Društvo psihologa Srbije

Neposredno pred Skupštinu Društva psihologa Srbije održana je 29. marta 2013. godine u prostorijama Društva psihologa Srbije 19. sednica Izvršnog odbora. Glavni cilj ove sednice bila je priprema predstojeće Skupštine, a raspravljalo se i o još nekim aktuelnim temama u Društva psihologa Srbije. Sednici je, pored predsednice Izvršnog odbora, prisustvovalo još 7 članova Izvršnog odbora i direktor Centra za primenjenu psihologiju Duško Babić i  predsednica Nadzornog odbora Društva psihologa Srbije Svetlana Milanović.

Predsednica Izvršnog odbora je na početku informisala članove IO o poslovima urađenim između dve sednice. Poslati su pozivi opštinama Aleksinac i Knjaževac da se u ovim gradovima ulicama dodele imena Borislava Stevanovića i Živorada Žiže Vasića. Pregovori sa Petrom Kostićem još uvek nisu dali rezultate. Obavljen je razgovor sa Aleksandrom Baucalom i on je prihvatio da vodi Skupštinu. Poslat je dopis Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu informacija o ličnosti, povodom obraćanja koleginice Žakline Đurić Društvu.

GODIŠNJA SKUPŠTINA PODRUŽNICE ZAPADNOBAČKOG OKRUGA
Meira Mrđenov

Sreda 27.02.2013. u Somboru je bila rezervisana za psihološku struku. U Domu učenika srednjih škola okupili su se psiholozi Zapadnobačkog okruga, njihovi saradnici i prijatelji na Godišnjoj skupštini. Pored psihologa, Skupštini su prisustvovali direktori ustanova u kojima psiholozi rade, načelnici, lekari, neuropsihijatri, pedagozi, defektolozi, predstavnici školske uprave, saradnici iz nevladinih organizacija... Veliko zadovoljstvo i čast učinili su predstavnici Društva psihologa Srbije iz Beograda – članovi Izvršnog odbora DPS-a, Duško Babić, Branka Tišma i Katica Mladinić, pokazavši svojim dolaskom koliko cene rad Podružnice.

Dnevni red Skupštine je bio veoma sadržajan. Organizacioni odbor u sastavu: Tatjana Janičić, Saša Stojšić, Stamenka Sudar, Jelena Lečić, Meira Mrđenov i Izabela Rašković se potrudio da ove godine napravi korak napred u radu Podružnice. Saša Stojšić je zvanice upoznala sa osnovnim načelima rada Podružnice i samih psihologa i podsetila na brojne aktivnosti Podružnice tokom 2012. godine.

REPUBLIČKA SEKCIJA STRUČNIH SARADNIKA U SREDNjIM ŠKOLAMA
Vesna S. Disić

Republička sekcija stručnih saradnika u srednjim školama održala je 12.03. 2013. svoj redovni sastanak, na kome je prikazan projektat „ Izrada plana individualne podrške za darovite učenike“, autorica Ane Altras Dimitrijević i Sanje Tatić Janevski, i predstavljen „profil“ srednjoškolaca u Istraživačkoj stanici „Petnica“.

Ana Altras Dimitrijević govorila je o tri aspekta talentovanosti, darovitosti. Kao pravi cilj ideje koja stoji iza ovog projekta, identifikovala je pokušaj da se formira instrument kojim bi se u našim školama i sa našom metodologijom otkrivali talentovani učenici. U svom izlaganju navela je i specifičnosti tavih učenika: brzina i lakoća sa kojom se ovladava novim znanjima i veštinama, kojima se često priključuje i izrazita samostalnost. Kao korelate darovitosti nabrojala je i sledeće faktore tj. aspekte socio emocionalnog funkcionisanja i motivacionih odlika i saznajnog stila; otvorenost za iskustvo, posebno za nove vrednosti, povišena osetljivost, povećana intuitivnost, perfekcionizam, socijalna nezavisnost, te povećana introvertnost (I).

