U narednom četvorogodišnjem periodu aktivnosti DPS bi trebale da budu usmerene ka četiri strateška cilja: (a) proširenje članstva, (b) razvoj sistema profesionalne podrške, (c) bolje i preciznije regulisanje profesije, i (d) povezivanje sa evropskom asocijacijom i drugim asocijacijama.
(a) Proširenje članstva. Osnovna svrha svake stručne asocijacije je da okuplja sve ili najveći deo pripadnika stručne zajednice. U skladu s tim, DPS treba da dostigne nivo gde će većina psihologa (60-70%) u Srbiji aktivno pripadati DPS. Da bi se ovaj cilj ostvario potrebno je da DPS postane „privlačno“ za svoje sadašnje članove, ali i za mnoge kolege koji trenutno nisu članovi DPS. Iz tog razloga biće potrebno da se bolje razumeju očekivanja članova DPS, a posebno onih psihologa koji trenutno nisu članovi.
Pored toga, biće važno da se razume i zašto neke podružnice DPS uspevaju da u većoj meri animiraju svoje članstvo kako bi i druge podružnice mogle da unaprede svoj rad u ovom domenu. Na osnovu svega toga, potrebno je sagledati šta je to što bi trebalo unaprediti u radu DPS i u odnosu sa članstvom kako bi većina psihologa u Srbiji imala interesovanje za aktivno članstvo u DPS i izgradila osećanje pripadnosti prema DPS. Preduslov za ostvarivanje ovog cilja je i postojanje kompletne i funkcionalne baze članstva. Novodiplomirani psiholozi trebalo bi da postaju članovi DPS po automatizmu i da budu oslobođeni plaćanja članarine u prvoj godini. Ažuriranje baze novim članovima ostvarivalo bi se u saradnji sa sekretarima odeljenja za psihologiju u četiri univerzitetska centra u Srbiji u kojima se studira psihologija.
(b) Razvoj sistema profesionalne podrške. Psiholozi su često „usamljeni“ stručnjaci pošto rade u organizacijama i institucijama gde su manjina ili gde su jedini psiholog. U takvim okolnostima psiholozima je neophodno da budu povezani i da imaju podrška od strane stručne asocijacije da bi mogli da rade stručnije i kvalitetnije, ali i da bi zaštitili i ojačali svoj status u okviru organizacije ili institucije. Iz tog razloga potrebno je da se, polazeći od onoga što već postoji, izgraditi potpuniji sistem za podršku psiholozima koji bi uključivao podršku nezaposlenim psiholozima da pronađu posao, stručno usavršavanje, razvoj profesionalnih instrumenata (npr. testovi, ček liste, protokoli itd.) i zaštitu i podršku integriteta psihologa na radnom mestu. Razvijanje potpunijeg sistema za pružanje podrške psiholozima je važano i za ostvarenje prvog cilja jer može da poveća interes psihologa da budu članovi DPS.
(c) Bolje i potpunije regulisanje profesije. Psihologija ima svoj društveni položaj i status. Status struke u društvu u značajnoj meri zavisi od načina rada i kvaliteta rada svakog psihologa. Iz tog razloga postoji potreba da se potpunije i bolje reguliše rad psihologa (usvajanje Zakona o psihološkoj delatnosti, osnovanje i kvalitetno funkcionisanje Komore i razvoj čitavog niza akata kojima će se osigurati kvalitet rada psihologa). Dobrim delom ostvarenje ovog cilja zavisi od prethodna dva cilja zbog čega ih treba posmatrati kao povezane ciljeve – veći obuhvat članstva i bolji sistem stručne podrške dovešće do toga da veći broj psihologa kvalitetnije radi svoj posao čime će se poboljšati i status struke u društvu.
Posebno važan deo ovog cilja jeste razvoj standarda, u saradnji sa Univerzitetima, za studijske programe koji školuju buduće psihologe u Srbiji. Od kvaliteta studijskih programa u velikoj meri zavisi dalji razvoj čitave profesije. Iz tog razloga DPS ima interes i treba da, kao što je to slučaj u drugim zemljama, uspostavi standarde koje studijski programi treba da zadovolje da bi mogli da razviju psihologe koji će biti kompetentni i odgovorni psiholozi.
(d) Povezivanje i saradnja sa evropskom i drugim asocijacijama. U narednom period treba intenzivirati povezivanje i saradnju sa evropskom asocijacijom i regionalnim asocijacijama. Najvažniji razlog za povezivanje jeste da se kvalitet organizacije i rada DPS usaglasi sa modelima koji su se pokazali uspešnim na nivou EU. Primenom uspešnih modela na samo DPS podiće će se kvalitet i efikasnost funkcionisanja DPS čime će biti olakšano i ostvarenje prethodno navedenih ciljeva. Od posebne važnosti je i projektna saradnja u region i Evropi. Integracija naše psihološke asocijacije u regionalni i evropski profesionalni prostor trebalo bi da bude zasnovana na učešću DPS u tematski raznovrsnim internacionalnim projektima koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU. Na taj način bismo osnažili kapacitete asocijacije za projektno planiranje i realizaciju, razvili saradničku mrežu sa srodnim asocijacijama u okruženju i postali prepoznatljiv partner drugim nacionalnim i internacionalnim asocijacijama psihologa.
Aleksandar Baucal
