I. OPŠTE ODREDBE
Član 1.
Pravilnik o standardima i procedurama upotrebe psiholoških mernih instrumenata (u daljem tekstu: Pravilnik) reguliše uslove izrade, izdavanja, podaje i upotrebe psiholoških mernih instrumenata; kategorije psiholoških mernih instrumenata; osnivanje, sastav i delokrug rada Komisije za psihološke merne instrumente; način čuvanja i zaštite psiholoških mernih instrumenata i pravila psihološkog testiranja.
Član 2.
Psihološki merni instrumenti su standardizovana sredstva (upitnici, skale, testovi, aparati) konstruisana za validno i pouzdano merenje psiholoških konstrukata. Psihološki merni instrumenti predstavljaju posebno zaštićena psihodijagnostička sredstva.
II. USLOVI IZRADE I IZDAVANJA PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA I PRIRUČNIKA
Član 3.
Tehničku pripremu i izdavanje psiholoških mernih instrumenata može vršiti samo izdavač koji ispunjava sve uslove iz ovog Pravilnika.
Preštampavanje psiholoških mernih instrumenata za internu upotrebu je strogo zabranjeno. Izuzetak se može učiniti samo u slučaju da se radi o psihološkim mernim instrumentima koji nisu službeno usvojeni i odobreni a koriste se u svrhu istraživanja ili adaptacije instrumenta, što podleže Zakonu o autorskim pravima.
Član 4.
Izrada psiholoških mernih instrumenata, odnosno adaptacija, revizija i standardizacija može se vršiti samo prema usvojenim standardnima za psihološke merne instrumente koji su utvrđeni u priručniku „Informacijski standardi za psihološke merne instrumente i priručnike“, dr Anđelka Krkovića, a koji je izdalo Društvo psihologa SR Srbije (Beograd 1974. godine).
Izrada priručnika za upotrebu psiholoških mernih instrumenata vrši se prema standardima za izradu priručnika koji su utvrđeni u priručniku iz stava 1 ovog člana.
Član 5.
Izdavač je obavezan da za svaki psihološki merni instrument i priručnik pre izdavanja obezbedi recenziju prema usvojenim standardima i to od kompetetnih stručnjaka za datu oblast i da je objavi u stručnom, društveno priznatom glasilu.
Član 6.
Izdavač može da vrši prodaju psiholoških mernih instrumenata samo ako je obezbedio i odgovarajući priručnik sa normama na našoj populaciji.
Član 7.
Nije dozvoljeno izdavanje samo prevoda stranog psihološkog mernog instrumenta, već je izdavač dužan da prethodno obezbedi licencu i izvrši njegovu adaptaciju i reviziju.
Član 8.
Izdavač je dužan da povremeno, prema ukazanoj potrebi, vrši reviziju normi i da o tome obaveštava svoje korisnike, koji su nakon obaveštenja obavezni da ih se pridržavaju.
Član 9.
Izdavač je dužan da otkup prava publikovanja i prodaje psihološkog mernog instrumenta i pripadajućeg priručnika obavezno vrši putem ugovora, a u skladu sa Zakonom o autorskom pravu.
III. USLOVI PRODAJE PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
Član 10.
Psihološke merne instrumente izdavač može da prodaje isključivo diplomiranom i master psihologu, koji je prethodno dužan da se adekvatno osposobi za njihovu primenu i interpretaciju.
Komisija za psihološke merne instrumente Društva psihologa Srbije određuje za koje je merne instrumente neophodna dodatna obuka koju u tu svrhu organizuje izdavač ili druga institucija koju ovlasti Komisija za psihološke merne instrumente.
Član 11.
Radi obezbeđenja da kupac bude isključivo diplomirani i master psiholog (u daljem tekstu: psiholog) propisuje se da se prilikom naručivanja psiholoških mernih instrumenata moraju predočiti pismeni dokazi o postojanju, odnosno obezbeđenju neophodnih uslova za njihovo korišćenje.
Pismeni dokazi se sastoje u sledećem:
– psiholog je dužan da na propisanom obrascu prilikom svake porudžbine psiholoških mernih instrumenata dostavi o sebi sledeće podatke: ime i prezime, naziv radnog mesta i organizacije u kojoj je zaposlen (u slučaju da nije zaposlen taj podatak ne daje), mesto i datum diplomiranja i broj diplome, i samu kopiju diplome kao i izjavu da će se u svom radu pridržavati Etičkog kodeksa psihologa Republike Srbije a posebno načela profesionalnog čuvanja podataka i korišćenja psiholoških mernih instrumenata;
– ovlašćeno lice u instituciji gde psiholog radi (ovo je potrebno samo za zaposlene psihologe) dužno je da overi ovaj obrazac čime tvrdi i postojanje radnih uslova za ispravno korišćenje psiholoških mernih instrumenata i za njihovo bezbedno čuvanje, kao i psiholoških podataka koji se dobijaju na ovaj način;
– potvrdu svojih podatka nezaposleni psiholog vrši na osnovu fotokopije diplome ili fotokopije uverenja o diplomiranju.
IV. USLOVI UPOTREBE PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
Član 12.
Psihološke merne instrumente može primenjivati samo diplomirani i master psiholog (u daljem tekstu: psiholog) i to na način propisan ovim Pravilnikom i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje psihološke delatnosti preduzetnika.
Član 13.
Psiholog mora psihološko testiranje obavljati u skladu sa rezultatima savremene psihološke nauke, Kodeksom etike psihologa i Procedurama definisanim ovim Pravilnikom.
V. KOMISIJA ZA PSIHOLOŠKE MERNE INSTRUMENTE
Član 14.
Komisiju za psihološke merne instrumente imenuje Skupština Društva psihologa Srbije iz redova istaknutih psihologa.
Komisija ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana.
Rad Komisije bliže je regulisan Pravilnikom o radu koji donosi Skupština Društva psihologa Srbije na predlog Izvršnog odbora DPS.
Delokrug rada Komisije je:
– pokretanje, vođenje i/ili nadzor izrade novih mernih instrumenata, kao i revizije i adaptacije inostranih mernih instrumenata
– kategotizacija psiholoških mernih instrumenta
– Predlaganje, verifikovanje i praćenje programa edukacije.
– Predlaganje postupaka u slučaju neovlašćenog korišćenja mernih instrumenata.
– Predlaganje mera za poboljšanje upotrebe i zaštite mernih instrumenata.
Član 15.
Komisija za psihološke merne instrumente vodi evidenciju kategorisanih psiholoških mernih instrumenata.
Spisak kategorisanih psiholoških mernih instrumenata Društvo psihologa Srbije objavljuje na svojoj internet stranici.
VI. KATEGORIZACIJA PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
Član 16.
Komisija za psihološke merne instrumente vrši kategorizaciju svih psiholoških mernih instrume-nata.
Osnovni kriterijumi za kategorizaciju su: ciljevi koji treba da budu postignuti primenom testa i stručne kompetencije potrebne za primenu testa.
Psihološki merni instrumenti mogu biti svrstani u jednu od tri kategorije: A, B i C.
Član17.
Psihološki merni instrumenti kategorije A namenjeni su za merenje psiholoških fenomena u istraživačkim projektima i za njihovu primenu su potrebna bazična akademska znanja iz psihometrije i statistike.
Ovi instrumenti ne služe za psihodijagnostičku procenu.
Psihološke merne instrumente iz kategorije A mogu da primenjuju i psiholozi sa 180 ESPB, pored diplomiranih psihologa (sa 240 ESPB) i master psihologa (sa 300 ESPB).
Član 18.
U kategoriju B svrstavaju se psihološki merni instrumenti koji imaju psihodijagnostičku i prognostičku svrhu i za koje autori i revizori nisu predvideli dodatnu obuku, jer se mogu korisiti na osnovu fakultetski stečenih znanja i uputstava iz priručnika. Merne instrumente iz ove kategorije mogu primenjivati psiholozi sa 240 i 300 ESPB.
Autor/revizor psihološkog mernog instrumenata iz kategorije B može predložiti program edukacije koji nije obavezan. Komisija za psihološke merne instrumente verifikuje program edukacije i kontinuirano prati njegovu realizaciju.
