног фактора у ситуацијама колективног смештаја више десетина људи, који су преживели елементарну катастрофу.Истакла је и чињеницу да је било »сналажења у ходу«, а да су велику помоћ имали од тимова УНИЦЕФ-а, од којих су и добили сугестију да је најургентнија помоћ потребна љу­дима смештеним у београдској »Арени«.

Комплетан текст на страни 7.

ПРВО ПЛЕНАРНО ПРЕДАВАЊЕ У ИСТОРИЈИ САБОРА ПРЕКО СКАЈПА

ДР ЂУРАЂ СТАКИЋ-ОТВОРИО НОВО ПОГЛАВЊЕ НА САБОРИМА ПСИХОЛОГА

Један важан догађај, како по свом садржају, тако и по својо форми обележио је други дан Сабора. Наиме, пленарно предавање др Ђурађа Стакића са Пенсилванија универзитета остаће запамћено као прво виртуално предавање у исто­рији Сабора психолога. Та новина је добро прих­ваћена и представља ( у комбинацији са пленар­ним предавањима које излажу предавачи уживо) добитну комбинацију за асоцијације психолога које нису финансијски у могућности да позову велик број пленарних предавача. Др Стакић го­ворио је о методи процене потреба, потенцијала и ризика код деце и младих, а речено је и следеће:

− Прегалаштво на унапређењу квалитета друштвене бриге о деци, младима и породици, нарочито после усвањања УН Ковенције о пра­вима детета, снажно је стимулисало потребу за преиспитивањем вредносно-етичких принципа и политике, унапређењем законодавне регулативе, организације сервиса и развојем методологије­рада у области социјалне заштите, менталног здравља и малолетничког правосуђа.Област ма­лолетничког правосуђа, односно рада са децом у сукобу са законом, не само да је широко отворила врата примени достигнућа психолошке теорије и методологије већ је, управо под утицајем тих достигнућа, дошло и до квалитетне реконцепту­ализације визије и мисије целе области. Тако се под директним утицајем концепта позитивног развоја младих развија снажан покрет тзв. пози­тивног малолетничког правосуђа. У овој области, а под окриљем принципа, методологије и праксе вођења случаја, велики значај се придаје објек­тивизацији, танспарентности и емпиријској зас­нованости процеса доношења одлука. У том кон­тексту у неколико задњих деценија су остварена велика унапређења методологије процене која је била традиционално оријентисана на процену ризика, посебно ризика од рецидива.

Предавање је било фокусирано на при­каз тока и резултата рада на унапређењу мето­дологије процене ризика и потреба у систему малолетничког правосуђа. Критичка анализа обухватила је следеће четири генерације мето­да процене ризика: а) процена ризика заснована на „слободној клиничкој процени;“ б) процена помоћу стандардизованих инструмената који обухватају искључиво статичне варијабле; ц) процена ризика и потреба преко стандардизова­не схеме статичних и динамичних варијабли; и д) стандардизована и софтверизована, статично и динамично заснована процена ризика, потреба и потенцијала за третманом. Свеобухватна, дво­фазна, динамички постављена и објективизирана процена обезбеђује значајно унапређење процеса доношења одлука, односно унапређење квали­тета друштвене бирге о деци и младима, према мишљењу др Стакића.