Na Saboru 2014. dodeljena je Nagrada za životno delo. Dobitnik je prof.dr Bora Kuzmanović. Prenosimo integralni tekst Obrazloženja, sa napomenom da za ovu nagradu nije predviđen novčani iznos. Čestitamo profesoru Kuzmanoviću na ovoj nagradi koje mu dodeljuje Društvo psihologa Srbije kao jednom od najzaslužnijih članova.
DRUŠTVO PSIHOLOGA SRBIJE
NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO
Žiri za dodelu Nagrade za životno delo Društva psihologa Srbije, u sastavu prof. dr Nenad Havelka, prof. dr Ružica Rosandić i prof. dr Vladimir Nešić, jednoglasno je doneo odluku da ove godine nagradu za životno delo dodeli prof. dr. Bori Kuzmanoviću, penzionisanom profesoru Socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Temeljno obrazložene predloge žiri je dobio od prof. Milanka Čabarkape i prof. Staniše Miloševića, kao i od prof. dr Mikloša Biro, prof. dr Dragana Popadića, doc. dr Vladimira Mihića, doc. dr Nebojše Petrovića i doc. dr Dušanke đurović.
Žiri dodeljuje ovogodišnju nagradu za životno delo profesoru doktoru Bori Kuzmanoviću s dubokim uverenjem da je on svojim naučnim i pedagoškim radom, svojim angažovanjem u Društvu psihologa i široj društvenoj zajednici, dao značajan doprinos razvoju u afirmaciji psihologije kao nauke i kao struke.
Profesor Bora Kuzmanović rođen je 1944. godine u Gornjoj Trešnjevici kod Aranđelovca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aranđelovcu. Po završetku klasične gimnazije upisao je studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomirao na Odeljenju za psihologiju 1967. godine. Po završetku studija, 1968. godine, izabran je u zvanju asistenta na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirao 1973. godine i doktorirao 1987. godine iz oblasti socijalne psihologije. Takođe, na istom fakultetu je biran u zvanje vanrednog profesora 1988. godine i redovnog profesora 1995. godine.
Prof. Kuzmanović je ceo radni vek, sve do oktobra 2011. kada je otišao u penziju, proveo na Odeljenju za psihologiju u Beogradu i u Institutu za psihologiju. Predavao je Socijalnu psihologiju i druge kurseve vezane za ovu granu psihologije. Bio je i šef Katedre za Socijalnu psihologiju. Po pozivu održao je niz predavanja u drugim univerzitetskim centrima i na fakultetima. Bio je mentor velikom broju sudenata na diplomskim, master i doktorskim studijama. Više od 20 godina (1990-2011) bio je upravnik Instituta za psihologiju. To je period u radu Instituta koji karakteriše intenzivna izdavačka delatnost. Profesor Kuzmanović je sada predsednik Naučnog veća Instituta i glavni i odgovorni urednik časopisa Instituta „Psihološka istraživanja“, publikacije koja je zahvaljujući njegovom zalaganju obnovljena i pretvorena u pravi časopis koji je 2013. dostigao status časopisa vrhunskog nacionalnog značaja.
Profesor Kuzmanović je rukovodio brojnim naučno-istraživačkim projektima u Institutu za psihologiju – na primer: Psihološki uslovi i efekti socijalnog ponašanja (1991-1995), Pojedinac i grupa u uslovima društvene tranzicije (1996-2000). Zatim, rukovodio je i koordinirao interdisciplinarno istraživanje a potom i redigovao kolektivnu monografiju Instituta za psihologiju i britanske fondacije Save the Children. Kao istraživač i rukovodilac učestvovao je u projektima koji su realizovani pri drugim institucijama (npr. Institut za socijalnu politiku, Institut društvenih nauka, Institut za sociologiju, Institut za kriminološka istraživanja, Institut za otvoreno društvo Crne Gore). Više puta je bio član Komisije za društvene nauke pri Zajednici za nauku (kasnije Ministarstvu za nauku), a od 2006. do 2011. bio je član Matičnog odbora za društvene nauke.