Član 19.
Kategorija C obuhvata psihodijagnostička sredstva koja su proceduralno i interpretativno najsloženiji psihološki mernih instrumenti (npr: multidimenzionalni inventari ličnosti, testovi inteligencije koji se primenjuju individualno, projektivni testovi, neuropsihološki testovi i sl.) koji se upotrebljavaju u psihodijagnostičke i prognostičke svrhe.
Psihološke merne instrumente iz kategorije C mogu primenjivati samo diplomirani psiholozi sa 240 i 300 ESPB sa dodatnom teorijskom i praktičnom edukacijom.
Diplomirani i master psiholozi iz stava 2 ovog člana nakon završene edukacije dobijaju uverenje na osnovu koga mogu da koriste instrumente iz ove kategorije, i na koje saglasnost daje Komisije za psihološke merne instrumente.
Autor/revizor psihološkog mernog instrumenata predlaže program edukacije, koji Komisija za psihološke merne instrumente verifikuje i kontinuirano prati njegovu realizaciju.
Komisija za psihološke merne instrumente vodi evidenciju diplomiranih i master psihologa sa uverenjima za upotrebu psiholoških mernih instrumenata iz ove kategorije.
VII ZAŠTITA PSIHOLOŠKIH MERNIH INSTRUMENATA
Član 20.
Radi dodatne zaštite psihološkog mernog instrumenta izdavač je dužan je da na vidnom mestu na testu istakne tekst: „Ovaj psihološki merni instrument je odlukom broj____ od (datum) Komisije za psihološke merne instrumente svrstan u kategoriju _______ te je nepropisno rukovanje i neovlašćeno korišćenje kažnjivo prema članu ___ Zakona o psihološkoj delatnosti”.
Član 21.
Psihološke merne instrumente naručuju i oni bivaju uručeni psihologu-naručiocu, na osnovu imena i overene fotokopije diplome i uverenja o završenoj edukaciji za testove za koje je edukacija propisana.
Ako poslodavac nije psiholog a za potrebe psihološke delatnosti treba da nabavi psihološke merne instrumente dužan je da ih preda na upotrebu psihologu koji je zaposlen u organizaciji, uz službenu belešku.
Poslodavacu koji nije psiholog psihološke merne instrumente distributer dostavlja u posebnoj omotnici sa naznakom „otvara psiholog lično” .
Ako psiholog koji je zadužen za psihološke merne instrumente prestane da radi kod poslodavca a poslodavac nije zaposlio drugog psihologa koji bi preuzeo merne instrumente psiholog postupa u skladu sa Procedurom 8, tačke 7,8 i 9.
VII PRAVILA PSIHOLOŠKOG TESTIRANJA
Član 22.
Pravila psihološkog testiranja obuhvataju sledeće procedure:
PROCEDURA 1: Procena potencijalne korisnosti psihološkog testiranja u situaciji psihološke procene
PROCEDURA 2: Provera adekvatnosti psiholoških mernih instrumenata
PROCEDURA 3: Priprema za psihološko testiranja.
PROCEDURA 4: Primena psiholoških mernih instrumenata.
PROCEDURA 5: Bodovanje i analiza testovnih rezultata
PROCEDURA 6: Interpretacija rezultata
PROCEDURA 7: Prezentacija rezultata
PROCEDURA 8: Čuvanje psiholoških mernih instrumenata
PROCEDURA 9: Čuvanje i upotreba dokumentacije o ispitanicima
PROCEDURA 1.
Procena potencijalne korisnosti psihološkog testiranja u situaciji psihološke procene
Psiholog je dužan da pre testiranja kompetentno:
Proceni da li postoji potreba za psihološkim testiranjem ili se do validnih podataka za psihološku procenu može doći putem drugih izvora informacija
Proceni koji psihološki test je najbolje upotrebiti u datoj situaciji
PROCEDURA 2.
