Majski broj „Psiholoških novina“ (br 365)
SAŽECI
Održan 61. Sabor psihologa Srbije
Preko sto naučnih radova bilo je prijavljeno za 61. Sabor psihologa Srbije koji je održan u Donjem Milanovcu od 29.05.2013. do 1.06.2013.Prema nezvaničnim procenama na Saboru je učestvovalo preko 150 psihologa iz Srbije i inostranstva.U raznovrstan programski sadržaj uvrštena su dva plenarna predavanja (dr Dragutin Ivanec sa FF u Zagrebu govorio je n a temu“ Zagonetka osjeta boli − psihološka perspektiva“, a dr Jošua Tajber iz Amsterdama o temi „ Gađenje − upotreba evolucione psihologije u boljem razumevanju te emocije“). Tema sabora je bila „ Tri lica psihologije − interdisciplinarnost savremene psihologije“.
Utisci sa Sabora
Branka Tišma, predsednica IO DPS:
− Moj osnovni utisak je da je ovo bio Sabor mladih koji donose potencijal za razvoj struke i za promene u skladu sa savremenim tokovima.Posećenost na otvaranju skupa, sa sesijama i predavanjima, kao i posećenost na samom zatvaranju bila je velika. Obrazloženja za nagrade, su, po mom mišljenju, bila izuzetna obraćanje nagrađenih je unelo šarm, a svojom sadržajnošću i određenu dozu odgovornosti ka profesiji, ka većoj usmerenosti na budućnost naše nauke. Za samu struku je od posebnog značaja da je na Vanrednoj skupštini usvojen dokument „ Standardi i procedure o upotrebi psiholoških mernih instrumenata“, koji postaje deo Etičkog kodeksa. Detaljnija analiza, koju će uskoro izvršiti IO DPS, ukazaće na dalje pravce razvoja Društva.
Prof.dr Ivan Jerković, predsednik DPS:
−Atmosfera na skupu je bila prijatna i dobra, a poneke varnice i polemički tonovi koji su se čuli, korisni su u jednoj akademskoj zajednici kao što je to psihološka. Važno je samo da se polemike tiču pojava, a ne ličnosti, da se predlažu konkretna rešenja, a ne kritikuje samo načelno i da postoji bazična dobronamernost u odnosu na naše Društvo. Moje mišljenje je da Sabor treba da bude još praktičniji, da nudi iskustvene sadržaje profesionalcima, da se više govori o mogućnostima primene psiholoških instrumenata, da su saopštenja prvenstveno orijentisana na unapređivanje profesionalne prakse naših članova i da razvijamo duh pripadnosti profesiji i da profesiju čuvamo od svake vrste ugrožavanja. Da bismo u srpskom društvu bili autoritet moramo i sami sebi postaviti visoke standarde. To je put ka masovnijem članstvu i većem prisustvu kolega na Saboru, uprkos svim objektivnim materijalnim poteškoćama kojih su svi svesni.
Umesto komentara
Svetlana Mirković
…Radmo s ljudima, u vezi sa ljudima, za ljude. Smatramo da, zahvaljujući ozbiljnom i struktuiranom treningu koji smo prošli, izučavajući najrazličitije aspekte ljudske psihe, imamo pravo, gotovo tapiju, na rad sa ljudima. Mi to UMEMO. Zaboga, za to smo se školovali. Niko bolje od nas ne poznaje kompleksne i tanane procese koji određuju naše odnose sa drugima i samim sobom.
Međutim…
Jednom prilikom, dok sam se još aktivno bavila obukom, kolega − trener iz druge trening agencije ( po struci mašinski inžinjer, što ne mora biti presudno, ali je indikativno) rekao mi je znajući da sam psiholog: „ Psiholozi su najlošiji treneri“.Iako je njegova namera u suštini bila da mi kaže da ja to, uprkos činjenici da sam pripadnik pomenutog esnafa, dobro radim, bila sam duboko pogođena. Kada me prošla prva faza gneva, razmislila sam šta je on zapravo hteo da kaže. Ma koliko trapavo sročena bila njegova konstatacija, bojim se da je bio U PRAVU…..
….Kakva se promena od nas očekuje?
Promena ugla gledanja, promena stavova, promena ponašanja. Sposobnost primena stečenih znanja u svetu koji se menja brže nego to mi možemo, a ponekad i želimo da prihvatimo. UzimajućI sve u obzir, smatram da smo upravo mi ljudi koji bi trebalo najbolje da razumeju neophodnost fleksibilnosti, prilagođavanja i adaptabilnosti i da sami stvaramo uslove u kojima ćemo se mi prvi najbolje snaći.
Svečano otvaranje Sabora −dodela nagrada
Vesna S. Disić
Nakon pozdravnog govora dr Ivana Jerkovića i dr Olivera Toškovića Radno predsedništvo u sastavu dr Ivan Jerković, dr Oliver Tošković , Duško Babić I Branka Tišma je prepustilo reč Dijani Kopunović,predsednici žirija za dodelu nagarde “Živorad Žiža Vasić”koja je istakla: Dobitnik ovogodišnje nagrade dr Aleksandar Dimitrijević je dokazao svoju angažovanost u više područja rada…Bio je urednik edicije “ Klio” koja je obajvila 15 naslova iz oblasti popularne psihologije, držao je predvanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu a bio je I inicijator osnivanja udruženja psihijatrijskih pacijenata. Odluka je doneta jednoglasno.
Nagrađeni se zahvalio , između ostalog , sledećim rečima:
Vest da sam dobio nagradu “ Žiža Vasić” ispunila me je velikim ponosom. Zbunjen sam jer očekivao nagradu za tvrdoglavost pošto godinama nisam odustajao od objavljivanja naslova koji se teško prevode.
Dobitnike nagrade “Ljuba Stojić” predstavila je predsednica IO Branka Tišma:
DPS dodelejuje društveno priznanje sledećim pojedincima: dr Snežani Smederevac za uspešnu organizaciju Sabora 2012.,dr Jovanu Miriću za autorstvo “Tumača kodeksa etike psihologa” I Republičkoj sekciji stručnih saradnika srednjih škola.
U ime Republičke sekcije stručnih saradnika srednjih škola zahvalila se Marina Pavlović rekavši:
−Zahvaljujem se u ime sekcije koja neumorno,predano I kontinuirano radi na primeni novih saznanja u radu stručnih saradnika već više od tri decenije.
Nagradu “ Dr Borislav Stevanović” dobio je dr Dejan Lalović za knjigu “ Čitanje, od slova do teksta”. DR Staniša Milošević govoreći kao predsednik žirija o nagrađenoj knjizi rekao je:
−Žiri u sastavu prof dr Vladimir Nešić, prof. dr Mila Alečković− Nikolić, prof.dr Milanko Čabarkapa, doc. dr Nebojša MIlićević, prof.dr Dejan Todorović je od 31 prijavljene knjige izdvojio knjigu dr Lalovoća,profesora psihologije pamćenja I mišljenja na FF u Beogradu jer knjigu karakteriše temeljna obrada osnovnih aspekata procesa čitanja od elementarnih jedinica do najvećih Celina…razmatranje procesa čitanja je u delu izloženo na jasan I razumljiv način, tako da je taj rad pristupačan širem krugu čitalaca.
Dobitnik nagrade dr Lalović se zahvalio rekavši i:
…Čitao sam neke knjige koje su ušle u uži izbor I smatram da je bilo koja od njih nagrađena, bilo bi to jednako zasluženo.Ja sam ovog puta imao sreće i počašćen sam značajnom nagradom.
Na samom završetku svečanog otvaranja Duško Babić se zahvalio Petru Mitiću I Branislavu Strahiniću koji su bili članovi OO, te kompaniji “ Dunav osiguranje” koja je uz Ministarstvo prosvete i nauke materijalno pomogla organizaciju Sabora.
Predstavljena knjiga prof. dr Josipa Bergera
V. S.D
Na promociji novog izdanja CPP− a bilo je prvog dana Sabora mnogo prisutnih. O knjizi prof. dr Josipa Bergera „Empiriocentrična perkspektiva u psihologiji“govorili su dr Ivan Jerković, dr Vesna Jerković−Gavrilov, Duško Babić i sam autor.
Duško Babić rekao je između ostalog:
− Ovo je knjiga jedne mudrosti i ne govorim to kao izdavač, već kao psiholog. To je knjiga koja dotiče mnogo tema koje nas psihologe zanimaju. Čitajući je, susrešćete se i sa temama kao što su nastanak psihologije u Srbiji, uloga psihologa u razvoju naše nauke i sa nizom drugih detalja koje je kroz višedecenijski rad Josip Berger analizirao i opservirao.
Vesna Jerković− Gavrilov dodala je:
− Ono što bih posebno izdvojila kao kvalitet ove knjige je njena istoričnost, jednostavnost, a njena posebna karakteristika je profesorovo „ pisanje kroz dilemu“, jer nailazaimo, iščitavajući je na konstantno pronalaženje sukoba. Nazvala bih to tipičnim „ bergerovskim stilom“, koji se danas retko susreće.Ova knjiga je je jedna vrsta poziva da se stalno preispotujemo kao ljudi, kao naučnici i apel je da ni jedan odgovor ne smatramo konačnim. Istovremeno, to je i knjiga o etici i mislim da bi svi studenti psihologije trebalo da je pročitaju.
Prof.dr Ivan Jerković naglasio je:
−Slušajući kao student predavanja prof. Bergera, shvatio sam da je od same operacionalizacije nekog termina ili problema u našoj nauci mnogo važnije upravo samo rešavanje problema, te je to metakognitivno znanje koje smo dobili od profesora ostalo trajno naša karakteristika, a čitaoci ove knjige mogu to znanje uočiti na njenim stranama. Smatram ovu knjigu više nego vrednim doprinosom našoj nauci.
Prof dr Berger nastavio je predstavljanje svoje knjige rekavši:
Ja u svom radu nisam našao konačne odgovore. Nakon godina rada pobegao sam od dijagnostikovanja ljudi, smatrajući da, ako već radimo sa ljudima, da osim tih testovnih parametara moramo imati i neku veću mogućnost saznanja, taj osećaj za drugog čoveka. Mi psiholozi imamo problem. Hoćemo da budemo nauka, ali nećemo da budemo filozofija, i hoćemo da nas ljudi vole….. I konačno, nakon 60 godina rada mogu reći, naš problem nije da li psiholozi žele da pomognu,nego pitanje kako mogu i koliko mogu da pomognu.Dodao bih, da smo po mom mišljenju uhvaćeni u zamku sopstvenog posla i pomalo se gubimo na nekoj vrsti tržišta metoda. Svakako, mi imamo neka rešenja za brojne probleme, ali su to rešenja koja nisu jednoznačna kao na primer u fizici, hemiji ili matematici. U psihologiji ništa nije jednoznačno, u njoj nema jednoznačnosti…o konačno ovu knjigu smatram nekom vrstom ličnog oslobođenja.
Interviju s dr Dragutinom Ivanecom, plenarnim predavačem na Saboru
Branislav Strahinić
Dr Ivanec je vanredni profesor na Katedri za eksperimentalnu psihologiju , Odseka za psihologiju na zagrebačkom FF.
PN:Predavanje koje ste održali je bilo veoma dobro primljeno među slušaocima. Možete li za naš list još jednom reći o mogućnostima praktične primene rezultata psiholoških istraživanja boli.
Dr Ivanec:
U teorijskom smislu, istraživanja sve jasnije pokazuju da je naš živčani sistem ( prevashodno mozak) sposoban za prilagodbu, ili bolje reći za promjenu obrade informacija iz receptora, koja u ovom području boli može imati blagotvoran učinak.dakle, inače bolno podražavanje može postati bezbolno ili značajno manje bolno samo ako se promjeni psihološki kontekst. U samom predavanju nisam o tome govorio, ali mogu to ovdje kratko spomenuti, da je hipnoza najčešći nefarmakološki način tretiranja boli u medicinskom kontekstu. Spomenuću na primjer činjenicu da je u jednoj klinici u Belgiji bez ikakvih injekcija ili lekova protiv boli odrađeno nekoliko tisuća lakših operacija ( samo sa sugestijom o bezbolnosti u hipnotičkom stanju).Takođe, na temelju istraživanja uvjeta i pojave placebo efekta, postavlja se realno pitanje − ako placebo realno postoji ( a postoji) zašto se ne bi potaknulo procese da organizam sam sudjeluje u smanjenju boli. Ako je to moguće specifičnom uputom i naglašavanjem djelotvornosti tretmana a istraživanja pokazuju da je moguće, zašto ga terapeuti raznih profila ne bi koristili.
Vanredna Skupština DPS− ostavke članova IO
Branislav Strahinić
Vanredna Skuština DPs održana je 31.05.2013., tokom rada 61 Sabora psihologa.Skupštini je prisustvovalao 12 delegata. Tokom rada Vanredne skupštine usvojen je Izveštaj o radu IO, sa napomenom koju je u toku rasprave predložio dr Dag Kolarević da se u tekst Izveštaja doda formulacija iz koje će biti jasno da je jedan deo IO smatrao da je bilo kršenja Statuta DPS. Tokom rada delegat Petar Mitić podneo je ostavku na mesto člana IO DPS, obrazlažući ovu odluku pre svega moralnim razlozima….Kolega Mitić naveo je da je njemu neprihvatljiv način rada IO, a da njegovi konstruktivni predlozi za kvalitetniji i efkasniji rad IO nisu prihvaćeni. Ove razlogeje , kaos voje, naveo i branislav Strahinić, obrazlažući svoju ostavku na mesto člana IO DPS koju je ranije podneo….
U nastavku rada usvojeni su i ostali Izveštaji : dopunjeni financijski izveštaj o radu DPS i dopunjeni izveštaj NO DPS, koji, takođe, ni za slovo nije promenjen u onom delu zbog kog su delegati na redovnoj Skupštini odbacili….
Reagovanja
Bora Kuzmanović
(Opaska priređivača : tekst je reakcija na tekst Milana Todorovića u broju 362.)
…Nema sumnje i I DPS i CPP su u određenoj krizi: Mislio sam da Sabor psihologa, zbog dugogodišnje tradicije ne može zapsti u krizu, ali kada sam čuo da je ove godine do poslednjeg trenutka bilo prijavljeno malo učesnika, plašim se da se i on može urušiti. Izabran je novi predsednik DPs i njemu treba pružiti šansu, ali ne može sve jedan čivek: stoga mi se čini da je došlo vreme da PN otvore temu : Kako izaći iz krize…Pozitivno u tekstu kolege Todorovića je što pokazuje određeno uznemirenje i želju da se ovo stanje prevaziđe, u čemu bi on mogao dati velik doprinos. Ali, neke ideje mi ipak liče na stranputicu. Za razliku od svakog preduzeća, osobito privatnog, DPS je dobrovoljna organizacija, u kojoj se svaki član oseća nekom vrstom akcionara i samoupravljača. Otuda ideja da nam treba čovek koji će da preseče stvari, podeli zadatke i koji će početi da komanduje ne izgleda kao pravo rešenje. Sve mi se čini da je takav pristup i oterao neke ljude iz Centra i DPS a. Ne kažem da i psiholozima ne treba vođa ( ja bih pre rekao više njih, više jakih timova), ali pre kao spiritus movens, neko ko će prvi zasukati rukave, dati primer i podstaći druge, nego kao komandant. A za uzvrat, dobiće poštovanje ili, ako ništa drugo, unutrašnju satisfakciju da nije uzalud potrošio vreme… Ipak, ne mogu da verujem da nema više entuzijazma i želje da se popravi zajednička kuća koja prokišnjava.
Nove publikacije u izdanju CPP a „PSIHOMETRIJA, metod i teorija psihološkog merenja“
Knjiga „ PSIHOMETRIJA, Metod i tehinika psihološkog merenja“, autora prof.dr Stanislava Fagelja sada je sa svojim četvrtim, dopunjenim izdanjem u ponudi Centra za primenjenu psihologiju. Autor u predgovoru četvrtog izdanja upoznaje čitaoce sa novinama i knjizi:
Knjiga je izmenjena u celini. Neka su poglavlja napisana nanovo, neka su značajno modifikovana…glava o teoriji merenja napisana je iznova..teme o jednodimenzionalnosti i lokalnoj nezavisnosti preređene su u znatnoj meri….Prikaz osnovnih pojmova teorije ajtemskog odgovora takođe je u celosti prerađen.
Psihološki zabavnik ( 20 nastavak)
Vladimir Nešić
U poslednjem delu feljtonskog rada koji je dve godine izlazio u PN autor nas priseća na biografije i najvažnije aspekte u radu četri značajna psihologa: Alfreda Binea, Luisa Termana, Čarlsa Spirmana i Vilijama Šterna.
