PN 371

»Психолошке новине«

број  371, ЈАНУАР 2014.

С А Ж Е Ц И

СЕДHИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ДРУШТВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

Пише В.С.Дисић

Извршни одбор Друштва психолога Србије (ИО ДПС) одржао је двадесет шес­ту седницу 23.1.2014.год.Уз председика Друштва др Ива­на Јерковића седници су при­суствовали следеће чланице и члан ИО: др Даг Коларевић, Весна Чорто, Марина Павло­вић, Бранка Достанић, Алек­сандра Тадић, Катица Млади­нић, председица ИО Бранка Тишма,секретар ПО Сабора 2014. Биљана Рајић, Стефан Милутиновић као волонтер, кандидат за место приверем­eног секретара ДПС−а, те два госта: др Александар Костић и др Горан Кнежевић и уредни­ца «Психолошких новина« Ве­сна Дисић. Поштујући време гостију ИО је почео седницом расправаом о новом главном и одговорном уреднику часопи­са «Психологија«.Детаље о тој расправи можете прочитати на страни 5, у чланку Избаран нови уредник часописа «Психо­логија«.

Место одржавања Сабора Златибор − Конгресни центар вила «Романија«

Након гласањем дате подршке новом уреднику часопи­са «Психлогија« др Горану Кнежевићу, кренуло се са радом по тачкама Дневног реда. Као најважније одлуке, потврђене гласањем, треба истаћи дефинитивну одлуку да се 62− ги Сабор психолога Србије одржи на Златибору, у објекту− Конгресни центар вила «Романија«, делу студентског одма­ралишта «Ратко Митровић«. Према речима Душка Бабића, члана Организационог одбора (ОО), договорена је цена за пун пансион која износи 3 700 динара, а истакао је да је обје­кат високе категорије и да су све собе опремљене бежичним и кабловским инернетом, сефом,мини баром,телевизором, врсхунске хигијене, адаптиране по најновијим светским стандардима,те да сам објекат има HACCP сертификат којим је потврђен висок квалитет услуге. Колегиница Чорто сматра да је овакав избор локације потврда да је након дужег времена ОО успео да нађе одиста квалитетан објекат који и по броју конгресних сала и пратећих садржаја (спортски те­рени, укуључујући и терене за тенис ) испуњава захтеве које овакав скуп тражи.Након краће расправе донесена је одлу­ка о висини котизације за чланове и нечланове ДПС− а…..(Комплетан текст приказа 26. седнице ИО ДПС на страни број 1., ПН  371)

КАКО САЧУВАТИ САБОР ПСИХОЛОГА?

Пише  проф.др Бора Кузмановић

Можда ће неком изгледати да је питање пре­више драматично постављено. Зар прети Сабору нека опасност? Од кога? Зар он није толико чврсто укорењен у традицију наших психолога и струко­вног удружења да се ни намерно ни ненамерно не може уништити? Међутим, ако се има у виду да је на последњем Сабору присуствовало тек око 150 психолога, што је три пута мање у односу на нека срећнија времена, морамо се забринути и признати: Сабор је у кризи. Неко ће можда рећи да се немаш­тина у целом друштву мора у извесној мери одра­зити и на Сабор. Али, пад посећености превише је велики да би се првенствено тиме могао објаснити. Било је више учесника и у најтежим, 90-им годинама прошлог века. С правом се може приметити и да је и целокупна струковна организација у кризи, а нај­поузданији знак је врло мали број чланова. Видим да руководећи органи настоје да одређеним стратеш­ким и тактичким мерама омасове Друштво и мислим да је то охрабрујуће. Добро је што и Психолошке но­вине путем анкета подстичу угледне и искусне пси­хологе да својим идејама дају допринос овој акцији. Шири обухват чланства значи већу шансу (али не и гаранцију) да и Сабор буде успешан.

Kao неко ко је много пута био у програмским и организационим одборима Сабора и ко се дуго година бринуо о одржавању научног скупа Емпи­ријска истраживања у психологији, примећујем да је у последње време дошло до одређених дилема, па и промена у концепцији Сабора и да је то мож­да довело до смaњења заинтересованости за Сабор. Наиме, последњих година програмски одбори су се трудили да Сабор почне превише да личи на Емпи­ријска истраживања и друге елитне научне скупове којима масовност није много битна. … Али они који су овом стручно-научном скупу дали назив Сабор нису то случајно учинили. Тиме је наглашена саборност, широко годишње окупљање психолога. Сабор пси­холога је је добио и дуго испуњавао четири основне функције: стручну, научну, струковну и социјалну. Научна (у смислу излагања нових истраживачких резултата) је, дакле, тек једна од четири и била је можда важнија раније кад нису постојали специја­лизовани скупови те врсте.( Комплетан текст др Кузмановића на страни број 6)

ЈОШ ЈЕДНОМ ПОВОДОМ ЦИТАТНЕ АНАЛИЗЕ

Пише  проф.др Станиша Милошевић

У «Психолошким новинама« бр. 370, колега М. Биро је дао у “Исправке и објашњења” допуну изра­чунатих индекса српских психолога које је презенто­вао раније у П.Н. (бр.368). На самом почетку текста наводи пропусте и грешке које су учињене према не­ким психолозима који су изостављени, а достигли су унапред зацртани магични број од 100 цитата који је арбитрарно одређен, или пак наведен погрешан број цитираности, што је разумљиво у оваквим цитатним анализама. Међутим, у задњем случају сасвим је непотребно објашњавати тачност индекса цитира­ности, поготову не неким тривијалним разлозима – грешкама у преписивању имена и презимена у аз­бучној транскрипцији (што је тешко могуће у стра­ним научним часописима и књигама), непостојањем профила и сл., што није посебно вредно пажње за ову расправу о цитатној анализи. Наиме, намера мог текста у П.Н. бр.369, која је из­гледа свесно или несвесно недо­вољно схваћена, је по природи ствари слична оној коју је сам М. Биро истакао у последњем броју новина бр 370, је да ука­же на опште карактериситке приступа цитатних анализа, а не на сам број индекса цитира­ности и могуће индивидуално позиционирање.То и није било могуће у нашем случају, об­зиром на ограничени број од десетак радова публикованих у угледним међународним часо­писима, који свакако нису упо­редиви са збирним индексима свих публикованих радова лица која су обухваћена овом анали­зом. Осим тога, постоји велика разлика у индекси­ма цитираности између WоS-а (Web of Science) и Google Scholar-а (G.S.), због различитих приступа, а нарочито база података сходно основној сврси ци­татне анализе – за научна истраживања која имају међународну тежину (изражено импакт фактором) или за употребу прилагођену превасходно захтевима у академској популацији.То практично значи да ин­декси цитираности који потичу из та два приступа нису еквивалентни и сходно томе нису упоредиви у правом смислу.

Наиме, за своје потребе је урађен извештај ци­татних анализа из међународних научних часописа (до краја 2012 године) у WоС-у. Он је допуњен у мањој мери цитатима из књига и других научних до­кумената, на око 30 страна. Он је достављен разним психолошким институцијама, посебно психолош­ким библиотекама у Београду и Нишу, библиотеци Саобраћајног факултета и М. Бироу. При поређењу збирних индекса цитираности добијених на основу GS-а и мало измењених индекса WоS-а, за десетак радова показало се да је он далеко мањи од оног до­бијеног из WоS-а, што је нелогично. Те разлике се приписују, као што је речено, разликама у приступу, базама података и узорцима анализираних публико­ваних радова.

Осим тога, чини се да овим добијеним разлика­ма у цитираности доприноси и доминантнији начин разврставања радова у психологији као природној или друштвеној науци. У свом првом тексту (П.Н. број 368) М. Биро је у самом насловном делу текста нагласио коришћење G.S.анализе превасходно у до­мену друштвених наука (Google Scholar или SSCI). Пошто су у нашим радовима разматрана истражи­вања из различитих области психологије, ергоно­мије и саобраћајне психологије, за очекивати је да приближно подједнако доминира у цитатима при­родни и друштвени карактер истраживања. Како је унашој анализи добијено око 300 цитата, потврђено је да су цитати подједнако распоређени у две скупине: 25 психолошких и 35 биомедицинских и техничких часописа.

(Комплетан текст на страни број 2.)

ИНТЕРВЈУ С ДР КЕЈТОМ СТАНОВИЋЕМ (1)

Пише В.С.Дисић

Канадаска школа психоло­гије мање је позната код нас, па се љубазнишћу др Кејта Стано­вића (PhD Keith Stanovich), уп­равника Истраживачког центра при Одељењу за људски развој и примењену психологију, Уни­верзитета у Торонту, појави­ла прилика да то исправимо. У светској психологији њего­во име се најчешће повезује са областима психологије чи­тања и теоријама психологије резоновања. Од бројних књига споменућемо да је, између ос­талог, аутор следећих наслова: «What Intelligence Tests Miss« («У чему је грешка тестова интелигенције«),«Rationality and the Reflective Mind«, («Ра­ционалност и рефлективни ум«), «Decision Making and Rationality in the Modern World« («Доношење одлука и рационал­ност у модерном свету«), «Who is rational« («Ко је рациона­лан«). Др К. Становић је једи­ни двоструки добитник награде Међuнародног удружења за ис­траживање читања (International Reading Association), као и дру­гих бројних признања, а 2010. добио је Грејвемејрову награду Универзитета у Лујзијани за своју књигу «У чему је грешка тестова интелигенције«, у којој подрвргава кртичном дискурсу неке парадигме о когнитивном функционисању и мерењу инте­лигнције..

ПН: Из којих теоретских размишљања сте кренули у осмишљвање своје теорије о дисрационалији, која је резлтат Вашег истраживања рационалног мишљења и пос­тупка, и према којој је успостављен тзв. RQ , ковоцијент рационалности (rational quiotient)?

Др К. Становић: IQ тестови уопште не могу директно проценити процесе рационалног размишљања који су дефинисани од стране ког­нитивних научника. То је разлог зашто је потре­бан посебан тест да се процени РК( RQ). Води­ли смо се (мој колега Ричард Вест −Richard West и ја) пре много година нашим дугогодишњим интересовањем за хеуристички приступ и ис­траживачки програм тзв. истраживачког одсту­пања ( research bias), питањима које су отворили Канеман и Тверски још пре неколико деценија. У 2002. Канеман добија Нобелову награду за економију (Тверски је умро 1996). Један од раз­лога да је рад Канемана и Тверског био толико утицајан јесте да је у њиховом раду упућено ду­боко питање које се тиче људске рационалности. Рад Канемана и Тверског, заједно с многим дру­гим истраживачима, показаује како основнаархитектура људске спознаје чини све нас склонима ка греш­кама у суђењу и одлучивању. Али, бити склон да чинимо ове грешке не значи да их увек и чинимо. Свака особа, у неким приликама, има тенденцију ка овим грешкама у резоновању . То не значи да правимо грешке све време….

(Комплетан први део интервјуа с др К.Становићем на страни број 3)

КРЕАТИВАН ПРИСТУП У УЧЕЊУ СТРАНОГ ЈЕЗИКА − ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ

Пише В.С.Дисић

У неколико последњих бројева ПН усталила се пракса да иако се превасходно бавимо нашом нау­кум, психологијом, да ипак све чешће указујемо и на даровите и успешне појединце из других струка који примељују нека сазнања из психологије у свом раду. Једном од њих, редитењу, глумцу и доктору филозо­фије који већ пет година живи и ради у Београду није било тешко да за читаоце ПН каже нешто о свом раду и искуствима из оног што се најједноставније може дефинисати као мултидисциплинарни приступ учењу, у овом случају учењу енглеског језика. Др Паул Мареј ( PhD Paul Murray) је директор и осни­вач Belgrade Еnglish Language theatre, који делује у Дечјем културном центру у Београду.

ПН: Како је дошло до тога да свој професионал­ни и животни пут вежете за Београд?

Др Мареј: Мој први контакт са Србијом и Бе­оградом био је преко организације која је пружала помоћ избеглицама током и након грађанских ратова у бившој Југославији. Реч је о «Здраво да сте«, НВО коју су основали психолози, махом из Београда и у којој је радило на стотине волонтера, како из Србије, тако и из иностранства. У Њујорку на једном струч­ном симпозијуму видео сам документарни снимак о раду те организације и упознавши се са људима из Ваше земље схватио да бих могао помоћи, а и да би заједнички рад био интересантан и за мене, будући да сам и у Енглеској такође био активан у домену рада са људима који имају психичке или со­цијалне проблеме, а и неки лични разлози трајно су ме повезали са Београдом и Србијом. Више од пет година сталног живота у Београду је период у ком усавршавам своје методе драмског рада са децом и настојим да им искуство учења страног језика зна­чајно олакшам, у односу на то какво је учење било за њих пре приступања овом методу. При томе свакако ми је од користи моје двадесетогодишње искуство у позоришним формама као и формално знање са Универзитета у Варвику (University of Warwick Coventry, United Kingdom) где сам стекао свој МА из области уметности, а тек након тога и докторат из филозофије и позоришне уметности.

ПН: Рекли сте да сте током студирања и рада у Британији имали прилике да сарађујете са неким професионалцима из области психлогије и пси­хијатрије, помажући у раду са пацијентима. За раз­лику од Србије где су људи са психичким проблеми­ма још увек у потпуности «у рукама« стручњака из области медицине и донекле психотерапије и психо­логије у Британији је очигледно другачије?

Др Мареј: Могу рећи да та разлика није толико изражена, јер без обзира што институције дозвоља­вају такозваним непрофесионалцима, односно про­фесионалцима из других области да помогну њихо­вим клијентимна,а неки од професионалаца су чак и срећни таквом врстом помоћи. Ја сам имао јако позитивна искуства у раду са методама примењеног театра и то са најтежим случајевима дугогодишњих депресија….

(Комплетан текст интервјуа с др Паулом Марејем на  страни број 4.)

ЗАКОНОДАВНА КОМИСИЈА ДПС−А ПОНОВНО АКТИВНА

Психолошка јавност Србије с пажњом прати све напоре Друштва психолога Србије да се иницијатива за оснивање Коморе психолога коначно финализира доношењем закона, у Скупштини Републике Србије, који ће ово омогућити. Један од нових корака ка том циљу, је састанак чланова Законодавне комисије који је одржан 24.1.2014. у просторијама ДПС-а. Састан­ку су присуствовали др Иван Јерковић, председник ДПС−а, те чланови Законодавне комисије: Првос­лав Плавшић, Вера Кондић, др Александар Бауцал и менаџер ЦПП−а Душко Бабић. Остали чланови, Вишња Хелајзен, Жарко Кораћ, Милан Костић и Јасна Хрнчић нису били у прилици да присутвују овом важном састанку, али је за Вашег извештача било право задовољство да поново види Првослава Плавшића, након озбиљних здравствених пробле­ма које је имао. Колега Плавшић је један од најза­служнијих што се стигло до прве верзије овог за­кона, која је по ранијим информацијама прошла надлежна Министарства, рада и здравства, а чекало се на мишљење Министарства финансија.

Вера Кондић рекла је за ПН:

−Пошто овај процес давања мишљења на пред­лог закона предуго траје, ушао је већ у трећу годи­ну, Комисија је донела одлуку да се Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, као пр­вом у низу надлежних министарстава, упути допис, којим се са једне стране интересујемо за статус овог предлога закона, односно који проблеми постоје у вези са тим, а такође да искажемо спремност за са­радњу да бисмо предлог усагласили са европским законодавством. Законодавна комисија је у тренут­ку одржавања састанка, очекивала информације, од колеге Жарка Кораћа који је у контакту са еми­нентним правницима, ради сазнања о правној ваља­ности предлога закона и да ли постоји потреба за изменама и допунама, пошто постоји могућност да се у периоду од три године много тога променило, а све у циљу усаглашавања са интересима струке и бољим статусом психолога у друштву. На састанку је прихваћен предлог да се чланови Комисије поно­во упознају са важећим предлогом Закона, као и да консултују европска законодавна решења о осни­вању психолошких комора, да се не би десило да након што предлог Закона о оснивању Коморе буде у целости усклађен са нашом регулативом, искрсне евентуални проблем неусклађености са европском. То је свакако дуг процес, а мала група, рекло би се, ентузијаста који виде неопходност оснивања Коморе у овом тренутку тражи и помоћ шире стручне зајед­нице, која мора јасно и децидно исказати свој став подршке оваквој иницијативи. Комора нам може по­моћи да решимо нека питања која се провлаче кроз медије и то у контексту који није добар за нашу пси­хологију и психологе, па је овај текст и врста апела да се сви овом питању озбиљније посветимо.

СУДБИНА ДЕВЕТ ПСИХОЛОГА ЈЕ НЕИЗВЕСНА

 Пише Соња Ивковић

Од јула 2013. године запосленима у предшколској установи( ПУ ) „Радосно детињство“ у Новом Саду са закашњењем пристижу умањене плате. Ова вест, имајући у виду социо-економску ситуацију у нашој земљи и не би била посебна новост да наредни корак у борби за опстанак предшколске установе није значајно смањење броја запослених стручних сарадника. Поме­нуто решење горућих финансијских проблема пред­ставља заједничку одлуку града Новог Сада и управе ПУ „Радосно детињство“. Између осталих стручних сарадника који се налазе „на листи за отказ“, налази се и девет психолога. Тренутно у овој установи ради двадесет психолога у оквиру педагошких јединица, један психолог у саветовалишту за дете и породицу и два психолога на руководећим позицијима. Како ме­дији извештавају, приоритет је „голи опстанак“ насу­прот очувању и унапређивању квалитета раног развоја новосадских малишана. Имајући у виду значајан број колега чија је будућност већ месецима неизвесна, одго­воре смо потражили од координатора стручне службе ПУ „Радосно детињство“, психолога Драгане Тица.

ПН: Одакле потиче идеја о смањењу броја за­послених као најбољем решењу за опстанак ПУ?

Д.Тица: У нашој установи већ неко време постоји већи број запослених него што то предвиђају законскивећи број запослених него што то предвиђају законски оквири. Међу тим запосленима је и одређени број пси­холога. Како је установа у озбиљним финансијским проблемима, активно се ради на тражењу решења за санирање проблема, како финансија, тако и неадекват­ног, тј, већег броја запослених него што то норматив налаже. Конкретан норматив за психологе не постоји – постоји само навод да на 28 васпитних група иде један стручни сарадник било психолог или педагог. Према овом Правилнику из 1996. године, девет психолога представља вишак.

ПН: Ко конкретно доноси одлуку о смањењу броја запослених – ресорно министарство, град или сама ус­танова?

Д.Тица: Одлуку о броју смањења запослених конкретно је донела управа установе у сарадњи са локалном самоуправом. Морам да истакнем да став установе јесте да се са постојећим бројем стручних сарадника – психолога, педагога и сарадника осталих профила, задовољавају све потребе и стандарди рада. Међутим, установа, као уосталом и школе је принуђе­на да се прилагођава, зато што закон тако налаже.

(Комплетан текст интервјуа на страни број 7)

УСПЕШНО ЗАВРШЕН УВОДНИ КУРС ЗА ПРИМЕНУ НЕУРОПСИХОЛОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ

…Др Ивана Лепосавић објаснила је да је и у самој структури семинара − курса до­шло до неких иновација:

− Наиме, са 60 часова обуке семинар је сведен на 36 часова. Разлог је тај што се тиме повећава ефикасност усвајања самог метода процене, дакле задржан је у целости фонд часова посвећен самом мерном поступку и батерији за неуропси­холошку процену, док је смањен број ча­сова намењених теоријским концепцијама у неуропсихологији. Примена саме методе је толико вишеструка да је тешко набројати све области у којим се овај метод може ко­ристити, али се свакако најчешће користи у здравству, у судској експертизи, у прециз­ној селекцији. Реч је о методолошком пос­тупку у ком се користи тестовни материјал оловка − папир, што додатно олакшава његову примену у разним практичним об­ластима.

На питање − кад се планира нови тер­мин за одржавање курса одговор је био де­цидан. Полазници ће моћи да га похађају тек децембра 2014.(Комплетан текст на страни број 5.)           

ДР ГОРАН КНЕЖЕВИЋ НОВИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА «ПСИХОЛОГИЈА

Пише В.С.Дисић

На двадесет шестој седници ИО ДПС−а гласањем присутних чланова ИО донесена је одлука да нови уредник часописа «Пси­хологија« буде др Горан Кнежевић, ванредни професор на бео­градском Филозофском факултету. Пре самог гласања вођена је исцрпна расправа о уређивачкој политици под руководством доса­дашњег уредника проф.др Александра Костића.

Др Костић је, између осталог, рекао:

−Током рада Редакције имали смо само једну идеју водиљу,а то је да поставимо неке координате у којима је једино могуће задр­жати часопис на СЦИ листи.Наша интенција била је и да објавље­ни радови буду боље рецензирани, и то је пре 4 године предочено тадашњем Извршном одбору, кад сам и добио подршку за такву уређивачку политику. Нагласио бих да је пул рецензената који су у овом периоду били ангажовани био 50% из иностранства, јер по мом искуству део наших колега није имао искуства са писањем ре­цензија. Свакако,најважnије достигнуће јесте то да је индекс цити­раности (IMPACT фактор ) са 0,08 повећан на 0,30, што часопис «Психологија« сврстава у часописе локално −глобалног типа.Та­кође однос енглеских и српских текстова се са ранга 50%− 50%, по­већао на однос 80%−20%, у корист текстова на енглеском. Редак­ција (доцент Александар Димитријевић, професор Ана Пешикан, професор Драган Попадић, професор Биљана Требјешанин,Златко Бодрожић, доцент Оливер Тошковић, доцент Ана Алтрас-Ди­митријевић и доцент Јасна Милошевић) која је заједно са мном уређивала часопис поносна је на то да је данас «Психологија« ча­сопис са међународном репутацијом, иако смо свесни да је језичка одређеност часописа смањила број претплатника., што доводи и до финацијских проблема, јер Министарство за науку финансира око 400 часописа,а од тога само 15 излази на енглеском језику, па је тиме још значајнији допринос Друштва психолога Србије и фи­нансијска подршка коју смо добијали управо од ДПС−а.

Др Иван Јерковић захвалио се др Александру Костићу: Под Вашим руководством часопис «Психологија« постао је респектибилан научни часопис, тако да унутар академске заједнице друге професије једино могу да нам завиде на таквој публикацији, иако је евидентан и проблем да «неакадемско« чланство ДПС−а понекад нема јак интерес за тако профилисан часопис. Нагласио бих да се Друштво безусловном подршком часопису на неки начин и финансијски жртвовалао, у име вишег циља −да наша академска психологија има часопис са међународним угледом.

(Комплетан текст на страни број 5)

ДРУГА СЕДНИЦА ПРОГРАМСКОГ ОДБОРА САБОРА 2014

ЗНАЧАЈНИ КОРАЦИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ САБОРА

Пише Елеонора Влаховић

У уторак, 21. 01. 2014. године, у просторијама Друштва психолога Србије (ДПС-а), одржана је друга седница Програмског одбора (ПО). Седници су присуствовали: председница ПО Елеонора Вла­ховић; чланице и члан ПО Нада Марковић, Јелена Врањешевић, Тамара Џамоња−Игњатовић и Вељко Јовановић; секретарка ПО Биљана Рајић и председ­ник Организационог одбора Душко Бабић.Централ­на тема седнице била је унапређивање формулара за пријаву радова на 62. Сабор психолога Србије и упутства за писање резимеа. Након расправе у којој су разматрана нека формално-суштинска питања трасиран је изглед формулара и упутства који треба да обезбеди што једноставније пријављивање радо­ва у коме ће бити сви потребни подаци за различи­те потребе као што су рецензија, писање програма, организација простора, припрема књиге резимеа, планирање потребне опреме итд. У складу са наја­вљеним, он лине формулар треба да се нађе на сајту Друштва психолога Србије крајем јануара.

Програмски одбор је на време почео и са припре­мом активности потребних за акредитацију Сабора у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, што је посебно важно за психологе који раде у шко­лама и предшколским установама. Акредитација има своју процедуру и рокове и о томе ПО води рачуна.

Велика жеља чланова ПО је да се на Сабору окупи што више колега, како из Србије, тако и из региона и шире. На седници се могло видети да чла­нови ПО имају бројне идеје ко би све могао бити гост Сабора (уживо или путем видео конферен­цијске везе), али и глас разума јер се расправљало о реалним могућностима и најбољим решењима у условима лимитираних материјалних средстава.

За читаоце ПН посебно је интересатна инфор­мација да је на седници разматрана могућност да се у складу са светским трендом уз Сабор, последњег дана скупа (31. маја 2014.) психолозима понуди листа различитих једнодневних обука. Сви чланови ПО су ову идеју подржали јер је то добра прилика, посебно за колеге из мањих места, да се стручно усавршавају и добију додатне бодове без додатних путовања. Зато се позивају колегинице и колеге да прате сајт Друштва и facebook страницу где ће бити објављена понуда обука, величина групе, ценовник и могућност пријављивања…

(Комплетан текст на страни број 6)

«ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ« И ЧАСОПИС «ПСИХОЛОГИЈА« ДОСТУПНИ НА САЈТУ НБС

 Народна библиотека Србије по За­кону о обавезном примерку публикација који је ступио на снагу у октобру 2011. године је стекла право и обавезу да ар­хивира све публикације које се објављују у Србији. Донедавно, од издања ДПС−а само часопис «Психологија« је био у категорији «слободан приступ«, па сте га , као ПДФ фајл, могли читати on line. Однедавно и сви архивирани примерци «Психолошких новина« од броја 351 (јануар 2012.) па до броја 367 (септем­бар 2013.) су у слободном приступу, док су најрецентнији бројеви ПН у катего­рији «приступ из библиотеке«. Опција «приступ из библиотеке« омогућава приступ само регистрованим читаоци­ма НБС и Библиотеке матице српске. Та опција је за рецентне бројеве, и ознака ће бити промењена након шест месеци од дана објављивања.

Како приступити on line издању «Психолошких новина« и часописа «Психологија«?

Поступак који је процедурално ре­шио тим из НБС је реалтивно једнос­таван, и лако се може савладати. Први корак је да у претраживач испод горње командне линије (toolbar) унесете сле­дећу адресу у латиничном фонту : http:// obavezni.nb.rs. Важно је напоменути да ту адресу не куцате у доњи «прозор« Вашег browsera, (већ обавезно у горњи). Кад Вам се веб страна отвори у поље означено категоријом « назив« унесите «Психолошке новине Ако и тај други корак успешно изведете, отвориће Вам се нова веб страница где једноставним кликом на «иконицу« жељеног броја отварате примерак који желите да иш­читате. Уколико Вам је величина от­ворене ПДФ стране броја неадекватна за читање, једноставно кликнете на ту страну још једном и страница новина ће се повећати на сасвим одговарајућу ве­личину. ДПС као издавач и Редакције које су креирале сачуване примерке ПН захваљују се тиму НБС на челу са Не­мањом Калезићем и Матејом Степићем на труду да архивски примерци ПН буду трајно сачувани и доступни чита­оцима и истраживачима историје пси­хологије у Србији, као сведочанство о раду психолога Србије.