Preko 300 COBISS referenci svedoče o bogatstvu i raznovrsnosti naučnog i stručnog rada prof. Kuzmanovića. Objavio je samostalno ili u koautorstvu veliki broj članaka, poglavlja u monografijama i značajnim naučnim zbornicima, monografija nacionalnog i međunarodnog značaja, udžbenika za srednje škole i publikacija univerzitetskog karaktera. Takođe, objavio je i veliki broj polemičkih tekstova, diskusionih priloga, enciklopedijskih odrednica, intervjua, naučnih kritika, popularnih članaka i komentara. Pri vrhu je psihologa iz Srbije po citiranosti u naučnim člancima u časopisima i u monografijama.
Prof. Kuzmanović je bio izuzetno aktivan i produktivan član DPS. Svoj angažman u Društvu započeo je kao član Programskog odbora Sabora psihologa 1973. i od tada je mnogo puta bio član ili predsednik Programskog i Organizacionog odbora. Na saborima i kongresima psihologa, kao i na drugim naučno-stručnim skupovima, mnogo puta je bio inicijator, organizator i vrlo aktivan učesnik plenarnih rasprava, okruglih stolova, sekcija i drugih oblika aktivnosti. Više puta je bio član Izvršnog odbora DPS i Predsedništva Saveza društava psihologa Srbije, a od 1983. do 1985. bio je predsednik Predsedništva Saveza društava psihologa Srbije. Dva puta je nagrađivan za unapređivanje rada naše strukovne organizacije (sadašnja nagrada „Ljubomir-Ljuba Stojić“). Od 1987. do 1989. godine bio je predsednik Saveza organizacija psihologa Jugoslavije. U to vreme održan je vrlo uspešan Deveti kongres psihologa Jugoslavije (Vrnjačka banja, 1988).
Bora Kuzmanović je jedan od pokretača i osnivača „Psiholoških novina“, u kojima je objavio veliki broj priloga. Bio je član Redakcije časopisa „Psihologija“ u periodu 1975-1979, kada je taj časopis uspeo da ostvari redovnost izlaženja i postigne tiraž od 1600 primeraka, koji nikada pre niti posle nije dostignut, a potom je dugo godina bio predsednik Izdavačkog saveta tog časopisa. Inače, bio je član redakcija i drugih časopisa (npr. „Gledišta“) i izdavačkih saveta („Teorija“). Pre nego što je obnovljen Centar za primenjenu psihologiju, podstakao je i vodio izdavačku delatnost Društva psihologa. Kasnije je bio predsednik Upravnog odbora Centra za primenjenu psihologiju i u dužem periodu član tog odbora.
Prof. Kuzmanović je ispoljio i širu društveno-stručnu aktivnost i javno društveno angažovanje. Održao je mnogo javnih predavanja i učestvovao na javnim tribinama širom Srbije i bivše Jugoslavije. Gostovao je bezbroj puta u različitim masovnim medijima. Godine 1985 dobio je nagradu „Živorad-Žiža Vasić“ za popularizaciju psihologije. Na predlog Društva psihologa bio je član Izdavačkog saveta Nolita, a od 2009. je član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije. Bio je i predsednik Upravnog odbora Instituta društvenih nauka i član Upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika. Jedan je od osnivača i predsednik Nezavisnog sindikata Beogradskog univerziteta. Takođe je jedan od osnivača Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost, koji i sada deluje na teritoriji Srbije.
Dva puta je izabran za poslanika Skupštine Republike Srbije (1992. i 1993.) i bio je poslanik u Skupštini SRJ i Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u kontinuitetu od 2000. godine do raspada Zajednice, 2006. U Skupštini SRJ bio je predsednik Odbora za rad, zdravlje i zaštitu životne sredine. Kao poslanik u Skupštini Srbije, Bora Kuzmanović je, uz pomoć drugih poslanika (Žarka Koraća i Žarka Jokanovića), ostvario kontakt sa tadašnjim Ministarstvom za rad i obezbedio podršku Vlade za usvajanje Zakona o psihološkoj delatnosti.
Imajući u vidu kontinuiranu i plodnu, naučno i društveno korisnu profesionalnu karijeru profesora Bore Kuzmanovića, imamo izuzetnu čast i veliko zadovoljstvo da mu uručimo ovogodišnju nagradu za životno delo Društva psihologa Srbije.
Žiri za dodelu Nagrade za životno delo DPS:
Prof. dr Nenad Havelka, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Ružica Rosandić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Vladimir Nešić, Univerzitet u Nišu
