Друштво психолога Србије додељује следеће награде и признања:
Награду за животно дело за укупан дугогодишњи и изузетан допринос развоју психологије као науке и струке у области научних радова, координације научно-истраживачког рада, образовања научних кадрова, руковођења образовним институцијама и др.
Друштво психолога Србије установило је 2003. године Награду за животно дело која се додељује на Конгресу психолога истакнутим психолозима, на основу писаних предлога и образложења.
ДОБИТНИЦИ
2023. Александар Костић (образложење)
2022. Иван Настовић (образложење)
2021. Станиша Милошевић (образложење)
2020. није додељена
2019. Владимир Нешић
2014. Бора Кузмановић
2012. Иван Ивић
2009. Ненад Хавелка
2007. Славољуб Радоњић, постхумно
2006. Јосип Бергер
2003. Никола Рот
Друштвено признање „Љубомир-Љуба Стојић“ за допринос раду и развоју секције, подружнице, тела или органа Друштва психолога Србије; за допринос развоју психолошке струке у својој средини и успешно окупљање чланства секције или подружнице.
Друштвено признање „Љубомир – Љуба Стојић“ додељује се за:
– допринос раду и развоју секције, подружнице, неког тела или органа Друштва;
– допринос развоју психолошке струке у својој средини;
– успешно окупљање чланства секције, подружнице и Друштва;
ДОБИТНИЦИ
2023. Истраживачка секција Друштва психолога Србије
2022. Подружница јужно-бачка (Нови Сад)
2021. Љиљана Радовановић Тошић и Катарина Ђорђевић Волф
2019. Нина Умићевић, Миланко Јевић, Јелена Врањешевић и Борис Попов
2018. Мирјана Францешко, Александра Костић, Душко Бабић и Републичка секција предшколских психолога
2017. Вера Кондић, Татјана Стефановић Станојевић, Тамара Џамоња Игњатовић и Секција стручних сарадника нишког округа
2016. Миља Кривокућа, Драгица Павловић Бабић, Вељко Јовановић и Секција психолога у Војсци
2015. Маја Петровић, Јелена Митрашиновић Брашанац и Подружница јужно-бачка
2014. Јадранка Димов, Александар Костић и Секција универзитетских наставника психологије образовања
2013. Снежана Смедеревац, Јован Мирић и Републичка секција средњих школа
2012. Владимир Хедрих, Даница Богдановић, Невенка Драшковић Ивановић и Секција за психологију музике
2011. Првослав С. Плавишић, Вишња Хелајзен, Драган Попадић и Подружница ДПС-а за Моравички округ
2010. редакција часописа Психологија“ у саставу Миклош Биро (урдник), Александар Бауцал, Нада Кораћ, Драган Попадић, Снежана Смедеревац, Сунчица Здравковић, Владимир Михић (секретар) Бранка Тишма
2009. Драган Вукотић, Светлана Милановић, Ивана Ковачевић, Светлана Теодоровић, Александар Милојевић и Славко Милојковић
2008. Весна Гаврилов-Јерковић и Иван Јерковић, копредседници Програмског одбора Сабора 2007. године, Здравствена секција, Тамара Џамоња-Игњатовић и Милан Костић
Награду „Живорад – Жижа Васић“ за популаризацију савремене психологије у виду запажених јавних предавања, медијских наступа, публикација, рада у својој радној и/или широј друштвеној средини.
По устаљеној традицији, првог дана Конгреса свечано се проглашава добитник награде „Живорад – Жижа Васић“, за популаризацију савремене психологије. Ова награда додељује се од 1970. године, у знак сећања на знаменитог психолога Живорада – Жижу Васића (1912 – 1966), који је, као теоретичар и емпиричар, утемељио бројне примењене дисциплине. Живорад – Жижа Васић је остао упамћен као једна од најзанимљивијих личности наше психологије, свестрано надарен и образован човек, који је умео да повезује знање свог времена у стручној и људској делатности.