Provera adekvatnosti psiholoških mernih instrumenata
Psiholog je dužan da:
2.1. Koristi i primenjuje isključivo one psihološke merne instrumente koji su razvijeni i primenjeni u našoj zemlji na odgovarajućoj populaciji, pri čemu se podrazumeva i mogućnost domaće adaptacije, revizije i standardizacije psiholoških mernih instrumenata stranog porekla.
2.2 Koristi psihološke merne instrumente i tehnike koji su službeno usvojeni i odobreni za upotrebu od strane Instituta za psihologiju. Psihološki merni instrumenti koji nisu službeno usvojeni i odobreni mogu se koristiti samo u svrhu istraživanja i adaptacije tog instrumenta.
2.3 Samostalno odabere metode i tehnike, saglasno stavovima 2.1. i 2.2 ovog člana Pravilnika.
2.4 Koristi one psihološke merne instrumente za koje poseduje relevantno stručno znanje, koje se može steći i dodatnom obukom, ukoliko to Komisija propisuje.
2.5 Iste testove u svrhu donošenja odluke primeni u okviru psihološkog testiranja tek nakon isteka 6 meseci zbog mogućnosti uticanja prethodnog iskustva na aktuelne rezultate. Ukoliko se raspolaže paralelnim formama testova psihološko ispitivanje se može ponoviti i ranije
2.6 Prati negativne pojave ili teškoće na koje nailazi pri upotrebi određenog testa i o tome informiše Komisiju za psihološko testiranje.
2.7 Pomaže u ažuriranju informacija o normama, pouzdanosti i validnosti testa davanjem relevantnih podataka o testu autorima testa, Komisiji ili izdavačima.
PROCEDURA 3.
Priprema za psihološko testiranje
Psiholog je dužan da u periodu pripreme za testiranje:
3.1 Blagovremeno informiše relevantne učesnike u testiranju o svrsi testiranja, načinima na koje mogu da se najbolje pripreme za testiranje i pravilima kojih moraju da se pridržavaju.
3.2 Jasno objasni ispitanicima njihova prava i odgovornosti.
3.3 Obezbedi pristanak ispitanika ili njegovog zakonskog zastupnika za testiranje osim ako je zakonom drugačije regulisano.
3.4 Objasni zainteresovanim stranama koje posledice može da ima testiranja odnosno netestiranja kako bi mogli da donesu odluku. Ovo se odnosi na situacije kada testiranje nije obavezno.
3.5 Predvidi moguće probleme i pronađe načine za njihovo rešavanje.
3.6 Obezbedi tehničke uslove za testiranje
a) priprema uslova koji su propisani u priručniku za određeni test;
b) lokacija za testiranje priprema se unapred i odgovara svrsi, u skladu sa članom 2 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje psihološke delatnosti preduzetnika;
c) osnovni fizički uslovi za rad treba da omoguće ispitanicima postizanje optimalnih rezultata (misli se na adekvatno osvetljenje, temperaturu, odsudstvo buke i drugih ometajućih faktora);
d) priprema dovoljne količine testovnog materijala, koji je proveren tako da nema nikakvih nedostataka na test sveskama ili listovima za odgovore, kao ni tragova prethodnih ispitanika;
e) dodatne pripreme u smislu odgovarajućih adaptacija za testiranje osoba s posebnim potrebama.
PROCEDURA 4:
Primena psiholoških mernih instrumenata.
Psiholog je dužan da u proceduri primene psiholoških mernih instrumenata:
4.1 Proveri identitet ispitanika
4.2 Uspostavi pozitivan odnos s ispitanicima, predstavljanjem i davanjem detaljnih uputstava.
4.3 Smanji anksioznost ispitanika i da izbegne njeno nepotrebno stvaranje.
4.4 Obezbedi uklanjanje potencijalnih izvora ometanja (npr. alarmi na satovima, mobilni telefoni).
4.5 Proveri da li svi ispitanici imaju potreban materijal pre početka testiranja.
4.6 Primeni testove u odgovarajućim kontrolisanim uslovima
4.7 Kad je to moguće, test zada na maternjem jeziku ispitanika, ukoliko je on standardizovan na tom jeziku.
4.8 Poštuje i pridržava se uputstva koji su dati u priručniku testa, s odgovarajućim prilagođavanjem načina zadavanja testa za osobe s posebnim potrebama.
