PISMO PREDSEDNIKA
PROGRAMSKOG ODBORA SABORA PSIHOLOGA 2010.
Cenjene koleginice i kolege, dragi prijatelji,
glavna tema 58. Naučno-stručnog skupa DPS biće „ZDRAV POJEDINAC<->ZDRAVO DRUŠTVO“. Društvena tranzicija koja nas nosi i u kojoj učestvujemo poslednjih desetak godina pokazuje koliko pojedinac može biti ponekad kao „slamka među vihorima“. Tranziciona iskustva sugerišu potrebu da u svoje koncepcije i praksu u većoj meri uključimo socio-kulturno okruženje u koje je pojedinac „umrežen“. Kulturno, socijalno i institucionalno okruženje postavlja okvire i nameće određene izazove pojedincima stavljajući im istovremeno na raspolaganje i raznovrsne resurse (simboličke i materijalne) i prakse. Ipak, tranzicija otkriva koliko je za promenu u socio-kulturnom okruženju neophodan i važan upravo pojedinac. Tako nam tekuća tranzicija još jednom pokazuje da se pojedinac i društvo, kao u nekom istorijskom i neraskidivom braku, nekada međusobno obogaćuju, ojačavaju i usrećuju, a nekada osiromašuju, slabe i unesrećuju.
Ovde je zgodno mesto da se podsetimo stare teze Lava Vigotskog da kroz druge ljude, društvo i kulturu mi postajemo ono što jesmo. A ako bismo želeli da budemo nešto savremeniji, mogli bi da se podsetimo bilborda kojim su građani Srbije pozivani da daju doprinos za izgradnju Hrama Svetog Save sa porukom „Mi gradimo Hram, Hram gradi nas“ (oni iskusniji će se ovde podsetiti i nekih ranijih verzija iste poruke).
Dakle, pozivamo vas da na sledećem 58. Naučno-stručnom skupu svi zajedno stvorimo privremeno „društvo“ kako bi zajednički bolje razumeli različite forme i načine na koje se društvo „ugrađuje“ u nas i našu profesiju i kako mi kao psiholozi možemo da doprinesemo razvoju i pojedinca i društva. Polazeći od glavne teme „ZDRAV POJEDINAC<->ZDRAVO DRUŠTVO“ pozivamo vas da zajednički razmotrimo sledeće teme:
1. Kako sve kultura i društvo doprinose da pojedinac bude bolji ili lošiji?
2. Kako sve pojedinac sam i zajedno sa drugima može da doprinese da društvo i kulturu budu „bolji“ ili „lošiji“?
3. Kako psihološka praksa može da unapredi život i razvoj pojedinca menjajući njegovo okruženje?
4. Kako je naša struka oblikovana sveobuhvatnom društvenom tranzicijom, tj. šta danas znači biti psiholog u Srbiji, kakav nam je imidž i status, šta su opasnosti i izazovi sa kojima se suočavamo, a šta su nove prilike koje nam se otvaraju?
5. Kakve su nam studije psihologije i profesionalno usavršavanje i kako ih unaprediti?
Sam program Sabora zadržaće poznati kostur: sekcije, simpozijume, dodele nagrada, plenarna predavanja, svečanu večeru i dr. Pozivamo vas da nam uputite svoje predloge, radove, ideje za okrugle stolove i simpozijume. Svi predloženi radovi, sekcije i simpozijumi će biti recenzirani. I ovog puta saopštenja prezentovana na Saboru biće predstavljena u knjizi rezimea na standardan način. Detaljnija uputstva o formatu ovih rezimea očekujte uskoro.
Za sve detalje pogledajte sajt Društva psihologa Srbije www.dps.org.rs
Članovi Programskog odbora Sabora psihologa Srbije 2010:
Biljana Trebješanin, Dragan Popadić, Snežana Smederevac, Tatjana Stefanović-Stanojević, Tatjana Vukosavljević-Gvozden, Oliver Tošković, Ivana Petrović i Aleksandar Baucal (predsednik)
Sekretar Programskog odbora: Nevena Budjevac, kontakt nbudevac@f.bg.ac.rsOva adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
U ime Programskog odbora
Aleksandar Baucal
