PN 363. mart 2013.
EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA U PSIHOLOGIJI 2013.
PREDSTAVLJENO PREKO 150 RADOVA
Vesna S. Disić
Devetnaesti po redu naučni skup „Empirijska istraživanja u psihologiji – EIP 13.“ održan je u Beogradu, na Filozofskom fakultetu od 21. do 23. marta 2013. godine. Tokom tri dana, više od sto psihologa iz zemlje i inostranstva predstavilo je svoje naučne radove. Ovaj skup, na kome je predstavljeno 150 radova, opravdao je očekivanja u pogledu kvaliteta izloženih radova. Dobra vest je i da će oni biti i objavljeni u Knjizi rezimea (praksa koja je prekinuta nakon 2006. godine, kad je objavljena i poslednja knjiga rezime sa ovog naučnog skupa).
Od mnogobrojnih kvalitetnih radova ovom prilikom ćemo predstaviti saopštenja koja su izložena na sekcijama Socijalna psihologija 1 (predsedavajući Zora Krnjajić i Iris Žeželj), Sekcija psihologija umetnosti 2 (predsedavajući Nebojša Milićević i Slobodan Marković) i Sekcija psihologija obrazovanja 3 (predsedavajući Nataša Simić i Slobodanka Antić).
IZ IZVEŠTAJA ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADE “DR BORISLAV STEVANOVIĆ”
NAGRAĐENA KNJjIGA DEJANA LALOVIĆA
Staniša Milošević
Žiri u sastavu: prof. dr Vladimir Nešić, prof. dr Mila Alečković – Nikolić, prof.dr Ivan Jerković, prof. dr Milanko Čabarkapa, doc. dr Nebojsa Milićević (umesto prof. dr Bojane Škorc koja je zamenjena zbog učešća njene knjige na izboru za dodelu nagrade), prof. dr Dejan Todorović, zamenik predsednika i prof. dr Staniša Milošević predsednik Žirija, razmatrao je dvogodišnju psihološku produkciju svih objavljenih i dostupnih dela u 2011. i 2012. godini. Žiri je 22. februara i 22. marta 2013. godine, razmatrao 31 prijavljeno i registrovano delo u skladu sa kriterijumima Pravilnika o nagradi za naučni doprinos razvoju psihologije u Srbiji.
Nakon razmatranja ovih dela, Žiri je odlučio da se prestižna nagrada “Dr Borislav Stevanović” dodeli dr Dejanu Laloviću, profesoru psihologije pamćenja i mišljenja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za knjigu “ČITANjE: OD SLOVA DO TEKSTA” u izdanju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2012 godine.
′AJDE JANO KUĆU DA PRODAMO
Žaklina Đurić
Kao dugogodišnji član DPS-a osećam moralnu obavezu da odreagujem na (ne)prilike koje se već duže vreme dešavaju u ovoj kući koja se polako, ali sigurno, nemarom „domaćina“ urušava.
Možda će pojedinci koji su zaposleni u DPS-u ili CPP-u postaviti pitanje mog članstva. Ali moram da naglasim da ne samo ja, već i većina psihologa kojih prema nekim grubim procenama u Srbiji ima oko 4000 hiljade, su verovatno nezadovoljni neefikasnim i neodgovornim rukovođenjem Društvom što je dovelo do toga da imamo samo oko 400 aktivnih članova od čega je polovina iz Beograda. To istovremeno govori i o odnosu rukovodstva prema psiholozima van Beograda. Zbog raznolikih problema, nepravdi i nemara rukovodećih struktura u DPS mnogi priznati, poznati, kvalitetni i vredni članovi napustili su zauvek prostorije u Đušinoj.
CENTAR „EKVILIBRIJUM“ U KOSOVSKOJ MITROVICI
ZA SVE VRSTE PSIHOLOŠKE POMOĆI
Biljana Jaredić
Centar “Ekvilibrijum” u Kosovskoj Mitrovici korisnicima pruža usluge psihološkog savetovanja i terapijskog rada za porodice, parove i pojedince i prvi je i za sada jedini centar takve vrste na teritoriji Kosova i Metohije.
Stručni tim Centra realizuje i organizuje edukacije, treninge i radionice za decu, mlade i odrasle. Bavi se profesionalnom orijentacijom i selekcijom, psihodijagnostikom dece, mladih i odraslih, obukom za pisanje CV-ija, pripremom za intervju prilikom konkurisanja za različite poslove, pruža istraživačke usluge itd. Takođe, u njemu se vrše i korekcije različitih vrsta govorno-jezičkih poremećaja. Centar je realizovao brojne projekte a jedan od njih je bio i projekat podržan od strane UNICEF-a (od septembra 2012. do febrauara 2013.) pod nazivom Psihološka pomoć u odrastanju, u okviru koga je organizovano 20 besplatnih radionica za mlade sa teritorje Kosova i Metohije.
INTERVJU SA DOC. DR VLADIMIROM MIHIĆEM
I U NOVOM SADU 4+1
Branislav Strahinić
O tome kako se odvija nastava na odeljenjima psihologije na našim univerzitetima, i o svrsishodnosti i rezultatima primene Bolonjskog procesa kao novog koncepta visokoškolskog obrazovanja, stiče se utisak da se uglavnom kritički govori u javnosti. Takođe, govori se, kritički i o osposobljenosti studenata sa završenim osnovnim studijama i o mogućnostima za njihovo zaposlenje.
Pokušaćemo u narednih nekoliko brojeva kroz razgovore sa profesorima sa naših odeljenja za psihologiju da prikažemo sa kakvim poteškoćama se susreću nasatanici u svom radu, kakav je njihov doprinos nauci i koliko se rezultati naučnih istraživanja opredmećuju u praksi, koliko se studenti pripremaju za praktični a koliko za naučni rad i o saradnji među fakultetima. O svemu ovome, razgovaramo, ovom prilikom, sa doc. dr Vladimirom Mihićem, zamenikom šefa Odseka za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji je bio vrlo predusretljiv i odvojio vreme da nam odgovori na nekoliko pitanja.
18. SEDNICA IZVRŠNOG ODBORA
ODREĐEN DATUM ODRŽAVANjA SKUPŠTINE
Vesna S. Disić
Na 18. Sednici Izvršnog odbora, koja je održana 1. 3. 2013. godine, prihvaćeno je da se ovogodišnji Sabor psihologa održi u Donjem Milanovcu u renoviranom hotelu „Lepenski Vir“. Prema rečima Duška Babića, predsednika Organizacionog odbora, prevoz od Beograda do ovog hotela biće organizovan.
Tokom rada Izvršnog odbora, doneta je i odluka da se Skupština Društva održi 6. 4. 2013. godine. Predsednica IO Branka Tišma je potvrdila da su do sada stigli neki godišnji Izveštaji iz pojedinih podružnica i sekcija, kao i da je počela da priprema svoj izveštaj o radu i aktivnostima IO u proteklih godinu dana. Određeni su i članovi Verifikacione komisije za skupštinu koja će raditi u sledećm sastavu: Radmila Korica Tošović, Vesna Čorto i Aleksandra Džamić, a u Izbornu komisiju su glasanjem izabrani: Dragana Mijušković, Branislav Strahinić i Katica Mladinić. Na samoj Skupštini delegati će birati člana Nadzornog odbora i novog predsednika DPS, dok će dva nova člana IO (umesto Zorana Slavkovića i Ivane Leposavić) biti birani od strane sadašnjeg IO, s tim da će na samoj Skupštini ta odluka biti verifikovana, kako je i predviđeno Statutom.
19. SEDNICA IZVRŠNOG ODBORA DRUŠTVA PSIHOLOGA SRBIJE
SKUPŠTINA SA 23 DELEGATA
Branislav Strahninić
Neposredno pred Skupštinu Društva psihologa Srbije održana je 29. marta 2013. godine u prostorijama Društva psihologa Srbije 19. sednica Izvršnog odbora. Glavni cilj ove sednice bila je priprema predstojeće Skupštine, a raspravljalo se i o još nekim aktuelnim temama u Društva psihologa Srbije. Sednici je, pored predsednice Izvršnog odbora, prisustvovalo još 7 članova Izvršnog odbora i direktor Centra za primenjenu psihologiju Duško Babić i predsednica Nadzornog odbora Društva psihologa Srbije Svetlana Milanović.
Predsednica Izvršnog odbora je na početku informisala članove IO o poslovima urađenim između dve sednice. Poslati su pozivi opštinama Aleksinac i Knjaževac da se u ovim gradovima ulicama dodele imena Borislava Stevanovića i Živorada Žiže Vasića. Pregovori sa Petrom Kostićem još uvek nisu dali rezultate. Obavljen je razgovor sa Aleksandrom Baucalom i on je prihvatio da vodi Skupštinu. Poslat je dopis Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu informacija o ličnosti, povodom obraćanja koleginice Žakline Đurić Društvu.
GODIŠNJA SKUPŠTINA PODRUŽNICE ZAPADNOBAČKOG OKRUGA
Meira Mrđenov
Sreda 27.02.2013. u Somboru je bila rezervisana za psihološku struku. U Domu učenika srednjih škola okupili su se psiholozi Zapadnobačkog okruga, njihovi saradnici i prijatelji na Godišnjoj skupštini. Pored psihologa, Skupštini su prisustvovali direktori ustanova u kojima psiholozi rade, načelnici, lekari, neuropsihijatri, pedagozi, defektolozi, predstavnici školske uprave, saradnici iz nevladinih organizacija… Veliko zadovoljstvo i čast učinili su predstavnici Društva psihologa Srbije iz Beograda – članovi Izvršnog odbora DPS-a, Duško Babić, BrankaTišma i Katica Mladinić, pokazavši svojim dolaskom koliko cene rad Podružnice.
Dnevni red Skupštine je bio veoma sadržajan. Organizacioni odbor u sastavu: Tatjana Janičić, Saša Stojšić, Stamenka Sudar, Jelena Lečić, Meira Mrđenov i Izabela Rašković se potrudio da ove godine napravi korak napred u radu Podružnice. Saša Stojšić je zvanice upoznala sa osnovnim načelima rada Podružnice i samih psihologa i podsetila na brojne aktivnosti Podružnice tokom 2012. godine.
REPUBLIČKA SEKCIJA STRUČNIH SARADNIKA U SREDNjIM ŠKOLAMA
Vesna S. Disić
Republička sekcija stručnih saradnika u srednjim školama održala je 12.03. 2013. svoj redovni sastanak, na kome je prikazan projektat „ Izrada plana individualne podrške za darovite učenike“, autorica Ane Altras Dimitrijević i Sanje Tatić Janevski, i predstavljen „profil“ srednjoškolaca u Istraživačkoj stanici „Petnica“.
Ana Altras Dimitrijević govorila je o tri aspekta talentovanosti, darovitosti. Kao pravi cilj ideje koja stoji iza ovog projekta, identifikovala je pokušaj da se formira instrument kojim bi se u našim školama i sa našom metodologijom otkrivali talentovani učenici. U svom izlaganju navela je i specifičnosti tavih učenika: brzina i lakoća sa kojom se ovladava novim znanjima i veštinama, kojima se često priključuje i izrazita samostalnost. Kao korelate darovitosti nabrojala je i sledeće faktore tj. aspekte socio emocionalnog funkcionisanja i motivacionih odlika i saznajnog stila; otvorenost za iskustvo, posebno za nove vrednosti, povišena osetljivost, povećana intuitivnost, perfekcionizam, socijalna nezavisnost, te povećana introvertnost (I).
SA SAJTOVA
PROSTORNO BLISKI – PSIHOLOŠKI SLIČNI
Vesna S. Disić
U najnovijem broju časopisa „Britanski psihološki žurnal“ (British Journal of Psychology (2013), 104, 69–82) objavljen je tekst psihologa Garija Geladea (Garry A. Gelade) u kome se detaljno prikazuje rad iz oblasti kros-kulturalne psihologije. Rad je zaista ambiciozno zamišljen, sa idejom da odgovori na jedno gotovo filozofsko pitanje: da li ljudi koji dele međusobno bliže prostore imaju i sličnije karakteristike ličnosti, pa je otuda i jasan naslov rada “Ličnost i mesto“ („Personality and place“).
Teoretske osnove sežu čak do radova Hjuma, Monteskjea, Mila i Durkhajma, a oslanjaju se i na radove retkih psihologa koji su tu temu „ načeli“ oko 2002. Godine.(Mek Kri, Šmit, Alik i ostali). Autor se upravo i poziva na rad Mek Krija koji je u psihologiju i uveo pojam „gregatna ličnost“.
PISMO PSIHOLOŠKOJ JAVNOSTI
DPS NAMEĆE LATINIČNO PISMO
Mladen Kostić
Pre par dana odgovarajući na dopis DPS ispunio sam obrazac za prijavu Simpozijuma GEŠTALT: TERAPIJA, SAVETOVANjE I KOUČING i na obrazcu se pojavila naznaka da moja E adresa nije tačna. Ovo nije tačno pošto stalno primam i šaljem poruke preko te adrese, pa zato na ovaj način prijavljujem za ovogodišnji Sabor ovaj Simpozijum, sa između 6 i 8 učesnika. Imena učesnika i rezimee poslaćemo naknadno. Međutim, poziv DPS za učešće u ovom Saboru, kao što to DPS čini stalno, bio je u latiničnom pismu i pored ustavne odredbe da je zvanično pismo u Srbiji ćirilica, na šta sam već ukazivao, ali očigledno je da neko u DPS, a njegovi organi to dozvoljavaju, nameće latinično pismo i isključuje ćirilično. Nisam protiv upotrebe latiničnog pisma, ali smatram da je ćirilica deo našeg nacionalnog identiteta i da je potrebno da to DPS uvažava. Još gore, u tom pismu DPS učesnicima Sabora, traženo je da rezimei budu štampani u „latiničnoj tastaturi“ što smatram krajnje neprimerenim, jer mi smo DP Srbije. Ja ću i dalje svoje dopise, rezimea i ostalo da šaljem u ćiriličnom pismu i tražim da i DPS postupa tako, posebno u vezi štampanja radova za Sabor i da to mora da bude u skladu sa zahtevima učesnika Sabora.
PREPOZNAVANJE LICA ISTAKNUTIH PSIHOLOGA (18)
Vladimir Nešić
Nekoliko istaknutih ličnosti u psihologiji između dva svetska rata. Poznato je manje više da je kasnih dvadesetih godina prošlog veka verovatno najznačajniju ulogu imao profesor Borislav Stevanović. U to vreme je mali broj studenata studirao psihologiju, a još manji diplomirao.
Zapravo samo šest osoba je diplomirao psihologiju na beogradskom univerzitetu između dva rata, a među njima su Živorad Žiža Vasić i Miloš Jovičić, dve markantne ličnosti iz posleratnog obnavljanja psihologije na univerzitetu. Međutim, bilo je istanutih ličnosti i na drugim mestima. Jedna od njih je Dragoljub Branković, inspektor Ministarstva prosvete iz tridesetih godina prošlog veka.
Dragoljub Branković (1881-1940), stekao doktorat iz psihologije u Nemačkoj: napisao je više knjiga i članaka iz psihologije, koji su danas malo poznati. U knjizi Pedagoška Jugoslavija (1939) nalazi se njegov tekst Psihologija kod Srba – 1918-1938- u kome vrlo kritički razmatra stanje psihologije u Srbiji. On tako kaže da se Jugosloveni (Srbi, Hrvati i Slovenci) ne mogu mnogo pohvaliti originalnim radovima u naučnoj psihologiji.
