Početna

O Društvu

Psihološke novine

Časopis Psihologija

Kongres

Centar za primenjenu psihologiju

EFPA

EAWOP

Kontakt

Početna

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

Na redovnom sastanku Republičke sekcije psihologa srednjih škola održanom 8.11.2016. g. prezentovane su dve sasvim različite teme, obe međutim,  značajne za svakodnevnu praksu psihologa u školi.

Mr sc dr Snežana Alčas, neuropsihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, govorila je na temu: „Adolescenti i (problematično/patološko) kockanje“. Kockanje mladih je kao problem postao aktualan u poslednjih desetak godina, a već 6 godina, u okviru Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti  postoji dnevna bolnica za lečenje zavisnosti od kocke; oko 4-6% mladih ima ozbiljne probleme sa kockom.

U okviru ove teme, prisutni psiholozi upoznati su sa pojmom kockanja, razlozima zbog kojih su adolescenti kao grupa posebno ranjivi, razlikama između patološkog i problematičnog kockanja, faktorima rizika, karakteristikama ličnosti adolescenata sa problematičnim kockanjem, načinom otkrivanja, dijagnostifikovanja i  lečenja,  kao i sa novim trendovima u ovoj oblasti danas.

Interesantan je podatak da 40-68% mladih kocka sa članovima porodice, kao i da 80-90% roditelja zna da njihova deca kockaju. Adolescenti sa problematičnim ili patološkim kockanjem počinju veoma rano, već na uzrastu od 10 godina, skloni su pratećim adiktivnim ponašanjima (pušenje, pijenje alkohola, zlopuotreba droga), imaju problema sa samosiciplinom i prihvatanjem socijalnih normi, spremniji su da rizikuju, naglašeno su ekstravertni, impulsivni i anksiozni.

Sadašnji trenutak karakteriše porast broja i laka dostupnost svih vrsta igara na sreću kao i mogućnost kockanja preko interneta i drugih oblika elektronskog kockanja, što samo pojačava negativne posledice kockanja kao što su veća sklonost depresijama, suicidu, pad akademskih potencijala, povećana verovatnoća ulaženja u kriminal i delinkvenciju, ekonomski gubici i sl.

Sa stanovišta škole, posebno je važna prevencija (u okviru teme bolesti zavisnosti važno je uključiti i kockanje)  i kvalitet kontakta i saradnje sa roditeljima sa kojima je važno raditi na informisanju, pružanju jasnih istrukcija i pružanju podrške.

Druga tema na Sekciji bila je „Rezultati rada škola iz perespektive spoljašnjeg vrednovanja“ sa akcentom na osnovne škole. O ovome nas je izvestila Jelena Petrović u ime Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Rezultati su se odnosili na period od 2012-2016. godine. Broj vrednovanih osnovnih škola zaključno sa junom 2016.  je 818 što je 68,8% ukupnog broja osnovnih škola. Prosečna opšta ocena kvaliteta rada osnovnih škola je 2,8, prosečna ocena ključnih standarda – 2,9, a prosečna ocena izabranih standarda – 3,2.

Posle uvodnog dela koji se ticao osnovnih pojmova i ciljeva spoljašnje evaluacije, usledili su nalazi u vezi svake od sedam oblasti kvaliteta rada škole, sa isticanjem indikatora na kojima su osnovne škole Srbije pokazale uspeh odnosno na kojima su podbacile.

U oblasti Školski program i godišnji plan rada škole su pokazale zadovoljavjući kvalitet po svim standardima, sem u pogledu standarda 1.2. Elementi školskog programa i godišnje plana rada škole međusobno su usklađeni, koji je u 51% škola zadovoljavajući. Segment Nastava i učenje je takođe u priličnoj meri ostvaren, sem u slučaju standarda 2.3 i 2.6 (Nastavnik prilagođava rad na času v-o potrebama učenika i Nastavnik koristi postupke vrednovanja koji su u funkciji daljeg učenja). U pogledu Obrazovnih postignuća učenika zadovoljavajući je standard 3.1 koji ukazuje da uspeh učenika pokazuje da su ostvareni obrazovni standardi, dok drugi standard ostvaruje tek manje od trećine osnovnih škola - Škola kontinuirano doprinosi većoj uspešnosti učenika (korelacija školskog uspeha i uspeha na završnom ispitu). Oblast 4. Podrška učenicima je ostvarena u velikoj meri – 80% osnovnih škola realizuje različite oblike podrške (podstiču lični, socijalni i profesionalni razvoj učenika). U pogledu Etosa (bezbednost, ambijent, promocija rezultata, međuljudski odnosi) nivo ostvarenosti se kreće oko  3-4 :85% škola ostvaruje ovaj nivo (80-90% od indikatora do indikatora) . Slično je sa oblašću Organizacija i rukovođenje gde nivo ostavrenosti 3 i 4 ima između 70 – 80% osnovnih škola.

U pogledu Resursa (materijalnih i ljudskih) slika je zadovoljavajuća, s tim da su u većoj meri zadovoljeni kriterijumi u vezi ljudskih resursa, nego u pogledu tehničke opremljenosti i korišćenja modernih tehnologija.
• Približno 2/3 škola je dobilo opštu ocenu (3 i 4) koja ih svrstava u grupu tzv. „dobrih“ škola.
• Osnovne škole najlakše ostvaruju standarde iz oblasti Etos, a najteže iz oblasti Obrazovna postignuća učenika i Nastava i učenje.
• Najlakše ostvarivi standardi su: 5.3. „Škola je bezbedna sredina za sve“ i 5.1. „Regulisani su međuljudski odnosi u školi“.
• Teže dostižni standardi su: 3.1 „Uspeh učenika pokazuje da su ostvareni obrazovni standardi“, 2.6. „Nastavnik koristi postupke vrednovanja koji su u funkciji daljeg učenja“ i 2.3. „Nastavnik prilagođava rad na času obrazovno-vaspitnim potrebama učenika“.

Takođe je dat pregled rezultata eksternog vrednovanja po Školskim upravama na nivou Srbije – najlošije rezultate imale su u proseku kragujevačke osnovne škole, a najveći uspeh pokazale jagodinske škole.

Nena Drašković Ivanović
Aleksandra Stevanović

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Na mreži

Ko je na mreži: 463 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović