Istorija psihologije do sada je bila, u našoj zemlji, predmet radova Pečjaka, Radonjića, Rotera, P. Klajna, Stevanovića i Todorovića.
IZ IZVORA:
Todorović, M.: Istorija psihologije u Srbiji do 1918. godine, Beograd, 2002.
„Psihologija je nauka koja ima kratku istoriju, ali dugu prošlost“ kaže Minsterberg i ta rečenica na sažet ali tačan način govori o psihologiji i njenom nasleđu. Gardner Marfi, jedan od poznatijih istoričara psihologije, smatra da „upravo ta velika i bogata istorija psihologije omogućava njen današnji izuzetno brz i silovit razvoj“.
Treba reći da je Marfi upotrebio termin „istorija“ u smislu u kome Minsterberg upotrebljava pojam „prošlost“ i da oba autora smatraju da iza današnjeg stanja u psihologiji stoji viševekovna intelektualna zaleđina koja je počela da se izgrađuje još u antičkom dobu, kada su ljudi počeli da se bave pitanjima sopstvenog duha i svesti. Ta obimna psihološka raspravljanja kroz vekove, tek poslednjih stotinu godina s pravom mogu da ponesu epitet – naučna.
…
Danas se smatra da je psihologija oduvek bila među ljudima, i to zbog njihove potrebe da tumače sebe, sopstvene doživljaje i druge ljude. Negde možemo naići na ideju da je vera u dušu bila osnov najstarije popularne psihologije koja je zapravo praktično proučavanje ljudi i njihovih postupaka.
Psihologija kao nauka ima veoma stare korene, jer se javlja sa antičkom kulturom i filozofijom. Tadašnja psihologija je bila izražena kao refleksija o prirodi, duhu, vrlinama i osobinama čoveka. U tom periodu psihologija je bila vrlo bliska filozofiji i na nekim mestima je teško razlučiti granicu između jednog i drugog pristupa problemu.
…
Jedan dugi period razvoja naučne misli psihološke prirode bio je intuitivno spekulativnog karaktera. Tek kada zadobija neke atribute objektivnije nauke, psihologija se lišava proizvoljnosti koju sa sobom nosi ovakav način razmišljanja.
Tokom svoje istorije psihologija je bila rascepkana vrlo često zbog subjektivnosti predmeta kojim se bavi, ali isto tako i zbog metodološke nedovršenosti u opredeljivanju na koji način će se rešavati problemi. Pored ovih podeljenosti psihologija se sa proširivanjem svog predmeta delila na različite primenjene discipline, tako da ih danas ima veoma veliki broj. Ova tedencija razgraničavanja psihologije, pored dobre strane proširivanja predmeta istraživanja, ima i negativni aspekt, jer se usled preobimne materije ne izgrađuje zajednički metod i definisani predmet nauke.
…
Savremena psihologija sadrži u sebi dva velika izvora: jedan je filozofija, a drugi prirodne nauke. Kao nauka psihologija se oformljavala postepeno, koristeći u svom uspostavljanju modele i iz filozofije i iz raznih prirodnih nauka. Posle niza iskustava i spoznaja o raznim psihološkim problemima i ekspanzije nalaza i eksperimenata iz prirodnih nauka, kao i akumuliranih filozofskih stanovišta, krajem 19. veka javljaju se i vidljiva određenja psihologije kao samostalne nauke. Započinje prvo sistematsko izučavanje psiholoških problema eksperimentalnim metodom i kvantitativnim utvrđivanjem. Razvija se psihofizika koja je bila prva empirijska psihološka disciplina, koristila je metod iz fiziologije tog vremena i nastojala da utvrdi filozofski problem – odnos fizičkog i psihičkog. U to vreme pojavljuje se i čovek koji prvi sam sebe naziva psihologom – Vilhelm Vunt koji osniva prvu psihološku laboratoriju 1879. godine u Lajpcigu. Taj datum se obično uzima kao početak psihološke nauke, a u tom periodu započinje i veća aktivnost psihologa u empirijskim istraživanjima nego filozofskim raspravama.
…
Psihologija se u našoj zemlji razvijala sa stalnim zakašnjenjem i sporijim tempom nego što je to bilo u zemljama koje su uvek prednjačile u produkciji psiholoških istraživanja a to su: Nemačka, Engleska, Rusija, odnosno Sovjetski Savez, Francuska i SAD. Naša psihologija ima svoj razvojni put i svoje rezultate, ali su oni vrlo često užeg karaktera i baziraju se na originalnim shvatanjima stranih autora.
…
Razvoj psihologije na našem prostoru možemo podeliti na tri perioda.
Prvi period 1835-1905
Empirijska psihologija 1905-1953
Savremena naučna psihologija od 1953
