Organizacija Kongresa 2018
  • Serbian Language
  • English (UK)

Programski odbor Kongresa Psihologa Srbije 2018.


Ko-predsednica programskog odbora

prof. dr Jelena Vranješević

Odeljenje za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu


Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radila je u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja Zvezdara (1993 – 1994) i na Učiteljskom fakutetu u Beogradu (1994 – 2014). Od 2014. godine radi na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetima Razvojna psihologija, Pedagoška psihologija i Psihologija celoživotnog razvoja. Autorka je knjiga: Promena slike o sebi: autoportret adolescencije; Razvojne kompetencije i participacija dece: od stvarnog ka mogućem; Od učesnika do istraživača: deca u participativnim istraživanjima i koautorka knjige: Nevidljivo dete – slika o detetu u medijima, kao i  velikog broja članaka objavljenih u stručnim i naučnim časopisima. Učestvovala je u kreiranju i koordinaciji više nacionalnih i međunarodnih projekata iz oblasti ranog razvoja, obrazovanja za društvenu pravdu/interkulturalnog obrazovanja, komunikacije i alternativnih načina rešavanja sukoba (medijacije i pregovaranje), prava deteta/participativnih prava i liderstva u obrazovanju. Koautorka je i odgovarajućih priručnika iz tih oblasti i vodi različite treninge obuke odraslih u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je u istraživačkim projektima koji se bave različitim aspektima unapređenja kvaliteta obrazovanja: uključivanje dece/mladih iz osetljivih grupa u obrazovni sistem, participacijom dece i roditelja u obrazovno-vaspitnom procesu i profesionalnim razvojem nastavnika.



Ko-predsednik programskog odbora

doc. dr Boris Popov

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu


Boris Popov je osnovne i magistarske studije psihologije završio na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, 2004., odnosno 2007., godine. Na istom fakultetu je 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja”. Na Filozofskom fakultetu je trenutno i zaposlen kao docent na Katedri za industrijsko-organizacijsku psihologiju. Šest meseci proveo je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, kao gostujući predavač. Učestvovao je na više naučno-istraživačkih projekata, a do sada je objavio 15-ak naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima i bio učesnik na više od 30 domaćih i međunarodnih naučnih skupova.

Osim toga, više od 10 godina se bavi konsultantskim radom iz oblasti ljudskih resursa, gde je učestvovao u brojnim projektima pre svega iz domena treninga i razvoja zaposlenih.



Članica programskog odbora

Prof. Dr Dušica Filipović Đurđević

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Od 2017. godine vanredni je profesor na Odeljenju za psihologiju, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine saradnik Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju. Od 2006. do 2017. godine bila je zaposlena na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde je bila član tima koji vodi Laboratoriju za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakuleta Univerziteta u Beogradu završila je osnovne (1996—2001), magistarske (2001—2004) i doktorske studije (2004—2007). Tokom školovanja usavršavala se na Institutu Maks Plank u Najmegenu i na Univerzitetu u Oksfordu. Predavač je na nekoliko kurseva iz oblasti kognitivne psihologije. Između ostalog, njena istraživanja usmerena su na razumevanje kognitivne obrade jezika, naročito morfologije i pojedinih aspekata semantike, kao što su konkretnost pojmova i višeznačnost reči. Sa koleginicom Sunčicom Zdravković objavila je knjigu Uvod u kognitivne neuronauke. Održala je predavanja po pozivu na nekoliko uglednih svetskih univerziteta, učestvovala na međunarodnim i nacionalnim projektima i objavila niz radova u međunarodnim i domaćim časopisima.



Članica programskog odbora

prof. dr Vesna Gavrilov Jerković

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu


Vesna Gavrilov-Jerković je rođena 1961. godine u Somboru. Udata je i majka jedne ćerke. Odmah nakon diplomiranja na Odeljenju za psihologiju u Beogradu, 1984. godine, zaposlila se u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Somboru, gde je radila kao klinički psiholog na poslovima psihodijagnostike, psihoterapije i primarne i sekundarne prevencije. Višestruko je edukovana iz oblasti psihološkog savetovanja i tretmana i poseduje više licenci u ovoj oblasti. U saradnji sa Društvom psihologa Srbije organizovala je edukativne programe iz oblasti psihološkog tretmana.

