Поштоване колегинице и колеге,

71. Конгрес психолога Србије одржан је од 24. до 27. маја 2023. године на Палићу, у Студентском одмаралишту Палић.

Централна тема Конгреса била је „Нови хоризонти (сајбер)психологије“. Ова тема је изабрана са намером да се на 71. Конгресу психолози интензивније баве питањима о томе како се функционисање у хибридном (физичком и сајбер) простору, у коме се одвија све више активности (образовање, рад, свакодневне личне и социјалне активности…) одражава на психички живот људи. Поред главне теме, у програму Конгреса нашло се и неколико сасвим специфичних тема које се тичу нових поља професионалног ангажовања психолога, као што су нпр. психолошки аспекти инфертилитета или трансродности, а наметнула се и, нажалост, актуелна тема насиља, његових различитих врста, облика, начина и места испољавања. Као и сваке године, на Конгресу су биле организоване активности на којима су се учесници бавили стандардним темама из различитих грана психологије (социјалне, развојне, клиничке, психологије образовања, рада, индивидуалних разлика). Програм 71. Конгреса психолога Србије (https://www.dps.org.rs/kongres/program/) садржао је:

• пет пленарних предавања (https://www.dps.org.rs/kongres/plenarni-predavaci/);
• 11 тематских сесија са укупно 53 саопштења;
• један симпозијум са осам саопштења;
• шест округлих столова са укупно 43 учесника;
• четири трибине са укупно 25 учесника;
• постер презентацију са укупно 10 постера;
• промооцију издања ЦПП-а на којој су представљене три књиге; и
• три састанка секција Друштва психолога.

У реализацији свих ових активности учествовало је око 150 активних учесника, поред којих су Конгресу присуствовали и неки од коаутора, као и значајан број учесника у својству публике (без рада), тако да је укупан број учесника Конгреса био око 260.

Као два лајт-мотива одржаног 71. Конгреса психолога Србије, могу се издвојити две теме које су се провлачиле у дискусијама учесника готово свих конгресних активности:

1. У свим сесијама које су се дотицале (сајбер)психологије, живота у физичком и дигиталном окружењу, активностима на интернету, наметао се закључак да проблематична понашања у сајбер простору (насиље, злоупотребе, зависности, конзумирање проблематичнмих садржаја) људи доносе са собом из физичког простора; ако интернет остварује лош утицај на појединце, то је углавном због тога што ти појединци нису развили одговарајуће конструктивне механизме суочавања и прераде неповољних утицаја ни у реалном, физичком свету; ипак, претерани боравак у дигиталном окружењу доприноси томе да занемарујемо развој неких вештина (социјалних, когнитивних, моторичких) и занемарујемо неке активности које имају кључни значај за укупни развој (попут игре нпр.). То све значи да је неопходно пронаћи меру у „хибридном“ окружењу – колико ћемо боравити и којим активностима ћемо се бавити у дигиталном свету, а колико и како ћемо живети у свом природном окружењу, односно у физичком свету.
2. Друга тема која се провлачила кроз готово све конгресне активности јесте место и улога психолога у Србији. Општи закључак је да су психолози у готово свим системима у којима раде виђени као нека врста интервентне службе, односно да се од психолога очекује да решавају проблеме и интервенишу у кризним ситуацијама. То потврђује и актуелна кризна ситуација у којој је очекивана, а и догодила се мобилизација психолога који раде у интервентним тимовима. Међутим, такво ангажовање психолога нити решава проблеме који су довели до кризе, нити представља суштину ове професије. Суштина професионалног ангажовања психолога јесте да раде на превентивним активностима, а нарочито да пружају подршку менталном здрављу и укупном развоју појединаца, зарад достизања њихове, али и добробити читаве заједнице. Ако се професионална улога психолога сагледа на овај начин, онда је јасно да је у свим системима неопходно ангажовање значајно већег броја психолога чији ће задаци бити постављени сагласно овако виђеној улози. Притом је од изузетне важности општа професионализација свих служби у којима психолози раде, па и професионализација рада самих психолога.

Учесници су највеће интересовање, поред пленарних предавања, показали за интерактивније облике рада и за актуелне теме и садржаје који се тичу неких нових подручја професионалног рада психолога, а предложили су и неке садржаје које би желели да прате на наредном Конгресу, као што су: нове форме породице; психологија старења; предузетништво у психологији; мобинг; психотерапија – одлике и врсте; агресивност; превентивни рад психолога; положај професије у друштву.