Konstantin Branković
Rođen je u Novom Sadu 1814. godine gde je završio Osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije i prava završio u Segedinu i Pešti. Prvi profesor psihologije u istoriji našeg školstva, čovek od koga počinje razvoj psihologije u Srbiji. Na Liceju i Velikoj školi predavao je psihologiju sa logikom. Koncepcija psihologije koju je zastupao bila je metafizičke prirode i pod uticajem Kanta i Kruga.. Alimpije Vasiljević je kasnije okarakterisao Brankovićevo delo kao „čistu skolastičku besmislicu. Najznačajnija dela: Osnovno misloslovlje za slušatelje Velike škole (1848), Misloslovlje ili logika za mladež (1849); Misloslovlje ili logika za prvogodišnje slušatelje mudroslovlja u Liceumu (1851);
Milan Kujundžić
Rođen je 1842. godine u Beogradu, učenik Konstantina Brankovića, koga je nasledio na katedri za psihologiju Velike škole. U periodu od 1862-65 studirao filozofiju u Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu. Pošto su tada psihologija i logika obuhvateale sadržaje današnje opšte psihologije Kujundžić je za te predmete sastavio program nastave. Umro je 1893. godine u 51. godini, „mlad, nedorečen, razočaran u svoje ideale i završio je život pomračenog uma“ (A. Stojković, 1979.). S druge strane, Brana Petronijević je za njega rekao kako je bio čovek velikog obrazovanja i nesumnjivog talenta ali da ni izdaleka nije dao ono što je mogao dati. Najznačajnija dela: Filozofija u SrbaKratak predmet harmonije u svetu – Nauka o svesti (1872), Nauka o osećanju (1872), Volja i sloboda (1889) gde piše: “ Mi završujemo pitanje o sporu volje i slobode sa uverenjem da samo onda služimo kao pravi ljudi razvijanju čovečanstva u sebi“. (1868),
Alimpije Vasiljević
Rođen je 1831. godine u Veliševcu kod Valjeva. Školovao se u Kijevu, u psihologiji sledio Matveja Trojickog (1835-1899) ruskog psihologa pozitivistu. Predavao psihologiju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, bio profesor u požarevačkoj gimanziji. U svojoj uspešnoj karijeri bio je rektor Velike škole, potom ministar prosvete i crkevnih dela. Bio je saosnivač Srpskog učenog društva i Univerziteta. Napisao je prvi udžbenik psihologije za visoke škole koji se koristio u XIX veku. Bio saglasan sa Vuntom da je engleska empirijska psihologija prvi pokušaj da se psiologija podigne na nivo egzaktne nauke. Začetnik etnopsihologije. Najznačajnija dela: Psihologija kao nauka udešena za školsku upotrebu (1870), Kritika Kujundžića (1872), Fiziološko psihološki osnovi pedagogikeOdnošaj između fizičkih i duševnih osobina rase i spola (1884), O granicama znanja (1885), Psihološke osobine srpskog naroda (1886). (1879),
Ljubomir Nedić
Rođen 1858. godine u Beogradu. Studirao medicinu i i filozofiju. U Lajpcigu 1878. posećivao Vuntova predavanja. Kod njega doktorira 1884, sa tezom iz logike. Od 1884. zamenio je Vasiljevića u nastavi psihologije i logike. Poznati prevodilac i književni kritičar, punih šesnaest godina predavač psihologije (do 1899) na Velikoj školi u Beogradu. Prvi profesor psihologije koji je bio potpuno opredeljen za novu eksperimentalnu psihologiju. Prvi koji je po svom obrazovanju bio više psiholog nego filozof, prvi kome je uspelo da svoja predavanja i nastavu uskladi sa zbivanjima u tadašnjoj evropskoj psihologiji. Na njegovo insistiranje mesto predavača filozofije i psihologije preuzima Brana Petronijević, cenjeni i učeni filozof. Umro je 1902. godine. Najznačajnija dela: Opšta psihologija (1888), Filozofska nastava u našim srednjim školama (1888), O hipnotizmu (1888), O snu i snovima (1888), članci iz oblasti književne kritike, gramatike, pravopisa, prevodi strane literature.
Mihailo Ristić
Rođen je 1829. godine u Beloj Crkvi. Gimnaziju pohađao u Vršcu i Sremskim Karlovcima. Filozofsko obrazovanje stekao u Segedinu, studirao u Pešti i Beču, gde je doktorirao na pravima. Nakon toga je predavao u sremskokarlovačkoj gimanziji. Brzo uvideo da se bavljenje naukom u Srbiji ne isplati pa se okrenuo advokaturi. Njegovi radovi se nisu smatrali posebno značajnim za srpsku psihologiju. Najpoznatije delo: Psihologia empirična (1859).
Maksim Arer
Profesor psihologije u II beogradskoj gimnaziji. Boravio na usavršavanju u Beču, Bio pod jakim utucajem Vuntovog učenja.. Godine 1898. smatrao da „nema države koja danas nema univerzitet sa psihološkom laboratorijom“. Najpoznatije delo: članak Samoposmatranje i eksperiment u psihologiji (1897) u časopisu Nastavnik.
Stevo Čuturilo
Profesor psihologije na bogoslovskoj školi u Beogradu. Aktivan u javnom životu, držao predavanja i objavio nekoliko knjiga iz psihologije. Najpoznatija dela: Osnovi psihologije (1892), Osnovi etike ili o dobroj naravi (1892), Pedagogika ili nauka o vaspitanju (1895), Moralne i građanske pouke za školu i porodicu (1895).
Paja Radosavljević
Svoju afirmaciju kao stručnjak i naučnik imao u inostranstvu kao saradnik poznatog pedagoga Mojmana kod koga je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti psihologije pamćenja. Naročito se zanimao eksperimentalnom psihologijom i pedagogijom. Najpoznatija dela: Nacrti grana psihološke nauke (1908), Uvod u eksperimentalnu psihologiju (1908), Prošlost i sadašnjost eksperimentalne psihologije (1912).
