61. SABOR PSIHOLOGA SRBIJE NA LEPOM PLAVOM DUNAVU
PRIPREME U PUNOM JEKU
Ovogodišnji 61. Sabor psihologa Srbije održaće se u Donjem Milanovcu na obali Dunava, od 29. maja do 1. juna u hotelu „Lepenski vir“ pod imenom „Tri lica psihologije – interdisciplinarnost savremene psihologije“
Programski odbor u sastavu doc. Dr. Oliver Tošković, predsednik i članovi dr Dušica Filipović Đorđević,mr Boris Popov, doc.dr Ksenija Krstić,doc.dr Iris Žeželj, doc. dr Vladimir Hedrih,mr Dragana Stanojević, Nataša Barišić- Ciganović i sekretar PO Ljubica Jovanović, uveliko radi na pripremi predstojećeg Sabora sa željom da se najšira naučna i stručna javnost upozna sa relevantnim istraživanjima koja se sprovode na ovim prostorima.
UTVRĐENA DINAMIKA PRIJEMA RADOVA ZA 61. SABOR
ROK ZA PRIJAVU REZIMEA 31. MART
Vesna S. Disić
Programski odbor ovogodišnjeg Naučno-stručnog skupa psihologa Srbije koji će se održati u Donjem Milanovcu od 29. maja do 1 juna, je utvrdio dinamiku prijema i recenziranja rezimea radova i prioritene ciljeve . O tome kako teku pripreme i kako će izgledati program Sabora, predsednikom Programskog odbora dr Oliverom Toškovićem kaže:
-Pripreme teku dobro i za sada nema nekih većih problema. Kontaktirali smo neka vrlo ugledna imena iz svetske nauke i poslali im prve informacije o tome da bi eventualno mogli biti plenarni predavači, ali zaista u ovom trenutku još je prerano govoriti o konkretnim imenima. ..
ŽIRI ZA DODELU NAGRADE „DR BORISLAV STEVANOVIĆ“
U UŽEM IZBORU 10 KNjIGA
Na prvoj sednici Žirija za dodelu ngrade „Dr Borislav Stevanović“ koja je održana 22. 2. 2013. u prostorijama Instituta za psihologiju, odlučeno je da u uži izbor uđe 10 dela, publiovanih u poslednje dve godine. Za ovu prestižnu nagradu koja se, kao što je poznato, dodeljuje svake druge godine za naučni doprinos razvoju psihologije u Srbiji, prijavio se 31 autor čija su dela publikovana posle 59. Sabora, održanog od 1. do 4. juna 2011. godine u Soko Banji.
KAKO I S KIM
Milan Todorović
Sivo nebo nad Srbijom, prazni putevi. Ni tuge, ni veselja, ni nade, ni rešenja.
Poslednje dve godine u Društvu psihologa Srbije i CPP-u, svašta se radilo, a malo uradilo.
Ni bolje ni gore nego što je bilo. Samo je vreme prošlo, godina, dve, i samim tim teže je nego ranije jer je novo vreme iscurelo. Opet smo stigli na raskrsnicu bez znakova, bez putokaza, bez naziva. Obećano je bilo svašta: i veći broj članova, i aktivniji rad sekcija i podružnica, i zajednički rad, i Jevropa, i nove knjige, novi testovi, novi kadrovi…prođe dve godine dlanom o dlan i šta je ostalo: Novi Sad za sebe, Beograd u krugu dvojke gleda u svoje ogledalo, a svi ostali se dozivaju ne bi li ih neko čuo. Održan naučni skup umesto Sabora, i uspešno i neuspešno, na Filozofskom fakultetu u centru Beograda, crno-crvenom latinicom…
EVROPSKA STUDIJA O PONAŠANjU POTROŠAČA ZAPADNOG BALKANA
SLIČNI U PREHRAMBENIM NAVIKAMA
V.S.D
Knjiga koju je publikovala svetski priznata izdavačka kuća Springer pod naslovom „Food Consumer Science: Theories, Methods and Application to the Western Balkans ( Nauka o potrošnji hrane : teorije, metode i primena u zemljama zapadnog Balkana), sadrži poglavlje koje su napisale koleginice dr Jasne Milošević Đorđević (zaposlena u marketinškoj agenciji IPSOS i jedan od urednika ove naučne publikacije ) i dr Iris Žeželj, sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ova studija istražuje glavne metode, modele i pristupe nauke o potrošnji i potrošačima hrane i to za šest zemalja zapadnog Balkana, ilustrujući svaki od ovih metoda konkretnim studijama slučaja. Istraživanje je sprovedeno između 2008. g i 2011. g u toku „FOKUS- BALKAN“ projekta i čini odličnu bazu podataka za istraživanje promena i aktuelnih trendova u potrošnji hrane.
INTERVJU
PROF. DR MILANKO ČABARKAPA
PSIHOLOGIJU TREBA PRIBLIŽITI PRAKSI
Vesna S. Disić
Kako se bliži maj, sve više razmišljamo i o temama predstojećeg Sabora psihologa. Upravo zbog toga, zamolili smo dr Milanka Čabarkapu, profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, čija je uža oblast naučnog interesovanja psihologija rada, da nam ukaže pre svega na probleme u organizaciji rada koji se nedovoljno ili uopšte ne istražuju i zbog čega je to tako, o čemu bi se moglo razgovarati i na Saboru, kao i
na aktuelna pitanja o kojima bi trebalo da vode računa institucije sitema prilikom donošenja zakona i propisa koji se odnose na ovu sferu ljudske delatnosti.
U DOMU OMLADINE PREDSTAVLjENA KNjIGA ELIZABETE ROUDINESKU
PORODICA U RASULU
Vesna S. Disić
Poštovaoci psihoanalize, a i svi zainteresovani mogli su tokom proteklog meseca da prisustvuju dva puta predstavljanju knjige „Porodica u rasulu“, francuske autorice Elizabete Roudinesku(„La famille en désordre“ , Élisabeth Roudinesco). Prvo predstavljanje održano je u Novom Sadu, a drugo 21.02.2013 u Beogradu, u Domu omladine,pod medijatorstvom Žarka Trebješanina. Knjigu je objavila „ Akademska misao“ iz Novog Sada, u prevodu Marka Drče, a može se naći i u s vim dobro opremljenim knjižarama.
PROMENE U DSM – 5 KLASIFIKACIJI
SPEKTAR AUTISTIČNIH POREMEĆAJA
Vesna S. Disić
Kako prenosi APA sajt, promene u DSM 5 klasifikaciji, a znamo da se DSM naširoko primenjuje i u našoj praksi, dešavaju se vrlo brzo.
Među sveobuhvatnim promenama odobrenim od strane Američke asocijacije psihijatara u 2012, koje će uskoro biti objavljene i u Vodiču nalaze se i kriterijumi za dijagnostikovanje nove kategorije- „spektra autističnih poremećaja“. DSM-5 efikasno eliminiše sledeće kategorije : autizam, Aspergerov poremećaj,
dečiji dezintegrativni poremećaj i sveprožimajuće razvojni poremećaj (pervasive developmental disorder) i svrstava ih u jednu kategoriju ,pod nazivom spektar autističnih poremećaja.
SA SAJTOVA
ŠKOLSKI USPEH I SDT
Vesna S. Disić
Veliki broj novih istraživanja u oblasti psihologije obrazovanja ukazuje na značaj samoopredeljenja (tj. samousmerenosti) za uspeh učenika u osnovnoj i srednjoj školi.
U našoj psihološkoj javnosti čini se da je nedovoljno poznata teorija dvojce autora sa Ročesterskog univerziteta koja je u svetu poznata kao SDT (Self-Determination Theory) koja predstavlja relativno novu motivacionu teoriju. O njoj se na srpskom jeziku može naći malo radova , a jedan od njih je rad Nebojše Majstorovića sa Odseka za psihologiju u Novom Sadu pod nazivom „Primena teorije self determinacije u istraživanjima radne motivacije“. Međutim, radova , a pogotovo praktične primene postulata teorije u oblasti psihologije obrazovanja gotovo da i nema.
U GEŠTALT CENTRU
SVEČANO URUČENjE DIPLOMA
Ivana Denić
U prostorijama Geštalt centra u Beogradu, 19. februara 2013. godine sa početkom u 10 časova, grupa od 27 edukanata na organizovanoj svečanosti primila je diplome posle uspešno završenog Prvog stepena (Geštalt savetovanje) i Drugog stepena edukacije (Geštalt terapija). Završetkom ovih nivoa edukativnog programa, akreditovanog od strane Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije zahtevaju, edukanti stiču pravo da se preko Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije prijave za dobijanje Nacionalnog sertifikata za savetovanje, Nacionalnog sertifikata za psihoterapiju i Evropskog sertifikata za savetovanje.
In memoriam
RADMILA STOJADINOVIĆ KOSTIĆ
(5. 8. 1945. – 31. 1. 2013.)
Edukanti Geštalt centra
In memoriam žene kakva je bila Radmila, ne može se drugačije zamisliti do iskazivanjem velike i iskrene tuge za ženom/profesionalcem koja je svojim znanjem, načinom života i načinom na koji je prenosila životnu energiju ostavila za zauvek deo sebe u našim životima. Tu će letovati, putovati, smejati se, tugovati, tu će živeti.
Po završenim studijama bila je profesor psihologije u Srednjoj medicinskoj školi u Beogradu. Svoju karijeru nastavlja kao psiholog u Centru za socijalni rad Zvezdara, a posle odlaska u penziju radila je kao psihoterapeut i psihološki savetnik u Geštalt centru u Beogradu i Savetovalištu za mlade u Domu omladine u Beogradu.
PSIHOLOŠKI ZABAVNIK
PREPOZNAVANjE LICA ISTAKNUTIH PSIHOLOGA (17)
Priprema: Vladimir Nešić
U ovom broju PN biće reči o istaknutim naučnicama, dvema amerikankama iz oblasti kulturalne antropologije i dvema evropljankama, psihoanalitičarkama, od kojih je jedna još i princeza.
Rut Benedikt (1887-1948) je američki antropolog, rođena u Njujorku. Doktorirala je kod Franca Boasa i Alfreda Krebera na Kolumbija univerzitetu, gde je bila profesor od 1924. godine do svoje smrti. Pripadala je pravcu „Kultura i ličnost“. U svom najpoznatijem delu Obrasci kulture, istakla je koliko je mali raspon ljudskog ponašanja razrađen u bilo kojem društvu. Opisala je na koji način se ti oblici ponašanja formiraju u obrasce.
