КОДЕКС ЕТИКЕ 5: СТАНДАРДИ И ПРОЦЕДУРЕ УПОТРЕБЕ ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА
I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 5.1.
Кодекс 5 о стандардима и процедурама употребе
психолошких мерних инструмената (у даљем тексту:
Кодекс 5) регулише услове израде, издавања, продаје
и употребе психолошких мерних инструмената;
категорије психолошких мерних инструмената;
оснивање, састав и делокруг рада Комисије за
психолошке мерне инструменте; начин чувања и
заштите психолошких мерних инструмената и правила
психолошког тестирања.
Члан 5.2.
Психолошки мерни инструменти су стандардизована
средства (упитници, скале, тестови, апарати)
конструисана за валидно и поуздано мерење
психолошких конструката. Психолошки мерни
инструменти представљају посебно заштићена
психодијагностичка средства.
II. УСЛОВИ ИЗРАДЕ И ИЗДАВАЊА
ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ
ИНСТРУМЕНАТА И ПРИРУЧНИКА
Члан 5.3.
Техничку припрему и издавање психолошких мерних
инструмената може вршити само издавач који
испуњава све услове из овог Правилника.
Прештампавање психолошких мерних инструмената за
интерну употребу је строго забрањено. Изузетак се
може учинити само у случају да се ради о психолошким
мерним инструментима који нису службено усвојени и
одобрени, а користе се у сврху истраживања или
адаптације инструмента, што подлеже Закону о
ауторским правима.
Члан 5.4.
Израда психолошких мерних инструмената, односно
адаптација, ревизија и стандардизација може да се
вршити само према актуелним европским стандардима
Израда приручника за употребу психолошких мерних
инструмената врши се према стандардима поменутим
у ставу 1 овог члана.
Све послове из тачке 1 и тачке 2 овог члана обавља Институт за психологију Филозофског факултета у Београду.
Члан 5.5.
Издавач је обавезан да за сваки психолошки мерни
инструмент и приручник пре издавања обезбеди
рецензију према усвојеним стандардима и то од
компететних стручњака за дату област.
Члан 5.6.
Издавач може да врши продају психолошких мерних
инструмената само ако је обезбедио и одговарајући
приручник са нормама на нашој популацији.
Члан 5.7.
Није дозвољено издавање само превода страног
психолошког мерног инструмента, већ је издавач дужан
да претходно обезбеди лиценцу и изврши његову
адаптацију и стандардизацију на адекватном домаћем узорку.
Члан 5.8.
Издавач је дужан да повремено, према указаној
потреби, врши ревизију норми и да о томе обавештава
своје кориснике који су након обавештења обавезни да
их се придржавају.
Члан 5.9.
Издавач је дужан да откуп права публиковања и
продаје психолошког мерног инструмента и
припадајућег приручника обавезно врши путем уговора,
а у складу са Законом о ауторском праву.
III. УСЛОВИ ПРОДАЈЕ ПСИХОЛОШКИХ
МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА
Члан 5.10.
Психолошке мерне инструменте издавач може да
продаје искључиво дипломираном и мастер психологу,
и то на начин прописан овим Кодексом 5.
Комисија за психолошке мерне инструменте Друштва
психолога Србије одређује за које је мерне
инструменте неопходна додатна обука коју у ту сврху
организује издавач или друга институција коју овласти
Комисија за психолошке мерне инструменте.
Члан 5.11.
Ради обезбеђења да купац буде искључиво
дипломирани и мастер психолог (у даљем тексту:
психолог) прописује се да се приликом наручивања
психолошких мерних инструмената морају предочити
писмени докази о постојању, односно обезбеђењу
неопходних услова за њихово коришћење.
Писмени докази се састоје у следећем:
– психолог је дужан да на прописаном обрасцу
приликом сваке поруџбине психолошких мерних
инструмената достави о себи следеће податке: име и
презиме, податке организације у којој је запослен (у
случају да није запослен тај податак не даје), копију
дипломе као и изјаву да ће се у свом раду придржавати Кодекса етике психолога Републике Србије а посебно
начела професионалног чувања података и коришћења
психолошких мерних инструмената;.