Od 1993. godine je zaposlena na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Psihologija je izabrana maja 2014. godine. Osnovna interesovanja su iz oblasti kliničke i zdravstvene psihologije, pozitivne kliničke psihologije i psihologije blagostanja, psihološkog savetovanja i psihoterapije i psiholoških modela promene ponašanja. Pod njenim mentorstvom je do sada odbranjeno više diplomskih i master radova, sedam magistarskih i šest doktorskih teza. Od početka svoje karijere uključena je ili kao učesnik ili kao rukovodilac i koordinator u brojne istraživačke i aplikativne projekte. Autor je i koautor preko 200 objavljenih radova u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima i saopštenja na međunarodnim i domaćim naučnim i stručnim skupovima, kao i poglavlja u domaćim i međunarodnim monografijama. Napisala je udžbenik Kliničko-psihološki praktikum: procedura i konteksti kliničke procene i monografiju Regulacija zdravstvenog ponašanja: socijalno kognitivna perspektiva. Koautor je poglavlja u internacionalnoj monografiji Svetska knjiga o nadi. Kontinuirano je angažovana kao recenzent od strane više domaćih i međunarodnih časopisa iz oblasti psihologije i graničnih disciplina.

Više puta bila član Programskog odbora Sabora psihologa Srbije, a 2007. godine je bila i njegov kopredsenik. Nagrađena je nagradom Društva psihologa Srbije „Ljubomir Ljuba Stojić“.



Član programskog odbora

prof. dr Darko Hinić

Prirodno-matematički i Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu


Darko Hinić je vanredni profesor psiholoških nauka Univerziteta u Kragujevcu. Na Prirodno-matematičkom i Filološko-umetničkom fakultetu predaje predmete iz oblasti opšte psihologije, psihologije komunikacije i psihologije u obrazovanju.

Njegov stručni rad odvija se u dva različita pravca. Doktorirao je na temu iz oblasti psihologije internet ponašanja i proučavanja poremećaja upotrebe Interneta. Autor je monografije Internet komunikacije i poremećaj upotrebe Interneta, i koautor udžbenika Poslovno i organizaciono komuniciranje, i Komunikologija i komuniciranje u organizaciji. Druga oblast je ekološka psihologija, ovaj predmet je sa uspehom pokrenuo na Univerzitetu u Kragujevcu i Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a takođe je gostovao na nekoliko univerziteta u regionu i šire, i predstavljao savremene tendencije u ovoj oblasti. Autor je većeg broja članaka iz pomenutih oblasti objavljenih u stručnim i naučnim časopisima u zemlji i inostranstvu. Recenzent je naučnih radova u par prestižnih svetskih časopisa, recenzent Ministarstva prosvete za priznavanje inostranih diploma iz oblasti psihologije, član sekcije univerzitetskih nastavnika psihologije obrazovanja. Takođe je učestovao u nekoliko istraživačkih projekata koji su za cilj imali evaluaciju i standardizaciju psiholoških instrumenata i skala za procenu psiholoških karakteristika i pojava, poput crta temperamenta, depresije, suicidalnosti i poremećaja upotrebe Interneta.



Članica programskog odbora

doc. dr Gordana Đigić

Departman za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu


Diplomirala je na Grupi za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, magistrirala na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a doktorsku disertaciju odbranila na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Radila je kao nastavnik psihologije u srednjoškolskim centrima (1985-1986), kao stručni saradnik – psiholog u OŠ Vuk Karadžić u Nišu (1986-2002), kao savetnik za razvojno planiranje u Školskoj upravi Niš Ministarstva prosvete i sporta RS (2002-2005), kao nastavnik Građanskog vaspitanja i pomoćnik direktora u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Nišu (2005-2010), a od 2010. godine radi na Filozofskom fakultetu u Nišu, najpre kao asistent, a od 2014. kao docent na predmetima iz oblasti psihologije obrazovanja (Osnovi pedagoške psihologije; Psihologija nastave; Psihologija u obrazovanju; Obrazovanje dece sa smetnjama i teškoćama u razvoju; Ličnost, sposobnosti i stilovi učenja; Psihologija nastavnika). Autorka je knjiga Romska deca i testovi inteligencije i Upravljanje razredom – savremeni pristup psihologiji nastavnika, koautorka je Praktikuma za realizaciju profesionalne nastavne prakse sa studentskim portfoliom, autorka je ili koautorka i velikog broja radova objavljenih u naučnim časopisima i saopštenih na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Učestvovala je u kreiranju, koordinaciji i realizaciji velikog broja projekata u oblasti obrazovanja. Radila je na kreiranju i realizaciji brojnih programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju (akreditovanih, odobrenih rešenjem ministra prosvete ili razvijenih u okviru posebnih programa). Bila je član uređivačkog odbora časopisa za društvene nauke Teme (M24), koji objavljuje Univerzitet u Nišu (2012-2016). Učestvovala je u organizaciji naučnih skupova Dani primenjene psihologije i Nauka i savremeni univerzitet koji se svake godine održavaju na Filozofskom fakultetu u Nišu, u svojstvu člana, sekretara ili predsednika programskih i organizacionih odbora ovih skupova, a bila je angažovana i kao urednik zbornika radova sa ovih skupova.



Član programskog odbora

doc. dr Dejan Pajić

Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu


Dejan Pajić je docent na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gde predaje više predmeta iz oblasti statistike i primene računara u psihologiji. Trenutno obavlja funkciju šefa Odseka. Njegova primarna oblast interesovanja i ekspertize su naukometrija, vrednovanje naučnog učinka i vizuelizacija informacija. Bio je član tima koji je razvio SCIndeks - Srpski citatni indeks i metodologiju kategorizacije domaćih naučnih časopisa u Srbiji. Trenutno je angažovan na Erasmus+ projektu pod nazivom Boosting Engagement of Serbian Universities in Open Science čiji je cilj promocija otvorene nauke u Srbiji i pokretanje repozitorijuma naučnih publikacija na svim državnim univerzitetima. Kao član međunarodne grupe eksperata, u okviru COST akcije ENRESSH, bavi se pitanjima adekvatnog vrednovanja naučnog učinka u društvenim i humanističkim naukama.



Članica programskog odbora

prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović

Odeljenje za Socijalnu politiku i socijalni rad Fakulteta Političkih nauka, Odeljenje za Psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Prof. dr Tamara DŽamonja Ignjatović, redovna profesorka, predaje na Fakultetu Političkih nauka na Odeljenju za Socijalnu politiku i socijalni rad i na Filozofskom fakultetu na Odeljenju za Psihologiju Univerziteta u Beogradu. Kao  klinički psiholog i specijalista medicinske psihologije, radila je na Institutu za psihijatriju Kliničkog Centra Srbije u Beogradu na poslovima psihodijagnostike, procene ličnosti, savetovanja i psihoterapije. NJen rad na uvođenju novih savremenih upitnika za procenu ličnosti, kao i primene Roršah testa, znatno je doprineo unapređenju kliničke prakse i istraživanja u ovoj oblasti.

Od 2000. godine predaje psihologiju i medijaciju studentima socijalnog rada na osnovnim, master i doktorskim studijama. Od 2016. godine predaje Psihologiju mentalnog zdravlja studentima psihologije.  Učestvovala je i u brojnim istraživačkim i aplikativnim projektima sa ciljem unapređenja stručne prakse sa korisnicima usluga socijalne zaštite i kvaliteta rada centara za socijalni rad. Posebno se bavi razvojem instrumenata procene ličnosti i procene  potreba korisnika socijalne zaštite, kao i kreiranjem usluga za porodice sa decom sa smetnjama u razvoju i restorativnog pristupa mladima u sukobu sa zakonom

Preko deset godina bavi se medijacijom, edukacijom i razvojem modaliteta njene primene u različitim oblastima. Osnovala je Specijalističke akademske studije iz Medijacije. Učestvovala je na brojnim stručnim i naučnim skupovima u zemlji  i inostranstvu i vodila edukativne seminare iz oblasti kliničke psihologije, veština komunikacije, aktivnog učenja, medijacije, veština vođenja slučaja i operativnog planiranja u centrima za socijalni rad, tretmana za decu i mlade sa problemima u ponašanju, i drugo.

Autor je i koautor oko 15 monografija, stručnih publikacija i  priručnika od kojih su najznačajnije Medijacija- principi, proces, primena, (2014), Teorijske osnove medijacije –perspektive i doprinosi (2009):, Petofaktorski model ličnosti, (2004), NEO PI-R, Primena i interretacija, (2004), Instrumenti procene u socijalnoh zaštiti-upitnici, skale i tehnike, (2010)  Deca i mladi sa problemima ponašanja: Usluge i tretmani u zajednici (2010),  kao i preko  50 naučnih i stručnih radova pretežno iz oblasti kliničke psihologije,  teorija ličnosti, medijacije i socijalne zaštite.



Članica programskog odbora

doc. dr Mirjana Beara

Studijski program za psihologiju Departmana za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru

Dr Mirjana Beara je docentkinja na studijskom programu za psihologiju Departmana za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Osnovne studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorat iz oblasti psihologije obrazovanja odbranila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Specijalizirala je interdisciplinarnu oblast Menadžment u obrazovanju na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Oblasti njenog naučnog i stručnog delovanja su psihologija obrazovanja,  psihološka prevencija i edukacija, profesionalni razvoj nastavnika, psihologija u menadžmentu i preduzetništvu, obuke odraslih i podrška zapošljavanju. U nastavi na univerzitetu je angažovana od 2008. godine, a pre toga je radila na poslovima školskog psihologa u srednjoj stručnoj školi, zatim u Školskoj upravi Novi Sad, i kao menadžerka centra za obuke odraslih u Novom Sadu. Još tokom studija bila je uključena u programe NVO za psihosocijalnu pomoć ranjivim grupama – izbeglicama, deci, mladima i devojkama.

Učestvovala je i u brojnim istraživačkim i aplikativnim projektima u zemlji i inostranstvu, sa ciljem unapređenja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja,  povećanja zapošljivosti posebno ugroženih grupa i unapređenja mentalnog zdravlja dece i mladih. Koautorka i realizatorka je nekoliko akreditovanih programa za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, među kojima je aktuelan program Izazovi interkulturalnog učenja i nastave.  Autorka je nekoliko psihološko-preventivnih programa za decu i mlade, među kojima je i program radionica za jačanje emocionalne rezilijentnosti dece na hraniteljstvu.  Autorka je nekoliko monografija, priručnika i stručnih publikacija, preko 20 naučnih i stručnih radova i učestvovala je na većem broju skupova u zemlji i inostranstvu.



Ko-sekretar programskog odbora

Ljiljana Plazinić

asistent na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu


Ljiljana Plazinić je asistent na Učiteljskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu gde je angažovana na predmetima iz oblasti psihologije obrazovanja. Osnovne i master studije psihologije završila na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, gde trenutno pohađa doktorske studije.

Dobitnik je specijalne nagrade za master rad Epistemološka uverenja i strategije učenja kao prediktori akademskog postignuća studenata, predstavljen na naučnom skupu Empirijska istraživanja u psihologiji i objavljen u knjizi rezimea. Učestvovala je na nacionalnim naučnim konferencijama, a kao koautor objavila je članak pod nazivom Developing the Early Warning System for identification of students at risk of dropping out using a collaborative action research process, Psihološka istraživanja.

Učestvovala u nizu projekata iz domena obrazovanja kao istraživač: Unapređivanje kvaliteta obrazovnog sistema RS kroz unapređivanje efektivnosti sistema spoljašnjeg vrednovanja rada škola i razvoj horizontalnog učenja između škola (SHARE) (2017); Recommendations and standards of corruption prevention and integrity in education (2017); Kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja (2016); Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (2012. i 2015/16); Monitoring inkluzije učenika romske nacionalnosti (2012); Monitoring inkluzivnog obrazovanja (2011) i Sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraživanje PISA (2011), Učestvovala u studijskoj poseti Univerzitetu u Debrecinu odakle je izveštavala o dobrim praksama u obrazovanjau nastavnika i organizovanju studentske prakse.

Urednik je 10-ak akreditovanih udžbenika za osnovne i srednje škole. Bila je angažovana kao demonstrator na Fakultetu bezbednosti, kao nastavnik građanskog vaspitanja u osnovnoj školi, pisac u dečijim časopisima, saradnik u Regionalnom centru za talente Beograd 2, saradnik na istraživanjima Autonomnog ženskog centra.



Ko-sekretar programskog odbora

Nikola Stevanović

saradnik u nastavi na  Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Nikola Stevanović završio je osnovne i master studije psihologije na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kao fokus trenutnih doktorskih studija na pomenutom fakultetu odabrao je pokušaj topološkog opisa formiranja i strukture psihizma. U njegova sržna stručna interesovanja spadaju metode istraživanja i procene psiholoških osobina i ponašanja, formiranje i razvoj sposobnosti i ličnosti, psihometrija i konstrukcija modela procene, i psihodinamska psihologija i psihodinamika grupa. Još tokom svojih osnovnih studija učestvovao je neformalno u nastavi na fakultetu, a trenutno je formalno angažovan kao saradnik u nastavi na predmetima koji se tiču konstrukcije psiholoških instrumenata i modela procene, i obrade podataka.

Učestvovao je u realizaciji nekoliko istraživanja i projekata za Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete i obrazovanja, a takođe i u izradi standarda za izradu, razvoj i adaptaciju psiholoških skala i testova Društva psihologa Srbije. Rukovodio je izradom modela procene i psiholoških mernih instrumenata za više korporativnih i start-up klijenata u privatnom sektoru. Radio je i kao savetnik za pitanja metodologije i analize podataka na većem broju istraživanja iz oblasti društvenih nauka i medicine, a bio je i koautor nekoliko naučnih radova.



 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-mail: dpscpp@sezampro.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić