Програмски одбор 70. Конгреса психолога Србије

Председник Програмског одбора

Иван Јерковић

Др Иван Јерковић, редовни је професор универзитета у области клиничке психологије развојног доба, аутор преко сто публикованих радова и неколико монографија и уџбеника. Донедавно је обављао функцију председника Друштва психолога Србије, а током професионалне каријере посебно се посветио статусним питањима психологије као професије. Био је шеф Одсека за психологију у Новом Саду, члан управљачких тела на факултету и стручних тела на универзитету. Руководио је научним пројектима и у њима учествовао као истраживач, награђен је од стране Друштва психолога Србије као копредседник ПО Сабора 2007. у Доњем Милановцу. Залаже се за снажније регионално стручно повезивање психолога и заштиту професионалних интереса и звања психолога.

Чланови Програмског одбора

Небојша Мајсторовић

Небојша Мајсторовић је ванредни професор на Одсеку за психологију, Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Након повратка из Канаде и стеченог звања доктора психолошких наука на School of Psychology, University of Ottawa, успоставља нове курсеве на основним, мастер и докторским студијама у оквиру Катедре за индустријску-организацијску психологију. Његова истраживачка интересовања тичу се ефеката незапослености на благостање и здравље као и фактора успешног запошљавања, потрошачког понашања и менаџмента у туризму као и тема из области радне етике. Објавио је три књиге и то из области методологије истраживања у ИО психологији, незапослености и радне етике. Посебно интересовање професор Мајсторовић је развио за анализу фактора етичног и коруптивног организацијског понашања, уводећи нове конструкте у истраживања попут стања етичке дисонанце и фаустовског синдрома као склопа особина појединаца и група насталих у околностима токсичних радних односа у организацији. Овим конструктима се бавиу књизи „Организацијска радна етика“ која би након рецензије требало ускоро да буде објављена. Публиковао је велики број радова у домаћим и иностраним часописима и учествовао на бројним домаћим и међународним скуповима, било самостално, са сарадницима или са својим студентима са сва три нивоа студија. На Филозофском факултету у Новом Саду био је ангажован као продекан за науку и међународну сарадњу у периоду од 2012. до 2015. године.

Гордана Ђигић

Др Гордана Ђигић је ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Дипломирала је на Групи за психологију Филозофског факултета у Нишу, магистрирала је на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, а докторску дисертацију одбранила је на Департману за психологију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Током своје професионалне каријере радила је као психолог - стручни сарадник у основној школи, као наставник психологије и грађанског васпитања у средњим школама, као саветник за развојно планирање у Министарству просвете и спорта. На Филозофском факултету у Нишу ради од 2010. године, на предметима из области психологије образовања. Ауторка је књига Ромска деца и тестови интелигенције и Управљање разредом – савремени приступ психологији наставника. Такође је ауторка или коауторка великог броја радова објављених у научним часописима и зборницима радова саопштених на домаћим и међународним научним скуповима. У истраживањима се најчешће бави питањима из области психологије наставника, фактора академских постигнућа ученика на различитим нивоима образовања, образовне инклузије. Поред наставних и истраживачких активности, ангажује се као рецензент или члан уређивачких одбора научних часописа, учествује у раду  научних или организационих одбора бројних националних и међународних научних скупова (Конгрес психолога Србије, Дани примењене психологије, InPact, BCES). Учествовала је у креирању, координацији и реализацији великог броја пројеката у области образовања и бројних програма стручног усавршавања запослених у образовању.

Бранка Тишма

Бранка Тишма, дипломирани психолог. Дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на катедри за психологију. Као психолог радила у предшколској установи „Радост“, Чачак и ОШ „Лазар Саватић“, Земун. Преко 20 год члан Удржења Здраво да сте и координатор дечјих програма, које је настало као одговор на ратом угрожен социјални оквир развоја деце.

