DRUŠTVO PSIHOLOGA SRBIJE
Izborna skupština, 19. mart 2011. godine
GOVOR PREDSEDNIKA
Redovna Izborna skupština Društva psihologa Srbije važan je trenutak u njegovom trajanju i razvoju, posebno u situaciji kada ima razloga da budemo zadovoljni aktivnošću Društva i njegovih članova u prethodnom periodu. Na brojnim skupovima psihologa i organima Društva o tome smo govorili tokom dva uzastopna mandata, a sada je prilika da povodom njihovog završetka bacimo pogled na planove i učinak.
Citiraću svoje „TEZE ZA AKTIVNOSTI PREDSEDNIKA DPS” iz pristupne besede:
„Kako DPS spada u najstarije i najbolje strukovne organizacije kod nas, smatram da je bitno sačuvati njegove konstitutivne i funkcionalne prednosti, potvrditi i razviti njegovu poziciju u društvu, među drugim profesionalnim udruženjima, u javnosti i među kolegama. U tom smislu izdvajam sledeće pravce delovanja u ovom mandatu:
- FUNKCIONALNOST – Postojeći oblici rada olakšavaju standardizaciju redovnih delatnosti na kojima treba i dalje insistirati – od Izvršnog odbora i drugih tela DPS do sekcija i podružnica, da bi Društvo i dalje ispunjavalo svoju misiju, zadatke i planove;
- POZICIONIRANOST – Snažna stručna i kadrovska koncentracija, velika uloga i odgovornost onih koji čine psihološku nauku i struku u Srbiji, zahteva unapređenje njihovog društvenog statusa u Srbiji, uključivanje u bitne tokove razvoja multikulturne, demokratske, slobodne i moderne zajednice u kojoj psiholozi imaju istaknuto mesto;
- PROFESIONALIZACIJA – DPS okuplja ljude od struke, nauke i integriteta kojima je neophodna unutrašnja i spoljašnja podrška za rad, isto koliko i institucionalizacija delatnosti, uvođenje savremenih standarda, organizacija i kontrola, u čemu će značajna uloga biti Psihološke komore kao ključne regulatorne novine u narednom periodu;
- POSLOVNOST – Samostalnost Društva podrazumeva slobodu delovanja i prihodovanja u čemu središnje mesto zauzima Centar za primenjenu psihologiju i sve njegove aktivnosti, posebno opremanje stručnim materijalom, seminari, izdavaštvo, zatim Sabor psihologa, Psihološke novine, časopis Psihologija, odnosi s javnošću i novi oblici rada;
- KOLEGIJALNOST – Nastojanje da DPS bude korisna i privlačna organizacija za sve psihologe, ali i druge srodne stručnjake, za razmenu iskustava, razvoj saradnje koliko i kritičnosti, mesto uspostavljanja i negovanja kolegijalnih kontakata i druženja, zahteva posebnu pažnju u oporim i kriznim vremenima, ali uz želju da se i ta ljudska i prijateljska atmosfera održi, životna energija i nada osveže.”
Kako su delegati prošle i ove Izborne skupštine, i prisutni funkcioneri i saradnici Društva psihologa Srbije, bili učesnici i svedoci rada i svih prethodnih aktivnosti, neću trošiti vreme na podsećanje šta je sve urađeno u Društvu, ali ću na kraju u kritičkom tonu pomenuti šta je moglo i bolje da se izvede.
Među uspehe Društva treba najpre istaći njegovu institucionalnu stabilizaciju, kojom bi se malo koja strukovna organizacija u Srbiji mogla pohvaliti u toj meri. Društvo, sada već u 59. godini svog postojanja, ima nov Statut i sve prateće dokumente, usaglašene pravilnike i poslovnike, regulisane sve institucionalne oblike delovanja, uhodane konstituense, pouzdane i uhodane organe i tela, arhiv i dokumentaciju, elektronske baze podataka, predstavništva u sekcijama i podružnicama.
Društvo je u međuvremenu organizovalo četiri veoma uspela, stručna i masovna Sabora psihologa, čiji je javni prestiž zavidan a učinak neosporan. Ovaj skup podržavaju ministarstva, on je sada i akreditovan, obogaćen publikacijom radova, medijski praćen i sa efektima koji su trajni i društveno zapaženi. Društvo psihologa je stabilizovalo svoje delovanje i preko inoviranog, modernog, interaktivnog sajta, a članstvo i ostali psiholozi mogu da prate rad Društva kroz žurnalistički i žanrovski ojačane „Psihološke novine”. Časopis „Psihologija” je dobio viši status i daleko bolju citiranost u međunarodnim naučnim krugovima, čime se psihologija u Srbiji s jedne strane bolje predstavlja u svetu, a s druge strane, više privlači najpoznatije autore našem već etabliranom časopisu. Društvo psihologa je postalo članica EFPE, Evropske asocijacije psihologa čime su mu otvorena vrata da učestvuje u radu njenih grupa i komisija, da se bori za rešenja koja i nama odgovaraju (nažalost, materijalna baza DPS ne omogućava to u meri u kojoj bismo mi to želeli i mogli).
Izdavačka i edukativna delatnost Društva, preko Centra za primenjenu psihologiju, odvija se neprekidno i uz povećanu pažnju stručne javnosti na sajmovima knjiga i drugim javnim prezentacijama, a to je istovremeno i bitan doprinos privrednim delatnostima Društva, kroz nešto drugačiju, zakonski obnovljenu registrovanu privrednu organizaciju. Tu je posebno značajna već poodmakla saradnja na osnivanju zajedničkog preduzeća sa čuvenim italijanskim „Đuntijem”, jer bez ovog strateškog partnerstva teško bi se mogli nastaviti održanje i razvoj CPP, posebno u domenu nabavke i plasmana savremenih, licenciranih psihodijagnostičkih instrumenata, tako neophodnih srpskoj psihološkoj praksi. Poslednjih nekoliko meseci započet je rad i na osnivanju multifunkcionalnog, javnog Psihološkog savetovališta pri Društvu, za kojim se odavno oseća potreba a postoji i raspoloženje mnogih psihologa da se uključe u njegov rad, i to ne samo u Beogradu nego i u mogućim filijalama u nekim regionima.
Jedna od najznačajnijih aktivnosti Društva tokom poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci, je priprema nacrta novog Zakona o psihološkoj delatnosti, čije su odredbe pažljivo usaglašavane u DPS, da bi sada ovaj tekst već stigao do stručnih priprema u nadležnom ministarstvu. Usvajanjem ovog zakona nastali bi novi uslovi za pozicioniranje i angažovanje psihologa, jer bismo prvi put u istoriji od države dobili određena javna ovlašćenja za uređenje struke, formiranje Komore psihologa i neke druge nadležnosti. Time bi i Društvo psihologa ispunilo jednu od svojih misija i moglo da se usmeri na druge stručne i strukovne aktivnosti. Tome pogoduje i započeta standardizacija rada psihologa (uz prateću kodifikaciju), koja već daje dobre impulse i rezultate.
Postoji i niz drugih poslova koje smo obavili u proteklom mandatu, kao i niz započetih zadataka koji se moraju nastaviti. Ipak, najviše kritičnosti zaslužuje nepotpun uspeh u privlačenju psihologa samom Društvu, omasovljenju članstva i ustaljivanju njegovog broja koji bi osigurao stabilizaciju njegovog delovanja u Srbiji i van nje. Ako se uzme u obzir da je članarina jedan od najvažnijih redovnih osnovnih prihoda, situacija je još nezavidnija. Zna se da su svi aktivisti u Društvu volonteri i da nije lako obezbediti materijalne uslove za njegove sve razuđenije akcije, stalne i proširene delatnosti. Razumljive su, stoga, odluke Izvršnog odbora DPS da nema ni izbornih ni drugih funkcija bez članstva, da niko ne zaslužuje da zauzima određena mesta a da nije član Društva. To važi i za ovu Izbornu skupštinu i sva izabrana tela i pojedince!
Ne ulazeći u posebnu eksplikaciju aktivnosti samog predsednika Društva, jer on je bio sve vreme prisutan na svim mestima, uključen u većinu akcija ili inicijator mnogih poslova, treba dodati da novo statutarno rešenje o dva moguća uzastopna mandata od po četiri godine, podrazumeva i veću odgovornost i veće šanse za učinak svih funkcionera Društva.
U svoje ime moram još reći da sam uživao u kolegijalnosti i podršci većine psihologa sa kojima sam radio, u pažnji kojom sam bio okružen a koju možda nisam uvek uspeo da uzvratim, da sam bio ispunjen brigom i radom – za koji danas mogu reći da nije bio bez efekta, ali da je mogao da bude i žešći!
Hvala vam, a novoizabranim koleginicama i kolegama želim mnogo sreće i uspeha, i da zajedno obeležimo prvo šezdeset, pa sedamdeset i još poneku godišnjicu Društva psihologa Srbije!
Prvoslav S. Plavšić
