Radovali smo se, ali i strepeli od novog milenijuma, što je u oba slučaja bilo opravdano i sa razlogom. Prva njegova decenija prošla je u burnim previranjima i u svetu i u Srbiji. Doživeli smo ono bez čega smo mogli, kao i ono što se moralo izbeći. Ocenjuje se da je psihologija napredovala, granala se i postajala sve egzaktnija, ali možda ne toliko bliska čoveku kao ranije. Kod nas su merila njenog razvoja nešto drugačija, jer mi nismo u prilici da radimo sve one projekte koji se izvode u nekim drugim zemljama. Nekada stabilna institucionalna pozicija psihologije u Srbiji, sada je na probi i od nje same najviše zavisi koliko će se organizovati i probiti.
Ovih dana spremamo se za novu Izbornu skupštinu Društva psihologa Srbije.
Izvršni odbor DPS, na predlog Upravnog odbora CPP, zaključuje da bi je trebalo održati početkom marta, da bi se uz izveštaje o radu svih tela i organa mogli razmatrati i završni računi, koji se zvanično predaju 28. februara. U međuvremenu prikupljeni su izveštaji sekcija i podružnica i ostalih delova, sada već veoma razgranate, organizacije Društva. Može se konstatovati da su mnogi od njih funkcionisali odlično, ali da su se neki „uspavali“ i proveli izvesno vreme u „hibernaciji“. Isto tako, zapaža se da to često zavisi od nekoliko pa i od jednog čoveka koji se prihvatio obaveza ali nije uspeo da ih ispuni.
Po starom Statutu Društva, svi su birani na po dve godine sa mogućnošću ponovnog izbora, ali novi, moderniji i sveobuhvatniji Statut uspostavlja četvorogodišnji mandat. Predsednik Društva podrazumeva da se držimo reda i zakona i tako ćemo na predstojećoj Skupštini birati i novog predsednika i glavninu sastava svih tela i organa. Može se reći da je time završen jedan uspešan period rada Društva i da počinje nov ciklus, verujemo još uspešnijeg, angažovanja psihologa u DPS.
Izveštaji će obuhvatiti sve što je urađeno, ali od brojnih aktivnosti i rezultata treba izdvojiti dobru i kompletnu normativnu delatnost (novi Statut i usaglašene sve poslovnike i pravilnike), stabilizaciju rada Društva i odnosa u njemu, uključivanje u međunarodne asocijacije (postali smo članica EFPA), usvajanje predloga Zakona o psihološkoj delatnosti (koji je u proceduri stigao najdalje do sada, jer ga je preuzelo nadležno ministarstvo), postavljanje savremenog, interaktivnog sajta DPS, profilisanje „Psiholoških novina“, unapređenje međunarodnog statusa časopisa „Psihologija“, osnivanje novih sekcija i podružnica, pristup radu na institucionalnoj zaštiti psihologije i psihologa, redovno održavanje popularnih i sadržajnih Sabora i drugih stručnih skupova, prošireno izdavaštvo i održavanje seminara, ulazak u finalnu fazu stvaranja zajedničkog privrednog društva sa italijanskim „Đuntijem“, itd.
Ovaj sažeti pregled temeljnog rada podsetiće mnoge kolege na nekoliko proteklih godina, ali postoji bojazan da će biti psihologa u Srbiji koji sve to nisu zapazili ni osetili, što ne umanjuje učinak nego doživljaj „benefita“ za struku. Bili smo vođeni stavom da ako mi nećemo da brinemo o struci i sebi, drugi to neće učiniti, pogotovo u vreme promena, tranzicije, svetske i domaće ekonomske krize, političkih i drugih sukobljavanja. Ostaje potreba da se više „radi sa članstvom“, da se što pre postigne veći „šer“, odnosno udeo članova Društva u ukupnom broju psihologa u Srbiji koji sada, valjda, prelazi 3.500. Šta će Srbija bez dece, šta će nam Društvo bez članova, akcije bez akcijaša. Novi Zakon bi trebalo da unese mnoge novine u organizaciji delatnosti, ali i u okupljanju psihologa – s jedne strane u Komori, a zatim istovremeno u Društvu, jer će njihove funkcije i nadležnosti biti pravno drugačije postavljene. Trebaće će nam više članova i energije, više ideja i pregnuća da bismo uradili više i bolje za ovu zemlju i za ovu struku…
Zahvalio bih se svima koji su bili aktivni, koji su podržavali Društvo, onima koji će opet ili iznova naći razloga i motiva da budu volonteri i akteri uspeha Društva. Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam (bio) u njihovom društvu!
Prvoslav S. Plavšić
predsednik Društva psihologa Srbije
Beograd, 19. februar 2011. godine