Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

Почетна

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

psihologija muzikeJuna ove godine izašlo je iz štampe prošireno i osavremenjeno izdanje knjige „Psihologija muzike" dr Ksenije Radoš (Zavod za udžbenike, 2010.) za čije je prvo izdanje autorka dobila nagradu „Dr Borislav Stevanović" za naučni doprinos psihologiji Društva psihologa Srbije 1997. godine.
U knjizi se u okviru pet celina razmatraju ključne teme ove discipline sa stanovišta dominantnih teorijskih pristupa istraživanju psiholoških fenomena: diferencijalnog (psihometrijskog), kognitivističkog i razvojnog, a najznačajnije promene i dopune odnose se na uključivanje i kritičko razmatranje novih saznanja u oblastima u kojma je u psihologiji muzike, kao autonomnnoj psihološkoj disciplini, u poslednjoj deceniji učinjen najveći napredak. Tako se u prvom delu - „MUZIKA KAO PREDMET PSIHOLOGIJE", pored znatnog obogaćenja postojećih sadržaja o muzici kao složenom psihološkom fenomenu i specifičnom obliku čovekovog iskustva i ponašanja, znatno iscrpnije izlažu nedavni nalazi o odnosu muzike i mozga, to jest o neurofiziološkim osnovama muzičke kognicije.

U drugoj tematskoj celini - „DIFERENCIJALNO STANOVIŠTE: INDIVIDUALNE RAZLIKE KAO POJMOVNI OKVIR PSIHOLOGIJE MUZIKE" značajno je proširen odeljak o strukturi i prirodi muzičkih sposobnosti („Muzikalnost kao psihološka suština muzičkih sposobnosti") najnovijim uvidima i pokušajima rekonceptualizacije pojma muzikalnosti, kao i determinantama njenog razvoja, relacijama sa opštom inteligencijom, posebno pitanje naučnokontroverznog pojma „Mocart-efekat". U odeljku o novim teorijskim traganjima u psihološkom izučavanju i objašnjenju muzikalnosti detaljnije je izložena i teorija Hauarda Gardnera o „viševrsnim inteligencijama" i njene implikacije na razumevanje muzikalnosti, dok su zaključna razmatranja doprinosa psihologije proučavanju i proceni muzikalnosti obogaćena analizom udela pojedinih intrapsihičkih činilaca i sredinskih „pritisaka" ostvarenju muzikalnosti i dostizanju muzičke uspešnosti.

U okviru trečeg dela knjige - „KOGNITIVISTIČKI PRISTUP: MENTALNI PROCESI KAO TEORIJSKA OSNOVA PSIHOLOGIJE MUZIKE" najvažnija proširenja građe odnose se na deo o etološko muzičkom pristupu u kognitivnoj psihologiji muzike i u okviru njega na analitičku deskripciju i evaluaciju bogatih nalaza istraživanja koji nude nove uvide u psihološku osnovu muzičkog izvođenja u sva tri vida: 1. čitanje nepoznatog notnog teksta a prima vista; 2. proces namenskog vežbanja na instrumentu kao uslov sticanja ekspertize i 3. završno, ekspertsko izvođenje. Muzičko izvođenje uz muzičke sposobnosti jedno je od najplodnijih istraživačkih područja u savremenoj psihologiji muzike, te se, opravdano, intenziviraju zahtevi za ustanovljavanjem odeljene istrazivačke podiscipline - Psihologije izvođastva. Posebno je proširen deo o psihološkim osnovama vežbanja, jer brojne nedavne studije na nov način osvetljavaju važne aspekte ove faze muzičkog izvođenja.

U četvrtom delu knjige - „RAZVOJNO PSIHOLOŠKE OSNOVE MUZIKE" posle uvodnog određenja prirode razvoja i kvalitativnih razvojnih promena i njihovog značaja i za razumevanje muzičkog razvoja, razmatra se centralna tema: kognitivno razvojne osnove danas vodećih  pristupa psihičkom razvoju (Pijaže, Gardner) kao i onih koje se tipično odnose na muzički razvoj (Serafin; Svonvik i Tilman) i posebno - njihovih ishoda na muzički razvoj i učenje muzike. Završno poglavlje razvojnog gledišta u „Psihologiji muzike" odnosi se na analitički prikaz toka i zakonitosti različitih vidova muzičkog razvoja: opažajnog, pojmovnog, afektivnog, vokalnog i psihomotornog.

Završno poglavlje - „CODA - OBRAZOVNI ODJEK PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA MUZIKE" dopunjeno je i eksplicitnije strukturirano u posebne odseke: 1. Bavljenje muzikom i muzički razvoj; 2. Nemuzičke posledice bavljenja muzikom - transfer na druge kognitivne oblasti i 3. Psihološka istrazivanja i muzička praksa - problemi i rešenja. Od posebnog značaja je prikaz najnovijih saznanja o tome kako angažovanje u muzici (slušanje, izvođenje i stvaranje muzike) unapređuje ne samo muzički razvoj i muzičku kompetentnost, nego i ono što je po mišljenju autora psihološki najrelevantnije - veoma različite vidove opšteg razvoja pojedinca.

Završnicu cele knjige čini poglavlje „POST SCRIPTUM: NOVIJA ISTRAŽIVANJA - INTERDISCIPLINARNI ISKORAK KA MUZIČKOJ USPEŠNOSTI" gde se, u osnovnim crtama, prikazuje u kojem je smeru prošireno psihološko istraživanje muzike u našim uslovima u periodu od objavljivanja prvog izdanja „Psihologije muzike", kao i kakve su ne samo obrazovne implikacije nalaza ovih studija nego i njihovi ishodi na zasnivanje novih teorijskih pristupa (posebno socijalnopsihološkog) u našoj psihologiji muzike.

Na kraju svakog poglavlja ponuđene su smernice za sveobuhvatnije upoznavanje najnovijih relevantnih psihomuzičkih izvora, o čijim se nalazima, inače svedeno, raspravlja i u samom tekstu knjige. Osavremenjena „Psihologija muzike" predstavlja sveobuhvatni i dragoceni izvor saznanja o ključnim pitanjima psihologije muzike, ne samo za psihologe i muzičare, već i za širi krug čitalaca, dok za studente muzike predstavlja nezaobilaznu literaturu, posebno na master i doktorskim studijama.

Prikaz pripremila:
Prof. dr Blanka Bogunović

Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu

На мрежи

Ко је на мрежи: 618 гостију и нема пријављених чланова

Мејлинг листа

Пријавите се за мејлинг листу ДПС

Издвајамо

Програми обука
за стручно усавршавање
Детаљније →
Постаните члан
обновите чланство
Детаљније →
Пред изазовом сте ? Желите више ?
Имамо решење за Вас
Детаљније →

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић