Baner

Društvo psihologa Srbije

Pridružite nam se...

Pravilnik o programu rada stručnih saradnika u srednjoj školi PDF Štampa El. pošta

Na osnovu člana 68. stav 3. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 50/92), Ministar prosvete donosi

PRAVILNIK O PROGRAMU RADA STRUČNIH SARADNIKA U SREDNJOJ ŠKOLI

Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", br. 1/93 od 27.2.1993. godine.

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se program rada stručnih saradnika u srednjoj školi: pedagoga, psihologa, bibliotekara, socijalnog radnika i zdravstvenog radnika.

Član 2

Rad stručnih saradnika u srednjoj školi organizuje se radi uspešnijeg ostvarivanja ciljeva i zadataka nastavnog plana i programa i obrazovno-vaspitnog rada škole.

Član 3

Stručni saradnici u okviru nastavnog plana i programa učestvuju u poslovima planiranja, programiranja, organizovanja, unapređivanja i praćenja rada škole, odnosno obrazovno-vaspitnog procesa; sarađuju s nastavnicima u njihovom radu s učenicima na ostvarivanju nastavnog plana i programa; prate i podstiču razvoj učenika: individualnih sposobnosti i sklonosti, intelektualnog, emocionalno-socijalnog i profesionalnog razvoja (profesionalno ih informišu i usmeravaju); pružaju pomoć obdarenim i učenicima koji imaju određenih teškoća u učenju i razvoju; pomažu učenicima koji žive u težim socijalnim prilikama; sarađuju s roditeljima učenika i drugim institucijama koje imaju uticaja na školu i vaspitno-obrazovni proces.

Član 4

Program rada stručnih saradnika u srednjoj školi sastavni je deo ovog pravilnika.

Član 5

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o osnovama programa rada stručnih saradnika u školama usmerenog obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 1/88) osim u delu koji se odnosi na program rada socijalnog i zdravstvenog radnika.

Član 6

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".


Broj 11000-2/93-03

U Beogradu, 1. februara 1993. godine

Ministar prosvete,

prof. dr Danilo Ž. Marković, s.r.

PROGRAM RADA STRUČNIH SARADNIKA U SREDNJOJ ŠKOLI

ŠKOLSKI PEDAGOG

Cilj

Školski pedagog stručnim radom doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka utvrđenih nastavnim planom i programom i Zakonom o srednjoj školi i doprinosi unapređivanju svih oblika obrazovno-vaspitnog rada škole.

Školski pedagog posebno:

- učestvuje u stvaranju povoljnih uslova za optimalna školska postignuća i profesionalni razvoj učenika, kao i podsticanju i praćenju tog razvoja;

- obavlja savetodavno-vaspitni rad s učenicima i roditeljima i pedagoško-instruktivni rad s nastavnicima;

- doprinosi širenju i obogaćivanju pedagoških, didaktičko-metodičkih znanja nastavnika, roditelja, učenika i učestvuje u njihovoj praktičnoj primeni u obrazovno-vaspitnom radu;

- doprinosi stvaranju pozitivnih interpersonalnih odnosa između učenika, učenika i nastavnika u obrazovno-vaspitnom radu;

- stručno se usavršava i priprema za oblast u kojoj ostvaruje sadržaje programa svoga rada.

Školski pedagog obavlja sledeće poslove:

- planiranje, programiranje, organizovanje i praćenje obrazovno-vaspitnog rada - 4 časa nedeljno, 176 godišnje;

- realizacija nastavnog plana i programa u saradnji sa nastavnicima - 12 časova nedeljno, 528 godišnje;

- rad s učenicima - 8 časova nedeljno, 352 godišnje;

- saradnja i savetodavni rad s roditeljima učenika - 3 časa nedeljno, 132 godišnje;

- analitičko-istraživački rad - 3 časa nedeljno, 132 godišnje.

Pored navedenih poslova školski pedagog obavlja i sledeće poslove: učestvuje u radu stručnih organa; priprema se za rad; stručno usavršava; radi dokumentaciju i sarađuje sa stručnim institucijama - 10 časova nedeljno 440 godišnje.

I Planiranje, programiranje, organizovanje i praćenje obrazovno-vaspitnog rada (saradnja sa direktorom i drugim učesnicima u obrazovno-vaspitnom radu) - 4 časa

1. U okviru godišnjeg plana i programa rada škole izrađuje:

1.1. godišnji i operativne planove za svoj rad;

1.2. učestvuje u izradi pojedinih delova programa rada škole i to:

- koncepcija godišnjeg programa rada škole (struktura),

- plan i program vaspitnog rada s učenicima (u okviru programa odeljenjskog starešine, na profesionalnoj orijentaciji, saradnje s roditeljima učenika i dr.),

- program rada stručnih organa,

- koncepcije programa usavršavanja nastavnih i stručnih saradnika na nivou škole,

- program (pedagoškog i didaktičko-metodičkog) usavršavanja nastavnika,

- program rada pripravnika,

- obavljanja ogleda (ukoliko ga škola izvodi),

- raspored pismenih zadataka, vežbi i drugih nastavnim planom i programom propisanih, samostalnih radova učenika.

2. Učestvuje u unapređivanju opšte organizacije obrazovno-vaspitnog rada škole radi pronalaženja racionalnih rešenja za:

- upis, formiranje i strukturiranje odeljenja i grupa učenika,

- raznovrsnije i racionalnije korišćenje vremena i prostora,

- pripremanje nastavnika za planiranje i realizaciju programa obrazovanja i vaspitanja (izrada skica za globalne i operativne planove, pripreme, izrada pregleda literature o problemima i sl.),

- nabavku učila i didaktičkog materijala (opremanje medijateke),

- pedagoško i didaktičko-metodičko usavršavanje nastavnika koje se izvodi na nivou škole, odnosno aktiva nastavnika,

- obezbeđivanje uslova za timski rad i dr.

3. Učestvuje u praćenju i unapređivanju (po mogućnosti i samostalno organizuje) sledećih problema i pitanja:

3.1. Realizacija svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, a posebno:

- plana obrazovanja,

- primene savremene organizacije, oblika, metoda i sredstava rada,

- metodologija ocenjivanja,

3.2. Uvođenje novih nastavnih planova i programa kao i ostalih inovacija koje se planiraju i realizuju u školi;

3.3. Efekata obrazovno-vaspitnog rada (uspeha i ponašanja učenika);

3.4. Radi ostvarivanja navedenih poslova i zadataka praćenja učestvuje i izrađuje instrumente za praćenje, prisustvuje časovima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, vrši istraživanja i dr.

4. Učestvuje u unapređivanju pedagoške dokumentacije u školi.

II Učešće u realizaciji sadržaja nastavnog plana i programa (saradnja s nastavnicima, odeljenjskim starešinama i drugim učesnicima u obrazovno-vaspitnom radu) - 12 časova

1. U saradnji s nastavnicima pedagog učestvuje u:

- neposrednoj pripremi nastavnika - izboru i konkretizaciji cilja i zadataka koji treba da se ostvare u okviru pojedinih sadržaja programa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada; odabiranju i primeni efikasnijih oblika, metoda i sredstava rada radi ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, i modernizacije nastavne tehnologije;

- organizaciji, pripremi i izvođenju oglednih časova, radi demonstriranja pojedinih oblika i organizacije nastave i učenja, metoda i sredstava rada i sl.;

- izradi programa dodatnog i drugih oblika rada, srednoj praksi (nastavni listići, programirani materijali, šeme, skice, slike, zadaci objektivnog tipa i dr.);

- unapređivanju ocenjivanja učenika - uvođenju novih i raznovrsnijih postupaka ocenjivanja, izradi instrumenata za ocenjivanje i vrednovanje, usklađivanju kriterijuma ocenjivanja u različitim predmetima i dr.;

- izradi programa dodatnog i drugih oblika rada, koji se primenjuju za pojedince ili grupe obdarenih učenika, izboru metodologije za realizaciju navedenih programa kao i postavljanju organizacije i metodike primene učenika za savlađivanje programa obrazovanja u roku kraćem od predviđenog (akceleracija);

- preduzimanju odgovarajućih mera i izboru metodologije za njihovu realizaciju za učenike koji zaostaju u radu i učenju (individualni i grupni rad, i dr.);

- stručnim aktivima u pripremanju i realizaciji pojedinih sadržaja njihovog rada, a posebno: praćenja ostvarivanja ciljeva i zadataka programa, didaktičko-metodičkih pitanja nastave, ostvarivanja programa pedagoškog usavršavanja nastavnika u aktivu- istraživanja ogleda koje realizuje aktiv, usklađivanja kriterijuma ocenjivanja nastavnika u aktivu, izboru nastavnika za rad s pojedinim kategorijama učenika (obdarenim, rukovodioca pojedinih vannastavnih oblika rada i sl.), izboru mentora za vođenje pripravnika i dr.

- informisanju stručnih aktiva i nastavnika kao i drugih stručnih organa i učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o rezultatima svojih ispitivanja, proučavanja i zapažanja kako bi podstakao njihovo korišćenje u radu nastavnika s učenicima kao i rešavanju problema koji se (ili bi trebalo) razmatraju na stručnim organima;

- realizaciji različitih oblika pedagoških i didaktičko-metodičkog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika koji se sprovodi u školi, u vezi s didaktičko-metodičkim pitanjima organizacije nastave, uvođenja inovacija, osposobljavanje nastavnika za rad na profesionalnoj orijentaciji učenika i sl.;

- pedagoškom i didaktičko-metodičkom pripremanju nastavnika pripravnika za polaganje stručnih ispita uz kontinuiranu saradnju s mentorima radi učešća i u realizaciji užestručnog usavršavanja pripravnika.

2. U saradnji s odeljenjskim starešinama učestvuju u:

- upoznavanju odeljenjskih starešina s pedagoškim karakteristikama učenika;

- izboru sadržaja, metoda i oblika rada s odeljenjem;

- realizaciji sadržaja i oblika, a pre svega u vezi s aktuelnim pitanjima iz života i rada odeljenja, oblasti profesionalne orijentacije, humanizacije odnosa među polovima, organizovanja slobodnog vremena učenika;

- ispitivanju pedagoških uzroka poremećenih odnosa i drugih problema koji se javljaju u kolektivu učenika; pomaže u pronalaženju i realizaciji mera za prevazilaženje problema;

- stvaranju pogodnijih pedagoško-socijalnih uslova za napredovanje učenika (didaktičko-metodički postupci, sredstava podsticanja i sl.) u školi i porodici;

- uvođenju novih, vanškolskih prostora (muzeji, galerije, pozorišta i sl.) u rad odeljenjskog starešine;

- pedagoškom uvođenju nastavnika pripravnika i nastavnika s nenastavnih fakulteta u poslove i radne zadatke odeljenjskog starešine.

III Rad s učenicima (pojedincima, grupama i kolektivima) - 8 časova.

1. Prikuplja sve relevantne podatke koji su značajni za rad pedagoga s učenicima;

2. Vrši ispitivanje pedagoških činilaca uspeha i napredovanja pojedinih učenika, odeljenja, grupa i razreda, predlaže i preduzima mere za podsticanje daljeg razvoja;

3. Vrši ispitivanje pedagoških činilaca neuspeha u savladavanju programa u celini ili u pojedinim predmetima i aktivnostima kod pojedinaca, grupa, odeljenja i razreda; predlaže i učestvuje u realizaciji mera za otklanjanje neuspeha;

4. Vrši ispitivanja:

- profesionalnih interesovanja i želja učenika za nastavak obrazovanja,

- interesovanje učenika za rad u vannastavnim aktivnostima,

- interesovanja učenika za izborne programe.

5. Obavlja savetodavno-vaspitni rad s učenicima (grupni i individualni):

- koji postižu slabiji uspeh,

- ispoljavaju teškoće u prilagođavanju na život i rad u školi i imaju problema u ponašanju,

- imaju teže povrede radnih i školskih dužnosti,

- žive u nepovoljnim porodičnim i drugim socijalno-pedagoškim uslovima (bez roditelja, razvedeni, učenici putnici, učenici iz domova učenika i sl.), kao i učenicima pridošlim iz drugih životnih sredina (inostranstvo, izbeglice i dr.).

6. Individualno i grupno radi s učenicima na njihovom osposobljavanju za usvajanje racionalnih metoda učenja, korišćenje literature i drugih izvora znanja, osposobljavanju učenika za samoobrazovanje i korišćenje slobodnog vremena.