– овлашћено лице у институцији где психолог ради (ово
је потребно само за запослене психологе) дужно је да
овери овај образац чиме тврди и постојање радних
услова за исправно коришћење психолошких мерних
инструмената и за њихово безбедно чување, као и
психолошких података који се добијају на овај начин;
– потврду својих податка незапослени психолог врши на
основу фотокопије дипломе или фотокопије уверења о
дипломирању.
IV. УСЛОВИ УПОТРЕБЕ
ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ
ИНСТРУМЕНАТА
Члан 5.12.
Психолошке мерне инструменте може примењивати
само дипломирани и мастер психолог (у даљем тексту:
психолог) и то на начин прописан овим Кодексом 5,
осим у случајевима предвиђеним чланом 17 и чланом 20.
Члан 5.13.
Психолог мора психолошко тестирање обављати у
складу са резултатима савремене психолошке наукe,
Кодексом етике психолога и Процедурама
дефинисаним овим Кодексом 5.
V. КОМИСИЈА ЗА ПСИХОЛОШКЕ
МЕРНЕ ИНСТРУМЕНТЕ
Члан 5.14.
Комисију за психолошке мерне инструменте бира
Скупштина Друштва психолога Србије из редова
истакнутих психолога из различитих научно-истраживачких установа у Србији који познају методологију израде и адаптације тестова.
Комисија има председника, заменика председника и
три члана.
Рад Комисије ближе је регулисан Правилником о раду
који доноси Скупштина Друштва психолога Србије на
предлог Извршног одбора ДПС.
Делокруг рада Комисије је:
1. Дефинисање процедуре и критеријума
категоризације психолошких мерних
инструмената.
2. Категоризација психолошких мерних
инструмената.
3. Анализа извештаја о интерним и екстерним
проверама квалитета тестова.
4. Разматрање извештаја о примени тестова.
5. Давање предлога ауторима за спровођење
корективних и превентивних мера.
6. Предлагање, верификовање и праћење
програма едукације за примену тестова.
7. Развијање мотивације потенцијалних
аутора за израду нових и/или ревизију
постојећих тестова.
8. Предлагање поступака у случају неовлашћеног
коришћења мерних инструмента.
9. Предлагање мера за побољшање употребе и
заштите мерних инструмената.
10. Праћење примене овог Кодекса 5.
Члан 5.15.
Комисија за психолошке мерне инструменте води
евиденцију категорисаних психолошких мерних
инструмената и њихов списак објављује на
интернет страници Друштва психолога Србије.
VI. КАТЕГОРИЗАЦИЈА ПСИХОЛОШКИХ
МЕРНИХ ИНСТРУМЕНАТА
Члан 5.16.
Комисија за психолошке мерне инструменте врши
категоризацију свих психолошких мерних инструме-
ната.
Основни критеријуми за категоризацију су: циљеви који
треба да буду постигнути применом теста и стручне
компетенције потребне за примену теста.
Психолошки мерни инструменти могу бити сврстани у
једну од три категорије: А, Б и Ц.
Члан 5.17.
Психолошки мерни инструменти категорије А намењени
су за мерење психолошких феномена у истраживачким
пројектима и за њихову примену су потребна базична
академска знања из психометрије и статистике.
Ови инструменти не служе за психодијагностичку
процену.
Психолошке мерне инструменте из категорије А могу да
примењују и психолози са 180 ЕСПБ, поред
дипломираних психолога (са 240 ЕСПБ) и мастер
психолога (са 300 ЕСПБ).
Члан 5.18.
У категорију Б сврставају се психолошки мерни
инструменти који имају психодијагностичку и
прогностичку сврху и за које аутори и ревизори нису
предвидели додатну обуку, јер се могу корисити на
основу факултетски стечених знања и упутстава из
приручника. Мерне инструменте из ове категорије могу
примењивати психолози са 240 и 300 ЕСПБ.
Аутор/ревизор психолошког мерног инструмената из
категорије Б може предложити програм едукације који
није обавезан. Комисија за психолошке мерне
инструменте верификује програм едукације и
континуирано прати његову реализацију.
Члан 5.19.
Категорија Ц обухвата психодијагностичка средства
која су процедурално и интерпретативно најсложенији
психолошки мерних инструменти (нпр:
мултидимензионални инвентари личности, тестови
интелигенције који се примењују индивидуално,
пројективни тестови, неуропсихолошки тестови и сл.)
који се употребљавају у психодијагностичке и
прогностичке сврхе.
Психолошке мерне инструменте из категорије Ц могу
примењивати само дипломирани психолози са 240 и
300 ЕСПБ са додатном теоријском и практичном
едукацијом.
Дипломирани и мастер психолози из става 2 овог члана
након завршене едукације добијају уверење на основу
кога могу да користе инструменте из ове категорије, и
на које сагласност даје Комисије за психолошке мерне
инструменте.
Аутор/ревизор психолошког мерног инструмената
предлаже програм едукације, који Комисија за
психолошке мерне инструменте верификује и
континуирано прати његову реализацију.
Комисија за психолошке мерне инструменте води
евиденцију дипломираних и мастер психолога са
уверењима за употребу психолошких мерних
инструмената из ове категорије.
Члан 5.20
Психолошке мерне инструменте свих категорија могу
примењивати и студенти психологије у едукативне
сврхе (упознавање са инструментом, теоријска настава,
студентски пројекти, семинарски радови и сл.) у оквиру
наставе и реализације предиспитних обавеза и то
искључиво под супервизијом наставника или сарадника
који су квалификовани за употребу датог мерног
инструмента.
Психолошке мерне инструменте за које је потребна
обука могу користити и полазници курсева за обуку за
коришћење датог инструмента у оквиру ових курсева,
а под супервизијом лица које спроводи програм обуке и
које мора бити квалификована за употребу датог теста.
VII ЗАШТИТА ПСИХОЛОШКИХ МЕРНИХ
ИНСТРУМЕНАТА
Члан 5.21.
Ради додатне заштите психолошког мерног
инструмента издавач је дужан је да на видном месту на
тесту истакне текст: „Овај психолошки мерни
инструмент је одлуком број____ од (датум) Комисије за
психолошке мерне инструменте сврстан у категорију
_______ те је непрописно руковање и неовлашћено
коришћење кажњиво према члану ___ Закона о
психолошкој делатности“.
Члан 5.22.
Психолошке мерне инструменте наручују и они бивају
уручени психологу-наручиоцу на основу имена и
оверене фотокопије дипломе и уверења о завршеној
едукацији за тестове за које је едукација прописана.
Ако послодавац није психолог а за потребе психолошке
делатности треба да набави психолошке мерне
инструменте дужан је да их преда на употребу
психологу који је запослен у организацији, уз службену
белешку.
Послодавацу који није психолог психолошке мерне
инструменте дистрибутер доставља у посебној
омотници са назнаком „отвара психолог лично“ .
Ако психолог који је задужен за психолошке мерне
инструменте престане да ради код послодавца а
послодавац није запослио другог психолога који би
преузео мерне инструменте психолог поступа у складу
са Процедуром 8, тачке 7,8 и 9.
VIII ПРАВИЛА ПСИХОЛОШКОГ
ТЕСТИРАЊА
Члан 5.23.
Правила психолошког тестирања, које се спроводи у
дијагностичке сврхе или друге сврхе које укључују
процену особина или карактеристика појединца,
обухватају следеће процедуре:
ПРОЦЕДУРА 1: Процена потенцијалне корисности
психолошког тестирања у ситуацији
психолошке процене
ПРОЦЕДУРА 2: Провера адекватности психолошких
мерних инструмената
ПРОЦЕДУРА 3: Припрема за психолошко
тестирања.
ПРОЦЕДУРА 4: Примена психолошких мерних
инструмената.
ПРОЦЕДУРА 5: Бодовање и анализа тестовних
резултата
ПРОЦЕДУРА 6: Интерпретација резултата
ПРОЦЕДУРА 7: Презентација резултата
ПРОЦЕДУРА 8: Чување психолошких мерних
инструмената
ПРОЦЕДУРА 9: Чување и употреба документације о
испитаницима
ПРОЦЕДУРА 1.
Процена потенцијалне корисности психолошког
тестирања у ситуацији психолошке процене
Психолог је дужан да пре тестирања компетентно:
1.1 Процени да ли постоји потреба за психолошким
тестирањем или се до валидних података за
психолошку процену може доћи путем других
извора информација
1.2 Процени који психолошки тест је најбоље
употребити у датој ситуацији
ПРОЦЕДУРА 2.
Провера адекватности психолошких мерних
инструмената
Психолог je дужан да:
2.1. Користи и примењује искључиво оне психолошке
мерне инструменте који су развијени и примењени
у нашој земљи на одговарајућој популацији, при
чему се подразумева и могућност домаће
адаптације, ревизије и стандардизације
психолошких мерних инструмената страног
порекла.
2.2 Користи психолошке мерне инструменте који су одобрени за употребу од стране Комисије за тестове. Психолошки мерни инструменти који нису
службено усвојени и одобрени могу се користити
само у сврху истраживања и адаптације тог
инструмента.
2.3 Самостално одабере психолошке мерне инструменте, сагласно ставовима 2.1. и 2.2 овог члана Кодекса 5.
2.4 Користи оне психолошке мерне инструменте за које
поседује релевантно стручно знање, које се може
стећи и додатном обуком, уколико то Комисија
прописује.
2.5 Исте тестове у сврху доношења одлуке примени у
оквиру психолошког тестирања тек након истека 6
месеци због могућности утицања претходног
искуства на актуелне резултате. Уколико се
располаже паралелним формама тестова
психолошко испитивање се може поновити и раније.
2.6 Прати негативне појаве или тешкоће на које
наилази при употреби одређеног теста и о томе
информише Комисију за психолошко тестирање.
2.7 Уколико је у могућности, помаже ауторима теста,
Комисији или издавачима у ажурирању
информација о нормама, поузданости и
валидности теста, уз поштовање одредби Кодекса
етике психолога.
ПРОЦЕДУРА 3.
Припрема за психолошко тестирање
Психолог је дужан да у периоду припреме за
тестирање:
3.1 Благовремено информише испитаника о сврси
тестирања, начинима на које могу да се најбоље
припреме за тестирање и правилима којих морају
да се придржавају.
3.2 Јасно објасни испитаницима њихова права и
одговорности.
3.3 Обезбеди пристанак испитаника или његовог
законског заступника за тестирање осим ако је
законом другачије регулисано.
3.4 Објасни заинтересованим странама које последице
може да има тестирања односно нетестирања
како би могли да донесу одлуку. Ово се односи на
ситуације када тестирање није обавезно.
3.5 Предвиди могуће проблеме и пронађe начине за
њихово решавање.
3.6 Обезбеди техничке услове за тестирање:
а) припрема услова који су прописани у
приручнику за одређени тест;
б) припрема локацију за тестирање која одговара сврси,
а у складу са чланом 5.2. Кодекса етике.
о ближим условима за обављање психолошке
делатности предузетника;
ц) обезбеђује основне физичке услове за рад који
треба да омогуће испитаницима постизање
оптималних резултата (мисли се на
адекватно осветљење, температуру,
одсуство буке и других ометајућих
фактора);
д) припрема довољне количине тестовног
материјала који је проверен тако да нема
никаквих недостатака на тест свескама или
листовима за одговоре као ни трагова
претходних испитаника;
е) обавља додатне припреме у смислу одговарајућих
адаптација за тестирање особа с посебним
потребама.
ПРОЦЕДУРА 4:
Примена психолошких мерних инструмената.
Психолог је дужан да у процедури примене
психолошких мерних инструмената:
4.1 Провери идентитет испитаника
4.2 Успостави позитиван однос с испитаницима,
представљањем и давањем детаљних упутстава.
4.3 Смањи анксиозност испитаника и да избегне
њено непотребно стварање.
4.4 Обезбеди уклањање потенцијалних извора
ометања (нпр. аларми на сатовима, мобилни
телефони).
4.5 Провери да ли сви испитаници имају потребан
материјал пре почетка тестирања.
4.6 Примени тестове у одговарајућим контролисаним
условима
4.7 Кад је то могуће, тест зада на матерњем језику
испитаника, уколико је он стандардизован на том
језику.
4.8 Поштује и придржава се упутства који су дати у
приручнику теста с одговарајућим
прилагођавањем начина задавања теста за особе
с посебним потребама.
4.9 Прочита упутства јасно и смирено.
4.10 Пружи довољно времена за решавање примера и
вежби.
4.11 Опажа и бележи одступања у примени теста.
4.12 Мери и бележи тачно време одговора испитаника
када је то потребно.
4.13 Провери да ли су враћени сви материјали на крају
тестирања.
4.14 Провери да ли су испитаници били под сталном
контролом и да ли су били изложени ометањима
током тестирања.
ПРОЦЕДУРА 5:
Бодовање и анализа тестовних резултата
Психолог је дужан да у процедури бодовања и
анализе тестовних резултата:
5.1 Пажљиво следи стандардизоване поступке за
бодовање.
5.2 Води рачуна о томе да не дође то погрешног
закључивања на нивоу упоређивања резултата са
нормама које нису релевантне за испитанике или
које су застареле.
5.3 Користи поступке провере тестовних резултата
како би се отклониле евентуалне грешке.
ПРОЦЕДУРА 6:
Интерпретација резултата
Психолог је дужан да при интерпретацији
резултата:
6.1 Има одговарајуће стручно знање о теоријским или
концептуалним основама теста, техничкој
документацији и о упутставу за кориштење и
интерпретацији скалних резултата.
6.2 Има одговарајуће знање о коришћеним скалама,
карактеристикама нормативних или контролних
група и ограничењима резултата.
6.3 Предузме кораке како би се умањили ефекти
било какве пристрасности у тумачењу резултата.
6.4 Користи одговарајуће нормативне или контролне
групе кад су доступне.
6.5 Интерпретира резултате у светлу доступних
информација о испитанику (укључујући узраст,
пол, образовање, културу и друге факторе),
узимајући у обзир и техничка ограничења теста,
контекст процењивања и потребе оних који су
заинтересовани за исход процене.
6.6 Избегава генерализовање резултата теста на
особине или људске карактеристике које тај тест
не мери.
6.7 Узме у обзир факторе које су могли утицати на
смањење или повећање резултата.
6.8 Обрати пажњу на доступне податке о ваљаности
за мерени конструкт код чланова испитаникове
релевантне демографске групе (нпр. културална,
по узрасту, социјалном статусу,полу).
6.9 Користи граничне резултате у интерпретацији
резултата када постоје докази о ваљаности
граничних резултата који подржавају њихову
употребу.
6.10 Буде свестан могућег негативног социјалног
стереотипизирања чланова испитаникове групе
(нпр. културална, узрастна, по социјалном
статусу, полна) и избегава интерпретирање теста
на начин који подржава такво стереотипизирање.
6.11 Узме у обзир било каква индивидуална или
групна одступања од стандардних поступака у
примени теста.
6.12 Узме у обзир сваки доказ о претходном искуству с
тестом ако постоје подаци о ефектима таквог
искуства на учинак на тесту.
ПРОЦЕДУРА 7:
Презентација резултата
Психолог је дужан да:
7.1 Интерпретиране резултата тестова учини
доступним оним странама које на то имају
законско право (испитаник односно његов правни
заступник); испитанику се усмено могу саопштити његови појединачни одговори на тесту.
7.2. Одбије сваки захтев за издавање копија тестова и попуњених листова за одговоре; увид у непосредне одговоре испитаника допуштен је само психологу судском вештаку, кога одреди суд уз консултацију ДПС.
7.3 Ако постоји пристанак испитаника или њихових
правних заступника, преда писани или усмени извештај овлашћеним заинтересованим странама.
7.4. Сачини писани извештај који у техничком и
језичком смислу треба да буде у складу са
нивоом разумевања оних који примају извештаје.
7.5. Јасно нагласи да тестовни резултати
представљају само један извор података и да их
увек треба сагледати заједно с осталим информацијама.
7.6 Објасни колику важност у процењивању људи
имају тестовни резултати у односу на остале
информације.
7.7. Користи онај облик и структуру извештаја који
одговара контексту процењивања.
7.8. Кад је то могуће, даје информацију особама које
одлучују о томе како им резултати могу користити
приликом одлучивања.
7.9. Објасни и помогне при употреби извештаја психолога у циљу одређене класификације људи (нпр. у дијагностичке сврхе или при селекцији за посао).
7.10. Уколико је потребно наведе употребљене
инструменте.
7.11. Укључи у извештаје јасан резиме или закључак, и
кад је потребно, специфичне препоруке.
7.12. На конструктиван начин, усмено да повратну
информацију испитаницима о њиховим
резултатима и постигнућима.
ПРОЦЕДУРА 8
Чување психолошких мерних инструмената
Психолог је дужан да:
8.1 У организацији у којој ради води рачуна о свим
психолошким мерним инструментима,
припадајућим приручницима, прибору и опреми, у
организацији у којој ради.
8.2 Обезбеди адекватно одлагање и контролу
приступа тестовном материјалу, у складу са
чланом 5.3 Кодекса о ближим условима за
обављање психолошке делатности предузетника
8.3 Поштује ауторска права и споразуме који постоје
у односу на тестове и тестирање, укључујући
забрану копирања или пренос материјала у
електронском или другим облицима другим
људима, било да су квалификовани или не.
8.4 Заштити психолошке мерне инструменте тако што
ће да обезбеди дискрецију у њиховој примени (не
подучава појединаца на тестовном материјалу и
не описује поступке у сврху припреме испитаника
за тестирање).
8.5 Пријави сваку злоупотребу психолошких мерних
инструмената Комисији за психолошке мерне
инструменте.
8.6 Оштећене и неупотребљиве психолошке мерне
инструменти уништи на адекватан начин како би у
потпуности била сачувана тајност садржаја,
односно њихове употребе када се ради о
психолошким апаратима. Расходовање и
уништавање психолошких мерних инструмената
обавезно се врши комисијски. Комисију формира
послодавац, а психолог је обавезно члан ове
комисије.
8.7 Приликом напуштања организације (уколико нема
другог психолога) психолог је дужан да Комисији
за тестове или Друштву психолога Србије достави списак
психолошких мерних инструмената као и
документ путем којег се гарантује сигурно и
адекватно складиштење и чување наведеног
материјала у организацији. Послодавац је дужан да списак и докуменат потпише. Материјал треба да
буде комисијски инвентарисан и запечаћен.
8.8 Психолог који се запошљава на упражњено радно
место у организацији дужан је да комисијски
изврши инвентарисање ускладиштеног
материјала према списку и да о затеченом стању
обавести Друштво психолога Србије.
8.9 Ако организација не запосли другог психолога на
упражњено радно место у року од годину дана
или запосли лице другог стручног профила,
психолог који је претходно радио у тој
организацији или установи или други психолог,
који о том има сазнања, дужан је да о томе
обавести Друштво психолога Србије како би се
заједнички предузеле мере за спречавање
коришћења психолошких мерних инструмената и
психолошке документације од стране нестручних
лица.
ПРОЦЕДУРА 9
Чување и употреба документације о испитаницима
Психолог је дужан да:
9.1 Податке о појединцима са којима службено
долази у додир у току психолошког тестирања,
укључујући и децу, чува као професионалну тајну.
9.2 Досије о испитанику чува у посебним
просторијама или ормарима, а који су осигурани
од нестајања, влаге, оштећења и коришћења од
стране других лица. Досије са резултатима
испитивања чува се минимум 1 годину, уколико
законским или неким другим актом организације у
којој ради психолог није прописан другачији
период.
