60. Sabor psihologa Srbije od 30. maja do 2. juna u Beograd
PRIPREME U ZAVRŠNOJ FAZI
Kako se približava početak ovogodišnjeg jubilarnog 60. Sabora psihologa Srbije, koji će se održati na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 30. maja do 2. juna, sa centralnom temom „Merenje i procena u psihologiji“, aktivnosti u Društvu su sve intenzivnije, mnogi tehnički poslovi u vezi sa najvećim naučnim skupom psihologa u našoj zemlji se privode kraju, a Izvršni odbor i drugi organi Društva, donose važne odluke koje se odnose na ovaj značaj jubilej.
Umesto komentara
ŠTA DALJE?
Višnja Helajzen
Počinjem ovim pitanjem, jer je to, zaista, ključno pitanje za razvoj naše asocijacije, ali i za razvoj struke psihologije u Srbiji uopšte. Naša asocijacija postoji od sredine prošlog veka i ove godine se proslavlja 60. jubilarni Sabor psihologa Srbije. Sve to se poklapa sa mojim godinama života, pa utoliko pre razmišljam o tome gde ide naša budućnost i kako treba da se dalje razvija naša asocijacija i nauka.
U susret 60. Saboru psihologa Srbije
PRIJAVLJENO OKO 200 RADOVA
Snežana Smederevac, predsednica Programskog odbora
Naučno-stručni skupovi psihologa Srbije, ili popularno sabori, održavaju se svake godine i predstavljaju priliku da se psiholozi koji rade u različitim akademskim i primenjenim oblastima sretnu i razmene iskustva. Ovaj proces je veoma važan za razvoj psihologije kao nauke, kao i za unapređenje psihološke prakse, te se s razlogom može reći da je Sabor jedan od najvažnijih skupova za psihologe u našoj zemlji. Ovaj jubilarni Sabor posvećen je jednoj od najvažnijih tema, koja istovremeno generiše najveći broj problema za savremenog psihologa, a to su merenje i procena, kao i instrumenti koji ove procese omogućuju.
Iz organizacionog odbora poručuju
PROSTOR OBEZBEĐEN, DONACIJE PRISTIŽU
Milica Avramović, Nina Repac
Ove godine se navršava punih 60 godina od kako Društvo psihologa Srbije organizuje naučno-stručni skup psihologa – Sabor psihologa. Organizacija jubilarnog 60. Sabora psihologa je poverena Centru za primenjenu psihologiju, a Organizacioni odbor čine Duško Babić, Petar Mitić, Milan Todorović, Bojana Bursać Džalto i Maja Jovanović. Pripreme su u punom jeku, a budući da je u pitanju jubilej i da se ove godine skup održava u Beogradu, na Filozofskom fakultetu, organizacioni odbor se maksimalno trudi da učesnicima i gostima, kako iz zemlje tako i inostranstva, obezbedi što bolje uslove.
Iz rada Društva psihologa Srbije (10. i 11. sednica Izvršnog odbora)
DONETE BROJNE ODLUKE
Vesna S. Disić
Približavanjem Sabora psihologa Srbije, aktivnost Izvršnog odbora sve je intenzivnija, tako da su u aprilu održane dve sednice. Deseta sednica je održana 6.4.2012. i rezultirala je brojnim odlukama od koji su najvažnije sledeće: ne prihvata se predlog Programskog odbora da se recenzije radova za Sabor plaćaju, ali se članovi Programskog odbora Sabora oslobađaju plaćanja kotizacije. Doneta je odluka da se i gosti, učesnici Sabora koji dolaze po pozivu Programskog odbora, takođe oslobađaju plaćanja kotizacije.
Konačna verzija Pravilnika o psihološkim testovima
USAGLAŠEN SA MEĐUNARODNIM STANDARDIMA
Radmila Korica Tošović, Nataša Barišić Ciganović
Komisija za primenu psiholoških mernih instrumenata, formirana od strane Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije, a u sastavu Radmila Korica Tošović, predsednik, Nataša Barišić Ciganović, Branislav Strahinić i Ivana Leposavić, izradila je finalnu verziju predloga Pravilnika o standardima i procedurama izrade i upotrebe psiholoških mernih instrumenata. Ovim pravilnikom će se u našoj zemlji ubuduće regulisati uslovi izrade, izdavanja, podaje i uopšte upotrebe psiholoških mernih instrumenata.