7. Učestvuje u otkrivanju obdarenih i talentovanih učenika, predlaže i učestvuje u realizaciji mera za njihov najpovoljniji razvoj (dodatni rad, akceleracija i sl.).

8. Učestvuje u realizaciji programa rada na profesionalnoj orijentaciji učenika.

9. Priprema i učestvuje u realizaciji predavanja, tribina i drugih oblika rada iz oblasti pedagogije i vaspitnog delovanja.

IV Saradnja i savetodavni rad s roditeljima učenika - 3 časa.

1. Od roditelja prikuplja podatke značajne za upoznavanje i praćenje razvoja učenika.

2. Informiše roditelje o pedagoškim karakteristikama i problemima njihove dece.

3. Obavlja pedagoški savetodavni rad (grupno i individualno) s roditeljima učenika radi njihovog upućivanja u postupke za rešavanje problema dece.

4. Učestvuje u pedagoškom obrazovanju roditelja.

5. Učestvuje u profesionalnom informisanju roditelja.

6. Učestvuje u realizaciji programa saradnje škole s roditeljima učenika (opšti i odeljenjski roditeljski sastanci, tribine za roditelje i sl.).

V Analitičko-istraživački rad - 3 časa.

1. Samostalno ili u saradnji s drugima sačinjava preglede, izveštaje i analize u vezi s radom škole i svojim radom za potrebe stručnih organa škole, školskog odbora, Ministarstva prosvete i drugih institucija.

2. Organizuje i/ili učestvuje u istraživanjima specifičnih potreba i problema škole (projektovanju, izradi instrumenata istraživanja, prikupljanju podataka i njihovoj obradi, izradi izveštaja s predlogom mera) a posebno onih problema koji su u ovom programu istaknuti za praćenje i unapređivanje.

3. Učestvuje u izvođenju ogleda, ukoliko ga škola organizuje.

VI Ostali poslovi - 10 časova.

1. Učestvuje u radu sednica nastavničkog i odeljenjskih veća i daje mišljenje i predlog za rešavanje problema koji se razmatraju ili bi trebalo da se razmatraju.

2. Sarađuje sa stručnim institucijama (obrazovnim, zdravstvenim, socijalnim, zapošljavanje) i društvenom sredinom a pre svega s preduzećima i ustanovama u kojima se obavlja praktična nastava i ferijalna praksa učenika.

3. Priprema se za rad.

4. Stručno se usavršava: individualno (literatura, konsultacije i sl.) i grupno (seminari, simpozijumi, savetovanja i sl.).

5. Vodi dokumentaciju o svom radu koja obuhvata: plan i program rada (godišnji - globalni; mesečni - operativni), dnevnik rada, dosijea o radu s učenicima.

ŠKOLSKI PSIHOLOG

Cilj

Školski psiholog stručnim radom doprinosi ostvarivanju nastavnog plana i programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja i učestvuje u unapređivanju i humanizaciji svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i školske sredine.

Školski psiholog posebno:

- doprinosi stvaranju optimalnih uslova za lični i profesionalni razvoj učenika;

- radi na čuvanju i unapređivanju mentalnog zdravlja učenika (preventivni rad);

- proučava, prati i podstiče psihološki razvoj učenika;

- doprinosi širenju i obogaćivanju znanja iz psihologije i mentalne higijene među nastavnicima, učenicima, roditeljima, učestvuje u njihovoj praktičnoj primeni u obrazovno-vaspitnom radu;

- obavlja psihološko savetovanje s učenicima, roditeljima i nastavnicima;

- doprinosi stvaranju pozitivnih interpersonalnih odnosa među učenicima i učenicima i nastavnicima u obrazovno-vaspitnom radu;

- stručno se usavršava i priprema za oblast u kojoj ostvaruje ciljeve, zadatke i sadržaje svog rada.

Školski psiholog obavlja sledeće poslove:

- planiranje, programiranje, organizovanje i praćenje obrazovno-vaspitnog rada - 4 časa nedeljno, 176 godišnje;

- realizacija nastavnog plana i programa u saradnji s nastavnicima - 8 časova nedeljno, 352 godišnje;

- rad s učenicima - 12 časova nedeljno, 528 godišnje;

- saradnja i savetodavni rad s roditeljima učenika - 3 časa nedeljno, 132 godišnje;

- analitičko-istraživački rad - 3 časa nedeljno, 132 godišnje.

Pored navedenih školski psiholog obavlja i poslove: učestvuje u radu stručnih organa; priprema se za rad; stručno usavršava; vodi dokumentaciju i sarađuje sa stručnim institucijama - 10 časova nedeljno, 440 godišnje.

I Planiranje, programiranje, organizovanje i praćenje obrazovno-vaspitnog rada (saradnja sa direktorom i drugim učesnicima u obrazovno-vaspitnom radu) - 4 časa.

1. U okviru godišnjeg plana i programa rada škole izrađuje:

1.1. godišnje i operativne planove i programe za svoj rad;

1.2. učestvuje u izradi pojedinih delova programa rada škole, a pre svega:

- koncepcija godišnjeg programa rada škole (struktura);

- program vaspitnog rada s učenicima (posebno u okviru programa odeljenjskog starešine, profesionalnoj orijentaciji, saradnje s roditeljima, mentalno-higijenske zaštite i podsticanja razvoja učenika);

- program psihološkog usavršavanja nastavnika;

- izvođenje ogleda (ukoliko ga škola izvodi);

2. Učestvuje u unapređivanju opšte organizacije obrazovno-vaspitnog rada škole radi pronalaženja racionalnijih rešenja za:

- upis, formiranje i struktuiranje odeljenja i grupa učenika;

- psihološko usavršavanje nastavnika i saradnika koje se izvodi na nivou škole, odnosno aktiva nastavnika;

- obezbeđivanja uslova za timski rad;

- realizaciju programa profesionalne orijentacije i dr.