Аутор, коаутор и релизатор различитих семинара и акредитованих програма у образовању и програма Здраво да сте. Учесник великог броја конференција у образовању, и програма реализованих у предшколству и основном образовању. Члан различитих радних група при Минисарству просвете, науке и технолошког развоја, пре свега у изради разлчитих подзаконских докумената. У два мандата члан ИО ДПС, и 2 мандата председник ИО ДПС, предсеник Секције психолога у основним школама. Покретач и учесник различитих истраживања и активности које се односе на развој струке и статус психолога у образовању. Аутор приручника за рад у предшколским и основношколском образовању за интерну употребу.

У оквиру свог професионалног рада, ангажовања у ДПС и у организацији Здраво да сте . остварила контакте са различитим институцијама, организацијама образовања, културе, здравства, социјалне заштите и невладиним сектором као и са другим психолозима, који су се ангажовали у образовању. Остварила сарадњу са Друштвом психолога Републике Српске, посебно у организацији рада и дефинисања послова психолога у образовању.

У оквиру свог рада обједињује различита професионална искуства. Посебно заинтересована за стандардизацију у оквиру струке и њену промоцију. Пажњу посвећује тимском раду, сарадњи са родитељима и учесницима школског живота, начину информисања, активитету и учешћу у грађењу односа у школи и формирању социјалног оквира за одрастање деце.

Милица Лазић

Милица Лазић је докторка психолошких наука и научна сарадница запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Тренутно је ангажована као постдокторанткиња на пројекту Инновативе Иммунисатион Хубс, који се бави повећањем вакциналне писмености маргинализованих група у 6 европских земаља. У свом научно-истраживачком раду усмерена је на област менталног здравља, са ужим интересовањима у областима крос-културних истраживања, психологије резилијентности, протективних фактора и субјективног благостања, а нарочито у контексту актуелних и стресора из периода одрастања. Ауторка је или коауторка у око 30 оригиналних научних радова у домаћим и међународним научним часописима, а учествовала је са саопштењима на преко 60 научних конференција. Добитница је бројних награда, међу којима и награде Филозофског факултета у Новом Саду за најбољег младог истраживача Филозофског факултета за 2018. годину у области друштвених наука, награде "Живорад Жижа Васић" коју додељује Друштво психолога Србије за популаризацију психологије као науке, Сакура стипендије за најбољи истраживачки рад на тему Јапана, а чланак на којем је коаутор је био изложен на Међународном фестивалу науке и образовања, као врхунски резултат Филозофског факултета у Новом Саду. Рецензирала је радове у преко 10 врхунских међународних часописа.

Вања Ковић

Вања Ковић је завшила основне студије из области психологије у Новом Саду. Мастер и докторске студије је наставила на Универзитету у Оксфорду, на Одсеку за експерменталну психологију, под меторством проф. Кима Планкита и Герта Вестермана. У Новом Саду је радила ко доцент на Одсеку за психологију, Филозофског факултета од 2008. до 2012. године, а од 2012. године ради у Београду као доцент, па као ванредни професор на Одељењу за Психологију, Филозофског факултета. Члан је Лабораторије за неурокогнићу и примењену когницију у оквиру ради на бихејвиоралним, ЕРП и eye-tracking експериментима. Њене главне истраживачке области су језик и когниција, у оквиру којих - категоризација, имплицитно и експлицитно учење, тематско и таксономско процесирање, језички симболизам... Аутор је преко 30 публикација индексираних у Web of Science и монографија Језички симболизам и Унутар црне кутије - неурокогнитивни приступ у експерименталној психологији.

Биљана Рогановић

Биљана Рогановић (рођена Оташевић) уписала основне студије психологије 2007. године на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, дипломирала 2010. године. Исте године уписала мастер студије и завршила их 2012. године. Докторске студије наставила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, са темом „Испитивање латентне структуре понашања дефинисаних глаголима у српском језику“. Од 2016. године запослена у Војсци Србије, а од 2020. године референт за психологију  у Групи за психологију Одељења за морал и психологију Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије. Учествовала у научно-истраживачком пројекту Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије „Наследни, средински и психолошки чиниоци менталног здравља“. Члан Друштва психолога Србије. Аутор и коаутор више научних радова. Учествовала на више научних скупова у земљи и иностранству. Главна област интересовања и истраживања је у области психологије личности, психологије индивидуалних разлика и војне психологије.

Ко-секретари Програмског одбора

Мирсен Фехратовић

Мирсен Фехратовић, рођен 08.10.1995. године у Новом Пазару. Основне и мастер академске студије завршава на Државном универзитету у Новом Пазару. Током студија учествовао је у бројним пројектима, хуманитарним акцијама, волонтирао у Центру за социјални рад и у неколико удружења за помоћ особама са тешкоћама у развоју.Један је од кооснивача првог клуба студената психологије Државног универзитета у Новом Пазару, под називом „Психоидеал“. Крајем 2016. године, на свечаности поводом годишњице оснивања Државног универзитета у Новом Пазару, добија награду као најбољи студент департмана за филозофске науке. Током основних и мастер студија био је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије.

Током 2018. године бива ангажован као демонстратор, а од 2019. ради као сарадник у настави на Државном универзитету у Новом Пазару на предметима из области клиничке психологије и психологије образовања. Аутор и коаутор је неколико научних радова.

Докторске студије психологије започиње 2019. године на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. Међутим, 2020. године добија стипендију Владе Републике Турске и од 2021. године докторске студије наставља на Uludağ универзитету у Бурси. Члан је Друштва психолога Србије и ко-секретар 69. и 70. Конгреса психолога Србије.

Александра Пајевић

Александра Пајевић, рођена 17.4.1992. године у Крагујевцу, где завршава основну школу и гимназију. Основне академске студије психологије завршава на Државном универзитету у Новом Пазару, са просечном оценом 9. 08. Током основних студија психологије ангажована је као демонстратор на Државном универзитету у Новом Пазару, на предмету: Психологија мотивације и емоција. Своју академску каријеру наставља на Филозофском факултету у Нишу, где 2018. године завршава мастер академске студије психологије (Развојно-педагошки модул) са просечном оценом 10. Исте године уписује докторске студије психологије на Филозофском факултету у Нишу. Актуелно је студент треће године докторских студија психологије.

Своју професионалну каријеру започиње у Центру за породични смештај и усвојење Крагујевац, где добија лиценцу за обављање основних стручних послова у социјалној заштити. Од 2018. године обављала је послове стручног сарадника – психолога у Првој техничкој школи у Крагујевцу. Актуелно је запослена као стручни сарадник – психолог у Предшколској установи „Ђурђевдан“ Крагујевац. Члан је Друштва психолога Србије и ко-секретарка 69. и 70. Конгреса психолога Србије. Ауторка је и коауторка неколико научних радова.

Организациони одбор 70. Конгреса психолога Србије 

Чланови

Снежана Милутиновић

Душко Бабић

Анита Поповић

Душко Кљајић

Друштво психолога Србије је добровољно, стручно и научно удружење психолога Србије, основано 1953 године.

Организовано је као друштвена, ванстраначка, струковна и интересна организација психолога Србије, а основана ради стручног и научног деловања, усавршавања и комуникације чланова друштва.
Друштво своје активности организује на територији Републике Србије. Отворено је за сарадњу са другим научним и стручним, хуманитарним, владиним, невладиним и међународним организацијама, а на бази струковних интереса, међусобног уважавања, самосталности у раду и ради подстицања сарадње између научних и стручних радника (психолога), и то све у циљу подизања научног и стручног нивоа чланова Друштва.

Друштво психолога је друштвено-правно лице, са свим правима, обавезама и одговорностима сагласно Уставу Републике Србије, законима и Статуту ДПС.