УПОЗНАЈТЕ ЧЛАНОВЕ  ПРОГРАМСКОГ  ОДБОРА САБОРА 2014

Пише Биљана Рајић

У овом броју представљамо Вам само једну чланицу ПО Сабора психолога, а већ у следећем о радној биографији др Добриле Вујић и др Владимира Хедриха опширније.

Нада Марковић ,чланица Програмског одбора Сабора психолога 2014. је специја­листкиња медицинске психологије и психо­терапеуткиња. Каријеру је започела у центру за социјални рад бавећи се клиничком пси­хологијом, а наставила у војсци пре две де­ценије.Бавила се психолошком превенцијом и саветовањем, професионалном селек­цијом, наставом, клиничким истраживањи­ма, менторским радом, психодијагностиком и психотерапијом. Током рада на Одељењу за ментално здравље и војну психологију ВМА, завршила је специјализацију из меди­цинске психологије, упоредо са напредним тренингом за гешталт психотерапеуткињу. На Војномедицинској академији учествовала је у оснивању Психолошког саветовалишта и у организовању едукације из когнитив­но-бихејвиоралне психотерапије. Нада има сертификате за познавање разних психо­дијагностичких и психотерапијских метода (Роршахов метод, ЕМДР и други). Објави­ла је неколико стручних радова на основу учешћа у емпиријским истраживањима из области психотрауматизма и неурогеног бола.Последњих десет година, на Клиници за психијатрију ВМА, бавила се првенстве­но психодијагностиком, групним радом и тимским третманом психијатријских по­ремећаја, нарочито депресије и суицидних криза.Од недавно, руководи новооснованим Одељењем за развој психолошке делатности у Сектору за људске ресурсе Министарства одбране и Војске Србије. Чланица је Друштва психолога Србије и Савеза друштава психо­терапеута Србије.

О КЊИЗИ ПСИХОЛОГА ДРАГАНА ЖИВКОВИЋА «КАКО САМ ПОБЕДИО БОЛЕСТ«

Пише В.С.Дисић

Издавачка делат­ност ЦПП −а свакако јесте разнородна, а понекад се у обиљу наслова пропусти прилика да се поме­ну и код нас ретка, аутобиографска све­дочанства о неким важним аспектима психолошког функ­ционисања у великим животним кризама. Такав књижевни, белетристички рад јесте рад колеге Дра­гана Живковића, наставо више вољом судбине него личном одлуком. Наиме, књи­га «Како сам победио болест« са поднасло­вом Исповест једног психолога право је документарно сведочанство о свој тежини животне кризе изазаване неочекиваном и тешком болешћу.Ко­легу Драгана је из успешне, радом испуњене свакодневице у пролеће 2000−те године у свој тежак загрљај повукла теш­ка и ретка болест : Гијен− Бареов синдром, који код оболелог врло брзо развија потпуну непокретност. Читајући 135 страна детаљног описа и физичких а и психичких последица које так­ва болест изазава код човека који је психолог, склон активном стилу живота увериће Вас да речи рецензента проф.др Јелене Влајковић «да ће из ове књиге пажљиви читалац сазнати колико је на путу оздрављења важна подршка коју нам у тешким жи­вотним ситуацијама пружају наши најближи….« сасвим тачне. Књига је објављена у библиотеци «Популарна психологија«, под уредништвом Спомене Милачић, а рецензију су потписали проф.др Душан Петровић и проф.др Јелена Влајковић…

(Комлетан текст на страни број 8 »Психолошких новина,« број 371 ..јануар 214.)