3. Učestvuje u praćenju i unapređivanju (a prema mogućnostima i samostalno organizuje):

3.1. realizacije svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, a posebno:

- prilagođenosti programskih sadržaja saznajnim i drugim individualnim mogućnostima učenika;

- procesa prilagođavanja i napredovanja učenika u savlađivanju plana i programa obrazovanja;

- dnevnog i nedeljnog opterećenja učenika;

- metodologije ocenjivanja;

- motivisanja učenika za učenje i rad;

- prati realizaciju i koordinira rad na profesionalnoj orijentaciji i mentalno-higijenskoj zaštiti učenika;

3.2. uvođenje novih nastavnih planova i programa kao i ostalih inovacija koje se planiraju i realizuju u školi;

3.3. efekata obrazovno-vaspitnog rada (uspeha i ponašanja učenika);

3.4. učestvuje i samostalno izrađuje instrumente za praćenje, prisustvuje časovima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, vrši istraživanja i dr. radi ostvarivanja navedenih poslova praćenja.

II Učešće u realizaciji sadržaja nastavnog plana i programa (saradnja s nastavnicima, odeljenjskim starešinama i drugim učesnicima u obrazovno-vaspitnom radu) - 8 časova.

1. U saradnji i s nastavnicima psiholog učestvuje u:

- odabiranju i primeni efikasnijih sistema, oblika učenja, metoda i sredstava rada radi ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, polazeći od sposobnosti, crta ličnosti, motivacije i drugih karakteristika učenika i potrebe za njihov razvoj;

- neposrednoj pripremi nastavnika prilikom izbora, konkretizaciji i operacionalizaciji cilja i zadataka koji treba da se ostvare u okviru pojedinih sadržaja programa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;

- organizaciji, pripremi i izvođenju oglednih časova radi demonstriranja različitih oblika, metoda nastave i učenja kao i drugih inovacija, posebno kada su oni namenjeni prilagođavanju nastave i drugih oblika rada psihofizičkim (saznajnim, razvojnim) mogućnostima učenika i potrebama njihovog razvoja;

- unapređivanju ocenjivanja učenika - uvođenju novih i raznovrsnijih postupaka ocenjivanja i vrednovanja, izradi instrumenata za objektivno ocenjivanje i vrednovanje (posebno u odnosu na individualne mogućnosti i druge karakteristike učenika);

- izradi programa dodatnog i drugih oblika rada (akcelencija i dr.) koji se primenjuju za pojedince ili grupe obdarenih i talentovanih učenika, izboru organizacije i metodologije za realizaciju navedenih programa;

- preduzimanju odgovarajućih mera i metodici njihove realizacije za učenike koji s teškoćama i zaostajanjem savlađuju nastavu i druge zahteve u školi;

- stručnim aktivima na pripremanju i realizaciji pojedinih sadržaja njihovog rada, a posebno praćenja ostvarivanja ciljeva i zadataka programa, istraživanja i ogleda koje realizuje aktiv, izbor nastavnika aktiva za rad s pojedinim kategorijama učenika (obdarenim, koji zaostaju u učenju i sl.), ostvarivanja programa psihološkog usavršavanja nastavnika u aktivu i dr.

- informisanju stručnih aktiva i nastavnika kao i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o rezultatima svojih ispitivanja, proučavanja i zapažanja o nivou opštih intelektualnih i posebnih sposobnosti; karakteristikama motivacije; karakteristikama ličnosti; interesovanjima, vrednostima i stavovima; grupnoj dinamici odeljenja da bi se podstakli nastavnici da ih koriste u radu s učenicima kao i u rešavanju problema koji se (ili bi trebalo) razmatraju na stručnim organima;

- u realizaciji različitih oblika psihološkog usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika, koje se realizuju u školi, posebno u vezi s osposobljavanjem nastavnika za rano prepoznavanje poremećaja u ponašanju učenika i uzrasnih karakteristika učenika; upućivanje nastavnika u procese, oblike i faktore učenja; osposobljavanje nastavnika za rad na profesionalnoj orijentaciji učenika; u upoznavanju karakteristika posebnih kategorija učenika i specifičnosti rada sa njima i sl.;

- učestvuje s mentorima u pripremanju kandidata za polaganje stručnih ispita za sticanje neophodnih psiholoških znanja za rad s učenicima.

2. U saradnji s odeljenjskim starešinama, učestvuje u:

- upoznavanju odeljenjskih starešina sa psihološkim karakteristikama učenika;

- izboru sadržaja, metoda i oblika rada s odeljenjem;

- realizaciji sadržaja i oblika u vezi sa aktuelnim pitanjima iz života i rada odeljenja, profesionalnom orijentacijom učenika, mentalno-higijenskog i zdravstvenog vaspitanja učenika;

- ispitivanju uzroka poremećaja i rešavanju interpersonalnih, socijalnih i drugih problema pojedinaca i grupa u odeljenju;

- pripremi i organizaciji roditeljskih sastanaka (po potrebi učestvuje u realizaciji);

- psihološkom uvođenju nastavnika pripravnika i nastavnika koji su završili ne nastavne fakultete, u poslove i zadatke odeljenjskog starešine.

III Rad s učenicima (pojedincima, grupama i kolektivima) - 12 časova.

1. Prikuplja sve relevantne podatke koji su značajni za psihosocijalni razvoj i učenje, (neposredno ili korišćenjem podataka od drugih saradnika).

2. Obavlja ispitivanje i dijagnostikovanje:

- opštih intelektualnih sposobnosti,

- posebnih (specijalnih) sposobnosti,

- motivacije za školsko učenje,

- osobina ličnosti učenika,

- vrednosne orijentacije i stavova učenika,

- grupnu dinamiku odeljenja i status pojedinaca (sociometrija),

- sklonosti i interesovanja pojedinih učenika za određene obrazovne profile,

- profesionalnih planova i želja učenika završnih razreda.

3. Izrađuje instrumente za ispitivanje učenika (ankete, skale, procene, testovi znanja, sociometrijski upitnici i dr.).

4. Formira psihološki dosije učenika.

5. Realizuje poslove i zadatke iz oblasti mentalno-higijenske zaštite učenika (primarne, sekundarne i tercijalne prevencije).

