Sastanak Podružnice psihologa zapadno-bačkog okruga održan je 30.11.2010.god. u OŠ „Bratstvo-Jedinstvo“ u Somboru, gde je psiholog ove ustanove, Tatjana Janičić, bila u ulozi srdačnog domaćina. Ona je ovom prilikom kolegama predstavila projekat pod nazivom „Moja škola: Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu“ koji je realizovan u 49 mesta u Srbiji, uključujući i pomenutu somborsku školu, i to od strane UNICEF-a, u saradnji sa nadležnim ministarstvima i ostalim relevantnim institucijama naše zemlje, a uz podršku našeg proslavljenog košarkaša i ambasadora UNICEF-a za našu zemlju, Aleksandra Đorđevića.
Projekat ima za cilj sprečavanje i smanjenje nasilja nad i među decom i mladima u školama u Srbiji, što je od izuzetnog značaja kada se imaju u vidu podaci istraživanja u našoj zemlji koji se tiču nasilja. Ovo istraživanje, u kome je učestvovalo 29.040 dece pokazuje, da su 28% učenika – učesnici nasilne komunikacije (u ulozi žrtve ili nasilnika), 65% jednom u 3 meseca doživi neki oblik nasilja vršnjaka, 44% jednom ili više puta tokom celog školovanja dožive neki oblik nasilja i 23% jednom ili više puta tokom celog školovanja dožive neki oblik nasilja nastavnika, pri čemu istovremeno 73% dece navodi da voli da ide u školu.Rezultati anketiranja nastavnika pokazuju da 66% smatra da škola može da učini nešto po pitanju smanjenja nasilja, dok 34% smatra da ne može. Što se tiče konkretnih postupaka koje škola može da preduzme, 69% nastavnika smatra da je to bolja saradnja škole i roditelja, 51% razvijanje veština nenasilne komunikacije, 16% zanimljive metode nastave i 50% ostale metode. Dobijeni rezultati su poslužili kao polazna osnova za realizaciju gore pomenutog projekta u koji su uključeni svi zaposleni u školi (i nastavno, i nenastavno osoblje), učenici, roditelji, ali i saradnici iz lokalne sredine.
Drugi deo sastanka je bio posvećen projektu „Terapijsko jahanje“, realizovan takođe u Somboru, predstavila je ujedno i inicijatorka projekta Jasmina Lekić Beljanski. Ovaj projekat koji kod nas, mada ne i u svetu, predstavlja novinu, podržan je na lokalnom i pokrajinskom nivou i realizovan je u saradnji sa Društvom defektologa Sombor, a obuhvatao je decu i mlade od 9-19 godina, uključujući autističnu decu i decu sa posebnim potrebama.Osnovna ideja projekta jeste da se uz pomoć konja, tj. spletom aktivnosti oko konja i na konju, stiču veštine koje razvijaju neophodno samopouzdanje i samopoštovanje dece, ostvaruje se poseban kontakt i emotivna razmena sa životinjom, jačaju se mišići, poboljšava se osećaj za smer i ravnotežu, koordinacija, i mnoštvo drugih terapijskih indikacija. Zato se i kaže da konj ovde ima ulogu terapeuta. Terapijsko jahanje se primjenjuje kod različitih vrsta dijagnoza ili teškoća u razvoju kao što su: cerebralna paraliza, spina bifida, mišićna distrofija, autizam, mentalna retardacija, Downov sindrom, hiperaktivnost, epilepsija, smetnje govora, čitanja i pisanja, smetnje vida i sluha, emocionalne smetnje, poremećaji u ponašanju, pedagoška zapuštenost, zlostavljanje i niz drugih. Pozitivni učinci ove metode rehabilitacije (ne i metode lečenja!) uočavaju se u ponašanju, na fizičkom planu, u oblasti emocija, mišljenja, vaspitanja itd., što je potvrđeno i kod učesnika ovog projekta u Somboru.
Sastanak psihologa je i ovaj put protekao u prijatnoj radnoj atmosferi, a postavljeni su ciljevi i planovi za dalji rad ovog strukovnog udruženja, koji će se realizovati tokom predstojeće 2011.god.
Saša Stojšić
