1. Svrha Pravilnika je da unapredi praksu psihološkog testiranja ili, preciznije, da spreči neadekvatno, odnosno nestručno i neprofesionalno bavljenje ovim važnim poslom.
2. Postojeći propisi DPS koji regulišu ovu materiju iz nekih razloga (?) nisu mogli da zaustave ili umanje probleme koji se svakodnevno pojavljuju u raznim oblastima psihološkog testiranja: Zakon o psihološkoj delatnosti, Etički kodeks, Stari Pravilnik o primeni psiholoških testova.
3. Odgovornost za suptilan i veoma značajan proces testiranja dele svi učesnici u tom procesu: od autora testa preko izdavača i distributera do psihologa koji primenjuje test i kandidata, odnosno klijenta na kome, odnosno za koga psiholog vrši testiranje. Svako za svoj deo posla. Ukoliko jedan deo u lancu nije profesionalno, stručno ili moralno urađeni dovedena je u pitanje ispravnost testiranja.
4. Uzimajući podeljenu, odnosno zajedničku odgovornost Pravilnik koji bi u fokusu imao samo tehničku stranu primene testova i interpretacije rezultata, ma koliko oni bili od izuzetnog značaja za proces testiranja, ne bi mogao da potpuno odgovori svojoj svrsi – unapređivanje psihološkog testiranja.
5. Pravilnikom bi trebalo obuhvatiti i precizno razraditi sve relevantne aspekte psihološkog testiranja.
Na primer, autor je odgovoran za kvalitet testa i za adekvatnost materijala za njegovu upotrebu uključujući i obaveznu obuku psihologa.
Izdavač i distributer je veoma odgovoran za to da psihološki testovi budu dostupni samo i jedino psiholozima. Njegova odgovornost je i u obaveznom organizovanju obuke pre isporuke naručenih testova.
Psiholog koji koristi test ima odgovornost, pored ostalog, da uvažava kandidata i da poštuje njegova prava, da odabere najpogodniji test za svrhu zbog koje obavlja testiranje i da omogući da sama procedura testiranja bude ispravna a rezultati tačni i adekvatno saopšteni klijentu.
Kandidat ima pravo da zna svrhu testiranja, da dobije obrazloženjeza upotrebu odabranog testa, da bude upoznat sa rezultatima i da zahteva tj. odredi ko još može da ima uvid u rezultate testa. Njegova odgovornost je u poštovanju procedure i poštenom davanju odgovora na pitanja odnosno zadatke testa.
6. Međutim, centralno pitanje unapređivanja psihološkog testiranja trebalo bi da bude pitanje definisanja standarda za upotrebu psiholoških testova.
Polaznu osnovu bi činile sledeće kompetencije: poznavanje i razumevanje teorijskih i psihometrijskih principa na kojima je zasnovan test, poznavanje tipova testova koji su dostupni psihološkoj praksi i u kojim situacijama je prigodna njihova primena kao i obučenost za primenu, bodovanje i interpretaciju rezultata na način koji obezbeđuje preciznu i stručnu informaciju onima zbog kojih je testiranje vršeno.
Možemo da razmišljamo o više nivoa standarda. Na primer, bazični nivo koji podrazumeva osposobljenost psihologa na studijama i dodatnu edukaciju u oblasti psihološkog testiranja. Sertifikat za ovaj nivo bio bi dovoljan za primenu testova sposobnosti, znanja, interesovanja, motivacije i drugih. Specijalizovane oblasti psihologije, pre svega klinička psihologija, neuropsihologija i neke oblasti psihologije ličnosti podrazumevaju specijalizovane psihološke testove, a oni specijalnu obuku kojoj prethode teorijska znanja iz date oblasti.
7 Mislim da je jedini relevantan put ka uređivanju ove oblasti psihološke prakse i povećanju odgovornosti za proces i ishode psihološkog testiranja. Mnogo veće pridavanje pažnje psihološkom testiranju uključujući sve pomenute aspekte tog procesa, a posebno definisanje i afirmisanje standarda, obavezne obuke, izdavanja sertifikata, sačinjavanje registara psihologa sa sertifikatima za pojedine oblasti testiranja.
8 Smatram da je sledeći zadatak IO DPS koji je dao inicijativu za izradu novog pravilnika da zauzme stav o tome da li treba ići u nešto radikalnije normativno i stručno uređivanju psihološkog testiranja i time ga zaštititi od laicizma i zloupotrebe ili ići u pravcu tehničkog doterivanja procedure. Dublji pristup podrazumeva veće uključivanje DPS odnosno daje mu veoma važnu ulogu u celom procesu.
Radmila Korica Tošović iznela je navedene zaključke u vezi zadatka koji je dobila kao deo tima, odnosno kao član grupe Izvršnog odbora DPS-a koji treba da napravi novi Pravilnik o upotrebi psiholoških testova.
