Sadašnje neposredno okruženje Društva psihologa Srbije, bez kojeg ono ne samo što ne bi moglo da funkcioniše, već ne bi imalo nikakvog smisla njegovo postojanje, jesu razne društvne delatnosti u kojima su psiholozi našli svoje mesto (zdravstvo, prosveta, socijalni rad, vojska, policija, sudstvo, instituti, itd.).
Tu spadaju i izvorišta psihologije kao nauke i izvorišta psiholoških kadrova, a to su univerziteti i njihove nastavno-naučne jedinice u okviru filozofskih i drugih fakulteta: Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; Studijska grupa za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu; Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u N. Sadu; Odsek za psihologiju Univerziteta u Prištini, sa sedištem u Blacu, odnosno Sev. Mitrovici; Institut za psihologiju u Beogradu i druge naučno-istraživačke institucije, kao št su: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja; Institut za mentalno zdravlje; Institut društvenih nauka; Institut za pedagoška istraživanja; Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju; Institut za neuropsihijatriju dece i omladine, itd.
Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Psihologija kao nastavni predmet prvi put je uvedena u Srbiji 1835. godine, u trogodišnjoj Prvoj humanijalnoj klasi Knjaževsko-serbske gimnazije u Kragujevcu (koja je 1833. godine preseljena iz Beograda), u čijem nastavnom planu se, među osam predmeta, pod brojem 6. nalazila Psihologija empiričeska ili dušeslovije po iskustvu. Predavao je doktor filozofije Atanasije Teodorović, koji je u Pešti završio filozofiju i prava.
Potom, predavala se u Liceju od njegovog osnivanja 1838. u Kragujevcu (preseljen u Beograd 1841). Ta se godina uzima za početak univerzitetske nastave uopšte u Srbiji, pa i za početak nastave psihologije.
Filozofski fakultet u Beogradu osnovao je 1927. godine, 27. studijsku grupu – za psihologiju, novu samostalnu nastavno-naučnu disciplinu, koja se izučavala i na 26. grupi – za filozofiju (pod A, sa teorijom saznanja, logikom i istorijom filozofije) i na 28. grupi – za pedagogiju (pod B, sa logikom, etikom i istorijom filozofije).
Grupa za psihologiju je formirana zalaganjem akademika profesora filozofije, dr Branislava Petronijevića i dr Nikole Popovića.
Grupa za psihologiju je započela sa radom naredne, 1928/29. godine, kada je za prvog upravnika postavljen doc. dr Borislav Stevanović, koji je vodio tečaj iz eksperimentalne psihologije.
Tek 1949. godine formirana je Katedra za filozofiju, psihologiju i pedagogiju, ali je u isto vreme doneta odluka o formiranju samostalne Katedre za psihologiju, koja započinje s radom 1950. godine. Njen prvi šef je bio prof. dr B. Stevanović. Ovome je usledila odluka o obnavljanju Grupe za psihologiju na koju se upisala prva posleratna generacija studenata 1950/51. godine.
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
Izvršno veće (vlada) Srbije osnovalo je Institut za psihologiju 1961. godine, koji je zvanično registrovan od Saveta za naučni rad Srbije 1962. Za direktora Instituta imenovan je prof. dr Nikola Rot, a za predsednika Saveta Instituta prof. dr Borislav Stevanović. Posle prof. dr N. Rota, direktori Instituta bili su: prof. dr Vera Smiljanić (1972-1980), prof. dr Ivan Ivić (1980-1987), prof. dr Predrag Ognjenović (1988-1990), prof. dr Bora Kuzmanović (1990-2003, mandat mu još traje). Potonji predsednici Saveta Instituta (kasnije Naučnog veća) bili su: prof. dr Lidija Vučić (1967-1972), prof. dr N. Rot (1972-1987), prof. dr I. Ivić (1988-1996) i prof. dr Aleksandar Kostić (1996-2003., mandat još traje). Institut je od osnivanja bio samostalna naučna institucija, a od 1974. godine je u sastavu Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu je jedina matična institucija za naučna istraživanja u oblasti psihologije u Srbiji, do osnivanja sličnih instituta na drugim odeljenjima za psihologiju, u Nišu i Novom Sadu. Psihološka istraživanja sprovodila su se i sprovode i u drugim naučnim institucijama u Srbiji (Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Institut društvenih nauka, brojni instituti u Vojsci Srbije i Crne Gore – ranije VJ i JNA, itd).
Među najranijim i najznačajnijim istraživačkim projektima Instituta je Nova revizija Bine Simonove skala četvoro istraživača: prof. dr V. Smiljanić, prof. dr I. Ivića, prof. dr R. Rosnadić I assist. Milana Milinkovića. Autori su za knjigu Razvoj i merenje inteligencije kao dela tog projekta, dobila je 1976. nagradu Grada Beograda.
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
Osnovana je 1974. godine, kao naučna jedinica Filozofskog fakulteta i Odeljenja za psihologiju u Beogradu. Njen pokretač i prvi upravnik do 1988. bio je prof. dr Predrag Ognjenović.
U prvoj fazi rada Laboratorije, istraživani su problemi iz fizioloških procesa i kognicije i iz kognitivne obrade informacija u našoj ortografiji. U drugoj fazi, uz nastavljanje rada na spomenute dve oblasti, prošireno je polje rada na morfologiju našeg jezika i usvajanje jezika i pisma. U trećoj fazi istraživana je kognitivna obrada estetskog materijala, kognitivna analiza sna, neuralni modeli i vizuelno opažanje. Laboratorija je 1992. godine započela sa predstavljanjem svojih radova mesečnom publikacijom LEP saopštenja. Veliki broj radova Laboratorije objavljen je u inostranim publikacijama.
Pored realizacije naučno-istraživačkih projekata, jedna od glavnih funkcija Laboratorije je osposobljavanje naučnog podmlatka. Najveći broj istraživača su postdiplomci i studenti završnih godina studija, zainteresovani za istraživački rad. Njihov rad i saopštenja podvrgavaju se rigoroznoj mentorskoj recenziji i samo oni koji su je prošli bivaju objavljivani. Neki od tih radova su diplomski, a neki sažeci magistarskog rada.
Laboratorija sarađuje na naučnim projektima sa nekim svetskim institucijama: Haskinsovim laboratorijama Univ. Jel, SAD; Univ. u Bristolu, V. Britanija; i „Maks Plank“ Institutom za psiholingvistiku u Nijmegenu, Holandija.
IZVOR:
Stojanović, M.:
„Pedeset godina Društva psihologa Srbije 1953-2003.„,
Društvo psihologa Srbije, 2003.
Stojanović, M.:
„Pedeset godina Društva psihologa Srbije 1953-2003.„,
Društvo psihologa Srbije, 2003.