9.3 Препоручи ко ће унутар правног ентитета имати
приступ резултатима за који је испитаник већ дао
сагласност и дефинише нивое поверљивости.
9.4 Објасни нивое поверљивости учесницима у
тестирању (наручиоцу тестирања и кандидатима)
пре него што се тестирање изведе.
9.5 Заштити и чува податке тако да само они који
имају право приступа могу да их добију.
9.6 Уклони имена и друге личне ознаке из базе
података где су резултати архивирани, а који ће
се користити за истраживања, развој норми или
неке друге статистичке сврхе.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 5.24.
Психолошко тестирање, било индивидуално или
групно, без обзира на устаљеност услова тестирања
може да врши само дипломирани и мастер психолог (у
даљем тексту психолог).
Психолог неће прихватити захтеве за примену
психолошких мерних инструмента ако су услови за
тестирање у супротности са овим Кодексом 5 и
Законом о условима за обављање психолошке
делатности.
Члан 5.25.
Психолог у свом раду поступа по одредбама Кодекса
етике психолога Републике Србије.
Aко захтеви друштвених институција и појединаца у
односу на коришћење података о појединцима или у
односу на психолошки рад долазе у супротност са
начелима етике психолога, психолог је дужан да такав
рад одбије и да по потреби затражи помоћ Друштва
психолога Србије.
Члан 5.26.
Психолошку документацију и резултате испитивања могу да користе само психолози, а мишљења и наручиоци тестирања уз писану и оверену обавезу о правилном чувању и коришћењу извештаја у циљу очувања испитаникове приватности.
Члан 5.27.
Психолошка истраживања која психолог врши на
појединцу дозвољена су само ако су научно оправдана,
ако су испитаници дали пристанак, ако је испитаницима
објашњена сврха и значај истраживања као и могуће
последице и ако су предузете све мере заштите
њиховог психичког идентитета, а у складу са Кодексом
етике.
Члан 5.28.
Злоупотреба психолошких мерних инструмента у
организацији корисника, односно од стране нестручних
лица, представља тежу повреду радне обавезе
овлашћеног лица које гарантује обезбеђење одгова-
рајућих услова, чувања и коришћења психолошких
мерних инструмента, те је обавеза организације
корисника да својим правним актом нормира ову
злоупотребу.
На исти начин треба да буде нормирана и злоупотреба
психолошких мерних инструмената од стране несаве-
сног психолога.
Злоупотреба извештаја психолога или информације о
кандидатима које су добијене усмено представља
такође тежу повреду радне обавезе јер су подаци о
појединцу службена/професионална тајна.
Члан 5.29.
Против психолога који не поступа у складу са овим
Кодексом 5 биће поднета тужба Суду части који
доноси меру у складу са важећим прописима.
Члан 5.30.
Уколико послодавац у року од 60 дана од ступања на
снагу овог кодекса 5 не обавести свог психолога о
њему, онда је психолог корисник психолошких мерних
инструмената дужан да свог послодавца писмено
обавести о одредбама овог Кодекса 5.
Члан 5.31.
Овај Кодекс 5 дистрибутер доставља наручиоцу
теста при испоруци истог.
Члан 5.32.
Са одредбама овог Кодекса 5 треба упознати
студенте основних студија психологије а у циљу
припреме за употребу психолошких мерних
инструмената.
Члан 5.33.
Ако правно или физичко лице неовлашћено или
непрописно користи психодијагностичка средства,
Комисија за психолошке мерне инструменте ће га
писмено упозорити и затражити да поступа по
одредбама овог Кодекса 5.
Ако правно или физичко лице и након упозорења
настави да неовлашћено или непрописно користе
психодијагностичка средства, Комисија ће предмет
предати Суду части и/или поднети пријаву надлежном
суду.
Члан 5.34.
Измене и допуне овог Кодекса 5 доносе се по истом
поступку као и Кодекс 5.