ДОБИТНИЦИ
2023. Бранка Тишма (извештај)
2022. Каја Дамњановић (извештај)
2021. Татјана Стефановић Станојевић
2019. Тамара Џамоња Игњатовић
2018. Милица Лазић
2017. Ана Алтарас Димитријевић и Сања Јаневски Татић
2016. Биљана Лајовић
2015. Елеонора Влаховић
2014. Драгица Павловић Бабић и Александар Бауцал
2013. Александар Димитријевић
2012. Мирјана Исић и Оливер Тошковић
2011. Вишња Хелајзен
2010. Биљана Требјешанин
2009. није додељена
2008. Небојша Јовановић и Саша Бјелић
2007. није додељена
2006. Лазар Тењовић
2005. Дијана Копуновић
2004. Јасна Вељковић и Петар Костић
2003. Светислав Јовановић и Даница Никић-Матовић
2002. Дијана Плут и Добрила Вујић
2001. није додељена
2000. Мирјана Митровић и Томислав Поповић
1999. Спомена Милачић
1998. Драган Кожовић
1997. Милан Костић
1996. Весна Јањевић-Поповић
1995. Драган Попадић
1994. Тинде Ковач-Церовић
1993. Јелена Срна
1992. Тамара Штајнер-Поповић, Весна Огњеновић, Надежда Игњатовић-Савић, Смиљка Ивачковић и Светлана Ивачковић
1991. Лукреција Врањешевић, Зорица Милосављевић и Добросав Трипковић
1990. Весна Брзев и Ана Пешикан
1989. Милојко Стојановић
1988. Ружица Росандић и Божица Видановић
1987. Јелена Влајковић и Драган Сакан
1986. Велимир Филиповић
1985. Бора Кузмановић
1984. Иван Ивић
1983. Жарко Требјешанин
1982. Петронила Капор-Стануловић
1981. Томислав Ђурић и Иван Панчић
1980. Бранислав Чукић
1979. Јелена Стакић
1978. Жарко Кораћ
1977. Душан Ђорђевић и Босиљка Ђорђевић
1976. Бранка Бранчић
1975. Ксенија Кондић, Илија Добривојевић и Младен Костић
1974. Љубомир Стојић
1973. Војин Матић
1972. Весна Огњеновић, Вања Рупник и Будимир Нешић
1971. Ненад Хавелка
1970. Првослав Плавшић
Награду “Јосип Бергер” за најбољи мастер рад који се односи на практичан рад психолога са појединцима, групама и организацијама, и чији резултати и закључци несумњиво упућују на конкретне могућности унапређивања делатности психолога у професионалној пракси.
На 24. седници 2018. године Извршни одбор Друштва психолога Србије је донео одлуку о додељивању награде „Јосип Бергер“, за најбољи мастер рад који се односи на практичан рад психолога са појединцима, групама и организацијама, и чији резултати и закључци несумњиво упућују на конкретне могућности унапређивања делатности психолога у професионалној пракси.
Награда се додељује дипломираним психолозима – мастерима који су своје звање стекли на студијским програмима од укупно 300 ЕСПБ бодова из психологије, акредитованом од стране надлежног органа Републике Србије. Награда „Јосип Бергер“ се додељује једном годишње за рад који је одбрањен са оценом најмање 9 (девет), годину дана уназад од дана објаве Конкурса за Награду.
Најбољи мастер рад ће се утврдити на основу следећих критеријума:
- Пријављени мастер рад је својим теоријским разматрањима, истраживачким проблемом и циљевима специфично усмерен на практичан рад психолога са појединцима, организацијама и групама
- Пријављени мастер рад својим резултатима и закључцима несумњиво упућује на конкретне могућности и предлоге унапређивања делатности психолога у професионалној пракси.
- Пријављени мастер рад је изведен у складу са међународно важећим СИМРАД стандардом
- Пријавњени мастер рад је резултат теренског истраживања спроведеног од стране аутора рада самостално или у оквиру истраживачког тима
- Пријављени мастер рад је оригинални научни рад аутора и није у целини претходно публикован.
Пријава кандидата за награду треба да садржи:
- Биографију аутора пријављеног мастер рада у електронској форми (текстуални фајл), не дужу од 2500 карактера са размацима
- Пријављени мастер рад у електронској форми
- Сагласност аутора за пријаву на Конкурс за доделу Награде
- Сагласност ментора за пријаву на Конкурс за доделу Награде
- Образложење пријаве рада написано од стране ментора или члана комисије за одбрану пријављеног рада, са посебним нагласком на потенцијални допринос пријављеног рада унапређењу делатности психолога у професионалној пракси. Образложење треба да буде у електронској форми (текстуални фајл), не дуже од 3000 карактера са размацима.
Предлози за Награду се упућују Друштву психолога Србије од стране појединца и установа секретару Друштва психолога Србије електронском поштом (sekretar@dps.org.rs).
Награда се састоји од: повеље, прикладне поклон-књиге са посветом у којој се наглашава за шта се поклон додељује и бесплатне чланарине у Друштву психолога Србије у наредних 5 година.
Уручивање Награде се врши на свечаности у оквиру Научно-стручног скупа психолога, а пре уручивања награде чита се писмено образложење Жирија.
Састав Жирија је: Драган Жуљевић, председник Жирија; Јелена Сладојевић Матић, заменик председника Жирија, Мирјана Беара, члан Жирија; Невена Ловринчевић, члан Жирија и Миља Кривокућа, члан Жирија.
ДОБИТНИЦИ
2023. Јана Димоски (извештај)
2021. Бисерка Ћосо
2020. није додељена
2019. Ведрана Мирковић
2018. Никола Роy Чаудхурy
Награду “Борислав Стевановић” за књигу која представља најзначајнији научни допринос развоју психологије у Србији у претходном двогодишњем периоду.
Ова награда установљена је 1972. године у знак сећања на академика професора др. Борислава Стевановића (1891-1971), психолога који је утемељио научну психологију у Србији.
Друштво психолога Србије ову награду додељује за књигу која представља најзначајнији научни допринос развоју психологије у Србији у претхдном двогодишњем периоду. Одлуку о добитнику награде доноси посебан жири састављен од истакнутих научних радника – психолога.
ДОБИТНИЦИ
2023. Душица Филиповић Ђурђевић (монографија „Kогнитивне основе језика: увод у психолингвистику) и Јелена Опсеница Костић (монографија „Путовање кроз дигитални простор – Увод у сајберпсихологију“) (извештај)
2021. Ана Пешикан за књигу „Учење у образовном контексту“ и Оливер Тошковић за књигу „Аутостоперски водич кроз статистику“
2019. Вељко Јовановић за књигу „Психологија субјективног благостања“, Слободан Марковић за књигу „Домени естетске преференције“, Драган Попадић, Зоран Павловић и Ирис Жежељ за књигу „Алатке истраживача“
2013. Дејан Лаловић за књигу „Читање: од слова до текста“
2011. проф. др Снежана Смедеревац, проф. др Душанка Митровић и мр Петар Чоловић за психолошки мернии инструмент „Великих пет плус два“ и проф. др Драган Попадић за публикцију „Насиље у школама“.
2009. проф. др Жарко Требјешанин за књигу „Речник Јунгових појмова и сигнала“ и др Бланка Богуновић за књигу „Музички таленат и успешност“
2007. проф. др Александар Костић за књигу „Когнитивна психологија“
2005. проф. др Станислав Фајгељ за књиге „Методе истраживања понашања“ и „Методологија“
2003. др Горјана Литвиновић за књигу „Човек између историјског и личног времена“
2001. проф. др Ненад Хавелка за књигу „Ученик и наставник у образовном процесу“
1998. проф. др Станиша Милошевић за серију од четири књиге из саобраћајне психологије и ергономије „Саобраћајна психологија“, „Selected Papers on Ergonomics and Traffic Psychology I“, „Одабрани радови из ергономије и саобраћајне психологије“ и „Перцепција саобраћајних знакова“
1996. проф. др Ксенија Радош за књигу „Психологија музике“
1994. проф. др Жарко Требјешанин за књиге „Шта Фројд заиста није рекао“ и „Лексикон психоанализе“
1993. проф. др Константин Момировић, др Звонимир Џамоња и проф. др Борис Волф за рад на конструисању психолошких тестова
1991. проф. др Јосип Бергер, проф. др Миклош Биро и проф. др Сулејман Хрњица за књигу „Клиничка психологија“
1988. Мирјана Дуран, Мирјана Митровић и Дијана Плут за књигу „Симболичка игра и стваралаштво“ и Иван Настовић за књигу „Психопатологија Ега“
1986. др Бранка Бранчић за књигу „Психолошке теорије избора занимања“
1985. проф. др Славољуб Радоњић за књигу „Психологија учења“
1983. проф. др Никола Рот за књигу „Психологија група“
1982. доц. др Александар Буквић за књигу „Начела израде психолошких тестова“ и проф. др Сулејман Хрњица за књигу „Зрелост личности“
1981. др Драгомир Пантић за публикације „Вредносне оријентације младих у Србији“ и „Интересовања младих“
1980. проф. др Иван Штајнбергер за књигу „Човек у аутоматизованом систему и инжињерска психологија“ и проф. др Ђорђе Ђурић за књигу „Психолошка структура етничких ставова младих“
1979. проф. др Јосип Бергер за књигу „Психодијагностика“
1978. проф. др Иван Ивић за књигу „Човек као animal simbolicum„
1977. проф. др Предраг Огњеновић за књигу „Осећај и мера – о психофизичким основама сазнања“
1976. проф. др Радивој Квашчев за књигу „Психологија стваралаштва“ и проф. др Славољуб Радоњић за књигу „Увод у психологију – структура психологије као науке“
1975. проф. др Вера Смиљанић-Чолановић, проф. др Иван Ивић, мр Ружица Росандић и Милан Милинковић за истраживачки пројекат „Нова ревизија Бине-Симонове скале“
1974. проф. др Радивој Квашчев за више дела о стваралачком мишљењу;
1973. проф. др Бошко Поповић за књигу „Увод у психологију морала“
1972. проф. др Никола Рот за књигу „Социјална психологија – социјализација“
Награду “Никола Рот” за нарочити допринос институција и организацију у промовисању психолошке науке и струке.
Друштво психолога Србије је 2020. године установило нову награду под називом: Награда за нарочити допринос институција и организација за промовисање психолошке науке и струке “Др Никола Рот”. Награда се додељује посебном одлуком Извршног Одбора Дрштва психолога Србије, а највише једанпут годишње, за нарочити допринос појединих институција и организација на територији Републике Србије у промовисању, актуелизовању и афирмацији психолошке науке и струке у јавности.
ДОБИТНИЦИ
2023. СТАР центар изузетних вредности за бихејвиорална истраживања у психологији, ФФУНС
2022. Организација „Мрежа психосоцијалних иновација“ – ПИН, Београд
2021. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог
2020. Институт за ментално здравље Војводине
Састав комисија за 2023. годину
Комисија за Награду за животно дело
- Биљана Требјешанин (председница)
- Небојша Мајсторовић
- Снежана Стојиљковић
Комисија за награду „Љуба Стојић”
- Весна Чорто
- Весна Роквић
- Анита Поповић
Комисија за награду „Јосип Бергер”
- Драган Жуљевић (председник)
- Јелена Сладојевић Матић
- Мирјана Беара
- Невена Ловринчевић
- Миља Кривокућа
Комисија за награду „Живорад – Жижа Васић”
- Дијана Копуновић Торма (председница)
- Весна Јањевић Поповић
- Милан Костић
- Бранка Бешлић
- Марија Вуловић
Жири за награду „др Борислав Стевановић”
- Снежана Светозаревић (председница)
- Драгица Павловић Бабић
- Александар Бауцал
- Мирјана Беара
- Невена Буђевац
- Вељко Јовановић
- Слободан Марковић
- Оливера Радовић
- Татјана Стефановић Станојевић
- Оливер Тошковић