Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

Пленарни предавачи

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

Пленарни предавачи 70. Конгреса психолога Србије

 

Михаел Антоловић

antolovic

 

Михаел Антоловић (1975), историчар, ванредни професор Педагошког факултета у Сомбору, Универзитета у Новом Саду. Бави се европском историјом 19. и 20. века, историјом историографије и теоријом и методологијом историјске науке. Објавио је монографије Немачка мањина у Војводини 1918–1941. Друштво и политика (2017), Историографија и политика. Интелектуална биографија Фридриха Мајнекеа (2017) и Чедомир Попов. Интелектуална биографија (2021), приредио и превео више књига са немачког и енглеског језика.

Тема пленарног предавања:

Нацистичка биополитика и стварање „натчовека“ – један прилог из историје злоупотребе науке у 20. веку

Полазећи од Фукоовог одређења биополитике као специфичне технологије државне моћи која наџире, контролише, уређује и врши репресију над физичким животом становништва, у излагању ћемо настојати да покажемо како су концепти расизма, дарвинизма и еугенике – потекавши из деветнаестовековне позитивистичке вере у незадрживи научни напредак –постали идеје-водиље на којима се заснивала биополитика коју су спроводиле нацистичке власти у Трећем рајху (1933–1945). Стога је он представљао својеврсну биополитичку лабораторију у којој су, захваљујући неограниченој моћи тоталитарне државе, над становништвом спровођене различите биополитичке мере са циљем стварања физички и психички супериорних људских бића. То је подразумевало различите биополитичке праксе попут искључења и елиминације наводно расно– (Јевреји, Роми) и физички- (психијатријски болесници) инфериорних појединаца или читавих популација. Упоредо са праксом искључивања, одвијала се и пракса стварања људских бића која би поседовала одговарајућа физичка својства (одређени тип лобање, бела пут, плаве очи и плава коса, висока грађа, физичко здравље и издржљивост) која су сматрана пожељним и „расно супериорним“ у односу на припаднике других раса. У том циљу, широм Трећег рајха, успостављене су специјализоване медицинске установе под називом Лебенсборн (извор живота). Оне су представљале својеврсне узгајивачнице нацистичког „натчовека“ у којима је зачето неколико хиљада деце од стране мушкараца и жена са пожељним „расним“ одликама. Оно што је нарочито важно јесте да је овим биополитичким мерама давана научна легитимација и да су оне биле дискредитоване тек са сломом нацистичког поретка. У том смислу, нацистичка биополитика представља изразито какрактеристичан, али никако не и једини, пример идеолошке и политичке инструментализације науке у 20. веку. Исто тако, она представља својеврсну потврду „дијалектике просветитељства“ на коју су након Другог светског рата упозоравали Хоркхајмер и Адорно тврдећи, са правом, да наука која није саморефлексивна и која се своди искључиво на тзв. „инструменталну рационалност (техничко-технолошка открића) не само што носи у себи семе сопственог самоуништења већ и да служи поробљавању/експлоатацији човека а не његовој еманципацији.

 

Мерим Билалић

bilalic

 

Мерим Билалић је тренутно редовни професор (когнитивне психологије) на Нортамбриа Универзитету у Њукастлу, Енглеска. По завршетку дипломских студија у Сарајеву и докторског у Оксфорду (експериментална психологија), радио је на универзитетима у Берлину (Хумболдт), Лондону (Брунел) и Тубингену. Пре тренутне позиције, држао је катедру за општу психологију и когнитивну науку на Универзитету у Клагенфурту, Аустрија.

Главно поље истраживања су когнитивни процеси у експертизи и њихова неурална имплементација. Објавио је преко 50 рецензираних радова у интернационалним начним часописима, специјализираних из области когнитивне психологије (Cognitive Psychology, Cognition, JEP: General), неуронауке (Journal of Neuroscience, Cerebral Cortex) и опште психологије (Psychological Science, Current Directions in Psychological Science).

Његова докторска дисертација о грешкамаексперата је проглашена од стране Британског психолошког друштва (British PsychologicalSociety) најбољим докорским радом у психологији у 2008. години. Аутор је уџбеника о когнитивној психологији (2011, McGraw Hill) и монографије о неурознаности експертизе (Тhe Neuroscience of Expertise) објављене 2017. године у издању Cambridge University Press.

Тема пленарног предавања:

(Неуро)наука експертизе

Најбољи спортисти оставаљају често гледаоце без даха, без обзира да ли се ради о тенису, где Серена Вилијамс узвраћа најбрже тениске сервисе или шаху, где Магнус Карлсен проналази најбоље решење у мору могућности. Међутим, скоро па натприродна перформанса није само типична за најбоље спортисте. Посета локалном радиологу, коме ће један кратак поглед на рендген плућа бити довољан да установи да је све у реду. С обзиром да је физички немогуће реаговати довољно брзо да се врати тениски сервис, да у шаху постоји више могућности него атома у свемиру, да су разлике између здравог и болесног ткива на рендгену скоро невидљиве, није чудо да се поставља питање како се ове наизглед немогуће ствари дешавају.

Експертиза је део когнитивне психологије који изучава (когнитивне и неуралне) механизме који експертима омогућавају на први поглед невероватне перформансе. Још од чувеног Алфред Бинета, који је истраживао играње шаха на слепо, претпостављало се да експерти поседују изузетне, или барем далеко натпросечне способности. Међутим, после више од века научих истраживања, сада знамо да експерти не морају нужно да имају натпросечне базичне способности. Оно што морају да имају, и што је заједничко за све домене експертизе, без обзира да ли су опажајни као радиологија, когнитивни као шах, или пак моторички као тенис, јесте велика количина знања специфична за домен. Управо ово знање је главно везно ткиво између главних когнитивних процеса као што су памћење, пажња или опажање. Знање такође у великој мери одређује како ће се ови когнитивни процеси имплементирати на неуралном нивоу.

У свом говору ћу демонстрирати зашто нам се чини да најбољи спортисти имају све време света у домену где је свака милисекунда важна, зашто шаховски велемајстори могу погодити ста ће се десити у будућности иако не рачунају више од пар потеза унапред, или пак зашто је радиолозима довољан један кратки поглед да установе да нешто није у реду са рендгеном. Иако експерти не поседују натприродне моћи, лепота њихове перформансе је управо у томе да они ипак успевају да заобиђу своје когнитивне и нервне границе. Њихов учинак се на први поглед чини као веома једноставан, чак лаган чин, али иза њега стоје комплексни процеси који повезују неколико основних когнитивних функција. Чињеница да људски мозак успева да имплементира тако сложену машинерију, посебно када се ради о еволуцијски новим и природним подражајима као што је то случај у шаху и радиологији, говори о невероватној прилагођености људског мозга.

 

Ева Бостјанчич

bostjancic

 

Ева Боштјанчич је редовни професор психологије рада и организације на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Љубљани. Њен истраживачки рад обухвата области талената, културне интелигенције и менаџмента у организационом окружењу, враћања на посао након сагоревања или након дуге болести и тако даље. Такође саветује, води радионице, води разговоре са запосленима у приватном и јавном сектору и води веб страницу www.psihologijadela.com.

Наслов пленарног предавања:

Мост између науке и праксе – улога организационог психолога

Сваке године психолошка наука нуди мноштво налаза, научних закључака, нових теорија, узбудљивих модела. Али организациона психологија је такође практична наука која може да пружи много више од теорија и модела. На предавању ћемо видети шта је улога психолога на индивидуалном, тимском и организационом нивоу – као научника и практичара. Неке теме, као што су повратак на посао након синдрома сагоревања, рад са талентованим запосленима, утицај анонимног писања, систематска евалуација образовних метода и међукултурна адаптација истраживачких алата, биће представљене очима науке и на захтев праксе. Схватићемо да организациони психолози морају да играју различите улоге током својих каријера. Изазова за нас увек има довољно, али задржавање етичког и аналитичког става је основа коју нисмо могли заборавити.

 

Ивана Б. Петровић

petrovic

 

Ивана Б. Петровић је професор на предметима из области психологије рада и организације на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. У свом раду се залаже за приступ научник – практичар –  хуманиста. Има богато истраживачко и консултантско искуство у области понашања потрошача, маркетинга, маркетиншке комуникације, социјалног маркетинга, организационих промена и развоја, као и управљања људским потенцијалима. Централна тема на коју су усмерени сви истраживачки и други радови Иване Петровић је добробит, како радних људи, тако и  потрошача. Председник је Комисије за комуникацију и информисање Црвеног крста Србије. Од почетка каријере се залагала против старосне дискриминације, а од 2017. године када се укључила у COST акцију Ageism -a multi-national interdisciplinary perspective, размишљања о активној улози психологије у мењању односа друштва према људима свих година и грађењу праведнијег друштва за све људе, без обзира на њихову старост, постају једна од важних области њених професионалних интересовања.

Тема пленарног предавања:

Године живота: стереотипи, предрасуде и дискриминација

Старење и дужи живот, као и чињеница да је у погледу старости човечанство данас разноврсније него икада, доводе до тога да се све више суочавамо са ејџизмом. Ипак, ејџизам треба разматрати као феномен који се односи на људе свих година. Уједињене нације, Светска здравствена организација и Међународна организација рада скренули су пажњу јавности на ејџизам и његов утицај на различите старосне групе. У раду се разматрају концептуализација и разумевање ејџизма као феномена који обухвата широк спектар стереотипа, предрасуда и дискриминације људи на основу њихових година старости; импликације различитих одређења ејџизма; приступи истраживању ејџизма; како уочити широко распрострањене, тврдокорне негативне праксе; како препознати не само непријатељски, већ и беневолентни или саосећајни ејџизам. Шта сервирају медији, шта се дешавало у пандемији. Како се односимо према годинама, једној од незаобилазних варијабли у психолошким истраживањима.

Поставља се питање где је и на који начин психологија као наука и струка треба да се постави у односу на стереотипе, предрасуде и дискриминацију људи на основу њихових година старости. Како се ослободити старосне подвојености ми – они.  Због чега ејџизам треба посматрати као друштвени феномен који се односи на људе свих година старости. Кључно питање је како видимо улогу психологије у грађењу праведнијег друштва за људе свих генерација.

 

Стела Чен

chan

 

Професорка Стела Чен је тренутно председавајућа за психолошки третман заснован на доказима на Универзитету Рединг. Пре своје тренутне улоге, била је канцеларов сарадник, предавач, а затим и читалац на Универзитету у Единбургу између 2012. и 2020. Када су у питању обуке, стекла је докторат из експерименталне психологије на Универзитету у Оксфорду, истражујући неуро-когнитивне механизме који су у основи ризика за депресију, а затим професионални докторат из клиничке психологије који је квалификовао за клиничког психолога. Стела је обављала различите руководеће улоге у Краљевском друштву Единбурга и Краљевском друштву Единбурга за младе у Шкотској, изабрана је за члана Британског психолошког друштва (БПС) и била је добитница БПС-ове награде за јавни ангажман и медије. Редовни је сарадник на догађајима на фестивалима књига, програмима јавног ангажовања и медијским активностима.

Наслов пленарног предавања:

Побољшање менталног здравља младих: од основних наука до копродукцијских пројеката који повезују истраживање, ангажман јавности и клиничке услуге

Истраживања и клиничке иновације за ментално здравље младих много су заостајале за онима код одраслих. Многи истраживачи и клиничари траже прави „рецепт“ за помоћ, али сложеност проблема значи да је мало вероватно да ћемо пронаћи магични рецепт. Наша истраживачка група има снажан фокус на идентификацији био-психо-социјалних фактора ризика и отпорности. Поред конвенционалних истраживачких студија, пилотирали смо Citizen Science методе које укључују младе људе као активне копродуценте истраживања, а не као пасивне учеснике. Пројекат Soothе је прикупио преко 800 умирујућих фотографија и сарађивао са научницима из више од 40 земаља. Такође смо покренули функцију апликације током блокаде COVID-а, заједно смо склопили Пионири у пракси: кориснички водич са низом добротворних организација, а недавно смо заједно направили алате за добробит са 9 тимова научника грађана из школа и других група младих. Наше искуство сугерише да методологија грађанске науке нуди оснажујуће искуство за младе људе. Недавно смо такође покренули Мрежу отпорности на читање, градећи мостове између истраживача и практичара како бисмо унапредили наше разумевање и интервенцију за ментално здравље младих људи. У овом говору поделићу са вама наше налазе и радни процес ових пројеката.

 

Мојца Јуришевич

jurisevic

 

Др Мојца Јуришевич је редовна професорка Педагошког факултета Универзитета у Љубљани, на предметима из области педагошке психологије. Њена главна истраживачка интересовања везана су за мотивацију за учење, професионални развој наставника, даровитост и образовање даровитих. Др Јуришевич је на свом факултету основала Центар за истраживања и промоцију даровитости и руководи радом овог Центра.

Мојца Јуришевич је ауторка поглавља о образовању даровитих у Белој књизи о образовању у Републици Словенији, објављеној 2011. године. Чланица је Европског савета мреже за подршку талентима и представница је своје земље у Светском савету за даровиту и талентовану децу.

Обавља функцију председнице Секције за психологију у образовању Друштва психолога Словеније, као и националне представнице у Сталној комисији за психологију у образовању Европске федерације удружења психолога. Придружена је чланица Америчке психолошке асоцијације.

Наслов разговора:

Куда идеш, мотивацијо? Мотивација за учење у временима пандемије COVID-19

Мотивација је процес који одређује учење и посредује у квалитету исхода учења као производа учења или перформанси. Иако сада постоје различита теоријска објашњења за мотивацију, у распону од индивидуалних потреба до мотивационих циљева, концептуализација, идентификација и култивисање мотивације остаје посебан изазов за истраживаче и практичаре. Сложеност мотивације недавно је истакнута током пандемије COVID-19, када су се услови школског учења променили и школе су се суочиле са академским и психосоцијалним последицама пада мотивације ученика. У презентацији ћемо анализирати овај феномен у светлу савремених теоријских увида о мотивацији и недавних сазнања из емпиријских студија о мотивацији студената спроведених током пандемије.

 

 

Драган Попадић

popadić

 

Драган Попадић (р. 1955. године у Београду) је редовни професор социјалне психологије на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. Бави се пре свега проучавањем политичке социјализације, коришћења дигиталних технологија међу младима, вредносних оријентација, социјалних конфликата и насиља у школи, и радове из тих области објављивао је у већем броју домаћих и страних књига и часописа. Учествовао је у изради и имплементацији програма посвећених ненасилној комуникацији, конструктивном решавању конфликата и грађанском васпитању.

Добитник је награда Друштва психолога Србије „Борислав Стевановић“ за књигу која представља најзначајнији научни допринос развоју психологије у Србији у протеклом двогодишњем периоду (2011. и 2019. године), „Жижа Васић“ за популаризацију психологије (1995. године) и признања „Љуба Стојић“ за допринос у раду и развоју Друштва психолога Србије (2002. и 2011. године).

Тема пленарног предавања:

Скупови Друштва психолога Србије – првих седамдесет година

Седамдесет година је од оснивања Друштва психолога Србије, и седамдесет година стручног и научног окупљања под окриљем Друштва. Настављајући се на грађу коју су прикупљале колеге Милојко Стојановић и Томислав Ђурић, у овом раду се сажето приказује историјат досадашњих скупова (сабора и конгреса). Кроз увид у организацију, тематске области, облике рада и посећеност скупова добија се јаснија слика оразвоју психологије као струке и науке у Србији. Оваисторијска ретроспектива помаже нам и да се подсетимо друштвено-историјских трансформација кроз које је пролазило српско друштво и места и улоге психолога у тим процесима.

На мрежи

Ко је на мрежи: 607 гостију и нема пријављених чланова

Мејлинг листа

Пријавите се за мејлинг листу ДПС

Please enable the javascript to submit this form

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић