Čovek u vremenu kontradiktornih očekivanja

Nema ničeg posebnog u konstataciji da se svet u kome živimo neprestano menja; novost naše svakidašnjice bila bi neobična ubrzanost i učestalost tih promena. Jednako je uobičajeno da se one žele videti jednostrano, kao težnje koje po sebi vode prosperitetu, napretku i blagostanju, često ne navodeći šta se pod njima konkretno podrazumeva. Tako je prošli vek ispraćen obećanjem novog milenijuma, u kome bi globalni svet širio i globalni ekonomski napredak, kulturne vrednosti, čovekova prava, fizičko i mentalno zdravlje.

Međutim, velika očekivanja od novog doba „posthumanog“ čoveka su se sudarila sa nimalo željenom realnošću: ispostavilo se da, nakon svetske ekonomske krize prve decenije novog milenijuma, zanemarljiva manjina stanovnika planete poseduje više dobara nego ogromna većina zajedno; novo doba sumnja u postojanje istine, kojoj je laž postala jednako ravnopravna alternativa. Posledično, autoriteti i liderstvo se suočavaju sa odsustvom poverenja sledbenika. Od biotehnologija, od kojih se očekivalo mnogo, uključujući i drastično produženje prosečnog ljudskog veka, danas bi bilo više nego dovoljno da mogu da zaustave pretnje globalnim epidemijama. Migracije iz realnog sveta u virtuelni, sajber-prostor, uključujući i njegove društvene mreže, nose sa sobom posledice koje je teško predvideti.

Sve ovo direktno utiče na svakodnevnicu i način zadovoljenja potreba, vrednosti, porodicu, obrazovanje i kao da redefiniše društvene odnose kakve smo do sada poznavali. Upravo su psiholozi oni pred kojima je zadatak da ukažu na probleme i ponude rešenja, tako po ko zna koji put opravdavajući svoje postojanje kao vibrantne, u nevoljama čoveka i sveta, uvek prisutne struke.

Gotovo da nema oblasti psihologije u kojoj se ova situacija ne prelama u izazove rada, i to na dnevnom nivou: pronaći nove, funkcionalne i profesionalno odgovorne modele odnosa prema sebi, korisnicima naših usluga i svetu koji nas okružuje. Odnos prema ulozi psihologa u obrazovanju, zadacima psihologa u organizacijama, rada psihologa u velikim sistemima kao što su policija i vojska, poziciji i perspektivi psihologa u zdravstvu, potom status psihologa psihoterapeuta različitih škola i pravaca samo su neke od važnih tema koje traže profesionalno utemeljene odgovore.

Prisustvom na Kongresu koji sledi imamo šansu da zajedno dođemo do ovih odgovora, ali i da ih dalje prenesemo zajednici kojoj pripadamo i koja to od nas i očekuje.

Aleksandar Kontić

Predsednik Programskog odbora

69.Kongresa psihologa Srbije