U poslednje vreme i kod nas se dosta govori i piše o tzv. Društveno odgovornom poslovanju (DOP), ili kako kažu stranci: Corporate Social Responsibility (CSR), odnosno u žargonu ljudi koji se time bave: Si-Es-Ar. Neki kažu da je to prirodan rezon uspešnih, ili glas savesti u biznisu, ali ima i onih koji ga smatraju delom promocije neke institucije, pa čak i modom u radu. Kod nas su već ustanovljeni konkursi (npr. VIRTUS), odgovarajući izveštaji, merila ocenjivanja i nagrade za takvo ponašanje, posebno u domenu odnosa s javnošću (PR).
Reč je o tome da se uspeh neke organizacije ne ocenjuje, kao do sada, samo po „klasičnim“ parametrima, kao što su npr. rast proizvodnje, produktivnosti, plasman, obrt, profit i slično, nego upravo po odgovornosti za zaposlene, porodice, partnere, lokalnu zajednicu, zdravlje, životnu sredinu… odnosno po zaštiti resursa, održivom razvoju i dr. Još od Adama Smita potiče ideja da pojedinci i korporacije moraju naći zajednički interes, da bi se danas insistiralo na ljudskim i pravima budućih generacija, kao i na zahtevu da oni koji imaju veću moć imaju i veću odgovornost. Ispostavilo se i to da se ulaganja u DOP isplate i u socijalnom i u privrednom smislu, u poboljšanju pozicioniranosti i konkurentnosti, što se često podržava i regulativom. Zajednički interes je ključni motiv i pojam kojim se, uz oslonac na korporativnu filantropiju, usmerava delatnost firme. Neprofitne organizacije tesno su povezane sa ovim konceptom, a neretko to omogućava i njihov rad.
Predlažem da Društvo psihologa Srbije u svom novom Statutu otvori put za DOP u smislu podsticaja uključivanju u razmatranje onih pitanja koja su od šireg značaja za našu zajednicu a psihologija i psiholozi imaju razloga i argumenata za unapređenje stanja u datoj oblasti. Reč je o angažovanju institucionalne snage DPS, njegove brige i kritičnosti, koje dopunjuju bavljenje strukovnim statusom i samom organizacijom. Smatram da bi time Društvo bilo među prvima koji u svoj program aktivnosti uključuju i ove aspekte rada i odgovornosti, što bi dalje trebalo razraditi i efikasno javno demonstrirati.
Prvoslav S. PLAVŠIĆ
