ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ
број 367 Септембар 2013.
Сажеци
О 9−ој Конференцији „Дани примењене психологије“ у Нишу
Конференција „Дани примењене психологије“ коју организује Депратман за психиологију Филозофског факултета у Нишу девети пут за редом,одржана је 27. и 28. сеп-тембра, у просторијама овог факултета под именом „Даровитост, таленат, креативност“. Као и сваке и ове године се окупио велики број ученика из Србије и региона.После свечаног отварања, гост из Холандије, Јап ван Лакервелд, одржао је прво предавање под насловом „Облици и модели целоживотног учења“. Друго предавање, које је одржала Славица Максић са Института за педагошка истраживања, било је посвећено теми Конференције .
Професор др Владимир Нешић, члан Програмског одбора и један од основача ове Конференције, каже:
–На овогодишњем скупу било је, поред оних који готово редовно долазе и доста млађих учесника као и оних којима је ово први пут да излажу своје радове на нашој Конференцији.Пријављено је преко 200 учесника и око 120 радова. Радује и то што је ове године уплаћено дупло више котизација него прошле.
С.М.
Оставка главног и одговорног уредника
Поштовани, обавештавам вас да подносим оставку на место главног и одговорног уредника „Психолошких новина“.
Већ дуже време Редакција, а самим тим и ја, изложени смо неоправданим критикама које се односе пре свега на начин уређивања тј. На уређивачку политику, али и на квалитет штампе. Сматрам да су овакве критике произвољне и тенднциозне. Такође, на ванредној Скупштини ДПС−а, одржаној ове године, саопштена је идеја да би требало да престане штампање новина са којом се, наравно, нисам сложио. Непосредно после тога, Бранислав Страхинић је поднео оставку на место члана Редакције, а колега Петар Митић је то учинио много раније.
Из ових разлога подносим оставку на функцију главног и одговорног уредника „Психолошких новина“. Желим будућем уреднику и новој Редакцији све најбоље.
У Нишу, 19.08.2013. др Славко Милојковић
Коментар
„Потребно је смирење“
Пише: др Станиша Милошевић
Последњи догађаји у Друштву показују да постоји сложена криза, већа него икад раније, различите природе и манифестација. Сличне, али далеко мање изражене кризе постојале су и раније,али су се ретко испољавали тако велики сукоби захваљујући пре свега већој колегијалној толеранцији. Осим тога, психолози су показивали већу приврженост струковној организацији, тако да су се лакше превладавали и решавали постојећи проблеми.
У овом периоду ескалација негативних догађаја настаје, по мом мишљењу, након мартовске Изборне Скупштине 2011. год. На тој Скупштини, према разним изворима, доминирала је нездрава атмосфера, без преседана, и то током избора председника Друштва.Тада је за новог председника ДПС− а изабран др Александар Бауцал, који има врло солидно академско психолошко образовање, али и недовољно искуства за вођење врло сложене и хетерогене популације психолошког друштва. Ту популацију чине психолози разних профила и генерација.Поред тога, постоји осетна разлика између психолога који раде или су искључиво радили у високошколским иституцијама и осталих психолога из тзв. праксе. Овај недовољно припремљени предлог за председника Друштва се показао као неуспео, јер је др Бауцал брзо поднео оставку на то место, што је без преседана у дугој историји Друштва. При том, мотиви су били још необичнији – то што Скупштина ДПС− а није подржала његов захтев за смену уредника „Психолошких новина“. Захтев за смену уредника је био чудан, јер уредник, поред широког академског образовања ( доктор психолошких наука) има и новинарско професионално искуство, а већ је дуго година уређивао, успешно, наше гласило. Изгледа да је кључни разлог захтева за смену уредника била чињеница што уредник и Редакција нису изразитије спречавали објављивање критичких приказа о раду Друштва. То су уопштене и познате флоскуле у новинарству и медијској сфери. У том истом контексту се могу схватити и извесни захтеви за престанак штампања ПН из материјалних разлога, јер већ иначе постоји електронска верзија. У прошлом броју ПН др Бора Кузмановић је јасно образложио неоправданост таквог захтева. Уопште, та расправа око садржаја и штампања новина, као и како и коме се достављају новине једну такву стару и респективну струковну организацију чине неозбиљном
Тако су ове расправе око новина и уредника створиле повољан полигон за сукобе кључне за односе односе у ДПС− у.Наравно да је све ово довело до постепеног осипања чланова у УО ДПС− а, а и до размишљања о томе код оних који су се припремали за такав корак. Ни каснији избор новог председника Друштва Ивана Јерковића чини се да није изменио основни приступ решавању нагомиланих питања у Друштву. На отварању 61. Сабора психолога Србије, у пригодном говору др Иван Јерковић је неспретно указао да при решавању насталих проблема Друштва треба да ради и „метла“ Свакако, да је то била несмотрена изјава, која је у бити вероватно одражавала раније присутан начин решавања проблема..
Конференција ЕЦЕР 2013
Пишу: др Александар Бауцал
Јелена Радишић
Конференција ЕЦЕР 2013 .“Креативност и иновација у образовним истраживањима „одиграла се у периоду 9-13 септембра 2013. у Истанбулу (Турска) на Башчешир Универзитету (,Bahçeşehir) окупивши преко 2000 учесника. Скуп организује Европска асоцијација за истраживања у домену образовања − ЕЕРА, (http://www.eera-ecer.de/), организација која је усмерена на оснаживање сарадње унутар истраживачке заједнице у Европи; промовисање сарадње између истраживача и међународних организација попут ЕУ, Савета Европе, ОЕЦД-а и УНЕСЦО-а; побољшање комуникације између образовних истраживачких асоцијација и различитих института у Европи; и дисеминацију сазнања у области образовних истраживања, уз нагласак на њиховој примени за образовну политику и праксу. Академски рад ЕЕРА и ЕЦЕР конференције организован је кроз рад 31 тематски оријентисане мреже (http://www.eera-ecer.de/нетwоркс/).
Општа тема конференције тицала се креативности и иновација у образовању. У дискусијама током конфернције је кристализована идеја да је креативност данас изгубила значење које је дуги низ година превладавало унутар истраживачке заједнице. Стога се очекивано поставило питање њеног значења данас. Да ли је појам креативности у потпуности измењен или само проширен у односу на базични концепт? Ова размишљања су нарочито у вези са креативношћу коју означавамо са “малим К” и која се односи на развојне аспекте креативног процеса код деце, пре него на оригинални допринос одраслих лица заједници. Током дискусија је такође јасно исказана веза између историјских околности и промовисања кретивности; и креативности која користи стварању друштвених производа или омета важећа правила превазилазећи оно устаљено. Имајући у виду идеје попут управо поменутих, јавила се идеја да се поново евалуирају критеријуми дефинисања креативне продукције ученика и наставника у савременој школи. Будући да је креативност у иновативној школској пракси нарочито важна, проблем њеног дефинисања представља значајан приоритет за развој стандарда и курикулума добре и ефикасне школе свугде у свету, па самим тим и код нас.
Међу приказаним радовима на конференцији свакако доминирају они који говоре у прилог податку да је доминантни тренд у ЕУ земљама да се образовне политике заснивају на доказима (evidences). Доказима су прожети сви нивои образовања, али и различити аспекти у вези са организацијом система (нпр. архитектонска решења простора школа, рангирање ученика, праћење професионалног усавршавања наставника, курикулум итд.). Међу земљама које се посебно истичу у погледу присутва политика заснованих на доказима истичу се Данска, Финска и Шведска. С тим у вези приметно је да се на доказима инсистира нарочито приликом креирања курикулума, али и током његове имплементације и касније евалауције. Током појединих сесија посебно је наглашен значај иницијалног образовања и континуираног професионалног усавршавања свих кључних актера у образовном систему (наставници, школски директори, просветне власти итд.) како би се нове образовне политике спровеле на квалитетан и ефикасан начин. У оквиру симпозијума који су се бавили образовним политика уочено је, такође, да су у многим европским земљама нове образовне политике предмет великих јавних и стручних дебата. У складу с тим једна од важних тема о којој се дискутовало била је питање легимитета образовних политика и укључивање заинтересованих страна у процес њиховог креирања. Када је имплементација нових политика у питању од посебне важности је да сви кључни актери буду упознати са новинама, зашто су усвојене, како ће се уводити и шта је то што оне доносе образовном систему…
Одржане две седнице ИО ДПС
Пише. В.С. Дисић
Нови уредник сајта ДПС
Пре саме летње паузе у раду ( 02.07.2013) одржана је двадесет друга Седница ИО ДПС, којој су присуствовали др Иван Јерковић ( председник ДПС), Бранка Тишма ( председница ИО),Марина Павловић,Весна Чорто,др Адела Зобеница,Александра Тадић, Катица Младинић и др Даг Коларевић, те испред ЦПП−а Душко Бабић и испред НО ДПС Миља Кривокућа. Из обимног рада треба издвојити подношење Финацијског ивештаја о Сабору 2013., те писмени Извештај председника ПО др Оливера Тошковића, који је гласањем прихваћени. У дискусији се нагласило да је неопходно, како је то истакао др Иван Јерковић, да следећи Сабор буде“ садржински повезан са оним што психолози раде у пракси, да га на неки начин померимо из академских вода у стручном смислу…“ У наставку рада на предлог председника Друштва и председнице ИО изабрана су гласањем два нова члана ИО. То су Татајана Стефановић −Станојевић ( из Секције блиских односа) и Бранка Достанић ( из Секције стручних сарадника средњих школа).У раду по петој тачки дневног реда донесена је одлука да се формира Комисија за усклађивање Статута ДПС−а и осталих аката за законом, а комисију сачињавају Вера Кондић,Весна Чорто и Катица Младинић.У наставку рада гласањем ( једногласно) за новог уредника сајта именован је др Даг Коларевић, а као сарадници Весна Дисић и Биљана Рајић.Такође једногласно донесена је и одлука да се услед финацијских проблема у ДПС− у штампање новина поново повери ЦПП−у.
Након летње паузе радно
Прво окупљање ИО у допуњеном саставу одржано је 30.09.2013. у просторијама ДПС.Двадесет трећој седници ИО присуствовали су др Иван Јерковић, Бранка Тишма,Татјана−Стефановић Станојевић, др Адела Зобеница, Катица Младинић, Александра Тадић, Весна Чорто,Бранка Достанић, те у име Надзорног одбора Миља Кривокућа , записничар− секретар друштва Милена Шћурић и главни менаџер ЦПП−а Душко Бабић. Након усвајања девног реда гласало се о писменој оставци досадашњег уредника др Славка Милојковића. Са седам гласова за оставка је усвојена, па се прешло на решавање проблема како уредити следећи број до избора новог уредника. Решено је да број уреди у својству привременог ВД уредника једини преостали члан Редакције ПН Весна Дисић, а гласањем је одлучено и да се распише Конкурс за избор главног и одговорног уредника ПН ( текст Конкурса је на сајту ДПС−а и у овом броју ПН).Иван Јерковић, поводом оставке др Милојковића, рекао је: Ова промена није случајна и ничим изазвана и резултат је кризе у ДПС− у из које покушавамо да се извучемо.Захвалио бих се Редакцији на пожртвованом раду, иако нам тај рад није увек доносио добро.
О научно− стручном скупу у Новом Саду
ПН: Молимо Вас за детљнији приказ основне прогремске идеје вашег скупа.
Др Петар Чоловић:
Научно – стручни скуп „Савремени трендови у психологији“ одржава се бијенално, почев од 2002. Скуп је до 2005. носио назив „Личност у вишекултурном друштву“, затим је 2007. одржан под називом „Психологија и друштво“, а садашњи назив „Савремени трендови у психологији“ носи од 2009. године. На скупу традиционално учествује велики број психолога из Србије и земаља региона, а програм обухвата пленарна предавања, симпозијуме по позиву, округле столове, секције са усменим саопштењима, постер секцију и радионице.
Сам назив скупа вероватно најбоље одражава његову основну тему. Наш циљ је да и програмским садржајима, али и организацијом скупа, академској и стручној јавности представимо оно што сматрамо највреднијим у психологији данас. Настојимо да наши пленарни предавачи и гости буду неки од најеминентнијих и најутицајнијих стручњака, у својим срединама и глобално. Имамо велику срећу и част што ће ове године проф. др Теренс Трејси, др Адам Перкинс, проф. др Алесандра Покрајац Булиан и доц. др Оливер Тошковић представити теме које сматрају најзанимљивијим и најактуелнијим у областима којима се баве. Симпозијуми по позиву, из области клиничке психологије, бихејвиоралне генетике, развојне и индустријске психологије, као и секције из практично свих релевантних психолошких дисциплина, представљају пресек истраживања која наши психолози спроводе како у оквиру пројеката у Србији, тако и у сарадњи са колегама из региона. Такође, велико нам је задовољство што је наш гост ове године проф. др Филип Кор, који ће водити симпозијум посвећен истраживањима у домену ревидиране Теорије осетљивости на поткрепљење. На округлим столовима разматраће се важне теме из области високог образовања, и биће представљене лиценциране верзије неких дуго очекиваних психолошких инструмената.
Међутим, прича о трендовима у психологији не би имала много смисла без укључивања младих. Заправо, чини нам се да је размена знања међу генерацијама, која одавно више није једносмерна, вероватно најважнији савремени тренд. Због тога нам је драго што ће се, захваљујући клубу студената психологије „Трансфер“, у оквиру овогодишњих „Савремених трендова у психологији“ одржати студентски скуп под називом „Трансферов подскуп“, који ће окупити студенте психологије из земаља региона. Програм „Подскупа“ на неконвенционалан начин нуди пресек дешавања у психологији данас, и заправо наговештава какви ће „Савремени трендови“ бити у будућности.
Студенти психологије− активни и пуни идеја
Пише. В.С.Дисић
„Психолошке новине“ су се до сад мање бавиле питањима која се тичу режима студија и проблема на којима се баве студенти психологије, наши будући колеге.
Љубазношћу Анђеле Шошкић, студенткиње четврте године психологије на Филозофском факултету у Београду и председнице Удружења студената психологије „ Стимулус“ сазнали смо које су тренутне активности тог удружења.
ПН: За читаоце наших новина, молим Вас да кажете нешто о историјату вашег Удружења.
Анђела Шошкић:
Удружење је настало у јесен 2000. године, под називом „Стимулус“, јер је тадашња оснивачка група желела да и именом нагласи идеју Удружења, која се може сажети у следећем: циљ удружења био је, а и сада јесте, да се иницирају акције и „стимулишу“ студенати, професори и професионалци на сарадњу и заједнички труд на побољшању квалитета студија и студентског живота. У периоду од 2009. до 2013. „Стимулус“ је паузирао са радом, па и био формално „угашен“ са променом Закона који регулише рад студентских удружења. Ове године, тај административни проблем смо решили и у марту поново кренули са радом, а сваког месеца имамо све више учлањених. Већина чланова само повремено учествује у нашим активностима, које организује двадесетак најактивнијих….
ПН:
Каква је сарадња између домаћих удружења студената психологије?
Трудимо се да поново успоставимо прекинуте контакте. Некад је постојао Савез удружења студената психологије који је окупљао све студенте из Републике, али он већ неколико година није активан. Са „ТраНСфером“ из Новог Сада смо летос ступили у контакт и планирамо сусрет у октобру, а надамо се да ћемо се у будућности повезати и са удружењима из Ниша, Косовске Митровице и са других факултета где се студира психологија. Ово нам до сад није пошло за руком, и уколико је неко од студената са других факултета, нарочито из других удружења, заинтересован за сарадњу, може нам писати на uspstimulus@yahoo.com„>uspstimulus@yahoo.com„>uspstimulus@yahoo.com. Савез Удружења би помогао бољој комуникацији и размени идеја између студената, а можда, у будућности, и реализацији већих пројеката. На пример, постоји идеја о помагању студентима завршних година да се лакше припреме за излазак на тржиште рада кроз пружање релевантних информација. Но, то је нешто што нас тек чека у будућности. Организовање оваквих активности је процес за који је, као што смо научили до сад, потребно доста времена и труда, и ако успемо да остваримо део онога што смо замислили, бићемо и више него задовољни….
ВЕЛИЧИНЕ СУ ОТИШЛЕ
ОМАЖ ПРОФЕСОРУ БОШКУ ПОПОВИЋУ
(1929-2013)
Пише: Милан Тодоровић
Пре тридесет година читао сам први пут предговор проф. Бошка Поповића у књизи „Теорије личности“ Хола и Линдзија, која је за мене, била улазак у свет психологије личности, психологије свих психологија. Био сам средњошколац, али сам почео да читам озбиљне књиге, знајући да ћу студирати психологију.
Неколико година касније уписао сам психологију, и још неколико година касније, након физиологије ЦНС, статистике и опште 1, био сам спреман да дођем и слушам Бошкова предавања. Било је то уторком или четвртком поподне, када је Филозофски факултет био тих и празан, и када сам мислио да је најбоље место на свету управо то где сам ја био у том тренутку. Бошкова предавања су била велика по великим темама и великим мислима: вера, морал, личност, индивидуа, Ја, Самство, идентитет, колективно несвесно, архетипови, Фројд, Јунг, Олпорт. Бесомучно сам подвлачио Хол и Линдзија (Нолитово плаво издање тврдих корица), беле Бошкове скрипте, Буквар теорија личности. Бошкова предавања су ме одвела ка филозофији, ка религији, ка Олпорту, ка Вилијему Џејмсу. Постао сам слободан (у релативном смислу) јер сам схватио бескрајна пространства психологије личности којима сам се запутио.
Спремао сам психологију личности и тих неколико хиљада страница са жаром интелектуалне глади какву раније нисам спознао. У исто време сам немилосрдно читао Адорна, који ми је помагао да изоштрим мисао, колико год је било могуће. Упијао сам Бошкове рефлексије и разматрања о психологији личности и православљу, српском карактеру, колективном несвесном, појму интројекције и моралног расуђивања и промишљао све изречено поново и поново, осамљен и замишљен у читаоници Универзитетске библиотеке или у библиотеци САНУ. Био сам спреман за испит. Написао сам тачно чертнаест страна, пенкалом, плавим мастилом, ћирилицом, за три сата писаног дела испита. Избацио сам из себе све што сам мислио да вреди и што ја могу као студент, да кажем о великим питањима свом професору. Позван сам на усмени и пред неколико колега одговарао сам скоро два пуна сата. Када сам добио индекс, нисам веровао својим очима: 10 (десет). За све ове године након тога, када сам хтео да се похвалим и осврнем на своје студије, с поносом сам говорио: „Из психологије личности сам добио 10“. Та десетка ме је мотивисала да усвојим људски, отворени, широки поглед на индивидуалност, на посебност, на релативност метода и домета стриктне научне методологије, и да увек пробам да разумем пре него што расудим.
Дипломирао сам код Жарка Кораћа и Бошка Поповића на тему „Историја психологије у Србији до 1918. године“ у септембру 1990…..
ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ СПОРТА
УТЕМЕЉИВАЧИ ПСИХОЛОГИЈЕ СПОРТА У СРБИЈИ (2)
Пише: др Александар Милојевић
Психологија спорта као наставни премет први пут се, код нас, уводи 1974. године на Факултету за физичко васпитање у Београду, а предавач је био Живорад Радовић. Већ следеће године, прву књигу из области спорта под називом „Психодинамика спортске групе“, објавили су Параносић В. и Лазаревић Љ. Развоју и стварању Психологије спорта као посебне научне дисциплине, својим истраживачким и наставничким радома немерљив допринос је дао и Ненад Хавелка, који је још 1980. године са Љубишом Лазаревићем објавио књигу „Спорт и личност“.
Живорад Радовић (1907-1979), у Ђурђевцу је похађао основну школу,а у Ваљеву гимназију.Студије филозофије на Универзитету у Београду завршио је 1932. године, а потом је боравио годину дана у Француској као стипендиста Француске владе.Од 1936. је радио на филозофском семинару и као професор гимназије у Сомбору. Године 1940. је изабран за асистента на Kатедри за филозофију Филозофског факултета у Београду ,а 1941 је докторирао са тезом-„Филозофија Анри Поенкареа и њен значај“. По завршетку другог светског рата ради у Министарству просвете, а од 1948. до 1951. ради на новооснованој Катедри за филозофију Универзитета у Скопљу.Затим до 1955. ради као професор филозофије у Другој београдској гимназији. Од 1955. предаје на Вишој педагошкој школи у Београду, а од 1974. предаје марксизам и психологију спорта на Факултету за физичко васпитање у Београду.Аутор ових редова је имао прилику да слуша предавања и положи испит из психологије спорта управо код професора Жике Радовића , а пошто је у исто време студирао и психологију, разговор је мало дуже трајао и све се завршило добро по студента. ….
У броју 347. објавњена је и најава присуства ЦПП−а на Сајму књига у Београду, текст Конкурса за главног и одговорног уредника „Психолошких новина“, те детаљи о семинару који ће се одржати у новембру у организацији ЦПП−а. ( Семинар „Увођење менаџмента људских ресурса у јавна и приватна предузећа“, водитеља др Добриле Вујић и др Јелене Сладојевић− Матић).
…………………………………………….
“Psihološke novine”, jun 2013., broj 366
SAŽECI
61. Sabor psihologa Srbije − trećina usmenih saopštenja nije prezentovana
Dr Oliver Tošković (predsednik PO 61. Sabora psihologa Srbije)
Za ovaj naučno− stručni skup bilo je prijavljeno 114 radova, ali je 19 povučeno od strane autora, a 2 su odbili recenzenti. Od prijavljenih usmenih saopštenja, 38,77% nije izloženo, jer njihovi autori nisu došli na skup.
Ovakav podatak zabrinjava, jer izgleda ukazuje na tendenciju kod kolega da šalju radove na skupove zbog sakupljanja poena za napredovanje i slično. Slična tendencija se može uočiti i na drugim skupovima u zemlji i regionu, što naravno nije dobro za razvoj i ugled struke…
Najbrojniju publiku imali su simpozijumi, pa zatim radovi iz kliničke i socijalne psihologije, a najmalobrojniji radovi iz psihologije ličnosti i ekperimentalne psihologije…Na kraju, moj utisak je da je Sabor 2013. završen kao mali skup psihologa, na kome je bilo dovoljno ljudi da ne bude prazno, ali i da svi mogu da komuniciraju međusobno. Iako mali skupovi imaju prednost private atmosfere, čini mi se da najveći nacionalni skup ne bi trebalo da ide u tom smeru. Dakle, ostaje narednim organizatorima, ali i sledećm PO da animiraju psihološku javnost i privuku veći broj učesnika, ali o svima nama da zaustavimo tendenciju nepojavljivanja na skupu onih autora koji prijave svoj naučni rad.
Reagovanja −Ko zastupa psihologe u društvu?
Višnja Helajzen
Društvo psihologa Srbije je osnovano, što se podrazumeva, u skladu sa Zakonom na osnovu koga su izgrađena i usvojena i sva normativna akta ove strukovne organizacije. Naravno, svi normativni propisi su podložni promenama odnosno poboljšanjima, pa se to čini i u našem Društvu, kako bi ono bilo u stanju da artikuliše, u svakom trenutku, sve profesionalne potrebe psihologa. Ali, pored izrade zakonske i podzakonske regulative, za uspešno funkcionisanje Društva, veoma je bitno kako i koliko odgovorno se primenjuju usvojena dokumenta, a pre svega, kako se regrutuju i biraju kandidati za odgovorne funkcije.
Živimo u vremenu kada je ozbor odgovornih ljudi bitan faktor za napredak i razvoj u društvu, pa tako i u DPS: zato je važno da ljudi kojima je dato poverenje da vode Društvo, budu pravi predstavnici i zastupnici psihološke struke u celini. Da li kriza u DPS− u pokazuje da izabrani psiholozi nisu do kraja shvatili svoju ulogu, ili su potcenili obim i vrstu odgovornosti kada su se kandidovali za odgovorne pozicije u DPS− u…..
Psihologija rada na Saboru psihologa −Pre svega posao
V.S.D.
Na ovogodišnjem Saboru psihologa predstavljeni su i vrlo zanimljivi radovi iz oblasti psihologije rada i psihologije profesionalne orjentacije, čije su prezentacije bile dobro dobro posećene.
U istraživanju “ Struktura profesionalnih interesovanja srednjoškolaca, teritorijalne razlike i veze sa inteligencijom i strukturom ličnosti” ( autorskog tima:Branislav Strahinić, Danka Konjokrad, Slavica Šimić i Aleksandar Mali ) uzorak su sačinjavali učenici srednjih škola iz Prokuplja, Loznice,Vršca i Prijepolja ( N=252)…Pokazalo se da se najveći procenat ispitanika opredeljuje za pomagačka i zanimanja iz oblasti bezbednosti, a u najmanjoj meri se opredeljuju za poslove iz oblasti poljoprivrede i tehnike.Autori nisu utvrdili postojanje korelacije između profesionalnih interesovanja i rezultata na testu inteligencije.Nađeno je da je interesovanje za uslužna zanimanja u niskoj korelaciji sa ekstraverzijom.
Vanja Slijepčević,Jelena Matanović,Nebojša Majstorović i Boris Popov sa FF u Novom Sadu predstavili su istraživanje “Uloga centralnosti rada u fleksibilnosti pri ponovnom zapošljavanju”…. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 361 ispitanika sa područja cele Republike…
Reagovanja −Pravilnik koji nije udahnuo vazduh
Radmila Korica –Tošović
…Ovih dana, tačnije krajem marta meseca, konačna verzija Pravilnika je završena I data delegatima redovne Skupštine DPS a na razmatranje I usvajanje.iako je u raspravi ocenjeno da je predloženi Pravilnik dobar, da je značajan iskorak u odnosu na prethodni, da je tekst prihvatljiv i da je komisija uradila hvale vredan posao, Pravilnik nije usvojen. Razlog odlaganja usvajanja su primedbe date na skupštini od kojih su neke neprihvatljive, a za neke su data rešenja na licu mesta. Primedbe su stigle od kolega koji su u čestom I neposrednom kontaktu sa članovima komisije…zašto je bilo potrebno primedbe uputiti na Skupštini, neposredno pred usvajanje Pravilnika, kad je to moglo da bude urađeno u toku dve godine?Razlog sigurno postoji. Možda ga možemo prepoznati ako pogledamo šta i kako reguliše predloženi pravilnik. Pravilnik detaljno reguliše:
- Uslove izrade,izdavanja, prodaje I upotrebe psiholoških mernih instrumenata;
- Osnivanje,sastav i delokrug rada Komisije za psih.merne instrumente
- Kategorizaciju psih. mernih instrumenata
- Način čuvanja i zaštite psih. mernih instrumenata
- Pravila psihološkog testiranja.
Ukratko: Pravilnik predviđa temeljan,ambiciozan i odgovoran rad DPS, tj. njegove stručne i kompetentne komisije za psihološke merne instrumente ,kao i isti takav rad CPP−a na izradi i izdavanju psiholoških testova….
I tako su na Vanrednoj skupštini DPS− a zakazanoj između ostalog i zbog predloženog Pravilnika, usvojene pomenute izmene i dopune predloženog teksta Pravilnika koji je postao deo Etičkog kodeksa. Pravilnik više ne postoji. Postoji dokument koji se zove Etički kodeks psihologa Srbije i Standardi i procedure izrade i upotrebe psiholoških mernih instrumenata. Usvajanje je izvršeno bez mogućnosti da prisutni delegate o tome diskutuju. Autoritarno ili autoritativno? I u jednom i u drugom slučaju svako drugo mišljenje je suvišno, tj. nepotrebno. Drugačija je samo konotacija.
Pravilnik o upotrebi psiholoških mernih instrumenata −Neobična sudbina
Branislav Strahinić ( Član Komisije za izradu Pravilnika)
…U najvećem broju zemalja Kodeks etike ne sadrži deo o upotrebi mernih instrumenata, već je on napravljen u obliku pravilnika,smernica ili standarda. To će svakako uskoro dovesti do toga da će nam EFPa tražiti da menjamo Kodeks etike ( na ovo sam upozorio delegete Vanredne skupštine). Profesor Mirić reče da ćemo onda opet da ga menjamo. Valjda uvek moramo da dođemo u tu situaciju da nas neko pritisne ( da ne kažem bombarduje) da uradimo nešto što smo mogli i odmah da uradimo sa manje negativnih posledica.
Kakav je sad Kodeks etike tj. njegovo 5 poglavlje? Ne znam. U celoj sali gde se održavala Vanredna skupština jedino Nataša Barišić− Ciganović i ja, članovi Komisije za izradu ovog Pravilnika, nismo dobili tu najnoviju verziju. Možda je slučajno: Možda i nije slučajno. Možda i to bude nekom sumnjivo.
Svakako, u tom novom delu Kodeksa ima veoma kvalitetnih stvari. Pravilnik smo posali prema svim međunarodnim standardima, i najveći deo je ostao. A za ostalo, ono što je promenjeno, zaista ne znam šta da kažem…..
Odgovor− zašto Kodeks umesto Pravilnika
Dr Jovan Mirić
Na vanrednom zasedanju Skupštine DPS održanom u Donjem Milanovcu tokom Sabora usvojen je „Kodeks 5“. Sadržaj tog petog dela Kodeksa etike čine odredbe Pravilnika o standardima i procedurama upotrebe psiholoških mernih instrumenata, na čijoj je izradi radna grupa radila prethodnih godina. Pravilnik je, prošavši nekoliko nivoa provere i javne rasprave, podnet prošloj redovnoj skupštini DPS ( održanoj 6. aprila ove godine) na usvajanje i − nije usvojen.
Pravilnik je nosio potpose triju ministarstava Republike Srbije i njegova pravosnažnost je zavisila od usvajanja od strane tih ministarstava. To je bio i razlog što Pravilnik nije mogao da dobije prolaz na Skupštini, jer bi u ministarstvima dugo čekao na usvajanje. ( Kasnije smo saznali da bi verovatno bio i odbijen, jer počiva na nekoliko krovnih zakona koji još nisu usvojeni.) Stoga je prihvaćen predlog da se Pravilnik preinači kao deo Kodeksa etike i podnese na usvajanje Vanrednoj skupštini. Upravo je to učinjeno tokom Sabora u Donjem Milanovcu.
Zašto je to učinjeno i šta se time dobiva?
Treba imati u vidu da je Pravilnik po normativnoj snazi iznad Kodeksa, tako da je interes DPS da dobije pravsnažan Pravilnik pre nego Kodeks. Međutim, i kao deo Kodeksa on obavlja svoju funkciju i treba ga shvatiti kao prelazno rešenje do trenutka kada se steknu uslovi da se usvoji kao Pravilnik. U međuvremenu, i ovaj deo Kodeksa etike, kao i ostali delovi, ostaje otvoren za dogradnju i poboljšanja, a Odbor za etička pitanja upućuje stalni poziv kolegama za predloge na doradi i korekcijama.
Dakle, može se reći da smo u ovom trenutku imali izbor između samo dve mogućnosti : ili da imamo slabiji normativni dokument ( Pravilnik u vidu Kodeksa 5) ili da ga nemamo uopšte.Umesto praznine i neodređeno dugog čekanja sada imamo dokument druge vrste. Makar bio i slabiji, taj normativni akt i sada, nekim pojačanjima koja su uneta u njega, psiholozima u praksi pruža dodatno pojačanu zaštitu od onih koji bi neovlašćeno da dođu do instrumenata ili do podataka dobijenih tim instrumentima.
U junskom broju PN objavljeni su još i tekstovi:
„Nove publikacije u izdanju CPP a „
Empriocentrična perspektiva u psihologiji
Izvodi iz recenzja: prof.dr Mikloš biro:
„ Knjiga je podeljena u više manjih celina ( tačnije je nazvati ih celinama, jer ne odgovaraju klasičnom pojmu poglavlja) koja se bave različitim temama. Sv ete male celie se zbrajaju u jednnu veliku celinu čija je tema određena naslovom knjige. A koja se dotiče identiteta psihologije i psihologa, njenoj i njihovoj drušvenoj ulozo, pisanoj u maniru i diskursu filozofije psihološke nauke.Knjiga se lako čita i nema sumnje da će biti zanimljivo štivo ne samo za mislioce sklone filozofiji naunke, već i za najširi krug poznavalaca, praktičara i ljubitelja psihologije.“
Prof. Dr Sulejman Hrnjica:
„U prilici smo da u ovoj knjizi na zanimljiv i neuobičajen način podelimo iskustvo prof. Bergera . On je punih 50 godina, ne samo pratio, već i stvarao ono što je klinička psihologija danas….“
Kratka istorija psihologije sporta
Dr Aleksandar Milojević
I novom feljtonu koji su PN počele autor se osvrće na ostoriju srpske psihologije sporta. Spominjući prav imena koja su psihologiju sporta etablirala u svetu ( Koleman Grifit,A. P. Nečajev) autor nastavlja sa anlizom pojave te grane psihologije u bivšoj Jugoslaviji.
Kao prve psihologe koji su tada počeli da se bave sportskom psihologijom autor navodi K. Momirovića, N. Maler, i P. Rađen i godinu 1957.
N akraju teksta je i sadržajan spisak literature imena naših psiholga iz oblasti sportske psihologije koji su na listi „The world who`s in Sport psychology „ 193.
dobijenih tim instrumentima.
U junskom broju „Psiholoških novina“ objavljeni su i :
intervijui sa dr Džošuom Tajberom, profesorom na Virje Univerzitetu u Amsterdamu, plenarnim predavačem na 61 . Saboru psihologa i intervju sa sa Danijelom Stojanović, prvim privatnim psihologom u našoj zemlji i iskusnim geštalt terapeutom, kao i osvrt dr Bore Kuzmanovića na neke predloge da se štampano izdanje „Psiholoških novina“ ukine.