4.9 Pročita uputstva jasno i smireno.
4.10 Pruži dovoljno vremena za rešavanje primera i vežbi.
4.11 Opaža i beleži odstupanja u primeni testa.
4.12 Meri i beleži tačno vreme odgovora isšitanika kada je to potrebno.
4.13 Proveri da li li vraćeni svi materijali na kraju testiranja.
4.14 Primeni testove na način koji omogućuje odgovarajući nivo kontrole i provere identiteta ispitanika.
4.15 Proveri da li su ispitanici bili pod stalnom kontrolom i da li su bili izloženi ometanjima tokom testiranja.
4.16 Pruži odgovarajuću pomoć ispitanicima koji pokazuju znakove preterane anksioznosti.
PROCEDURA 5:
Bodovanje i analiza testovnih rezultata
Psiholog je dužan da u proceduri bodovanja i analize testovnih rezultata:
5.1 Pažljivo sledi standardizovane postupke za bodovanje.
5.2 Napravi odgovarajuće transformacije bruto-rezultata na druge relevantne tipove skala.
5.3 Odabere tipove skala koje su relevantne za nameravanu upotrebu testovnih rezultata.
5.4 Vodi računa o tome da ne dođe to pogrešnog zaključivanja na nivou upoređivanja rezultata sa normama koje nisu relevantne za ispitanike ili koje su zastarele.
5.5 Izračuna, kada je moguće i kompozitne rezultate upotrebom standardnih formula i jednačina.
5.6 Koristi postupke provere testovnih rezultata kako bi se otklonile eventualne greške.
PROCEDURA 6:
Interpretacija rezultata
Psiholog je dužan da pri interpretaciji rezultata:
6.1 Ima odgovarajuće stručno znanje o teorijskim ili konceptualnim osnovama testa, tehničkoj dokumentaciji i o uputstavu za korištenje i interpretaciji skalnih rezultata.
6.2 Ima odgovarajuće znanje o korišćenim skalama, karakteristikama normativnih ili kontrolnih grupa i ograničenjima rezultata.
6.3 Preduzme korake kako bi se umanjili efekti bilo kakve pristrasnosti u tumačenju rezultata.
6.4 Koristi odgovarajuće normativne ili kontrolne grupe kad su dostupne.
6.5 Interpretira rezultate u svetlu dostupnih informacija o ispitaniku (uključujući uzrast, pol, obrazovanje, kulturu i druge faktore), uzimajući u obzir i tehnička ograničenja testa, kontekst procenjivanja i potrebe onih koji su zainteresovani za ishod procene.
6.6 Izbegava generalizovanje rezultata testa na osobine ili ljudske karakteristike koje taj test ne meri.
6.7 Uzme u obzir faktore koje su mogle uticati na smanjenje ili povećanje rezultata.
6.8 Obrati pažnju na dostupne podatke o valjanosti za mereni konstrukt kod članova ispitanikove relevantne demografske grupe (npr. kulturalna, po uzrastu, socijalnom statusu,spolu).
6.9 Koristi granične rezultate u interpretaciji rezultata kada postoje dokazi o valjanosti graničnih rezultata koji podržavaju njihovu upotrebu.
6.10 Bude svestan mogućeg negativnog socijalnog stereotipiziranja članova ispitanikove grupe (npr. kulturalna, uzrastna, po socijalnom statusu, polna) i izbegava interpretiranje testa na način koji podržava takvo stereotipiziranje.
6.11 Uzme u obzir bilo kakva individualna ili grupna odstupanja od standardnih postupaka u primeni testa.
6.12 Uzme u obzir svaki dokaz o prethodnom iskustvu s testom ako postoje podaci o efektima takvog iskustva na učinak na testu.
PROCEDURA 7:
Prezentacija rezultata
Psiholog je dužan da:
7.1 Interpretaciju rezultata testova učiniti dostupnim onim stranama koje na to imaju zakonsko pravo (ispitanik odnosno njegov pravni zastupnik)
7.2 Ako postoji pristanak ispitanika ili njihovih pravnih zastupnika, preda pisani ili usmeni izveštaj relevantnim zainteresovanim stranama.