SA SAJTOVA
PROSTORNO BLISKI – PSIHOLOŠKI SLIČNI
Vesna S. Disić

U najnovijem broju časopisa „Britanski psihološki žurnal“ (British Journal of Psychology (2013), 104, 69–82) objavljen je tekst psihologa Garija Geladea (Garry A. Gelade) u kome se detaljno prikazuje rad iz oblasti kros-kulturalne psihologije. Rad je zaista ambiciozno zamišljen, sa idejom da odgovori na jedno gotovo filozofsko pitanje: da li ljudi koji dele međusobno bliže prostore imaju i sličnije karakteristike ličnosti, pa je otuda i jasan naslov rada “Ličnost i mesto“ („Personality and place“).

Teoretske osnove sežu čak do radova Hjuma, Monteskjea, Mila i Durkhajma, a oslanjaju se i na radove retkih psihologa koji su tu temu „ načeli“ oko 2002. Godine.(Mek Kri, Šmit, Alik i ostali). Autor se upravo i poziva na rad Mek Krija koji je u psihologiju i uveo pojam „gregatna ličnost“.

PISMO PSIHOLOŠKOJ JAVNOSTI
DPS NAMEĆE LATINIČNO PISMO
Mladen Kostić

Pre par dana odgovarajući na dopis DPS ispunio sam obrazac za prijavu Simpozijuma GEŠTALT: TERAPIJA, SAVETOVANjE I KOUČING i na obrazcu se pojavila naznaka da moja E adresa nije tačna. Ovo nije tačno pošto stalno primam i šaljem poruke preko te adrese, pa zato na ovaj način prijavljujem za ovogodišnji Sabor ovaj Simpozijum, sa između 6 i 8 učesnika. Imena učesnika i rezimee poslaćemo naknadno. Međutim, poziv DPS za učešće u ovom Saboru, kao što to DPS čini stalno, bio je u latiničnom pismu i pored ustavne odredbe da je zvanično pismo u Srbiji ćirilica, na šta sam već ukazivao, ali očigledno je da neko u DPS, a njegovi organi to dozvoljavaju, nameće latinično pismo i isključuje ćirilično.

Nisam protiv upotrebe latiničnog pisma, ali smatram da je ćirilica deo našeg nacionalnog identiteta i da je potrebno da to DPS uvažava. Još gore, u tom pismu DPS učesnicima Sabora, traženo je da rezimei budu štampani u „latiničnoj tastaturi“ što smatram krajnje neprimerenim, jer mi smo DP Srbije. Ja ću i dalje svoje dopise, rezimea i ostalo da šaljem u ćiriličnom pismu i tražim da i DPS postupa tako, posebno u vezi štampanja radova za Sabor i da to mora da bude u skladu sa zahtevima učesnika Sabora.

PREPOZNAVANJE LICA ISTAKNUTIH PSIHOLOGA (18)
Vladimir Nešić

Nekoliko istaknutih ličnosti u psihologiji između dva svetska rata. Poznato je manje više da je kasnih dvadesetih godina prošlog veka verovatno najznačajniju ulogu imao profesor Borislav Stevanović. U to vreme je mali broj studenata studirao psihologiju, a još manji diplomirao. Zapravo samo šest osoba je diplomirao psihologiju na beogradskom univerzitetu između dva rata, a među njima su Živorad Žiža Vasić i Miloš Jovičić, dve markantne ličnosti iz posleratnog obnavljanja psihologije na univerzitetu. Međutim, bilo je istanutih ličnosti i na drugim mestima. Jedna od njih je Dragoljub Branković, inspektor Ministarstva prosvete iz tridesetih godina prošlog veka.

Dragoljub Branković (1881-1940), stekao doktorat iz psihologije u Nemačkoj: napisao je više knjiga i članaka iz psihologije, koji su danas malo poznati. U knjizi Pedagoška Jugoslavija (1939) nalazi se njegov tekst Psihologija kod Srba – 1918-1938- u kome vrlo kritički razmatra stanje psihologije u Srbiji. On tako kaže da se Jugosloveni (Srbi, Hrvati i Slovenci) ne mogu mnogo pohvaliti originalnim radovima u naučnoj psihologiji.