Povodom jubileja Milene Šćurić
35 GODINA VERNOSTI DRUŠTVU
Priredio Milojko Stojanović
Došla je u Društvo 1976. godine kao honorarni radnik. Te jeseni započele su pripreme za pokretanje Psiholoških novina, čiji prvi broj je izišao januara 1977. Tada je Milena primljena u stalni radni odnos. I ostala dosad, kao sekretar Društva. Ona i Novine slave jubilej. Tim povodom zamolio sam trojicu naših profesora, velikih aktivista Društva, koji su sarađivali sa Milenom, da kažu nešto o njenom doprinosu njegovom razvoju u tom periodu do danas. Oni su se rado odazvali tome.
Sa sajtova
DA LI JE NARCIZAM U PORASTU?
Vesna S. Disić
Kad razmišljamo o psihologiji ređe se osvrćemo na mišljenja jedne grane psihologije koja se definiše kao socijalna psihologija. Interakciju individua posmatramo možda na jedan retrogradan način, ne prihvatajući činjenicu da trendovi u društvu itekako oblikuju psihologiju pojedinca. Takav stav iznosi u svojoj knjizi „Narcizam i makijavelizam kod mladih“ doktor psihologije Kristofer Bari profesor psihologije na Univerzitetu Južnog Misisipija.
IN MEMORIAM
Ilija Dobrivojević (23.1.1931-4.4.2011.)
Pripremile Dragica Stefanović i Ksenija Kondić
Naš dragi kolega Ilija Dobrivojević napustio nas je pre godinu dana. Rođen je u Šapcu gde je završio učiteljsku školu i gde je neko vreme radio u struci. Rad sa mladim ljudima ga je zainteresovao da upiše psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1958. godine. Prve dve godine radio je u Centru za maloletne prestupnike, a zatim na Vojnomedicinskoj akademiji gde je ostao do karaj svog radnog staža.
Nove publikacije u izdanju Centra za primenjenu psihologiju
Pripremila Nataša Barišić Ciganović
AFEKTIVNO VEZIVANJE I PORODIČNI ODNOSI: razvoj i značaj
Na ovogodišnjem Saboru psihologa učesnicima će biti predstavljena nova publikacija u izdanju Centra za primenjenu psihologiju pod nazivom AFEKTIVNO VEZIVANJE I PORODIČNI ODNOSI– razvoj i značaj. Knjigu su priredile tri renomirane autorke iz ove oblasti, Tatjana Stefanović-Stanojević, Ivana Mihić i Nataša Hanak. O ovoj monografiji ukratko možemo reći da ona obrađuje danas jednu popularnu temu afektivne vezanosti. Nastala je kao proizvod povezivanja oblasti naučnog interesovanja i istraživačkog rada tri renomirane autorke iz ove oblasti.
METODE ISTRAŽIVANJA PONAŠANJA
Centar za primenjenu psihologiju početkom ove godine objavio je i peto dopunjeno izdanje knjige Metode istraživanja ponašanja, autora prof. dr Stanislava Fajgelja. Time je ova naučna publikacija postala jedna od najtiražnijih u okviru Centru u poslednjih nekoliko godina. Definitivno je time ostvarila svoj cilj a to je da bude od praktične koristi što većem broju istraživača, studenata i kolega. Oblast kojom se bavi – metodologija istraživanja ponašanja – veoma je široka, ali je autor uspešno svako važno pitanje u okviru nje prodiskutovao i evaluirao, i to na čak 700 strana.
Psihološki zabavnik
PREPOZNAVANJE LICA ISTAKNUTIH PSIHOLOGA (9)
Priprema: Vladimir Nešić
Ovaj broj „Psiholoških novina” će biti posvećen psiholozima, dobitnicima Nobelove nagrade, koja se doduše ne dodeljuje za psihologiju. Utoliko je zanimljivije da je jedan broj psihologa ostvario izuzetne doprinose u nekoj drugoj naučnoj oblasti. U ovom slučaju se radi o nobelovcima koji su dobili nagrade za medecinu i fiziologiju i za ekonomiju. Pogledajmo izvode iz njihovih biografija, a zatim i fotografije. (Rodžer Spari, Ser Džon Ekles, Herbert Sajmon i Danijel Kaneman).