7.3. Sačini pisani izveštaj, koji u tehničkom i jezičkom smislu treba da bude u skladu sa nivoom razumevanja onih koji primaju izveštaje.
7.4 Jasno naglasi da testovni rezultati predstavljaju samo jedan izvor podataka i da ih uvek treba sagledati zajedno s ostalim informacijama.
7.5 Objasni koliku važnost u procenjivanju ljudi imaju testovni rezultati u odnosu na ostale informacije.
7.6 Koristi onaj oblik i strukturu izveštaja koji odgovara kontekstu procenjivanja.
7.7 Kad je to moguće, daje informaciju osobama koje odlučuju o tome kako im rezultati mogu koristiti prilikom odlučivanja.
7.8 Objasni i pomogne pri upotrebi testovnih rezultata u cilju određene klasifikacije ljudi (npr. u dijagnostičke svrhe ili selekcija za posao).
7.9 Ukoliko je potrebno navede upotrebljene instrumente.
7.10 Uključi u izveštaje jasan rezime ili zaključak, i kad je potrebno, specifične preporuke.
7.11 Na konstruktivan način, usmeno da povratnu informaciju ispitanicima o njihovim rezultatima i postignućima.
PROCEDURA 8
Čuvanje psiholoških mernih instrumenata
Psiholog je dužan da:
8.1 U organizaciji u kojoj radi vodi računa o svim psihološkim mernim instrumentima, pripadajućim priručnicima, priboru, opremi u organizaciji u kojoj radi
8.2 Obezbedi adekvatno odlaganje i kontrolu pristupa testovnom materijalu, u skladu sa članom 3 Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje psihološke delatnosti preduzetnika
8.3 Poštuje autorska prava i sporazume koji postoje u odnosu na testove i testiranje, uključujući zabranu kopiranja ili prenos materijala u elektronskom ili drugim oblicima drugim ljudima, bilo da su kvalifikovani ili ne.
8.4 Zaštiti integritet psiholoških mernih instrumenata i da obezbedi diskreciju u njihovoj primeni (ne podučava pojedinaca na stvarnom testovnom materijalu i ne opisuje javno postupke)
8.5 Prijavi svaku zloupotrebu psiholoških mernih instrumenata Društvu psihologa Srbije
8.6 Oštećene i neupotrebljive psihološke merne instrumenti uništi na adekvatan način kako bi u potpunosti bila sačuvana tajnost sadržaja, odnosno njihove upotrebe kada se radi o psihološkim aparatima. Rashodovanje uništavanje psiholoških mernih instrumenata obavezno se vrši komisijski, a psiholog je obavezno član ove komisije.
8.7 Prilikom napuštanja organizacije (ukoliko nema drugog psihologa) psiholog je dužan da Komisiji za testove ili Društvu psihologa Srbije dostavi od strane poslodavca overen spisak psiholoških mernih instrumenata kao i dokumenent putem kojeg se garantuje sigurno i adekvatno skladištenje i čuvanje navedenog materijala u organizaciji. Materijal treba da bude komisijski inventarisan i zapečaćen.
8.8 Psiholog koji se zapošljava na upražnjeno radno mesto u organizaciji dužan je da komisijski izvrši inventarisanje uskladištenog materijala prema spisku i da o zatečenom stanju obavesti Društvo psihologa Srbije.
8.9 Ako organizacija ne zaposli drugog psihologa na upražnjeno radno mesto u roku od godinu dana ili zaposli lice drugog stručnog profila, psiholog koji je prethodno radio u toj organizaciji ili ustanovi ili drugi psiholog, koji o tom ima saznanja, dužan je da o tome obavesti Društvo psihologa Srbije, kako bi se zajednički preduzele mere za sprečavanje korišćenja psiholoških mernih instrumenata i psihološke dokumentacije od strane nestručnih lica.
PROCEDURA 9
Čuvanje i upotreba dokumentacije o ispitanicima
Psiholog je dužan da:
9.1 Podatke o pojedincima sa kojima službeno dolazi u dodir u toku psihološkog testiranja, uključujući i decu, čuva kao profesionalnu tajnu.
9.2 Dosije o ispitaniku čuva u posebnim prostorijama ili ormarima, a koji su osigurani od nestajanja, vlage, oštećenja i korišćenja od strane drugih lica. Dosije sa rezultatima ispitivanja čuva se minimum 1 godinu, ukoliko zakonskim ili nekim aktom organizacije u kojoj radi psiholog nije propisan drugačiji period.
9.3 Odredi ko će imati pristup rezultatima i definiše nivoe poverljivosti.
9.4 Objasni nivoe poverljivosti učesnicima u testiranju (naručiocu testiranja i kandidatima) pre nego što se testiranje izvede.
9.5 Zaštiti i čuva podatke tako da samo oni koji imaju pravo pristupa mogu da ih dobiju.
9.6 Ukloni imena i druge lične oznake iz baze podataka gde su rezultati arhivirani, a koji će se koristiti za istraživanja, razvoj normi ili neke druge statističke svrhe.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 23.
Psihološko testiranje, bilo individualno ili grupno, bez obzira na ustaljenost uslova testiranja može da vrši samo diplomirani i master psiholog (u daljem tekstu psiholog).
Psiholog neće prihvatiti zahteve za primenu psiholoških mernih instrumenta ako su uslovi za testiranje u suprotnosti sa ovim Pravilnikom i Zakonom o uslovima za obavljanje psihološke deltanosti.
Član 24.
Psiholog u svom radu postupa po odredbama Kodeksa etike psihologa Republike Srbije.
Ako zahtevi društvenih institucija i pojedinaca u odnosu na korišćenje podataka o pojedincima, ili u odnosu na psihološki rad dolaze u suprotnost sa načelima etike psihologa, psiholog je dužan da takav rad odbije i da po potrebi zatraži pomoć Društva psihologa Srbije.
Član 25.
Psihološku dokumentaciju i rezultate ispitivanja mogu da koriste samo psiholozi, a nalaze i mišljenja i službena lica uz pisanu i overenu obavezu o pravilnom čuvanju i korišćenju rezultata u cilju očuvanja ispitanikove privatnosti, odnosno njegovog psihofizičkog integriteta.
Član 26.
Psihološka istraživanja koja psiholog vrši na pojedincu dozvoljena su samo ako su naučno opravdana, ako su ispitanici dali pristanak, ako je ispitanicima objašnjena svrha i značaj istraživanja kao i moguće posledice i ako su preduzete sve mere zaštite njihovog psihičkog identiteta.
Član 27.
Zloupotreba psiholoških mernih instrumenta u organizaciji korisnika, odnosno od strane nestručnih lica, predstavlja težu povredu radne obaveze ovlašćenog lica koje garantuje obezbeđenje odgovarajućih uslova, čuvanja i korišćenja psiholoških mernih instrumenta, te je obaveza organizacije korisnika da svojim samoupravnim opštim aktom normira ovu zloupotrebu.
Na isti način treba da bude normirana i zloupotreba psiholoških mernih instrumenata od strane nesavesnog psihologa.
Zloupotreba izveštaja psihologa ili informacije o kandidatima koje su dobijene usmeno predstavlja takođe težu povredu radne obaveze jer su podaci o pojedincu službena/profesionalna tajna.
Član 28.
Protiv psihologa koji ne postupa u skladu sa ovim Pravilnikom biće podneta tužba Sudu časti koji donosi meru u skladu sa važećim propisima.
Član 29.
Psiholog korisnik psiholoških mernih instrumenata dužan je da u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog Pravilnika pismeno obavesti svog poslodavca o odredbama ovog Pravilnika.
Član 30.
Ovaj Pravilnik distributer dostavlja naručiocu testa pri isporuci istog.
Član 31.
Sa odredbama Pravilnika treba upopznati studente završne godine studija psihologije.
Član 32.
Izmene i dopune ovog Pravilnika donose se po istom postupku kao i Pravilnik.
Član 33.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