5.1. Priprema i realizuje predavanja, tribine i dr. oblike iz oblasti pedagoške, razvojne, socijalne psihologije i mentalne higijene,

5.2. Obavlja psihološko savetovanje učenika sledećih kategorija:

- neuspešnih u nastavi,

- s teškoćama u emocionalnom razvoju i sazrevanju (adolescentna kriza, depresivne, suicidarni i sl.),

- sa smetnjama u fizičko-fiziološkom razvoju,

- s težim porodičnim problemima (deca bez roditelja, razvedeni, alkoholizam i druge bolesti u porodici i sl.),

- s težim povredama radnih i drugih školskih dužnosti,

- pridošlih iz drugih životnih sredina (inostranstvo iz područja zahvaćenih ratom i dr.).

6. Ispituje psihološke činioce uspeha i napredovanja pojedinih učenika, odeljenja i razreda, predlaže mere za podsticanje daljeg uspeha pojedinaca, grupa i kolektiva kao i mera za njihov najpovoljniji razvoj.

7. Ispituje psihološke činioce neuspeha u savladavanju programa u celini ili pojedinim predmetima i aktivnostima kod pojedinaca, grupa, odeljenja i razreda, predlaže i učestvuje u realizaciji mera za otklanjanje neuspeha.

8. Individualno i grupno radi s učenicima na njihovom osposobljavanju za usvajanje racionalnih metoda učenja, korišćenja literature i osposobljavanju učenika za samoobrazovanje u skladu sa njihovim kognitivnim, konativnim i emocionalno-socijalnim karakteristikama;

9. Učestvuju u identifikovanju obdarenih i talentovanih učenika, predlaže i učestvuje u realizaciji mera za njihov najpovoljniji razvoj (dodatni programi, akceleracija);

10. Učestvuje u realizaciji programa rada na profesionalnoj orijentaciji učenika, koordinira rad u ovoj oblasti na nivou škole i vrši profesionalno savetovanje učenika (kod složenijih slučajeva sarađuje sa specijalizovanom službom).

IV Saradnja i savetodavni rad s roditeljima učenika - 3 časa.

1. Od roditelja prikuplja podatke značajne za upoznavanje i praćenje razvoja učenika.

2. Informiše roditelje o psihološkim karakteristikama njihove dece u okviru individualnih konsultacija i oblika grupnog psihološkog obrazovanja roditelja sa ciljem njihovog osposobljavanja za bolje razumevanje razvojnih i drugih karakteristika ličnosti i ponašanja učenika i adekvatnijeg postupanja prema njima.

3. Obavlja savetodavni rad s roditeljima učenika (individualno i grupno) radi njihovog upućivanja u postupke rešavanja i razumevanja problema učenika.

4. Učestvuje u realizaciji programa saradnje škole s roditeljima učenika (opšti i odeljenjski roditeljski sastanci i dr.).

5. Učestvuje u profesionalnom informisanju roditelja.

V Analitičko-istraživački rad - 3 časa.

1. Samostalno ili u saradnji s drugima izrađuje preglede, izveštaje i analize u vezi s radom škole i svojim radom za potrebe stručnih organa škole, školskog odbora, Ministarstva prosvete i drugih institucija.

2. Organizuje i/ili učestvuje u istraživanjima specifičnih potreba i problema škole (projektovanju, izradi instrumenata istraživanja, prikupljanju podataka i njihovoj obradi, izradi izveštaja sa predlogom mera) a posebno onih problema koji su u ovom programu istaknuti za praćenje i unapređivanje.

3. Učestvuje u izvođenju ogleda, ukoliko ga škola organizuje.

VI Ostali poslovi - 10 časova.

1. Učestvuju u radu sednica nastavničkog i odeljenjskih veća i daje mišljenje i predloge za rešavanje psihološko-pedagoških problema koji se razmatraju ili treba da se razmatraju.

2. Sarađuje sa stručnim institucijama (obrazovnim, domovima učenika, zdravstvenim, socijalnim, za zapošljavanje izdavanje udžbenika i društvenom sredinom, pre svih sa preduzećima i ustanovama u kojima se obavlja praktična nastava i ferijalna praksa učenika).

3. Priprema se za rad.

4. Stručno se usavršava: individualno (literatura, štampa i sl.) i grupno na nivou škole i vanškolskih institucija (seminari, simpozijumi i sl.).

5. Vodi dokumentaciju o svom radu koja obuhvata: plan i program rada (godišnji-globalni; mesečni-operativni), dnevnik rada, dosijea o radu s učenicima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA RADA ŠKOLSKOG PEDAGOGA I PSIHOLOGA

Školski pedagozi i psiholozi doprinose primeni pedagoških i psiholoških znanja u obrazovno-vaspitnom procesu.

Karakter njihovog rada je operativni (programiranje, organizovanje, praćenje i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada); preventivni (prevencija razvojnih teškoća, nepravilnih uticaja uže i šire društvene sredine, kao i otklanjanje ispoljenih teškoća kod učenika); savetodavno-instruktivni (u radu sa nastavnicima, učenicima i njihovim roditeljima); analitičko-istraživački (proučavanje i ispitivanje aktuelnih problema obrazovno-vaspitnog rada, efikasnosti i racionalnosti tog rada, ispitivanje sposobnosti i drugih osobina ličnosti i socijalnih odnosa učenika).

Program rada školskih pedagoga i psihologa zasniva se na zahtevima Zakona o srednjoj školi i sumiranim iskustvima praćenja primene prethodnih programa. Strukturu programa čine: cilj i zadaci, područja rada sa popisom poslova koje samostalno realizuje svaki od ovih stručnjaka, elementarna uputstva za realizaciju navedenih sadržaja. Uz svako područje sa popisom poslova se daje orijentaciono vreme za realizaciju tih poslova u 40-to časovnoj radnoj nedelji koja treba pedagoga i psihologa da obavezuje više u godišnjem nego u nedeljnom utvrđivanju fonda radnih časova po područjima. To znači da na primer, saradnik ne mora svake nedelje da radi 4 časa na poslovima planiranja, organizacije i praćenja, već da će nekih nedelja raditi i više od 5 na ovim poslovima (na početku školske godine, a početku klasifikacionog perioda), a nekih nedelja ovih poslova ili neće biti ili će na njih utrošiti znatno manje vremena. U godišnjoj preraspodeli radnog vremena ne bi trebalo da bude značajnijeg odstupanja.

Neka područja angažovanja data su pod nazivom "ostali poslovi" za koje je dato ukupno vreme. To su poslovi koji se pojavljuju i kod drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, koji se obavljaju periodično (po potrebi) i van onih Zakonom određenih 30 časova za poslove neposredno vezane za rad sa učenicima.

Istoimene poslove pedagoga i psihologa, koji su predviđeni ovim dokumentom, ne treba shvatiti kao identične. Pedagog je više usmeren na proces vezan za nastavnike - unapređivanja organizacije i metodike rada; usklađivanje zadataka, sadržaja i faktora obrazovno-vaspitnog delovanja i sl., a psiholog na proces vezan za učenike - prilagođenost zahteva i metodologije vaspitno-obrazovnog rada mogućnostima učenika, motivisanje učenika, interakcijski odnosi i sl.

Pedagog i psiholog, pored dobrog poznavanja programa za svoj rad, moraju poznavati i druge programe na kojima se zasniva obrazovno-vaspitni proces u školi u kojoj rade. To podrazumeva poznavanje planova i programa struke u celini, a posebno: planova i programa nastave za obrazovne profile za koje škola osposobljava učenike, Osnove vaspitnog rada sa učenicima, kao i drugih dokumenata - Opšte pedagoško-didaktičko uputstvo za ostvarivanje programa; Normativ prostora opreme i nastavnih sredstava i druga podzakonska dokumenta kojima se reguliše rad pripravnika i stručno usavršavanje.

Pedagog i psiholog izrađuje godišnje operativne planove i programe rada svaki saradnik za sebe. U školi u kojoj rade oba stručna saradnika njihovi planovi i programi rada treba da budu usklađeni.

U godišnjem programu rada se evidentiraju poslovi koji će se ostvarivati iz svih područja rada. Poslovi se programiraju prema potrebama škole, a na osnovu konsultacija sa direktorom i drugim nosiocima obrazovno-vaspitnog procesa. Izbor ovih poslova treba vršiti uz uvažavanje saznanja iz analize i istraživanja u školi, izveštaja školskih nadzornika.

Godišnji plan i program stručnih saradnika je sastavni deo godišnjeg programa rada škole.

U operativnim planovima i programima se razrađuju poslovi dati u godišnjem programu za mesec ili više. Pri tom se određuje koji se poslovi realizuju (sadržaj), kojom dinamikom (u kom mesecu, koje nedelje, u koje vreme, sa kojim fondom sati) na koji način (metodologija rada, rad samostalno ili u saradnji). Kod timskih poslova pedagoga, psihologa i drugih saradnika veoma je značajno naglasiti u kojima će ko biti nosilac a ko saradnik. Takođe je potrebno da se u operativnom planu ostavi deo vremena za rad na mogućim situaciono iskrslim poslovima.

Pored planiranja i programiranja sopstvenog rada, pedagog i psiholog učestvuju u izradi planova i programa za druge oblike rada i zalažu se za inoviranje i unapređivanje bogatstva sadržaja i oblika, a posebno onih koji više angažuju učenike.

Pedagog i psiholog prate i učestvuju u organizovanju ostvarivanja programa nastave i vannastavnih aktivnosti. Praćenje se odvija neposredno posetom časovima i drugim oblicima rada, kontaktiranjem sa nastavnicima i posredno analitičko-istraživačkim radom. Praćenje se ostvaruje kao proces uporedo sa realizacijom programa. Rezultati do kojih dođu treba da služe za unapređivanje obrazovno-vaspitnog procesa u njegovom samom toku, kao i za sagledavanje budućeg rada i razvoja škole.

U realizaciji sadržaja nastavnog plana i programa pedagozi i psiholozi sarađuju sa nastavnicima u konkretizaciji i operacionalizaciji obrazovnih, a posebno vaspitnih zadataka, odabiranju pedagoške strategije (sistema, oblika, metoda i sredstava) za obradu sadržaja u okviru pojedinih predmeta (kada se naglasak stavlja na realizovanje pojedinih vaspitnih zadataka); iniciranju i učešću u realizaciji oblika nastave i učenja koji, više od drugih uvažavaju individualne razlike među učenicima i podstiču stvaralački razvoj ličnosti, razvijaju misaone procese kod učenika, osposobljavaju ih za primenu znanja i samostalno sticanje znanja, za saradnju i dr. To su, pre svega, oblici individualizovanog rada (nastava po nivoima, programirane sekvence nastavni listići; rad u parovima, učenje otkrićem, rad na tekstu i sl.). Uvođenje individualizovanih oblika rada (kao i inovacija uopšte) zahteva sistematsko i raznovrsno angažovanje pedagoga i psihologa: (1) pružanje osnovnih informacija nastavnicima o teorijskim principima na kojima se zasnivaju pojedini postupci individualizovanog rada (u okviru pedagoško-psihološkog i didaktičko-metodičkog usavršavanja (2) saradnja u primeni principa odabranog postupka za individualizovani rad i razmatranje mogućnosti njegove primene na sadržajima predmeta (sa aktivima nastavnika); (3) rad na pripremi realizacije nastavnih sadržaja po odabranom postupku - prilagođavanje sadržaja didaktičkim principima izabranog postupka, priprema didaktičkog materijala, organizovanje oglednih časova, (4) organizovanje stručnih rasprava posle oglednih časova značajnih za bolje upoznavanje i omasovljenje primene inovativnih postupaka u radu na unapređivanju obrazovno-vaspitnog procesa uopšte, a posebno nastave.

Takođe je značajno angažovanje saradnika na formiranju onih oblika vannastavnog rada za koji postoji interesovanje i mogućnosti učenika (istraživanje interesovanja učenika, izbor oblika i organizacionih formi i grupa učenika prema utvrđenim interesovanjima i dr.). Pored toga, ovi saradnici ne treba da zapostave svoje angažovanje u realizaciji dela zadataka iz programa profesionalne orijentacije.

Motivacija učenika za rad i učenje zaslužuju pažnju svih, a posebno psihologa koji treba da se zalažu da se obrazovno-vaspitni rad organizuje tako da deluje motivaciono i pre svega utiče na razvoj unutrašnje motivacije - motiva za samoaktuelizacijom, samopotvrđivanjem, motiva postignuća i sl.

Upoznavanje, praćenje i usmeravanje razvoja učenika je značajno za sve učenike, a posebno za obdarene i učenike sa teškoćama u razvoju i ponašanju.

Identifikovanje učenika sa teškoćama u razvoju, prilagođavanju, učenju i ponašanju zahteva timski rad odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, nastavnika, lekara, socijalnog radnika, roditelja i dr. Često se na sednicama odeljenjskih veća ili na posebnim sastancima, za specijalne probleme, definiše mišljenje i dogovor o učeniku i merama pomoći. Praksa pokazuje da je savetodavni rad psihologa sa učenicima i roditeljima jedna od ustaljenih mera pomoći. Savetodavnom radu prethodi osposobljavanje za primenu tehnike savetovanja, a u svakom konkretnom slučaju primene u radu sa učenikom i dobro upoznavanje problema učenika (problem, karakteristike ličnosti učenika, poznavanje porodice učenika).

Rad na problemima učenika i roditelja sa poremećajima koji zahtevaju složenije postupke prevazilazi angažovanje školskog psihologa, izuzev onog oko povezivanja učenika i roditelja sa specijalizovanom zdravstvenom službom.

Pedagog i psiholog rade sa roditeljima učenika radi pedagoškog obrazovanja roditelja, savetodavnog rada, roditeljskih sastanaka i dr.

Za istraživanja pedagozi i psiholozi koriste verifikovane instrumente, a po potrebi ih i sami izrađuju.

Osnovni kriterijum za izbor pitanja za istraživanje u školi treba da budu potrebe prakse, tako da rezultati istraživanja budu u funkciji menjanja i unapređivanja takve prakse, stručnog usavršavanja nosilaca obrazovno-vaspitnog rada, i uvođenje inovacija. Istraživanja treba planirati i programirati kao zajednički zadatak na nivou škole kad god je to moguće, a uvek u okviru plana i programa pedagoga i psihologa. Istraživanje planirano i izvedeno na nivou škole pretpostavlja, kad god je to moguće, uključivanje nastavnika i odeljenjskih starešina čime se pored koristi od dobijenih rezultata, doprinosi afirmaciji timskog i grupnog rada, "razbijanju" rutinskog rada; to je ujedno i bolja garancija za sprovođenje zaključaka istraživanja u praksu.

Svako istraživanje, odnosno rezultati istraživanja treba da budu predmet razmatranja odgovarajućeg stručnog organa, a doneti zaključci i mere obaveza za sve članove kolektiva.

Uspešna realizacija poslova i zadataka navedenih u Osnovama programa pretpostavlja odgovarajuću organizaciju i uslove rada.

Praksa je pokazala da najbolje rezultate daje organizacija u kojoj je stručni saradnik približen učenicima nastavnicima i roditeljima, odnosno kada je član kolektiva škole. Rad jednog stručnog saradnika u više škola je teško ostvariv bez improvizacije. Ujedno rad u više škola otežava stručnom saradniku ostvarivanje radnih prava u kolektivu. Praksa takođe pokazuje da je kadrovski minimum jedan saradnik u školi do 25 odeljenja, a da dalje povećanje broja odeljenja prati uključenje drugog (pedagoga ako radi psiholog, i obratno). Drugi stručni, prostorni i materijalno-tehnički uslovi bliže su određeni u odgovarajućim normativima. No, pored ovih, postoje i druge specifičnosti koje proističu iz poslova i zadataka i koje na posredan način utiču na efikasnost rada pedagoga i psihologa.

Kako već pregled sadržaja rada ukazuje, dosta je poslova koji zahtevaju timski rad (pedagog, psiholog, nastavnici, direktor, bibliotekar, zdravstveni i socijalni radnik i sl.). Timsko funkcionisanje zahteva zajedničke sastanke, uključenje saradnika van škole, sintezu mišljenja, preduzimanje mera, odnosno određivanje koordinatora koji organizuje timski rad i prati realizaciju dogovorenih mera.

Ovi stručni saradnici imaju posebnu odgovornost u stručnom izboru i primeni odgovarajućih metoda, postupak i instrumenata, još više u tumačenju rezultata izvršenih ispitivanja i rukovanju tim podacima. Kako se često radi o ličnim podacima o učenicima i njihovim porodicama, to se ovi podaci smatraju službenom tajnom i mogu je saopštavati drugima samo u odgovarajućoj formi koja ne povređuje ličnost učenika i ne šteti njegovim interesima.

ŠKOLSKI BIBLIOTEKAR

Program rada školskog bibliotekara obuhvata zadatke i poslove obrazovno-vaspitne, bibliotečko-informacijske, kulturne i javne delatnosti školske biblioteke.

Školski bibliotekar obavlja sledeće poslove:

- planiranje i programiranje rada s učenicima - 2 časa nedeljno, 88 godišnje;

- neposredni rad s učenicima u biblioteci - 15 časova nedeljno, 660 godišnje;

- rad s nastavnicima, stručnim saradnicima i roditeljima - 5 nedeljno, 222 godišnje;

- bibliotečkoinformacijski - 6 časova nedeljno, 264 časa godišnje;

- kultura i javna delatnost - 2 časa nedeljno, 88 godišnje.

Pored navedenih školski bibliotekar obavlja i poslove učestvuje u radu stručnih organa; priprema se za rad stručno usavršava; vodi dokumentaciju i sarađuje sa stručnim institucijama - 10 časova nedeljno, 440 godišnje.

I OBRAZOVNO-VASPITNA DELATNOST (22 časa)

1.1. Neposredni rad sa učenicima

- sistematsko upoznavanje knjižne i neknjižne građe, bibliotečkog poslovanja i mreže biblioteka na teritoriji uže i šire teritorijalne zajednice;

- sistematsko pripremanje (obučavanje) učenika za samostalno korišćenje različitih izvora saznanja i svih vrsta informacija u nastavi i van nje;

- pomoć učenicima pri izboru literature i druge građe;

- obezbeđivanje knjižne i neknjižne građe za učenike;

- pomoć učenicima u organizovanju samostalnog rada van škole i usvajanju metoda samostalnog rada na tekstu i drugim materijalima (učenje samoučenje);

- pripremanje i realizovanje specijalizovanih programa namenjenih pojedinim grupama i kolektivima učenika;

- saradnja s predmetnim nastavnicima u pripremanju učenika za samostalno korišćenje raznih izvora informacija; organizovanje nastavnih časova u biblioteci, kao i časova iz pojedinih predmeta (opšte-obrazovnih i stručnih);

- ostvarivanje programa rada bibliotečke sekcije i drugih vannastavnih aktivnosti učenika u školskoj biblioteci;

- razvijanje čitalačkih i drugih sposobnosti učenika; usmeravanje učenika u skladu s njihovim interesovanjima i potrebama;

- navikavanje učenika na pravilno rukovanje knjižnom i neknjižnom građom, na njeno čuvanje i zaštitu i drugo.

1.2. Saradnja s nastavnicima, stručnim saradnicima i roditeljima

- saradnja s predmetnim nastavnicima u utvrđivanju godišnjeg plana obrade lektire i korišćenja nastavničko-saradničkog dela školske biblioteke;

- saradnja sa svim predmetnim nastavnicima u obezbeđivanju knjižne i neknjižne građe za potrebe obrazovno-vaspitnog rada (za učenike, nastavnike i saradnike);

- saradnja sa stručnim aktivima nastavnika, pedagogom, psihologom i direktorom škole u vezi s nabavkom i korišćenjem knjižne i neknjižne građe te celokupnom organizacijom rada školske biblioteke;

- odabiranje i pripremanje literature i druge građe za razne obrazovno-vaspitne aktivnosti (teorijska i praktična nastava, dopunski i dodatni rad, vannastavne aktivnosti učenika i dr.);

- prisustvovanje roditeljskim sastancima radi davanja informacija o čitalačkim interesovanjima i potrebama učenika, razvijanju čitalačkih i drugih navika učenika i formiranju ličnih i porodičnih biblioteka;

- programiranje i ostvarivanje obrazovno-vaspitnih aktivnosti školske biblioteke i bibliotečke sekcije; učešće u realizaciji godišnjeg programa obrazovno-vaspitnog rada škole dr.

II BIBLIOTEČKO-INFORMACIJSKA DELATNOST (6 časova)

- sistematsko informisanje korisnika školske biblioteke o novoizdatim knjigama, stručnim časopisima i drugoj građi;

- pripremanje tematskim izložbi knjižne i neknjižne građe u vezi s pojedinim izdanjima, autorima, akcijama i jubilejima;

- usmeno i pismeno prikazivanje pojedinih knjiga i časopisa;

- pripremanje tematskih bibliografija i izrada anotacija;

- izrada popisa i bibliografskih podataka u vezi s nastavnim predmetima i stručno-metodičkim obrazovanjem i usavršavanjem nastavnika i saradnika;

- vođenje bibliotečkog poslovanja (inventarisanje i signiranje, katalogizacija, klasifikacija);

- praćenje i evidencija korišćenja školske biblioteke;

- vođenje politike nabavke knjiga i druge građe prema dogovorenim kriterijumima i donetim planovima;

- vođenje zbirki i posebnih fondova;

- organizovanje međubibliotečke pozajmice i saradnje;

- uredno vođenje sve propisane dokumentacije školske biblioteke i dr.

III KULTURNA I JAVNA DELATNOST (2 časa)

- pripremanje i organizovanje raznih kulturnih aktivnosti škole (književne tribine, susreti, razgovori, "Mesec dana knjige", akcije prikupljanja knjiga i udžbenika, razni konkursi, obeležavanje jubileja i drugo);

- učešće u pripremanju "priloga" za školska glasila;

- saradnja sa narodnim i drugim bibliotekama na teritoriji opštine, okruga i Republike.

IV OSTALE AKTIVNOSTI (10 časova)

- učešće u radu stručnih organa škole - nastavničkog veća, razrednih veća i stručnih aktiva "jezika" i školske biblioteke;

- sarađuje sa stručnim institucijama (novinsko-izdavačkim preduzećima, radio-televizijskim centrima, filmskim i pozorišnim kućama, domovima kulture, organizacijama koje se bave radom i slobodnim vremenom omladine i drugim obrazovnim institucijama);

- stručno usavršavanje - polaganje stručnog bibliotekarskog ispita učešće na seminarima, savetovanjima i drugim skupovima bibliotekara, stalno praćenje izdavačke delatnosti i stručne literature i dr.

- priprema za rad i vodi dokumentaciju o svom radu.

Program rada školskog bibliotekara obuhvata i druge poslove i zadatke koji su utvrđeni godišnjim programom rada škole i biblioteke.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnove programa rada školskog bibliotekara usklađene su sa Zakonom o srednjoj školi, planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada u svim područjima rada, funkcijama i zadacima školske biblioteke u srednjem obrazovanju.

Višegodišnji (perspektivni) i godišnji (globalni) program rada školskog bibliotekara zasniva se na planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada odgovarajućih područja rada, programu rada školske biblioteke u srednjem obrazovanju, programima rada škole i ovim osnovama. Godišnjim programom rada školske biblioteke utvrđuju se zadaci i poslovi (po delatnostima, polugodištima i mesecima), koji se dalje razrađuju i konkretizuju u operativnim planovima rada (mesečnim, nedeljnim i dnevnim). Operativnim planovima rada utvrđuju se i metodologija i dinamika realizacije svih predviđenih zadataka, kao i njihovi izvršioci. Bibliotekar posebno razrađuje program rada školske bibliotečke sekcije čiji je stručni voditelj.

Ostvarujući cilj i zadatke srednjeg obrazovanja i vaspitanja i programske osnove školske biblioteke, bibliotekar, sarađuje sa stručnim i drugim organima škole i društvene sredine u unapređivanju obrazovno-vaspitnog procesa, obezbeđivanju uslova za svestrani razvoj i afirmaciju učenika i javnu delatnost škole. U tome on koristi saznanja i dostignuća savremene nauke, tehnike i tehnologije, naučno proverene metode i tehnike te savremena sredstva, kao i rezultate sopstvenog istraživačkog rada.

Bibliotekar brine o realizaciji i unapređivanju svih predviđenih oblika i sadržaja rada školske biblioteke. O ostvarivanju programa rada školski bibliotekar redovno obaveštava nastavničko veće i školski odbor, matičnu narodnu biblioteku i prosvetno-pedagošku službu.

U strukturi 40-časovne radne sedmice školskog bibliotekara za ostvarivanje pojedinih radnih zadataka i poslova izdvaja se - orijentaciono-navedeni fond časova.


 
 
Joomla 1.5 Templates by Joomlashack